SAD će u Tursku poslati antiraketni sistem "patriot" i 400 vojnika kako bi sprečile napade iz Sirije, piše danas Njujork tajms.
Preko Turske sprečavaju Asada da koristi hemijsko oružje. Kao nekada u Iraku
Vašington se na taj potez odlučio u okviru širih napora da ojača odbranu Turske, u trenutku kada je građanski rat u Siriji sve intenzivniji, podseća američki dnevnik.
Nemačka vlada odobrila je ranije slanje dve baterija raketa "patriot" u Tursku i planira da u toj zemlji razmesti do 400 vojnika Bundesvera, dok će Holandija "uskoro" poslati dve baterije raketa patriot zemlja-vazduh i 360 vojnika.
Američki zvaničnici nedavno su objavili da sirijski režim koristi rakete skad, a prisutna je i bojazan da bi Damask u borbi protiv pobunjenika mogao da upotrebi i svoj veliki arsenal hemijskog oružja.
Od početka građanskog rata u Siriji, u martu 2011. godine, više sirijskih raketa palo je na tursku teritoriju. Turska je pružila utočište izbeglicama iz Sirije i podršku pobunjenicima protiv režima predsednika Bašara Asada.
S. Koreja: Slavlje po naređenju zbog lansiranja satelita
Hiljade građana Severne Koreje okupilo se danas u Pjongjangu na glavnom gradskom trgu kako bi proslavili uspešno lansiranje prvog severnokorejskog satelita.
Savet bezbednosti UN-a osudio je lansiranje, tvrdeći da se radi o testiranju projektila koje je prekršilo barem dve UN-ove rezolucije koje zabranjuju Severnoj Koreji takve aktivnosti, a koje su donešene posle nuklearnih testova 2006. i 2009. godine.
Državna televizija prikazala je severnokorejskog vođu Kim Džong-Una u kontrolnoj sobi za vreme lansiranja i slavlje sa pripadnicima vojske posle uspešnog lansiranja. Prikazane su i mase građana u centru Pongjanga, koji su slušali govore čestitanja.
Sekretar Radničke stranke Koreje rekao je okupljenoj masi da je satelit "neophodan za izgradnju nacionalne ekonomije".
"Radi se o međunarodnom trendu i opravdanom nezavisnom pravu našeg naroda. Neprijateljske snage ne mogu više da insistiraju kako je lansiranje našeg satelita zapravo lansiranje balističkog projektila", rekao je on okupljenima.
Južnokorejska mornarica pronašla je i pokupila prvi stepen rakete, koji je pao u teritorijalne vode Južne Koreje. Kažu da će pronađeni deo rakete biti "koristan materijal za analizu".
Na ulazu u osnovnu školu u centralnoj Kini, napadač je nožem povredio 22 dece i jednu stariju osobu.
Napadi na školarce u zemlji! | Foto: Shutterstock Prenoseći vest o najnovijem u seriji napada na školarce u zemlji, kineski mediji su javili da je policija uhapsila 36-godišnjeg napadača koga je indentifikovala kao seljaka Min Jingdjuna.
Čovek je napadao decu na ulazu u školu u selu Čenpengu u provinciji Henan, navela je agencija Sinhua. Predstavnik mesne bolnice saopštio je da je čovek prvo napao jednu stariju ženu a zatim đake, pre nego što su ga savladali školski čuvari koji su postavljeni po svim školama nakon sličnih napada poslednjih godina. On je rekao da je dvoje teže povređene dece prebačeno u bolje opremljenu bolnicu u obližnji grad, preneo je AP. Poslednjih godina bilo je više sličnih napada na škole i obdaništa širom Kine. Napadači su uglavnom bili mentalno poremećene osobe ili ljudi koji su izgubili posao. Nasilje nad decom izazvalo je gnev javnosti pa su vlasti preduzele mere da se zaštite mladi u zemlji gde bračni parovi imaju po jedno dete. Pre dve godine, jedan čovek je posekao 28 dece, dva vaspitača i čuvara u jednom zabavištu u istočnoj Kini.
U pucnjavi u školi u Konektikatu 27 mrtvih, 14 dece
U pucnjavi u osnovnoj školi u Njutaunu, u američkoj saveznoj državi Konektikat, danas je ubijeno najmanje 27 ljudi, među njima i 14 dece, javio je Si-Bi-Es njuz, dok AP navodi da je ubijeno 18 dece, pozivajući se na neimenovani zvanični izvor.
Policija izvodi decu iz škole
List "Hartford kurant" navodi da je među poginulima i napadač, punoletna osoba kod koje su pronađena dva komada oružja.
Školu "Sendi Huk" pohađaju deca od pet do 10 godina, preneo je Rojters. Na televizijskim snimcima videli su se policajci i ambulantna vozila na licu mesta, kao i roditelji koji se okupljaju oko škole.
Njutaun ima 27.000 stanovnika i nalazi se 130 kilometara severoistočno od Njujorka.
Napadi ove vrste nisu retki u SAD. U Oregonu je u utorak naoružani napadač otvorio vatru u tržnom centru i ubio dvoje ljudi, a potom i sebe.
Najsmrtonosniji napad izveden je u julu kada je tokom prikazivanja filma "Betmen" u bioskopu u Koloradu napadač ubio 12, a ranio 58 ljudi.
Šok i tuga prve su reakcije iz sveta na ubistvo 28 ljudi, uključujući 20 đaka, u osnovnoj školi u Konektikatu, a izrazi saučešća stižu od zvaničnika iz celog sveta - od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna do britanske kraljice Elizabete Druge.
Napad u školi "Sendi huk" u Njutaunu,
Adam Lanza (20) ubio je juče majku u svojoj kući, a potom u školi u kojoj je ona radila u mestu Njuton, u Konektikatu, još 26 ljudi, među kojima 20 dece stare od pet do 10 godina. Lanza, koji je, po svemu sudeći ima psihološki poremećaj, potom je počinio samoubistvo.
U pismu guverneru Konektikata Denu Maloju, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je "izrazio najdublje saučešće zbog skandaloznih ubistava", navode UN.
"Uzimati decu za metu je nezamisliv čin mržnje", naveo je Ban i poručio da "misli i molitve upućuje porodicama žrtava i svima onima koji su pogođeni tim užasnim zločinom".
Britanska kraljica koja obično ne komentariše događaje izvan zemalja Komonvelta, uputila je sinoć poruku američkom predsedniku Baraku Obami: "Duboko sam pogođena i rastužena zbog užasnog gubitka života danas u Njutonu u Konektikatu, posebno zbog činjenice da među ubijenima ima toliko dece".
Francuski predsednik Fransoa Oland poručio je Obami da je "užasnut", a saučešća su uputili i šefica evropske diplomatije Ketrin Eštoni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, kao i meksički predsednik Enrike Peta Nieto, kanadski premijer Stiven Harper.
Australijska premijera Džulija Gilard opisala je napad kao "besmislen i nerazumljiv čin zla". "Kao roditelji i dede i babe, braća i sestre, kao prijatelji američkog naroda, oplakujemo smrt dece... i gubitak hrabrih učitelja", napisala je ona.
U Australiji je jedan napadač 1996. ubio 35 ljudi, te su tada zaoštreni propisi o oružju, a posedovanje poluautomatskih pušaka je zabranjeno.
Britanski premijer Dejvid Kameron poručio je da je "šokiran i duboko ožalošćen" zbog ubistava u Njutonu.
U Japanu, gde su za snazi izuzetno strogi zakoni o oružju i gde se zločini uz upotrebu vatrenog oružja retko dešavaju, državna televizija NHK je vest iz SAD objavila kao prvu, pre izveštaja o poslednjem danu kampanje pred sutrašnje parlamentarne izbore. NHK, koja je imala izveštača iz Njutona, navodi da je petoro đaka napadnute škole iz Japana i da su svi bezbedni.
Napad u Konektikatu bio je centralna vest i u Kini gde se poslednjih godina dogodilo nekoliko napada na decu u školama. Poslednji se dogodio juče, kada je napadač nožem ranio 22 dece i jednu odraslu osobu.
Većina komentara događaja u Konektikatu je o lakoći pristupa oružju u SAD, za razliku od Kine, gde je čak i prodaja noževa zabranjeni u nekim krajevima.
"Zaista, zar političari ne mogu da ostave politiku po strani i zabrane prodaju oružja? Među nama će uvek biti mentalno obolelih. Ne bi smeli da dobiju pristup oružju ", napisala je na društvenoj mreži Sina Veibo Kineskinja Džang Sin, čije komentare čita 4,9 miliona ljudi.
Kuću koja je na glasu kao jedna od najukletijih u SAD-u izgradio je davne 1796. godine Dejvid Bradford, a u njoj navodno 'živi' čak dvanaest duša preminulih osoba.
Nije ni sanjala da joj je duh iza leđa
Novinarka američke televizijske postaje WGNO Vanesa Bolano snimala je prilog o ukletoj kući. Ona veruje da su kamere uspele da snime duha iza njenih leđa.
Kuću, koja je na glasu kao jedna od najukletijih u SAD-u, izgradio je davne 1796. godine Dejvidd Bradford, a u njoj navodno 'živi' čak dvanaest duša preminulih osoba.
Mnogi koji su je posetili u njoj su doživeli paranormalna iskustva ili barem misle da jesu, budući da je kuća otvorena za goste kao turistička atrakcija.
"Kamerman i ja nismo ništa primetili dok smo radili reportažu. Taj neobičan detalj smo zapazili tek u montaži", kazala je Vanesa Bolano.
Zatvori CIA u Poljskoj još su pod velom tajne, a poljske vlasti odbijaju da Evropskom sudu za ljudska prava predaju poverljiv materijal i eventualne dokaze iz svojih istraga o tajnim zatvorima na svojoj teritoriji.
Poljska odbija da pošalje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu poverljiv materijal i dokaze iz svoje istrage o tajnim zatvorima CIA, iako to znači da sud može da naredi isplatu odštete Abd El Rahimu El Naširiju.
Baza u Kjekutima Taj saudijski državljanin je tužio Poljsku jer su ga, kako tvrdi, američki agenti mučili u tajnom zatvoru u oblasti Mazurskih jezera.
El-Naširija su američki agenti uhapsili u Pakistanu 2002. godine pod optužbom da je učestvovao u terorističkom napadu na američki vojni brod "Koul" 2000. godine.
Saudijac je Poljsku tužio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zato što tvrdi da je odvučen i saslušavan brutalno, metodama zabranjenim na teritoriji SAD, ali i Poljske, tokom 2002. i 2003. godine između ostalog i u navodnom tajnom zatvoru u bazi Kjejkuti na Mazurskim jezerima.
Letos je sud u Strazburu prihvatio njegovu tužbu i zatražio od Poljske da pošalje materijal iz istrage koju kao poverljivu vode poljske vlasti još od 2008. godine.
"Odgovorili smo da nećemo poslati materijal označen kao strogo poverljiv. Poslali smo samo ono što je javno, znači opštu informaciju o istrazi. Znači da ne odbijamo saradnju", istakao je sada portparol Generalnog tužilaštva Mateuš Martinjuk.
"Sud u Strazburu ne može da se žali na odluku poljskih vlasti. Može sa njima da se dopisuje, ali takav odgovor vlasti daje Evropskom sudu pravo da donese presudu isključivo na osnovu tužbe El-Naširija", rekao je za današnju Gazetu viborču njegov advokat Mikolaj Pjetšak.
Advokat i poljska Helsinška fondacija nadaju se da će Poljska biti osudjena kao i ovih dana Makedonija zbog takve saradnje sa CIA.
"To potvrđuje da evropske zemlje, među njima i Poljska, koje su sarađivale sa CIA u borbi protiv terorizma, ne mogu da izbegnu odgovornost", rekao je Adam Bodnar iz Helsinške fondacije.
Svi poljski zvaničnici, počev od premijera Lešeka Milera i predsednika Aleksandra Kvašnjevskog koji su bili na čelu Poljske u vreme kada je baza u Kjekutima stavljena na raspolaganje CIA, pa do sadašnjih zvaničnika, poriču da su dali bilo kakvu dozvolu za tajni zatvor ili da su za njega uopšte znali.
Poljska je u toj aferi čiju istragu su zatražili i Evropski parlament i Evropska unija, potvrdila jedino da je postojala tajna saradnja sa CIA od 2001. godine i da je američkoj agenciji stavljena na raspolaganje ta baza na Mazurskim jezerima.
Zahvaljujući upornosti nevladinih organizacija za ljudska prava i medija, na videlo je ipak izašlo to da su avioni CIA sletali na obližnji vojni aerodrom Šimani i da su u bazi ostavili osam do 11 zatvorenika.
U masakru koji je počinio Adam Lanca (20) u osnovnoj školi u predgrađu Njutaunu, u američkoj saveznoj državi Konektikat, ukupno 28 ubijenih. Prema prvim saznanjima, Lanca se svetio majci koja je bila stroga.
U stravičnom masakru koji je počinio teško naoružani 20-godišnji Adam Lanca u osnovnoj školi u predgrađu Njutaunu ubijeno je 20 dece i osam odraslih, među kojima i napadač koji je izvršio samoubistvo.
U jednom od najgorih masovnih ubistava u istoriji SAD, Adam Lanca je u petak prvo usmrtio svoju majku Nensi, učiteljicu u toj školi, a među žrtvama su direktor škole i psiholog. Školu "Sendi Huk" pohađaju deca od pet do 10 godina, a u nju je išao i Adam Lanca.
Njegov stariji brat 24-godišnji Rajan iz Hobokena u Nju Džersiju je zadržan u policiji na ispitivanju, ali je kasnije pušten jer je ustanovljeno da nema nikakve veze sa masakrom.
Adam je od oružja imao dva pištolja i ispalio je nekoliko desetina hitaca. Otvorio je vatru u dve učionice, a neki svedoci su rekli da je ispalio i do 100 metaka.
Za sada, policija nema informacija o motivima napada. Veruje se da je ubica patio od poremećaja ličnosti i živeo je sa majkom, naveo je neimenovani policijski zvaničnik.
Dvoje bivših učenika škole, rekli su za ubicu da je bio stidljiv i izuzetno inteligentan đak.
Tim Arnon koji je sa Adamom išao u školu, rekao je da su roditelji vršili pritisak na Adama da bude odličan učenik, a posebno njegova majka.
"Ona ga je jako pritiskala da uči što više i da bude pametniji", rekao je on.
Ubica se u školu dovezao majčinim autom, a na licu mesta u krugu škole pronađena su dva pištolja dok je u vozilu nađena i puška, javio je AP.
Osnovna škola u Njutaunu, mestu sa 27.000 stanovnika, nalazi se oko 130 kilometara severoistočno od Njujorka. U trenutku napada, odvijala se prepodnevna nastava.
Na lokalnoj televiziji su prikazani policajci i ambulantna vozila na licu mesta, kao i roditelji okupljeni oko škole.
Dok su se vesti o masakru širile, izbezumljeni roditelji požurili su u školu da potraže svoju decu, dok su đaci prekriveni krvlju bili iznošeni iz zgrade.
"Bilo je užasno", rekla je Brenda Lebinski, majka učenice koja pohađa treći razred. "Svi su bili u panici - roditelji, đaci. Neka deca su izašla iz škole okrvavljena. Ne znam da li su pogođena, ali na njima je bilo krvi."
Lebinski je dodala da joj majka jedne učenice rekla da je "maskirani čcovek" ušao u kancelariju direktora i otvorio vatru.
Američki predsednik Barak Obama brisao je suze i jedva se "držao" tokom govora zbog masakra u osnovnoj školi u Konektikatu, obećavši da će država sprovesti značajne akcije u cilju zaustavljanja takvih tragedija.
Nekoliko stotina stanovnika Njutauna okupilo se u petak u katoličkoj crkvi da ožali mrtve. Među njima bili su guverner i senator Konektikata Denel Meloj i Ričard Blumental.
"Život se zauvek promenio u Njutaunu. Sada imamo 20 svetaca. Imamo 20 prelepih anđela", rekao je sveštenik Robert Vajs.
Evropski zvaničnici šokirani su stravičnim masakrom koji se odigrao u osnovnoj školi u američkom gradu Njutaunu.
Povodom strašnog zločina oglasili su se među prvima Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, šef Evropske komisije Hose Manuel Barozo, britanski premijer Dejvid Kameron.
Britanska kraljica Elizabeta II uputila je saučešće Obami u kojem je navela da je bila "duboko šokirana" kada je obaveštena o masakru.
Saučešće su uputili i francuski predsednik Fransoa Oland, kanadski premijer Stiven Harper i ministar spoljnih poslova Kanade Džon Berd koji je rekao da u ovom teškom trenutku Kanađani stoje rame uz rame sa svojim američkim prijateljima.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je guverneru američke države Konektikat Denu Maloju uputio "najdublje saučešće zbog šokantnih ubistava".
"Ciljanje dece je užasno i nezamislivo", dodao je Ban osuđujući užasan zločin. Sve škole u Njutaunu, koji je na 130 kilometara severoistočno Njujorka, zatvorene su posle pucnjave.
Napadi ove vrste nisu retki u SAD - u Oregonu je u utorak naoružani napadač otvorio vatru u tržnom centru i ubio dvoje ljudi, a potom i sebe.
U julu je tokom prikazivanja filma "Betmen" u bioskopu u Koloradu napadač ubio 12, a ranio 58 ljudi.
Dosad najsmrtonosnija pucnjava odigrala se 2007. godine na univerzitetu Virdžinija tek, kada su ubijene 32 osobe.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
