Dogodilo se na današnji dan - 7. decembar

1542. - Rođena je Marija Stjuart, škotska kraljica (1560-1567), kći Džejmsa V. U već protestantskoj Škotskoj vodila je nepopularnu katoličku politiku i time izazvala plemstvo i narod na pobunu. Godine 1568. pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po naređenju kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena. Njen idealizovan lik obradio je Šiler u drami "Marija Stjuart".

1834. - Rođen je srpski pravno-istorijski pisac Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo "Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru", koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Zakonik je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Ostala dela: "Pravni običaji u Slovena", "Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena", "Pisani zakoni na slovenskom jugu", "Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive".

1842. - Održan je prvi koncert Njujorške filharmonije.

1857. - Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, tipični predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. U Beču je završio Likovnu akademiju, na kojoj je potom bio asistent. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona.

1877. - Tomas Edison demonstrirao je svoj pronalazak - gramofon.

1890. - Rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija", koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1896. - Dvorskoj kancelariji u Beču predat je prvi "Carski memorandum", u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila sve povlastice Srba u crkvi i školi. Car Franc Jozef I s negodovanjem je odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, ali su u devetogodišnjim pogađanjima izneverena narodna očekivanja.

1914. - Skupština Srbije je u Nišu u Prvom svetskom ratu usvojila deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u zajedničku državu, na koju su savezničke sile odgovorile ćutanjem.

1921. - Umro je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. Gimnaziju je završio u rodnom Šapcu, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

1941. - Japanci su napali Perl Harbur, mornaričku i vazdušnu bazu SAD na ostrvu Oahu, oko devet kilometara od Honolulua. Iznenadnim napadom iz vazduha, Japanci su uništili veliki deo severnoameričke pacifičke flote, čime je počeo rat između SAD i Japana.

1945. - Patentirana je mikrotalasna pećnica.

1946. - Skupština Jugoslavije izglasala je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je ujedno likvidiran inostrani kapital, koji je u industiji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.

1975. - Umro je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa "Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

1981. - Španija je postala članica NATO-a.

1988. - U velikom zemljotresu u Jermeniji, jačine 6,9 stepeni Rihterove skale, poginulo je preko 100.000 ljudi, a oko 5.000.000 je ostalo bez svojih domova.

_________________
"Jel neko menja tu slamku?...Nemoj da mi se stoka zarazi."
Zoran Radmilovic (Kralj Ibi)

1542 - Rođena je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala
zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.

1626 - Rođena je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna
od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1638 - Umro je dubrovački barokni pesnik Ivan (Dživo) Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep "Suze sina razmetnoga", junački
ep "Osman" i pastirska igra "Dubravka" koja završava čuvenom himnom slobodi.

1824 - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti ("Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica").

1832 - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama "Sineve Sulbaken", "Arne", "Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške proze.

1854 - Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.

1863 - Britanski bokser Tom King je postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom.

1865 - Rođen je finski kompozitor Jan Sibelijus, čije delo je inspirisano finskim folklorom, posebno epom "Kalevala" (simfonijska pesma "Finlandija", uvertira "Karelija", "Tužni valcer", violinski koncert).

1925 - Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf", u kojoj je izložena koncepcija "Novog poretka" i rasne supremacije Nemaca.

1941 - SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile su rat SAD.

1949 - Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka na Tajvan.

1954 - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1966 - Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.

1966 - Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.

1974 - Grci su na referendumu velikom većinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.

1978 - Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-74).

1980 - U Njujorku je ubijen bivši član "Bitlsa" Džon Lenon. Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen, koji je kasnije osuđen na doživotni zatvor.

1991 - Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.

1995 - U Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

2000 - U Otavi je održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti na kojem je osnovana Međunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.

2000 - Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

2001 - Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton (84), jedna od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih 40-tih programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.

2002 - Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio je lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Koštunica 1.699.089, odnosno 57,66 odsto.

2003 - Umro je kubanski pijanista Ruben Gonzales koji se proslavio nastupajući sa grupom Buena Vista Social Club.

2003 - Umro je Hans Hoter, austrijski operski pevač nemačkog porekla, koji se proslavio u operama Riharda Vagnera, posebno ulogama u "Ring Cycle" i "Parsifal". U glavnoj ulozi pojavio se u "Letećem Holanđaninu" i "Die Meistersinger".

2005 - Norveška je usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih
odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

1594 - Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa, vojni i državni reformator. Uspešno je okončao ratove s Danskom, Poljskom i Rusijom i osigurao dominaciju Švedske na Baltiku. U Tridesetogodišnjem ratu (od 1630) naneo je niz poraza katoličkim snagama grofa Tilija. Poginuo je u novembru 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Valenštajna. Uoči njegove smrti Švedska je bila najjača sila u Evropi. Nasledila ga je kćerka Kristina.

1608 - Rođen je engleski pisac Džon Milton, koji se smatra najvećim engleskim pesnikom uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").

1641 - Umro je flamanski slikar Anton van Dajk čuveni portretista, dvorski slikar engleskog kralja Čarlsa I od 1632.

1824 - U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu, koja je bila presudna za sticanje nezavisnosti Perua.

1886 - Rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.

1905 - U Drezdenu je izvedena premijera opere jednočinke "Saloma" Ričarda Štrausa, komponovane prema priči Oskara Vajlda. Publika je izrazila zgražanje nad skarednošću predstave.

1905 - Francuska je donela dekret o odvajanju države od crkve.

1910 - Umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma ("Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevic", "Pera Segedinac").

1917 - Turske trupe predale su Britancima u Prvom svetskom ratu Jerusalem, koji je pod truskom dominacijom bio od 1517.

1926 - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas "Domingin", koji se smatra najboljim borcem s bikovima u 20. veku. Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja.

1941 - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.

1961 - Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom. Na isti dan 1962. Tanganjika je postala republika.

1985 - Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla i njegov sledbenik član vojne hunte admiral Emilio Masera osuđeni su na doživotnu robiju zbog učešća u "prljavom ratu" protiv gradske gerile i političkih protivnika (1976-82) tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi.

1985 - Generalna skupština UN je jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal.

1987 - Protestima na području Gaze počela je prva intifada-pobuna Palestinaca protiv izraelske okupacije. Ustanak je potom zahvatio Zapadnu obalu i Jerusalem.

1990 - Leh Valensa, bivši lider sindikata "Solidarnost", pobedio je na predsedničkim izborima u Poljskoj.

1990 - Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji nakon 45 godina vladavine komunista, pobedila je Socijalistička partija Srbije (bivši komunisti), a za predsednika Srbije izabran je lider te partije Slobodan Milošević.

1992 - Poštujući sankcije UN protiv SR Jugoslavije Svetska fudbalska federacija zabranila je jugoslovenskoj reprezentaciji da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.

1994 - Partija "Šin fejn", političko krilo Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.

1995 - Vrhovni sud Poljske potvrdio je pobedu Aleksandra Kvašnjevskog na novembarskim predsedničkim izborima i odbacio žalbu pristalica njegovog poraženog rivala Leha Valense.

1996 - UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma s Irakom o prodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.

1999 - Srpske vlasti osudile su predsednicu Lige albanskih žena pesnikinju Fljoru Brovinu na 12 godina zatvora. Brovina je puštena na slobodu 2000. po odlasku Slobodana Miloševića s vlasti.

2000 - SR Jugoslavija i bivša jugoslovenska republika Slovenija uspostavile su diplomatske odnose.

2002 - Američka avionska kompanija "Junajted Erlajns" podnela je zahtev za bankrot, što je najveći slučaj bankrotstva u istoriji avioindustrije.

2002 - Indonežanska vlada i predstavnici oslobodilačkog pokreta Aceh potpisali su primirje, u cilju okončanja nemira koji su 26 godina potresali provinciju Aceh, a u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.

2005 - Umro je francuski slikar, pripadnik soc-realizma Boris Taslicki koji je, rizikujući smrt, crtao portrete na papirićima koje je krao kao zatvorenik u nacističkim koncetracionim logorima.

2010 - Umro je jedan od najistaknutijih italijanskih modnih kreatora Fausto Sarli, koji je kreirao za zvezde italijanskog filma i televizije, a bio je čuven i po kolekciji venčanica.

2010 - Umro je poznati džez saksofonista Džejms Mudi koji je snimio više od 50 solo albuma i svirao s poznatim džez muzičarima Dizijem Gilepsijem, Kvisijem Džonsom i Lajonelom Hamptonom. Dobitnik je Gremi i brojnih drugih nagrada.

1508 - Formirana je Kambrejska liga, savez protiv Venecije koji su sklopili papa Julije II, francuski kralj Luj XII, aragonski kralj Ferdinand II i rimsko-nemački car Maksimilijan I.

1520 - Nemački crkveni reformator Martin Luter spalio je javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter je ekskomuniciran iz rimokatoličke crkve.

1603 - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo "O magnetima" u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u XVII veku.

1810 - Napoleon Bonaparta priključio je Francuskoj nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.

1845 - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.

1848 - Luj Napoleon je nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo je državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.

1851 - Rođen je američki knjižar Melvil Đui, koji je1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.

1868 - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta Velike Britanije.

1895 - Osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).

1896 - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.

1898 - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.

1902 - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.

1926 - Umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.

1936 - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII, jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga je Džordž VI.

1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južno kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.

1948 - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.

1963 - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.

1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.

1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.

1980 - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.

1991 - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su borbe između Srba i hrvatskih snaga nastavljene.

1996 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.

1998 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.

2001 - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu u julu 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.

2001 - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobitnik je Nobelove nagrade za mir.

2002 - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.

2003 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo" čija će implementacija u kosovsko društvo biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demorkatskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument prihvatio je i Savet bezbednosti UN.

2003 - Haški tribunal osudio je bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.

2004 - Avion kompanije "Junajted erlajns" sleteo je u vijetnamski grad Ho Ši Min i to je prvi američki putnički avion koji je sleteo u tu zemlju od Vijetnamskog rata.

2004 - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što predstavlja veliku pobedu desetogodišnje borbe ovog milijardera sa zakonom.

2006 - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.

1282 - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.

1475 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera (Luther), nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata i
spreči stvaranje protestantske crkve.

1803 - Rođen je francuski kompozitor Ektor Berlioz tvorac romantičarske programske muzike i utemeljitelj modernog orkestra
("Fantastična simfonija", "Romeo i Julija").

1810 - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise. Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".

1843 - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905.
Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1858 - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.

1888 - Skupština Srbije prihvatila je ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na
belgijski ustav od 1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.

1894 - U Parizu je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.

1918 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Odjel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").

1937 - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.

1941 - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.

1946 - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.

1972 - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon i Harison Smit (Harrison Sćmitt) spustili su se na Mesec, u
poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".

1973 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.

1991 - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.

1992 - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.

1997 - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.

1999 - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.

2000 - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.

2001 - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.

2002 - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.

1586 - Umro je Ištvan Batori, knez Transilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine konsolidovao zemlju i da osigurao poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.

1821 - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").

1863 - Rođen je norveški slikar Edvard Munk jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".

1873 - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.

1894 - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.

1896 - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.

1913 - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".

1915 - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".

1915 - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.

1918 - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.

1920 - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

1940 - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.

1958 - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.

1958 - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.

1963 - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.

1969 - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.

1979 - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.

1983 - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.

1992 - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.

1993 - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od 1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.

2000 - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.

2000 - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.

2002 - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.

2003 - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.

2005 - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.

1545. Počeo rad Tridentski koncil, koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kom je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima zasedao do 1563. Na osnovu zaključka tog skupa vođen protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi, od 1618. do 1648.

1553. Rođen francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa protestanata kasnije prešao u katolicizam, ali Nantskim ediktom 1598. osigurao protestantima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane prve francuske kolonije u Severnoj Americi. Ubio ga rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak.

1570. Mirom u Šćećinu Danska priznala nezavisnost Švedske.

1642. Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca. Zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku, koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.

1797. Rođen nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo.

1806. Ustanici u I srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali otomanske snage da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava osvojena početkom 1807, po slomu ustanka 1813. Otomani ponovo zauzeli Beograd.

1877. Srpski kralj Milan Obrenović, na poziv Rusije, drugi put objavio rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.

1921. SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.

1937. Japanske trupe okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila. Krvoproliće ušlo u istoriju kao Silovanje Nankinga.

1939. U prvoj velikoj pomorskoj bici u II svetskom ratu britanske krstarice Ekseter, Ajaks i Ahil kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod Graf Špe, koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.

1944. Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao kamikaza, u II svetskom ratu udario u krstaricu SAD Nešvil i usmrtio 133 člana posade.

1967. Vojna hunta u Grčkoj sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, s porodicom pobegao u Rim.

1981. General Vojćeh Jaruzelski zaveo ratno stanje u Poljskoj, zabranjen rad nezavisnog sindikata Solidarnost, pritvoreno na hiljade sindikalnih aktivista.

1982. U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar, stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo 3.000 ljudi.

1988. U Kongu potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike, uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli, započetog 1975.

1991. Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.

1999. U Ljubljani u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, komunistički i državni funkcioner SFRJ.

2000. Predsednik Rusije Vladimir Putin došao na Kubu, u prvu posetu nekog državnika Rusije Fidelu Kastru od raspada SSSR 1991.

2001. U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu parlamenta Indije u Nju Delhiju ubijeno 13 osoba. Za napad osumnjičeni muslimanski separatisti, koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u Džamu i Kašmiru.

2002. Na samitu u Kopenhagenu, Evropska unija odlučila o proširenju EU. U Uniju 1. maja 2004. ušle Poljska, Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta.

2003. Snage SAD uhapsile svrgnutog predsednika Iraka Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu blizu svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala skoro devet meseci, od početka invazije američko-britanskih snaga na Irak.

2004. Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Basesku. Okončana desetogodišnja vladavina naslednika komunističkog režima.

1503 - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

1799 - Umro je Džordž Vašington, prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu".

1822 - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok nije prihvaćeno da se pruži pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Otomanskog carstva.

1900 - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911 - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916 - Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.

1918 - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda.

1935 - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937 - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939 - Društvo naroda je isključilo ŠSR iz članstva zbog agresije na Finsku.

1959 - Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.

1960 - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.

1962 - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981 - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1989 - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.

1989 - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.

1994 - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.

1995 - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je snagama NATO.

1998 - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

1998 - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.

2000 - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR sada ima više od 6.000 ljudi koji u 110 zemalja brinu o 21 milionu izbeglica, a budžet za 2010. godinu iznosi više od tri milijarde dolara.

2001 - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. U junu 2010. je osuđen na 13 godina zatvora.

2001 - Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrif Georg "Maks" Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.

2004 - Predsednik Francuske Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.

37. Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.

1640. Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.

1675. Umro je holandski slikar Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je medju najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s djerdanom").

1711. U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.

1801. Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.

1806. Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.

1840. Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u
izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.

1890. Ubijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks "Bik koji sedi", koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.

1914. Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu
Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1938. Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.

1961. Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.

1961. Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.

1965. Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.

1966. Umro je američki režiser Volt Dizni, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".

1970. Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.

1970. U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.

1991. Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.

1996. Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.

1999. Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.

2000. Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.

2001. Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.

2002. Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.

2005. U Iraku su održani prvi slobodni parlamentarni izbori od pada Sadama Huseina, 2003. godine.

2010. Umro je poznati američki režiser Blejk Edvards koji je režirao kultne filmove "Doručak kod Tifanija", serijal "Pink Panter", "Viktor i Viktorija" i brojna druga ostvarenja. Bio je scenarista, producent i glumac.