Dugo sam razmišljala gde i kako da otvorim temu sa otprilike ovim il sličnim naslovom, u ovoj pomodnoj eri tehnologije
i brze komunikacije Reči su izguble svoje prvobitno i osnovno značenje, postale su sve samo ne ono što je njihova bit, srž, suština.

Da počenem od reči PATETIKA.
Potiče od starogrčke reči pathos.
Ova reč u svom najplemenitarnijem moguće značenje: uzvišenosti, posvećenosti, vrhunske emocionalnosti.
Estetička kategorija uzvišenog vezana je, pre svega, za starogrčku tragediju.
Takođe znači i biti pun osećaja, strastven, zanesen, zanosan, dostojanstven, dirljiv, ganutljiv, uzbudljiv...

Sada ova Reč označava suštu suprotnost od svoga izvora - preteran, izveštačen, jadan...

VOLŠEBAN znači čaroban, magičan, tajnstven.

U savremenom srpskom jeziku pojam volšeban se izuzetno retko koristi zbog čega veliki broj ljudi ne zna
koje je pravo značenje ove reči.
Danas, se sa ovom reči uglavnom možemo sresti u makedonskom jeziku u kojem je još uvek zastupljena.

Volšeban predstavlja pozajmicu koju smo preuzeli iz ruskog jezika i koja se najpre koristi u značenju čaroban ili magičan.
To nisu jedine upotrebe prideva volšeban, te se on može koristiti u značenjima; čudnovat, tajan, tajanstven, mističan, skriven,
natprirodan, vradžbinski.

Dosta je važno obratiti pažnju na sam kontekst rečenice, kako bi smo što bolje odredili značenje reči.
U rečenici "Marko je volšebno nestao.", jasno je da pridev volšebno označava nešto tajanstveno, odnosno neobjašnjivo
i zagonetno, dok u rečenici; "Mesi je volšebno asistirao saigraču, i tako postigao odlučujući gol.", volšebno će imati
značenje nečeg neverovatnog i čudesnog.

A


A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama=akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz.
šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum,
At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, Au=aurum (zlato), As = aktinijum.

a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega,
kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan
nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr.
analfabet (a-n-alphabet) nepismen.
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu).

A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebljavati u istom značenju; up. principijum identitatis.

ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust.
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine.
a ba! (fr. a bas) dole! ua!
abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti.
abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja.
abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana;
2.daska za igru;
3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke;
4. u kat. crkvi: stopored oltara;
5. arh. četvrtasta ploča kojoj pokriva glavicu (kapitl) stuba.
abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus.
abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuđivanje, otuđenje, odstranjivanje, odstranjenje.