окупирале ме неМачке са свију страна

kako je u stvari osecaj srece
mnogo licna stvar
ahahahaha
evo sipak,ko ce mi je dirne

о
тренутцима који висе ко урамљене слике
успоменама које упорно бојим ружичастом нијансом
о
тој руци вајара што слива потезом једним занос удаха
и жар издаха
о
лепоти кад тишина руши и обједињује
кида и прикива

о свему и свачему а ничему

ovo gore napisano me podsjeti na nesto sto sam procitala neki dan...i nadjoh ga sada ..

AKCELERACIJA VREMENA

Gledajuci jutros nebo navuceno oblacima, pijuci svoju prvu kavu, rekapituliram na brzinu sto imam danas za raditi, pozicioniram se u tjednu, u godini, 30-sekundna cheking lista i misli mi skrenu na osjecaj vremena.
Sjecate li se osjecaja kad ste bili djeca? Mislim na osjecaj vremena? U smislu brzine kojom se krece?
U prvoj fazi nema osjecaja prolaska vremena, a onda postupno počinje svoje gibanje. Tada je 15 minuta bio lijep komad vremena. Mala vječnost.
Na primjer čekate da se mama vrati iz dućana ili ono kad čekate crtić, pa kad vas boli uho, pa onda dok završi školski sat ili zaspete.
Drugačije se osjećalo vrijeme.

Sada kad smo odrasli ljudi vrijeme je iz lijene šetnje, odjednom prešlo iz kasa u kalop. Neki da je bilo ljeto, a sada je pred vratima Božić. Ovo vrijeme izmedju razlilo se kao voda u pukotine.
Stalni deficit vremena i mutna sjecanja na to u što smo ga utrošili.
Ponekad mi se cini da se jasnije sjećam očiju sjenice koja se zaletila u balkonsko staklo dok sam bila dijete i kako su bile crne i divne dok je dolazila sebi u kartonskoj kutiji pored vatre, nego sta sam jela ili radila prošlu srijedu. Mogu govoriti načelno sto sam radila, ali detalji gotovo da i ne postoje.

Kažu kako sa godinama života vrijeme ubrzava, a ja mislim kako samo ubrzavaju naše misli i kako nam zbog njih izmiče sadašnji trenutak.
Zato smo uvijek negdje prije ili poslije sada, a nikad u sada, rijetko smo tu.
Vjerovatno se sve to nadoknadi u onoj krajnjoj agnoji kada se vrijeme opet rasteze u žvaku, pa onda nastaje ravnoteža vremenskog tempa, iako ga ja nastojim nadmudriti vec sada.

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

ово се ипак опет бојкотује
ццц
па страшно

Људе мрзи да мисле.
Онда се проналазе у све плићим и плићим туђим мислима...
а просечност је заразна

a sta se bojkotuje?

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

зар није очигледно?

meni nije sorry
msm..ne znam ko bojkotuje i sta i zasto? i zasto bi.

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

па зашто ме онда питаш?
свако има како своје мишљење тако и утиске
о томе се ко и о укусу не расправља ваљда