..otvorite dušu... • Srbija Forum

Sinoc onako iz navike odem do Vracara gore na pivo u kafic gde sede moji drugari i naravno krene uobicajeno zezanje i podjebavanje i tako to. Dosada, rutina... Pun kafic, guzva. Ulazi zgodna plavusa, otmena, prilazi stolu pored naseg gde sede dva lika tu iz kraja poznanici nasi i jedan lik pevac, nije celebrity vec onako, peva kao ispomoc kad zafali negde

Slave, kafane, rodjendani, i tako...
Ta zgodna plavusa se pozdravi sa tom dvojicom a tog pevaca poljubi u usta sedne pored njega. Decko joj je valjda. ebem mu mamu debelu ofarbanu

Pogledam je malo bolje i sok!
Vratim se u sekundi 20 i par godina unazad

znaci, tezak emotivni udar, bas tezak.
Naime, zgodna plavusa je moja bivsa ljubav prva prava velika ljubav. Mozda i jedina prava. Dvadesetak godina sam imao zaljubio sam se u tu devojku, zabavljali se godinu i par meseci i raskinuli. Letovali smo i zimovali zajedno, poznavao sam joj roditelje i ona moje. Tesko je opisati koliko smo se gotivili i kakva je to ljubav bila. Ali ebi ga ja klinac, dramio mangupa, i naravno kako to vec ide zaigrao sam se i preterao, terao svoju pricu i malo po malo se udaljili.
Umesto da budem normalan, opusten, da joj pokazem i dokazem da mi je stalo do nje, da je volim, ja sam bio gluuuup, mnogo glup. Mislio sam da sam Bogom dan, da treba da drzim do sebe a ona ce da kleci i da me moli. A ona nije molila, dala mi je sansu-dve i na kraju mi rekla aj cao. Fijuuuu koliko mi je bilo tesko, srce mi je slomila. Ali to ozbiljno mislim.
Mislim da sam zbog nje ocvrsnuo i nekako se ogradio nekim zidom i nikada vise sebi nisam dozvolio da se nekoj devojci tako emotivno predam kompletno i bez rezerve. Zbog nje sam kasnije u zivotu i napravio jednu od najvecih gresaka koju jedan muskarac moze da napravi. Programiran da se mogu otvoriti do odredjene granice i tu vec zvoni alarm, uzubuna, tu je granica i onda se povlacim. I tako sam vremenom preispitivao sebe i polako shvatao da ne mogu stalno povredjivati druge, da ne mogu bezati kad mi se neko preda i otvori i prostre mi svoju licnost i celu sebe pred noge. Vremenom sam shvatao i ucio na svojim greskama a to nije ni malo lako, ume da jako boli. Udjes u vezu a unapred znas kako ce se zavrsiti. Traje dok traje a onda se povucem i teram dalje... Kreten.
Nikada je posle toga nisam video a zivimo u istom gradu. Cuo sam kasnije da se udala za nekog advokata i da je dobila dvoje dece, blizance i da je srecna. Mnogo sam puta pomislio na nju i bilo mi je drago zbog cinjenice da eto ima ok zivot i da je sve ok sa njom.
I eto posle 20 i jedne ili dve godine, ona sedi u kaficu pored mene

Ja uznemiren, fijuuuu kakav osecaj, usplahiren nekako. I naravno, ona ustane i pridje mi, poljubi me obraz, zagrli i pita me "gde si ti"... Ja kazem "evo"...

Cutimo gledamo se, gleda me onim njenim velikim plavim ocima i ja ne znam sta cu, ne znam sta da kazem. Ne zna ni ona. Smejemo se i gledamo. Moja dva druga je prepoznaju i pocnu da smeju, pozdrave se njom, i raduju se jer eto sami Bog je poslao ovde jer ce imati materijala da me zaebavaju sledecih 6 meseci a verovatno i mnogo duze. Ne znam sta me pitala, ne znam ni sta sam ja nju pitao, znam samo da se razvela to sam jedino uspeo da razaznam. Ona onako, izgleda lepo, otmeno, obucena u fulu, iskvarcovana, negovana, svesna svoje lepote ali nekako ima neki nemir, video sam joj u ocima. Nista, ode ona opet i sedne tamo. Fijuuuu kako sam se osecao onako odvratno, bas nekako posrano eto... Razmisljam, sta njoj treba da se ona vuce sa nekim idiotom lokalnim dezurnim pevacem, jer mi to govori da je takva, da je to njen nacin zivota. U prometu je

Ustanem, platim i u velikom stilu pozdravim prisutne i odem.
Fiju fiju kakvu sam noc imao. Razmisljao sam dosta, nekako mi se javio osecaj da jednostavno moram da sednem sa njom i popricam, nekako imam neku dozu odgovornosti... Razgovor sa njom bi mi pomogao da povezem onog klinca Nenada i ovog Nenada. Da nadjem tu kariku koja je pukla da je popravim i povezem se. Nije mi na pamet palo da je pipnem, poljubim, da bude neki sex, nista od toga. Samo da popricam sa njom, da joj objasnim i recima iskazem sve ono sto sam vremenom shvatio i ja i ona. Da smo bili klinci, da smo se strasno zaljubili, da smo se voleli i da se to zavrsilo kako se zavrsilo. Da nisam kriv ni ja ni ona, da se to jednostavno desilo tako.
Eto, nisam ovo trebao da napisem, ne volim da o sebi pisem ali ni da zamislite ne mozete sta meni sada rade u kancelariji ovde. To je trpanje za sve pare. Idem da se provozam po gradu, svratim na kafu negde, trebace mi dan-dva da se saberem

Otvorih dusu ovde i lakse mi je nekako. Eto.