Takmičenje za citat nedelje • Srbija Forum

PREDLOG BROJ 1

- "I uvijek će te voljeti?"
- "Ne" , reče ruža , "jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive .."
- "Baš čudno" , reče Mali Princ . "Da si ti moja ruža , ja bih te volio i tada ."

PREDLOG BROJ 2

Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
- Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
- Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.
I on se vrati lisici.
- Zbogom, rece joj on...
- Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna:
Covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati. !!!

PREDLOG BROJ 3

-Pustinja je lepa, dodade on...
I to je bila istina.. Uvek sam voleo pustinju. Covek sedne na neku pescanu dinu. Ne vidi nista. Ne cuje nista. Pa ipak nesto svetluca u tisini...
-Ono sto krasi pustinju, rece mali princ, to je sto se u njoj negde skriva bunar...
Iznenada shvatih ovo tajanstveno svetlucanje peska. Kad sam bio mali stanovao sam u jednoj staroj kuci, za koju se pricalo da je u njoj zakopano blago. Naravno, niko ga nikad nije nasao, a mozda ga cak nije ni trazio. Ali je njime bila zacarana cela kuca. Moja kuca je duboko u sebi skrivala jednu tajnu...
-Da, rekoh malom princ, bilo da je u pitanju kuca, zvezde ili pustinja, ono sto cini njihovu lepotu nevidljivo je!

PREDLOG BROJ 4

Odrasli su mi savetovali da se ostavim crtanja zmijskog cara spolja ili iznutra i da se pozabavim geografijom, istorijom, računom i gramatikom. I tako sam u šestoj godini napustio sjajnu slikarsku budućnost. Bio sam obeshrabren neuspehom svog crteža broj l i svog crteža broj 2. Odrasle osobe nikad ništa ne shvataju same, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja.

Morao sam, dakle, da izaberem neki drugi poziv i naučio sam da upravljam avionom. Leteo sam svuda pomalo. A geografija mi je, to je tačno, mnogo koristila. Umeo sam da na prvi pogled razlikujem Kinu od Arizone. A to je vrlo korisno ako čovek zaluta noću.

Tako sam, tokom života, često dolazio u dodir sa mnoštvom ozbiljnih ljudi. Dugo sam živeo medju odraslima. Video sam ih sasvim izbliza. To nije mnogo popravilo moje mišljenje o njima.

Kada bih sreo nekog od njih ko bi mi izgledao malo bistriji, iskušavao sam ga svojim crtežom broj l, koji sam stalno čuvao. Želeo sam da saznam da li on zaista shvata. Ali on bi mi uvek odgovarao:«To je šešir«. Tada mu ne bih pričao ni o zmijskom caru, ni o prašumi, ni o zvezdama. Spustio bih se do njega. Govorio bih mu o bridžu, o golfu, o politici i o mašinama. I odrasla osoba bila bi veoma zadovoljna što se upoznala sa tako razboritim čovekom.

PREDLOG BROJ 5

Mali princ je, pomalo setan, pocupao i poslednje izdanke baobaba. Verovao je da se nece vise nikad vratiti. Ali svi ti svakodnevni poslovi izgledali su mu toga jutra neobicno prijatni. A kad je poslednji put zalio ruzu, i spremao se da je stavi pod stakleno zvono, osetio je zelju da zaplace.
-Zbogom, rece on ruzi.
Ali ona mu ne odgovori.
-Zbogom, ponovi on.
Ruza se zakaslja. Ali ne stoga sto je nazebla.
-Bila sam glupa, rece ona najzad. Molim te oprosti. Pokusaj da budes srecan.
Bio je iznenaden sto mu ne prebacuje. Stajao je, sav pometen, sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu blagu neznost.
-Naravno, ja te volim, rece mu ruza. Moja je greska sto o tome nisi nista znao. To nema nikakvog znacaja. Ali i ti si bio glup kao i ja. Pokusaj da budes srecan... Ostavi to stakleno zvono. Ne zelim ga vise.
-Ali vetar...
-Nisam bas toliko nazebla... Svezi nocni vazduh ce mi prijati. Ja sam cvet.
-Ali zivotinje...
-Treba da podnesem dve ili tri gusenica, ako hocu da upoznam leptirove. Izgleda da je to tako lepo. Inace, ko ce me posetiti? Ti ces biti daleko. Sto se tice velikih zivotinja, ne bojim se. Imam kandze.
I ona bezazleno pokaza svoja cetiri trna. Zatim dodade:
Ne odugovlaci toliko, to je nesnosno. Resio si da odes. Idi.
Jer nije htela da je mali princ vidi kako place. Bila je to veoma gorda ruza...

PREDLOG BROJ 6

Ah! mali prinče, razumio sam, napokon, tvoj mali život pun sjete.
Uživanje u blagim sunčevima zalascima bilo je dugo vremena
jedina tvoja razonoda. Ovu novu pojedinost saznao sam četvrtog
dana ujutro, kada si mi rekao:

-Ja strašno volim zalaske sunca. Hajmo pogledati sunčev zalazak...
-Ali treba čekati...
-Šta treba čekati?
-Čekati da sunce počne zalaziti.

Bio si prvo silno iznenađen, a zatim si se nasmijao samom sebi. I rekao
si mi:
-Stalno mislim da sam kod kuće!
Doista. Kad je u Sjedninjenim Državama podne, čitav svijet zna
da u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno načas svratiti u Francusku
i pogledati sunčev zalazak.

Na žalost, Francuska je strašno daleko. Ali na tvojoj maloj planeti bilo je
dovoljno da svoju stolicu pomakneš nekoliko koraka i promatrat ćeš
suton kad god zaželiš...

-Jednog dana vidio sam četrdeset i tri puta kako sunce zalazi!
A malo kasnije si dodao:
-Znaš... kad je čovjek tužan onda voli zalaske sunca...
-Zar si bio toliko tužan onog dana kad je sunce zalazilo četrdeset i
tri puta?

Ali mali princ nije odgovorio .........

DAJETE 5,4,3,2 I 1 POEN.
GLASATI MOGU SVI BEZ OBZIRA DA LI SU POSLALI PRIJEDLOG ILI NE.
GLASATE DO NEDELJE U 23.00 h.
UVAŽIĆU SAMO ISPRAVNO I KOMPLETNO GLASANJE.
SRETNO!