|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Raste džamija bez minareta Uprkos zabrani inspektora, Romi nastavljaju izgradnju bogomolje na Starom sajmištu u Beogradu. Islamska zajednica Srbije ne želi da ima ikakve veze sa problematičnim objektom  RADOVI na izgradnji džamije, koju bez dozvole podiže „Islamska zajednice Roma i ostalih pripadnika“ na Starom sajmištu u Beogradu, uprkos zabrani inspektora, i u četvrtak su tekli punom parom. Desetine radnika postavljalo je krovnu konstrukciju i stolariju, dok ih u neimarskom poslu nisu prekinuli građevinski inspektori opštine Novi Beograd.
Nadležni su u četvrtak, kao i u sredu naložili da se svi građevinski radovi prekinu, a u petak se očekuje i rešenje o rušenju.
Međutim, kako inspektori zamaknu krivudavim ulicama naselja uz Savski nasip, tako se na gradilište opet vrate radnici i zabruje mešalice.
- Novoizgrađeni objekat neće biti džamija, već isključivo stambeni prostor, gde će se romski muslimani klanjati - za „Novosti“ tvrdi Alija Duljaj, šeih efendija „Islamske zajednice Roma“ koja je registrovana kao udruženje građana.
Međutim, upravo je Duljaj u sredu, na preko 150 novinarskih adresa poslao ljubazan poziv, u kome se navodi želja da „zajedno proslavimo praznik Ramazanski Bajram u novoizgrađenoj Đamiji“.
- Džamiju na Starom sajmištu ne podiže Islamska zajednica Srbije i sa tom zgradom nemamo nikakve veze - kaže muftija beogradski Muhamed Jusufspahić. - Naša bogomolja u tom delu grada nalazi se u naselju Ledine, gde je imam Emir Behrović. On je završio sve potrebne islamske studije, a rukopoložen je od strane legitimnih organa Islamske zajednice. Vernici zajedno sa njim svoju veru ispovedaju na propisan način u legalnom objektu za koji Islamska zajednica ima sve potrebne saglasnosti.
U gradskom Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, međutim, kako je „Novostima“ potvrdio sekretar Milan Vuković, nema evidentiranih zahteva za izdavanje bilo kakvih akata za izgradnju islamskih verskih objekta na Novom Beogradu.
Iz opštine Novi Beograd kažu da su inspektori odlučno rešili da završe ovo pitanje, pa objektu „Islamske zajednice Roma i ostalih pripadnika“, predstoje dve sudbine. U slučaju da Duljaj objekat prijavi kao stambeni, opštinska inpekcija imaće odrešene ruke da sruši dozidane kvadrate, jer Duljaj ima pravo samo na stari deo kuće, koji je u procesu legalizacije od 2003. godine.
Međutim, ako odluči da novoizgrađeni dvospratno zdanje registruje kao verski objekat, odluku o njegovoj sudbini doneće Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, koji jedini ima nadležnost za izdavanje dozvola na teritoriji grada kada su verski objekti u pitanju.
15 MOLITVENIH LOKACIJA
U Islamskoj zajednici Srbije nisu želeli da komentarišu razloge grupe Roma sa Starog sajmišta da, organizovani kao udruženje građana, osnuju svoju Islamsku zajednicu i na svoju ruku grade džamiju. Beogradski muslimani klanjaju u 15 džamija i objekata u prestonici.
Bajrakli džamija u Gospodar Jovanovoj ulici, gde je sedište beogradskog muftije, najstarija je i najveća, a manje bogomolje su u naseljima Ledine i Borča. U drugim krajevima grada uređeni su mesdžidi - džamije bez minareta. Bogoslužbeni prostori muslimana Islamske zajednice Srbije postoje na gotovo svakoj opštini, a u njima su i škole islamske veronauke, medžlisi (odbori), pa čak i manji restorani i prostori za druženje.
ZA ROME
ISLAMSKA zajednica Roma i ostalih pripadnika, nastala je maja prošle godine i okuplja pretežno Rome izbegle sa Kosova i Metohije. Tada su se registrovali kao udruženje građana. Prema rečima Alije Duljaja, u Bajrakli džamiji više ne idu iz ekonomskih razloga. On navodi da novoizgrađeni verski centar okuplja isključivo siromašne vernike, koji nemaju novca, a kojima treba pružiti utočište za molitvu, lepu reč i pomoć u svakom pogledu. Prema njegovim rečima novac za gradnju dali su vernici, ali i prijatelji Srbi. Čak 4000 evra. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Novi dom za mamuticu Viku Uskoro paleozoološki paviljon za mamute na Viminacijumu. Selidba zbog eksploatacije na površinskom kopu Drmno  MAMUTICA Vika priprema se za selidbu. Skelet mamuta sa površinskog kopa Drmno, kod Kostolca, gde je pronađen krajem septembra biće premešten u novi ambijent - bliže arheološkom lokalitetu Viminacijum. Planirana je i montaža specijalnog paviljona u kome će biti smešten.
Pored arheologa iz Viminacijuma, u ovom poduhvatu učestvovaće dr Zoran Marković i Miloš Milivojević, stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja koji su radili na konzervaciji i zaštiti Vike. Oni su zagovarali ideju da mamut ostane na mestu gde je pronađen, jer jedino tako ima vrednost autentičnog eksponata. Od toga se, međutim, odustalo.
- Nažalost, to je bilo nemoguće. Na taj način bi se sprečila dalja eksploatacija površinskog kopa - objašnjava Marković, za „Novosti“.
Protekla dva meseca javnost je obasipana vestima o senzacionalnim otkrićima kostiju drugih mamuta na istom kopu. U međuvremenu, ekipa arheologa iz Viminacijuma pokušala je da sačuva sve što je vredno. Na pitanje da li je moguće zaobići ovaj lokalitet tokom ekploatacije uglja, Miroslav Ivković, pomoćnik direktora preduzeća „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ kategorično je rekao - ne!
- Prostor na kome su pronađeni fosilni ostaci mamuta, ali i drugi predmeti nalaze se po sredini fronta napredovanja rudarskih radova i prosto je nemoguće zaobići lokalitet i dalje razvijati kop Drmno. Spremni smo da se maksimalno angažujemo i da pružimo svaku vrstu pomoći istraživačima, kako ne bi došlo do zaustavljanja proizvodnog procesa.
On je podsetio da istražne radovi na lokalitetu Viminacijum finansira, uglavnom, termoelektrana:
- Do sada smo dobro sarađivali sa stručnjacima iz Viminacijuma, pa će tako biti i u ovom slučaju. Već je dogovoreno da se skelet mamuta premesti iz kopa Drmno u novi deo arheološkog parka Viminacijum, koji će biti namenjen za paleontološke ostatke.
Idejno rešenje za projekat već je uradila arhitekta Emilija Nikolić, koja radi projekte za Viminacijum.
- Hoćemo da napravimo paleozoološki park u kome će, pored Vike, biti i nalazi kostiju drugih mamuta. Muzejska postavka odnosiće se na prezentaciju uslova života i pratećih oblika života iz doba kada su mamuti živeli - kaže Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum. - Termoelektrana će finansirati izradu projekta i učestvovati u izgradnji, a već smo konkurisali za sredstva iz fondova EU.
OD DRVETA, KAMENA I OPEKE
KUĆA za mamute od 2.500 kvadrata biće sagrađena od drveta, kamena i opeke. U središnjem delu zgrade, okružen slojevima peska i zemlje, nalaziće se skelet Vike. U galerijskom prostoru biće izloženi informativni panoi, kao i manji modeli životinja. U ovom prostoru su predviđene makete koje prikazuju kako je izgledao život mamuta, panoi, fotografije, video-prikazi, audio-ture. Skeleti ostalih mamuta biće izloženi u vitrinama, a predviđena je izgradnja nekoliko manjih paviljona za edukaciju i prezentacije... Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Urušava se Titova vila na Paliću Propada jedno od najstarijih zdanja na Paliću. Od kako je počeo proces restitucije država ne ulaže u njeno održavanje  ČUVENA Konenova ili Titova vila, jedno od najlepših i najstarijih zdanja na Paliću, što zbog zuba vremena, što zbog nemara administracije i prenosa između državne i privatne svojine, već godinama propada i urušava se.
Briga države o velelepnom secesijskom zdanju prestala je kada su bivši vlasnici zatražili povrat imovine, a kako se restitucija odužila već godinama propadanje vile je sve vidljivije.
Jedan od simbola Palića izgrađen je 1902. godine za porodicu Vilima Konena, jednog od suvlasnika prve mesne industrije u ovim krajevima, koja će posle Drugog svetskog rata biti poznata kao “29. novembar”. Porodična kuća za odmor od 150 kvadratnih metara imala je veliku baštu i teniski teren. Vlasnicima je oduzeta posle Drugog svetskog rata i prešla u ruke države. Tada je dobila novo ime - Titova ili partijska vila, a bivši predsednik “svih naroda i narodnosti” u njoj je prespavao samo jednom, prilikom posete Subotici 1963. godine.
Jedina koja brine o sudbini vile trenutno je domarka Đula Raguž, koja je četiri decenije tu radila, a po odlasku u penziju nastavila da živi u kući u dvorištu.
- Kada sam došla to je bila divna vila, prepuna krasnih ljudi sa kojima je bilo lepo raditi - kaže Đula, koja nerado priča o sadašnjoj situaciji, ali se uvek rado seća vremena kada je u vili gostila političare, umetnike, javne ličnosti.
Sadašnja slika nimalo ne podseća na nekadašnju raskoš Austrougarske carevine. Ograda prema glavnoj Splitskoj aleji još je očuvana, dvorišni prostor gotovo da više nema ni zaštitu, plotovi su propali i pod teretom neorezanog rastinja. U dvorištu, pored fontane koja već godinama ne radi, u zemlju je utonula bronzana skulptura, rad Mihajla Dejanovića. U sredini dvorišta je centralna zgrada čija su fasada i drveni ukrasi vidno propali. Originalni nameštaj iz tri prostrane sobe je pokraden, a ono što je ostalo prekrio je debeo sloj prašine.
Da bi vila povratila stari sjaj neophodno je najmanje 20.000 evra. Za njeno zagrevanje potrebno je do 60.000 dinara mesečno, a neophodna je i izolacija od vlage, obnova drvenarije, krova... Grad već duže vreme ne ulaže, a očigledno nije imao interes ni da je rentira i tako spase od propadanja. Bilo kako bilo, najlepši objekat u Splitskoj aleji propada umesto da bude turistička atrakcija.
POZNATI GOSTI
DOK je bila u upotrebi, Konenovu vilu su koristili visoki funkcioneri Komunističke partije, ali i pisci, umetnici. Svoja dela u njoj su pisali Oskar Davičo, Tanasije Mladenović, Antonije Isaković, stvarao je i Milan Konjović... Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Život sa monasima Šaolina Kruševljanin Veroljub Milovanović (38) u manastiru u čuvenoj školi borilačkih veština usavršavao najpoznatije tehnike samoodbrane  KAO stipendista kineske vlade Krušljevanin Veroljub Milovanović (38) je borilačke veštine učio ni manje ni više nego u manastiru Šaolin, najslavnijoj školi u Kini, koja postoji 1515 godina. Na tom putu, ovaj strastveni avanturista sačinio je nekoliko hiljada fotografija koje će uskoro osvanuti na dve posebne izložbe. Jedna će biti iz same Kine, a druga sa povratka iz ove zemlje.
Do daleke destinacije odleteo je avionom iz Beograda, ali je 10.000 kilometara u suprotnom pravcu prevalio putujući vozom, Transsibirskom železnicom. Kroz prozore „Polar ekspresa“ napravio je oko 3.000 jedinstvenih fotografija.
Ovaj profesionalni dizajner, padobranac, sportista, fotograf, otkriva za „Novosti“ kako se iz rodnog Kruševca obreo u školi borilačkih veština, gde je šest meseci usavršao „šaolin kung fu“ i „taj čin čuan“, najpoznatije tehnike samoodbrane.
- Moj otac je trenirao karate, tako da sam od njega nasledio ljubav prema tim veštinama, a kao vrlo mali savladao sam „ninđicu“ i „ful kontakt“ - priča za „Novosti“ Veroljub Milovanović. - Te veštine su mi zajedno sa fotografijom i dizajnerskim pozivom omogućile da putujem po svetu, istražujem, učim i u rodni grad se uvek vratim sa originalnim zapisima.  Manastir Šaolin, koji je jedan od najvećih duhovnih centara velike Kine, smešten je u provinciji Henan, 700 kilometara od Pekinga. Uz podršku Ving šin saveza Srbije i Društva prijatelja Kine omogućeno mu je da šest meseci uči od najboljih majstora.
- Bio sam smešten sa još 14 polaznika škole pri Akademiji, a redovno smo obilazili sjajne lokacije u Kini, pa sam imao prilike da fotografišem autentične prizore iz života ovog divnog naroda, upoznam njihovu tradiciju i jezik - kaže Milovanović.
Za zvanje majstora borilačkih veština u manastiru Šaolin trenira se najkraće 15 godina. Milovanović je ipak, imao dogovoren rok boravka, a i radosna vest stigla je iz Srbije. Mesec dana pre povratka u Kruševac rodila mu se ćerka Sofija, koju će, kaže, čim malo poraste voditi na putovanja.
NAJVEĆA ŽELJA DEČAKA
RODITELJI u Kini redovno šalju dečake i devojčice od desetak godina u privatne škole šaolin kung fua, koje su smeštene u okolini manastira. Dečacima je najveća želja da jednog dana postanu monasi u manastiru Šaolin, koji je 495. godine izgradio car Ksajo Vena.  Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Srce ostalo u Damasku U Centru za azil u Bogovađi smeštena i porodica koja je pobegla iz Sirije  SPAS iz pakla građanskog rata koji bukti u Siriji, petočlana porodica iz Damaska, prestonice ove bliskoistočne države, pronašla je za kratko u Centru za azil u Bogovađi kod Lajkovca. Porodica čiji je sav imetak završio u zgarištu bombardovanja glavnog grada Sirije, ne krije da im je Srbija samo usputna stanica, i da je krajnji cilj - Nemačka.
Smešteni su u dve sobe, imaju nešto malo garderobe, tek koliko su mogli da ponesu na putešestviju daleko od svoje zemlje, ka Evropi. Granicu između Sirije i Turske prešli su legalno, uz pasoš, a dalje preko Grčke, Makedonije, Kosova, dospeli su u Bogovađu. Već su Stojanu Sjekloći, upravniku Centra za azil u Bogovađi, najavili odlazak iz Srbije, u koju su stigli pre tri nedelje.
- Morali smo, teška srca, da napustimo Damask, pobegnemo iz Sirije, jer više nismo mogli da izdržimo svakodnevne borbe, bombardovanja, sukobe - kaže glava porodice, koji je insistirao na anonimnosti. - U jednom trenu ostali smo bez kompletne imovine, u bombardovanju su uništene naša kuća, velika prodavnica, "ford fokus". Kad je raketirana zgrada u našoj blizini najmlađem sinu povređena je noga, srećom ne ozbiljnije.
Za sirijske prilike, ova porodica ubraja se u bogatije. Rat koji je otpočeo pre godinu i po, kažu, podelio je državu - na jednoj strani je Asadov režim, na drugoj njegovi protivnici i narod.
- Godinu dana trajale su ulične borbe, pucalo se iz "kalašnjikova", a poslednjih osam meseci traju stalna bombardovanja gradova avionima i helikopterima, što je postalo neizdrživo - kaže naš sagovornik. - Bilo je jasno da više ni trenutak ne možemo da ostanemo u Siriji kad sam dobio anonimno pismo da ću biti ubijen. Spakovali smo nešto stvari i zaputili se ka granici sa Turskom.
U porodici su 41-ogodišnji otac, njegova 11 godina mlađa supruga i tri sina - od 14, 12 i sedam godina. Do pre godinu dana starija deca pohađala su nastavu, ali je škola srušena u bombardovanju.
- Ne podržavamo ni režim, ni opoziciju, samo želimo da rat u Siriji prestane - kažu naši sagovornici. - Odlazimo u Nemačku, gde se već nalaze naši rođaci, ali od sveg srca želimo, čim se stanje normalizuje i sukobi stanu, da se odmah vratimo u Siriju, gde su ostali naši najbliži rođaci. Kad-tad vratićemo se u Damask, koji je za nas najlepši grad na svetu.
SOMALIJA I AVGANISTAN
IZBEGLICE iz Sirije utočište, za sada, u najvećem broju, nalaze u Turskoj, tek mali broj azilanata iz ove države stiže u Srbiju, ali će ih nesumnjivo biti sve više, u njihovom proputovanju ka zemljama Evropske unije - procenjuje Stojan Sjekloća, upravnik Centra za azil u Bogovađi. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Leda na Arktiku rekordno malo Led na Arktiku će početi da se topi, što će u velikoj meri uticati na klimatske promene širom sveta. Led će se topiti od sredine do kraja septembra  Led na Arktiku sledeće nedelje će se smanjiti na rekordno malu površinu! Posle toga će početi da se topi, što će u velikoj meri uticati na klimatske promene širom sveta, javili su američki naučnici Nacionalnog cnetra za podatke o snegu i ledu.
- Novi rekord će se dogoditi krajem avgusta. Najverovatnije će led početi da se povlači i kada dostigne rekordno malu površinu – rekao je naučnik Ted Skambos za BBC.
Najnoviji podaci pokazuju da je 13. avgusta led izmeren na 483.000 kvadratnih kilometara. To je mnogo manje od poslednjeg rekorda koji se dogodio pre pet godina.
Očekuje se da će led na staviti da se topi od sredine do kraja septembra.
Površina arktičkog leda važna je jer određuje klimatske promene širom sveta, a naučnici Arktik ponekad u šali zovu “globalnim klima uređajem”.
Ove je godine otapanje leda na Arktiku pokrenulo je zamisli o mogućem otvaranju severnih pomorskih ruta koje bi povezivale atlantsku obalu Kanade i Aljasku, odnosno Evropu i Sibir.
Dok se delovi Arktičkog okeana tope, u 2012. godini su takođe zabeležene rekordne temperature i suše širom sveta, posebno u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država.
Prošle godine je najmanja površina arktičkog leda izmerena 9. septembra. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
CNN: Nikola Tesla - kultni heroj Tesla je predvideo bežičnu komunikaciju koju mi danas imamo sa našim mobilnim telefonima i laptopovima. On je rekao da će jednog dana ljudi slati fotografije, poruke, reči sa jednog mesta na drugo bez žica  NjUJORK - U zoru 20. veka Nikola Tesla je želeo da spase svet od njegove zavisnosti of goriva. Sada, jedan autor stripova sa interneta želi da sačuva poslednju preostalu Teslinu laboratoriju kao počast naučniku, piše u opširnoj reportaži CNN.
Laboratorija se nalazi na mestu gde je Tesla želeo da razvije bežičnu komunikaciju i čistu, besplatnu energiju za sve. Svoju laboratoriju preselio je u Vardenklif toranj u Njujorku 1902. godine. Zgradu je izgubio nekoliko godina kasnije zbog dugova, a visoki toranj koji je trebalo da bude jedan od glavnih transmitera njegovog sna o bežičnoj energiji je 1917. uništen.
Kasnije se ispostavilo da je lokacija, koju je jedno vreke koristila kompanija za proizvodnju filmova za foto aparate prepuna toksičnog otpada. Mesto je sada očišćeno i bezbedno za javnost.
Tesla je umro kao siromah 1943. godine.
Američki CNN navodi da su zgrada i okolno zemljište sada na prodaju.
Martin Inman, tvorac veb stripa "The Oatmeal" udružio je snage sa neprofitnom grupom "Teslin naučni centar" u Vardenklifu kako bi očuvali zgradu kao naučni centar i muzej posvećen "ocu električnog doba".
"Tesla je neobičan heroj i u SAD ima jako malo spomenika posvećenih njemu. Smatram da je to nešto što bi morali da ispravimo", rekao je Inman. "Napravio sam strip o Tesli na mom sajtu. Nikad više "lajkova" na Fejsbuku nisam dobio u svojoj karijeri", rekao je on.
Inman - koji je prikupljao novac za Američko udruženje za borbu protiv raka i Nacionalnu fondaciju za očuvanje prirode - novi projekat nazvao je "Izgradimo prokleti Teslin muzej" i za pet dana, uz pomoć sajta IndieGoGo, prikupio je više od 790.000 dolara.
Cilj projekta je da se prikupi dovoljno novca kako bi se kupilo zemljište i sredila zgrada. Neophodna suma je 1,6 miliona dolara. Inman se nada da će prikupiti 850.000 dolara, dok će država Njujork donirati istu sumu. Inman je rekao da je šokiran kojom brzinom su ljudi poklonili toliko novca za očuvanje Tesline laboratorije.
"Očekivao sam da ćemo prikupiti oko 20.000 do 30.000 dolara i narednih šest nedelja se patiti. Nisam očekivao da će svakog sata biti uplaćeno u proseku 27.000 dolara. To je potpuno ludo", rekao je on.
Inman je iskoristio potencijal društvenih mreža i pokrenuo je kampanju računajući na podršku 700.000 obožavalaca na Fejsbuku, 300.000 sledbenika na Tviteru i milion sledbenika na Gugl plusu. Takođe je pozvao kompaniju "Dženeral elektrik" koju je osnovao Teslin rival Tomas Edison da doprinese, a dobio je i "skromnu sumu" od Elon Muska, koosnivača Tesla motorsa.  "Tesla je na internetu u proteklih godinu-dve postao neka vrsta kultnog heroja za štrebere. Mislim da mnogi daju novac ne da bi ispali plemeniti već jer zaista žele da ga podrže", rekao je Inman.
Vardenklif je poslednja zvanična laboratorija gde je Tesla radio. Džejn Alkorn, predsednica Teslinog naučnog centra, kaže da se kasnije preselio u Njujork, ali da je Vardenklif bio njegova poslednja eksperimentalna lokacija. Ta činjenica, kao i njegovi napori da razvije "zelenu energiju", razlog su zbog kojeg je ovo mesto toliko značajno,
"Tesla je na Zemlju gledao kao na generator elektriciteta. Verovao je da svaka planeta odzvanja. Ako biste uspeli da razumete to odzvanjanje mogli biste da iskoristite eneriju sa Zemlje i prenesete je na bilo koje drugo mesto na zemlji", objasnila je ona.
Delo arhitekte Senforda Vajta, kvadratna zgrada od cigle prvobitno je bila podeljena po sredini i imala je dve velike pravougaone prostorije koje su korišćene za eksperimente. Visoka kula služila je kao transmiter.
"Tesla je predvideo bežičnu komunikaciju koju mi danas imamo sa našim mobilnim telefonima i laptopovima", kaže Alkorn. "On je rekao da će jednog dana ljudi slati fotografije, poruke, reči sa jednog mesta na drugo bez žica".
Tesla je ubedio bankara i filantropa Dž. P. Morgana u korist ove bežične komunikacije i u bankarskom sektoru i tako dobio finansijsku podršku za svoj projekat. Ali kada je Guljelmo Markoni 1901. poslao svoj radio signal peko Atlantika, Morgan je "zavrnuo slavinu".
Zemljište je prodato 1915. kako bi se platio dug Džordžu Boltu iz hotela Valdorf-Astorija, pre nego što je Tesla realizovao svoj san o besplatnoj struji. Vlada SAD je 1917. u uništila toranj strahujući da bi nemački špijuni mogli da ga iskoriste za slanje poruka u Pvom svetskom ratu.
Zemljište je potom išlo iz ruke u ruku i trenutno je u vlasništvu "Agfa-Žever" tehnološke kompanije iz Belgije. Kompanija je 2009. stavila zemljište na prodaju i dobila ponudu od potencijalnog kupca koji želi da razvije taj kraj.
To je uznemirilo grupu Alkornove koja gotovo 17 godina radi na očuvanju laboratorije.
"Kada smo čuli za to i kada smo videli koju cenu traže, svi smo se uznemirili i zabrinuti jer mi nismo uspeli da damo našu ponudu",rekla je ona. "Ali nismo imali novca da im ponudimo".
Ona je objasnila da je njena grupa preko interneta zatražila pomoć, što je privuklo i pažnju Inmana.
Alkornova je objasnila da će novac koji se prikupi u IndieGoGo kampanji poslužiti za kupovinu zemljišta i zgrade ali da ne i za čišćenje i pretvaranje zgrade u muzej. Ukoliko grupa uspe da prikupi novac, ona očekuje da će muzej biti otvoren tek za nekoliko godina. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Avioni vežbaju spektakl Piloti Vojske Srbije punom parom se pripremaju za veliki aeromiting „Batajnica 2012“. Domaće vazduhoplovstvo demonstriraće umeće na tridesetak aviona i helikoptera  NIJEDAN od tridesetak aviona Vazduhoplovstva Vojske Srbije sa aerodroma Batajnica do drugog septembra neće osetiti hladovinu hangara. Više vremena provode na nebu nego na zemlji. Vojni piloti na njima u petoj brzini uvežbavaju letački program koji će izvesti na velikom aeromitingu „Batajnica 2012“ u čast stogodišnjice srpskog vojnog vazduhoplovstva.
Na stajanci ispred najvećeg hangara krilo uz krilo poređani su „migovi 29“, „orlovi“, „supergalebovi G4“, „migovi 21“, „laste“, „utve“... Poleću na smenu u grupama, a tokom leta koji traju po desetak minuta na nebu izvode najsloženije akrobatske figure.
- Radimo punom parom i očekujemo da će u sledećih sedam dana sve biti završeno - kaže gotovo u trku brigadni general Predrag Bandić, glavni organizator aeromitinga. - Ista manifestacija održana je na Batajnici 2009. godine, pa dobro znamo šta su slabe tačke. Ispravićemo sve nedostatke kako bi dobro prihvatili goste i obezbedili atrakrivan letački program.
Domaće vazduhoplovstvo predstaviće se na letačkom spektaklu sa tridesetak aviona i helikoptera. Oni će učestvovati u letačkom defileu u „ešelonima“, posle čega će svaki od njih prikazati deo svojih borbenih mogućnosti.
- Publici ćemo prikazati početak zamišljene borbe na nebu u kojoj će se dva „miga 29“ sukobiti sa jednim „migom 21“ - kaže major Milomir Miljković, iz 101. avijacijske eskadrile „Vitezovi“, koji će zajedno sa potpukovnikom Aleksandrom Pipovskim biti za komandama „migova 29“.
Ovaj avion najmoderniji je koji poseduje naša vojska. Aeromiting će biti mesto na kome će znanje i umeće letenja na ovom avionu naši piloti prvi put uporediti i sa ruskim kolegama. Na Batajnicu stiže ruska akro-grupa „Striži“, koja ima majstorsko pismo za ovaj avion.
- Radujemo se Rusima. To će biti srdačan susret. U svakom slučaju imaćemo o čemu da pričamo - uz osmeh i pogled ka „migu 29“ kaže major Miljković.
Na batajničkom aerodoromu u četvrtak je vladala živost i uzbuđenje. Gotovo sve posade i pilotski sastav bili su na pisti. Na noge su dignuti svi mehaničari i pomoćno osoblje. Grmljavinu avionskih motora tek na trenutak prekidalo je brundanje cisterni sa gorivom i nadvikivanje tehničara radio vezom.
- Ljudi rade od rano ujutru do kasno uveče. Vrućina je velika, ali naš je zadatak da sve bude spremno za spektakl - kaže potpukovnik Slaviša Pavlović. Pod njegovom je komandom kompletna logistika na aerodromu - dotur goriva, agregati, hangari, mehaničari...
Trening na nebu u četvrtak su otvorila četiri „supergaleba G4“. Poleću u grupi, posle čega na nebu izvode figure - let u poretku, razdvajanje, ruža... Nekoliko stotina metara ispod njih poligon je za četiri helikoptera „gazela“. Napad, brišući let, lebdenje na maloj visini. I za kraj tačke - naklon nosem letelice publici. Na nebo se za njima penju „orlovi“, pa „mig 29“, pa za kraj eskadrila „lasti“.
Našim avionima i helikopterima prvog dana septembra pridružiće se i stranci. Spisak učesnika još nije zaključen, ali se zna da će batajničkom pistom zarulati i „eurofajter“, „F16“, „blek hok“ i ostale letelice pristigle iz Francuske, Italije, Danske, Rusije, Turske...
BOGATA ISTORIJA
AEROMITING u Batajnici organizuje se u čast veka od osnivanja srpskog vojnog vazduhoplovstva. Pre tačno sto godina, vojvoda Radomir Putnik stavio je potpis na papir kojim je formirana Vazduhoplovna komanda čije je sedište bilo u Nišu. Prve borbe srpski avioni imali su tokom Prvog balkanskog rata, posle čega je domaća avijacija prolazila kroz različite faze. Najjači udarac srpska borbena avijacija pretprela je tokom bombardovanja 1999. godine, kada je uništen veliki deo aviona i objekata.
BEZBEDNO UZ UPUTSTVA
NAJVEĆA pažnja na vojnom aerodromu nadomak Beograda posvećuje se bezbednosti. Kako napominju organizatori, koji očekuju najmanje 150.000 gostiju najstrože se poštuju sve propisane mere letenja i ponašanja na tlu.
- Najvažnije je da svako ko drugog septembra dođe na miting poštuje uputstva koja će dobiti od dežurnih vojnika. Sve smo učinili da letački spektakl prođe u najboljem redu - kaže pukovnik Gordan Pavlović, zadužen za letenje na aerodromu. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Za humanost nije potreban novac Zorica Sentić, iz Francuske, sakuplja knjige za seoske biblioteke, pomaže ugroženima. Planira akciju za obnovu pozorišta u Vranju. Budi plemenitost u ljudima Zorica pred kućom svoje majke u Levosoju U PETOJ deceniji života ponovo je naučila davno zaboravljeni maternji jezik, živi na relaciji Kan - Levosoje. Pesnikinja Zorica Sentić, Srpkinja iz Francuske, došla je u rodno selo svoje majke kod Bujanovca 1998. da bi sahranila oca, a onda je ono postalo njen drugi dom i mesto gde je započela akciju koja je u seoske biblioteke u Srbiji unela hiljade knjiga.
- U leto 2006. godine mališanima iz Levosoja sam poželela da kupim „Malog princa“. Želela sam da im usadim ljubav prema knjizi. Međutim, ni u Vranju ni u Bujanovcu nisam uspela da pronađem ovaj biser svetske literature. Nekako u to vreme sam bila gost „Susreta pisaca“ u Udruženju književnika Srbije, gde su mi kolege darivali svoje knjige. To mi je dalo ideju. Na međunarodnom Sajmu knjiga zatražila sam štand i počeda „prosim“. Nakon tog sajma ja sam školskoj biblioteci u Levosoju donela 5.000 knjiga i tako je spontano počela akcija „Darujmo reč“ - priseća se Zorica.
U međuvremenu je neumorno tražila darodavce i bila posrednik između onih koji mogu da pomognu i onih kojima je pomoć potrebna. Dok je u Kanu kreirala šešire, što je njeno primarno zanimanje, i pisala knjige u svojoj sobici u trošnoj bajkovitoj kući svoje majke u selu Levosoju, prikupljala je i knjige, ali i odeću i namirnice za siromašne, ugrožene...
- Zasada je 15 biblioteka u najzabačenijim selima u Srbiji dobilo školsku biblioteku, a knjige koje stižu i koje delimo sam davno prestala da brojim - kaže .
Nailazila je na brojne prepreke i izbegavala da radi sa novcem jer njena je deviza da se human može biti i bez novca.
- Jako je ružno sam sebe hvaliti, ali ja nikada nisam htela da poslušam savete prijatelja i da radim sa novcem i osnivam nekakva društva i nevladine organizacije. Novac je relativna stvar i nije neophodan za humanost. Najvažnije mi je da u ljudima, pre svega deci, probudim humanost i kada to uspem, najponosnija sam - priča pesnikinja o čijim se delima priča u ovom kraju.
Dok je pre nekoliko dana pakovala kofere za Francusku, čula je da je sedmočlanoj porodici Stanojević iz Nove Brezovica u požaru do temelja izgorela kuća, i odmah krenula u akciju.
- Okupila sam decu iz Levosoja i pozvala mališane iz zlatiborskog sela Mačkata, gde sam već organizovala akciju „Darujmo reč“, i ispričala im za tragediju njihovih vršnjaka koji su ostali bez svega. Deca su se odazvala, a podrška je stigla i od brojnih organizacije iz zlatiborkog kraja, pa se za tili čas družina od tridesetak dece, koja su sakupila hranu, garderobu, posteljinu i druge potrepštine uz pomoć vojske, uputila ka planinskom selu Nova Brezovica.
Pre nekoliko dana otputovala je u Kan. Želi, kaže, da sa sinovima napravi plan kako da pomogne izgradnju pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, koje je stradalo u požaru, i da opremi školsku biblioteku u selu Šarlinac kod Doljevca. Puna je planova.
Želi i da počne da piše na srpskom i da se njene knjige prevode sa srpskog na francuski, a ne obratno, ali i da se uda za Srbina.
KNJIGA ULAZNICA I SPAS
Jedini uslov za prisustvo njenim pesničkim večerima je da posetioci ponesu pokoju knjigu iz svoje kućne biblioteke. Njen cilj je da svako srpsko selo dobije svoju biblioteku. Zna da u Srbiji ima 4.800 sela i da taj posao neće biti nimalo lak. Zna, takođe, da predviđanja govore će za 15 godina nestati svako četvrto srpsko selo, ali ona se nada da će ih knjige spasti. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kamp savremenih vitezova na Petrovaradinu Na bedemima Tvrđave, poznate i kao Gibraltar na Dunavu, u subotu i nedelju, odigrao se ceo niz ovakvih sukoba, u kojima nije bilo ni poginulih ni ranjenih  MAČEVI su izvučeni iz korica. Grupa vitezova, u oklopima i sa štitovima, krenula je na juriš. Branioci bedema na Petrovaradinskoj tvrđavi su se ogorčeno branili. Ne, nismo se vratili nekoliko vekova unazad.... Na bedemima Tvrđave, poznate i kao Gibraltar na Dunavu, u subotu i nedelju odigrao se ceo niz ovakvih sukoba, u kojima nije bilo ni poginulih ni ranjenih.
Posetioci Tvrđave, posebno oni najmlađi, sa uživanjem su se „mešali“ sa vitezovima, koje su na ovo mesto, prepuno istorije, dovela dva novosadska udruženja - „Valhala“, koja okuplja ljubitelje društvenih igara, i Udruženje za očuvanje srednjovekovne baštine „Zeleni barjak“.
Ova udruženja, naime, organizovala su „Srednjovekovni kamp“, u kojem su im se pridružili i vitezovi iz „Belih orlova“ iz Beograda.
- Uz viteška nadmetanja organizovali smo i promociju društvene igre „Kubura“, koja je karakteristična upravo po tome što je delo nas iz „Valhale“ i odnosi se na Prvi srpski ustanak - objašnjava, u pauzi između viteških nadmetanja, Boris Radujko, osnivač udruženja.
Kompletna viteška priča u Novom Sadu, inače, počela je pre šest godina, zahvaljujući entuzijastima Vuku Armackom i Dušanu Svirčevu, koji su osnovali „Zeleni barjak“. Ubrzo su se „povezali“ sa „Valhalom“.
- Inspirisale su nas pre svega knjige i filmovi, a većina nas je na ovaj način ostvarila dečačke snove. Sada nas ima četdesetak u Novom Sadu, a među nama je i nekoliko dama - kaže Armacki.
Jedna od njih, koja je prema srednjovekvnom kroju, sašivenoj haljini, hrabrila vitezove, bila je i Mona Popović.
- Novosadski vitezovi su pravi džentlmeni - kaže Mona. - Naravno, kao i svaka dama, i ja imam svog viteza zaštitnika - Borisa.
Među vitezovima se našla još jedna predstavnica lepšeg pola, koja se, međutim, naljutila na pitanje da li je i ona dama.
- Ja sam ratnica! - bila je odlučna Alisa. - Među nama, varvarima, nema dama. Ravnopravno se borim sa muškarcima. Ovaj put nisam ponela dvoručni mač, koji mi je glavno oružje. Opredelila sam se za luk i strele.
Pauza između bojeva je bila kratka, tek da se borci malo osveže. Ubrzo se začuo herald, koji je pozivao u nove akcije. Trebalo je da se nađe cvetna vila, koja je nestala. Moguće da ju je zarobio zli čarobnjak.
“BELI ORLOVI“
GOSTI iz Beograda, „Beli orlovi“, kako objašnjava Marko Lukač, jedan od vitezova, opredelili su se da vitešku priču dignu na viši nivo. - Trudimo se da pravimo oklope, i ostalu opremu, koja je ista kao ona korišćena u 12. i 13. veku - objašnjava Lukač. - Upravo zbog toga smo i društvo za očuvanje starih zanata i veština, a oprema koju izrađujemo bazirana je na opremi grade vitezova Pavla Orlovića, barjaktara u Kosovskoj bici. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
