|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Zanatlije oslobođene fiskalnih kasa Ukidanje kasa ne znači i finansijsku nedisciplinu, rekao ministar Mlađan Dinkić i najavio gašenje muzičkog dinara  Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je juče, da će već tokom ovog meseca biti ukinuta obaveza zanatlija da drže fiskalne kase i GPRS sisteme. „Ako tu obavezu nemaju advokati, nema osnova da je imaju i zanatlije”, rekao je Dinkić, naglašavajući „da to ne znači da neće biti finansijske discipline”. Prema njegovim rečima, kontrolu neregistrovanih preduzeća preuzeće poreska uprava od tržišne inspekcije, a oni koji imaju neregistrovanu radnju, imaće određeni period prilagođavanja i ulaska u legalni sistem poslovanja.
Dinkić je rekao da radnje i ugostiteljski objekti neće biti zatvarani ukoliko ne budu izdali fiskalni račun, već će biti novčano kažnjeni.
Ministar je najavio da će najkasnije do kraja avgusta biti obezbeđena finansijska podrška preduzetnicima, za održavanje likvidnosti. Kako je objasnio, reč je o kreditima čija bi kamata trebalo da iznosi jedan do dva odsto godišnje, a odobravao bi ih Fond za razvoj. On je dodao da bi do kraja septembra trebalo da budu ukinuti i pojedini parafiskalni nameti, naglašavajući da on smatra da svakako treba ukinuti firmarinu za zanatlije i komunalnu naknadu za isticanje reklame i pozvao zanatlije da kažu šta još od nameta treba da se ukine. Tokom jeseni, naglasio je on, biće i promenjen zakon o autorskim pravima i biće ukinuta obaveza plaćanja muzičkog dinara.
Dinkić je najavio i druge mere, koje neće moći odmah da budu primenjene, zbog deficita u budžetu, ali bi već od početka naredne godine mogle da zažive. Jedna od njih je i bespovratna podrška za investicije u zanatstvu, koja bi predviđala da država podrži preduzetnike koji obezbede najmanje 50 odsto sopstvenih sredstava, od ukupne vrednosti investicije, dok bi preostali deo finansirala država.
Budžetski deficit Srbije je sada jedan od najvećih u istoriji zemlje i iznosi oko 2,2 milijarde evra, rekao je Dinkić i dodao da je situacija sa budžetom mnogo gora nego što je očekivao i da je deficit premašio dve milijarde evra, ako se uključi i novac od 170 miliona evra, koji je „upumpan” u tri državne banke.
Dinkić je rekao da je njegov cilj, imajući u vidu sadašnju tešku finansijsku situaciju, da se obezbedi elementarno funkcionisanja države i najavio do kraja septembra donošenje programa fiskalne konsolidacije.
Ministar je kazao da popunjavanje postojećeg deficita u budžetu neće biti lako i da se taj posao ne može obaviti preko noći, ali je najavio da ima jasan plan kako da to učini.
Prema rečima Dinkića, biće mu potrebno mesec dana da utvrdi šta je tačno urađeno sa budžetom i da li ima još nekog manjka.
On je naveo da je kompanija „Srbijagas” u velikom manjku, zbog razlike u ceni gasa. Zbog toga je za četiri godine nakupljen minus od milijardu evra, koji će postati javni dug države.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je dobio potvrdu od direktorke državnog trezora da samo još u avgustu ima novca za isplatu plata i penzija.
Prva stvar koju sam pitao direktorku trezora bila je: „Imamo li novca za plate i penzije i do kada”? Odgovor je bio: „Uspeli smo da obezbedimo za avgust”. Dinkić je dodao da treba da se preduzmu još neki koraci da bi se obezbedio novac za septembarske plate i penzije. „Sada radimo na tome da obezbedimo penzije za septembar, toliko je teška situacija”, rekao je Dinkić.
On je izrazio uverenje da će u kratkom roku uspeti da napravi plan fiskalne konsolidacije i sredi stanje u budžetskoj kasi.
Ministar je naveo da je njegov plan restrukturiranje našeg duga do kraja godine, tako što bi se vratio dug sa visokim kamatnim stopama, a da ako već moramo da se zadužimo to bude pod povoljnijim uslovima. „Drugim rečima da se prebacimo na zaduživanje od bilateralnih institucija umesto na domaćem tržištu kapitala, gde je kamatna stopa visoka i kreće se od 14 do 15 procenata”, dodao je Dinkić.
On je podsetio da se država do sada zaduživala emisijom trezorskih zapisa, ali da je do sada prodavano 20 odsto emisije, ali se situacija popravila u odnosu na pre mesec dana, te je sada stepen uspešnosti prodaje zapisa viši od 60 procenata. „Mi imamo ponudu za finansiranje od strane investicionih fondova, ali ja hoću da smanjimo kamatu i obezbedimo povoljnije uslove,” rekao je on i dodao da razgovara sa potencijalnim kreditorima, ali sve sa idejom da se stane sa zaduživanjem i da se obezbedi da ne bude rasta javnog duga u narednoj godini.
Dinkić je kazao i da je razgovarao sa bankama da obezbede povoljne kredite za privrednike, tako što bi se za veliku privredu odobravali krediti po kamati od četiri odsto, a za malu privredu od jedan odsto godišnje. Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Mrkonjić dao rok: Završetak Koridora 10 kroz Srbiju za dve godine Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je danas da će za dve godine biti završen kompletan Koridor 10 kroz Srbiju.  Ministar Mrkonjić je najavio je da od 1. septembra počinju radovi i na deonici pruge od Beograda ka Pančevu, a sredstva za to su obezbedjena iz ruskog kredita u ukupnoj vrednosti od 800 miliona dolara.
U naredne četiri godine, nova vlada ima šansu da završi, ne samo koridore 10 i 11, već i rekonstrukciju drugih saobraćajnica, stavi železnicu na stabilne noge, odredi novi model rada javnih preduzeća, oporavak JAT i očisti Dunav u smislu osposobljavanja za rečni saobraćaj u punom kapacitetu, tvrdi Mrkonjić.
Mrkonjić je rekao da je na Koridoru 10 do sada je završeno oko 200 kilometara (km) autoputa, dok je u izgradnji preostalih 130 km, uz podsećanje da su za izgradnju te saobraćajnice već obezbeđena sredstva u iznosu od oko 1,2 milijarde evra.
Ministar je izrazio zadovoljstvo što je koordinatorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž nedavno pozitivno ocenila napredak radova, ne samo na deonici Koridora 10 oko Dimitrovgrada, nego i na još dve deonice - između Grabovnice i Grdelice i Vladičnog Hana i Neredovaca.
Ministar saobraćaja je preneo da je sa zvaničnicom SB Armitidž dogovoren kredit od 100 miliona evra za povećanje ukupnih sredstava kojim će se održavati magistralni i regionalni putevi, odnosno na poboljšanju kvaliteta održavanja.
Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) takođe su odobrile po 100 miliona evra zajmova za bolji kvalitet održavanja puteva u Srbiji, tako da je ukupno obezbeđeno oko 300 miliona evra u naredne četiri godine, naveo je Mrkonjić.
Mrkonjić je kazao da se već sada priprema dokumentacija o rehabilitaciji putne mreže u Srbiji, kako bi od jeseni počela realizacija kredita u iznosu od 13 miliona dolara.
Rešenje za JAT
Milutin Mrkonjić kaže da je prethodna Vlada već donela odluku da ukoliko ne bude nađen strateški partner za JAT, država sama počne realizaciju projekta formiranja novog nacionalnog avio-prevoznika. Kupovina novih aviona ostaviće za drugu fazu kada bude formirano novo preduzeće i sagledalo stanje u budžetu. Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U Valjevu počela izgradnja fabrike Gorenje U Valjevu je počela izgradnja nove fabrike rashladnih uređaja slovenačke kompanije Gorenje iz Velenja vredna 20 miliona evra, javili su danas lokalni mediji.  Tu fabriku na oko 20.000 kvadrata, u kojoj će biti otvoreno 400 novih radnih mesta, Gorenje gradi na zakupljenom placu pored svoje postojeće fabrike i ona bi trebalo da bude gotova do polovine februara 2013. godine.
Gorenje je s Gradskom direkcijom za urbanizam potpisalo ugovor o naknadi za korišćenje gradjevinskog zemljišta za 15,4 miliona dinara, a Slovencima je odobren rok za plaćanje tog iznosa do 1. novembra.
Gradska direkcija se obavezala da će do tada pribaviti saglasnost odbornika Gradske skupštine na ugovor o realizaciji nove investicije Gorenja, koji su zaključili kompanija iz Velenja, Vlada Srbije i Grad Valjevo.
Taj ugovor Valjevo obavezuje da u narednih deset godina Gorenje oslobodi plaćanja komunalnih taksi, naknada i ostalih poreskih obaveza pri izgradnji nove fabrike.
Ako do 1. novembra Gradska skupština ne odobri takav ugovor, grejs period se, na zahtev investitora, može produžiti do donošenja pozitivne odluke u valjevskom parlamentu, čija je prva sednica zakazana za 10. avgust.
Prema ugovoru o novoj investiciji Gorenja u Valjevu, slovenačka kompanija će za svako novo radno mesto od države Srbije dobiti 10.000 evra subvencija, a u narednih deset godina lokalnoj samoupravi neće plaćati komunalne takse i poreze.
Postojeća fabrika Gorenja u Valjevu, otvorena 2006. zapošljava 380 radnika, a trenutno je, zbog potreba posla, angažovano 690 radnika. U njoj se godišnje proizvede oko 500.000 frižidera i zamrzivača od čega se, kako je ranije saopšteno, oko 85 odsto izvozi na "probirljivo inostrano tržište". Gde Investirati
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Samo 18 odsto građana Srbije kupuje putem interneta Elektronska trgovina je sve popularnija u svetu, ali Srbija je i dalje daleko ispod tih tredova. Građani Srbije nemaju poverenje u kupovinu preko interneta, nemaju informacije o proceduri i nije im dostupna ozbiljna ponuda robe koju bi na taj način kupili.  Iako je u čitavom regionu jugoistočne Evrope elektronska trgovina u povoju, Hrvatska je u tom pogledu 50 puta bolja od Srbije.
"Hrvatska je do prošle godine bila i sto puta bolja od nas. Sada je obim elektronske trgovine oko 50 puta veći nego na našem tržištu, ali procena je da će i Srbija na taj nivo uskoro stići jer smo tržište sa većim potencijalom", rekao je agenciji Beta predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu u Privrednoj komiri Srbije Aleksandar Birovljev.
Procena je da čak 81,9 odsto korisnika interneta u Srbiji nikada nije kupovalo na taj način. Razlozi su uglavom strah od prevare, gubitka novca i zloupotrebe privatnih informacija, a stručnjaci iz te oblasti slažu se da je potrebna i bolja edukacija građana.
Birovljev kaže da elektronska trgovina u Srbiji ipak polako hvata korak sa zemljama regiona, ali da je čitav region i dalje daleko od EU. Razlog tome je što je tek od 2006. elektronsko plaćanje počelo da se uvodi i to veoma sporo.
"Sada Srbiji nedostaje veća ponuda na internetu i edukacija o tom vidu trgovine, građani su zainteresovani, ali neophodno je da se veći broj trgovaca nudi svoje proizvode preko interneta", rekao je Birovljev.
Prilikom uvoza robe iz inostranstva, problem su, prema njemu, komplikovane i često nejasne carinske procedure, visoke takse, ali i nedefinisana zakonska regulativa. Birovljev ocenjuje da su zakoni koji pokrivaju oblast elektronske trgovine neusklađeni i neprecizni.
Šta nude banke
Birovljev, koji je i specijalista za platne kartice u Banci Inteza, rekao je da je ta banka prva i jedina u Srbiji koja je omogućila domaćim kompanijama da preko svojih sajtova prodaju proizvode potrošačima prihvatanjem platnih kartica, bez obzira na to gde su izdate.
Banka Inteza ima ugovore sa više od 100 takvih kompanija, a prošle godine je na taj način preko platnih kartica ostvaren promet u elektronskoj trgovini 1,6 milijardi dinara, što je porast od 50 odsto.
U Srbiji se, prema podacima te banke, preko interneta najviše prodaju aviokarte. Prosečan internet kupac je neoženjeni muškarac iz Beograda, fakultetski obrazovan, starosti između 30 i 40 godina.
Slobodan Marković iz Uprave za digitalnu agendu Srbije rekao je agenciji Beta da se plaćanje u domaćim internet prodavnicama obavlja platnim karticama, a da su izuzetak globalni sajtovi na velikom tržištu, gde se plaća platnim karticama i preko posrednika, najpoznatijih svetskih servisa - Google checkout i Moneybookers.
Država još od 2009. godine najavljuje dolazak kompanije za online plaćanja PayPal, ali da se jos ne zna kada bi oni mogli da počnu poslovanje, jer nema nikakvih najava iz te kompanije.
Marković je rekao da na srpskom tržištu nema nikakvih prepreka za poslovanje te kompanije i da su do srpskih nadležnih institucija dobili sva potrebna objašnjenja još prošlog septembra.
Dolazi li PayPal
PayPal je nedavno najavio da će da širi poslovanje, pa je u tim planovima Srbija u grupi sa Crnom Gorom, Makedonijom, Paragvajom i Gruzijom.
PayPal je vodeća kompanija za onlajn plaćanja i slanje novca. Kompanija ima vise od 100 miliona aktivnih registrovanih računa i dostupna je na 190 tržišta, a podržava plaćanje u 25 valuta.
Narodna banka Srbije je u septembru 2011. saopštila da nema prepreka za dolazak PayPala u Srbiju i ocenila da će uvodenje tog elektronskog servisa plaćanja povećati efikasnost platnih transakcija sa inostranstvom i smanjiti rashode građana i preduzeća.
Marković je ocenio da bi za unapređene elektronske trgovine pomoglo i povećanje iznosa robe do kog se roba ne carini, navodeći da su sada carine oslobođenje pošiljke do 50 evra za komercijalnu robu i
do 70 evra za poklon.
Taj limit je do septembra prošle godine bio čak i niži, ali je Vlada Srbije podigla tu granicu za uvoz kupljene robe sa 25 na 50 evra, a za poklon sa 45 na 70 evra, a cilj te mere je da podstakne korišćenje međunarodnih servisa za plaćanje preko interneta.
Za pakete koji prelaze tu vrednost, carina se naplacuje po stopi od 10 odsto, a porez od osam do 18 odsto.
Marković je rekao da i domaće kompanije treba više da se angažuju i nude svoje proizvode na intrenetu, a kao dobre primere takve prodaje naveo je prodavnicu tehnike Tehnomaniju, i trgovinske lance Maksi i Univereksport.
Visa Virtuon
Član Izvršnog odbora Rajfajzen banke Petar Jovanović rekao je agenciji Beta da ta banka nudi platnu karticu za kupovinu preko interneta - Visa Virtuon karticu, koja se može koristiti za plaćanja na domaćim i inostranim sajtovima i naveo da su građani sve više zainteresovani za taj način kupovine.
Kako je rekao, karticu klijent može dobiti nakon što popuni zahtev za izdavanje, i pošto u toj banci otvori devizni ili dinarski račun za koji će biti vezano korišćenje kartice. Devizni račun je neophodan za plaćanje robe u inostranstvu.
Na kraju, nedovoljan razvoj internet tehnologija u Srbiji takođe može pokolebati građane da se upute u avanturu kupovine preko interneta.
Prema podacima Republičckog zavoda za statistiku, svega 52,1 odsto domaćinstva u Srbiji poseduje računar, 41,2 odsto ima internet, a 1,9 miliona građana koristi internet svaki dan. Međutim, samo 18,1 odsto korisnika interneta poručivalo je robu koristeći elektronsku trgovinu.
U 2011. godini je 380.000 građana poručivalo robu preko interneta, što je 100.000 više nego 2010. godine i to najviše stvari za domaćinstvo, kao što je nameštaj i igračke, zatim eletronsku opremu, odeću i sportske proizvode, knjige i novine. Novi magazin
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Potvrđeno: Imamo para za još mesec dana Situacija u bužetu je dramatična. Novca u ovom trenutku ima tek za isplatu plata i penzija za avgust.  U ministarstvu finansija potvrdili su za B92 da para u ovom trenutku ima tek za isplatu plata i penzija za avgust.
Dok u ministarstvu rade na tome da pronađu novac i za septembar i za novembar, pojavljuju se novi rashodi - PUPS insistira na tome da se ispunu obećanje iz koalicionog sporazuma o trinaestoj penziji za pola miliona penzionera.
U trezoru novca za avgust imaju, za septembar se trenutno traže i veruju da će ga naći. U ministarstvu finasija kažu da će se nakon toga, dakle od oktobra, situacija stabilizovati, jer se pripremaju zakoni koji bi trebalo da osiguraju da se ovakva drama od oktobra ne ponavlja.
Istanjeni budžet već je za prvih pola godine u deficitu od 111 milijardi dinara. Za plate i penzije za celu godinu potrebno je 856 milijardi dinara i to predstavlja glavni bužetski rashod.
"Para u budžetu nikada nije ni bilo"
Potrošnja je uvek bila veća od prihioda a dogovor o rastu penzija postojao je i u prethodnoj Vladi, podseća Mijat Lakićević urednik Novog Magazina.
"Para u budžetu nikada nije ni bilo. Dinkić je morao da zna kao ekonomista, mada je profesiju davno napustio, ali kao bivši ministar, da jednom više neće biti novca i da krčag ide na vodu dok se ne razbije. Negde je i pravedno da njemu padne taj vruć krompir u ruke jer ga je on i bacio u vatru", kaže Lakićević.
Krkobabić: Ne odustajemo od "trinaeste penzije"
Na vest da novca ima samo za mesec dana, a da će deficit do kraja godine biti 2 milijarde evra, potpredsednik PUPS-a Milan Krkobabić kaže da ne treba stanje samo konstatovati nego i nešto promeniti, ali i da ova partija ne namerava da odustane od takozvane "trinaeste penzije" tj nove socijalne pomoći.
"Da sam kojim slučajem ministar finasija i prvrede ja bih vam odgovorio gde bih novac našao. I sada postoje diskrecione pozicije, ova prva rata od 16, 17 miliona našla bi se za tri dana. Stiže i zakon o javnim nabavka, uterivnje siva ekonomije u sistem a pozdravljamo i podizanje poreza na dobit ja smo dajem sugestiju", kaže Krkobabić.
Prema podacima ove stranke, u Srbiji ima više od pola miliona penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem živeći od penzije koja je manja od 15 hiljada dinara mesečno. Ako bi svi dobili pomoć od 15 hiljada dinara to bi zahtevalo još 7,6 milijadi dinara. PUPS smatra da će to biti i manje.
"Precizni podaci se sumiraju, moramo da sredimo spiskove. Ne bi trebalo 65 miliona evra, kvartalono to nije neki novac. Ne zaboravite da će gro tih sredstava biti vraćeno natrag u budžet u roku od dva, tri dana", kaže Milan Krkobabić.
Koliko nam novca treba?
Mijat Lakićević kaže da je teško dati prognoze koliko novca treba.
"To možda nisu neke pare tako da mogu da se nađu, još možete da se zadužite ali pitanje je svrhe i smisla i njegovih efekata na kasnije godine. Sve će to da dođe na naplatu. Mislim da će to biti vlo skupa mera", navodi Lakićević
Inače, ministar finansija obećao je da će u najkraćem roku srediti finansije i da bi fiskalnu konsolidaciiju trebalo očekivati u avgustu a čitav niz mera u oktobru. S media
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
SPREMA SE PROGAM RAZVOJA ENERGETIKE I RUDARSTVA Vlada Srbije uskoro će predstaviti program razvoja i prioriteta investiranja u energetici i rudarstvu Srbije, izjavila je danas ministarka energektike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović  Vrlo brzo ćemo izaći sa projektima za koje smatramo da su prioritet u energetskom sektoru, kao što su otvaranje određenih rudnih polja i završetak energetskih projekata, koje smo započeli da bismo u dužem vremenskom periodu imali dovoljno električne energije, rekla je Mihajlović novinarima posle svečanosti povodom Dana rudara i Dana termoelektrana i kopova Kostolac.
Cilj je da obezbedimo dovoljne količine energije i energenata pod "razumnim i održivim cenama", rekla je ministarka, ali nije želela da govori o planovima za cene energenata. Ona je kazala da će Vlada Srbije učiniti sve da zajedno sa javnim preduzećima iz energetskog sektora obezbedi dovoljno energije i energenata i održive cene energenata, ali i nastavak razvoja i investicija u energetici.
Potrebna su nam nova rudna polja, novi energetski objekti, istakla je Mihajlović i podržala modernizaciju termoelektrana i kopova Kostolac koja se izvodi u saradnji sa kinskim partnerima.
"Kostolac je jedno od najuspešnijih privrednih društava u okviru elektroprivrede Srbije na koje i druga preduzeća treba da se ugledaju", rekla je ona.
Danas je, prema njenim rečima, veliki dan za Srbiju, jer se oko 50 odsto struje u našoj zemlji dobija iz uglja.
Direktor privrednog društva Kostolac Dragan Jovanović podsetio je da je u tom preduzeću u toku prva faza modernizacije kopova i termoletrana istakavši da je i druga tranša kineskog kredita za prvu fazu modernizacije - vredna 344 miliona dolara uplaćena tom preduzeću. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Goran Ješić: Šteta od suše u Vojvodini milijardu evra NOVI SAD - Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je da je šteta od suše u pokrajini oko milijardu evra. Ješić je rekao da je do sada 25 opština dostavilo pokrajinskoj vladi procenu štete koja iznosi 64 milijarde dinara.  "Na osnovu toga moguće je proceniti da će ukupna šteta od suše biti oko milijardu evra na teritoriji svih 45 vojvođanskih opština i gradova", naveo je Ješić.
On je ponovio stav Vlade Vojvodine da Republika Srbija mora da proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše, da bi bar delimično bila nadoknađena šteta poljoprivrednim proizvođačima.
"Šteta u Srbiji i šteta u Vojvodini su nemerljive (neuporedive). I prinosi u Srbiji i prinosi u Vojvodini su nemerljivo u korist pokrajine. Vlada Srbije treba da pomogne poljoprivrednicima tako što će omogućiti regresiranje jesenje setve - semena, veštačkog đubriva i goriva", rekao je Ješić.
Podsetio je da je Vlada Vojvodine već preduzela mere iz svoje nadležnosti da bi pomogla poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom.
Naveo je da je pokrajina reprogramila kredite Fonda za razvoj poljoprivrede i Fonda za razvoj, prolongirala je plaćanje naknade za uređenje voda za dve godine, a u rebalansu budžeta biće izdvojeno više novca za osiguranje poljoprivrednih proizvoda.
"I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poljoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijanje bilo kakvih subvencija", ukazao je Ješić.
Dodao je je da je cena osiguranja 35 do 50 evra po hektaru, sa potpunim reosiguranjem za sušu što bi automatski sprečilo probleme poput ovogodišnjeg. SEEbiz
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Veći porezi za bogate i u Srbiji? Beograd -- Poreski sistem u Srbiji odgovara bogatima, jer poreska politika štiti bogate, po čemu nismo izuzetak od ostatka Evrope.  Međutim, stvari počinju da se menjaju, bar tako pokazuju reči premijera Ivice Dačića koji kaže da je i u Srbiji došlo vreme da teret krize podnesu najimućniji.
Ako je suditi prema prijavama za godišnji porez na dohodak, svaki 90. radnik u Srbiji može se smatrati dinarskim milionerom.
Dvadeset hiljada radnika prijavilo je da godišnje zarađuje više od 1.900.000 dinara, a rekorder je beogradski ekonomista koji je prijavio zaradu skoro 100 puta višu od toga.
Nova socijalistička francuska vlada je, na inicijativu predsednika Fransoa Olanda, drastično povećala porez najbogatijim kompanijama i biznismenima, kao deo mera za izlazak iz krize.
Premijer Ivica Dačić smatra da je to moguće i u Srbiji, i ističe da se on, i pored otpora, za to zalaže.
Ekonomisti smatraju da sadašnja poreska politika štiti bogate, i to tako što godišnji porez na dohodak od 10 odsto ne uključuje prihode od kapitala. Porez preduzeća se plaća prema knjigovodstvenoj vrednosti imovine, koja je nerealno niska, a porez na dobit od 10 odsto, zbog olakšica praktično iznosi 6,5 odsto.
Stručnjak za poreski sistem Saša Radulović kaže da se mora napraviti izbalansirana poreska politika i prograsivan sistem, odnosno sistem koji će više oporezovati profit i, posebno, imovinu pravnih lica, a manje oporezivati rad.
Sledeće godine, milioneri će, izvesno je, neke poreze plaćati više. Porez na dobit preduzeća, ali i banaka, biće povećan sa 10 na 15 odsto.
Da li će se primeniti francuski primer ili smisliti drugačiji način punjenja kase, dilema je koja se nalazi pred novom vladom. Ona, međutim, neće imati puno vremena da je reši to pitanje, jer novca za plate i penzije ima još za ovaj mesec, a tu su i dugovi koji dospevaju na naplatu. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nove investicije "Mišlena" i "Boša" Proizvođač guma "Mišlen" planira da u Pirotu udvostruči proizvodnju namenjenu za izvoz. "Boš" će u Pećincima investirati 71 milion evra, uz otvaranje 620 radnih mesta, rekao ministar Mlađan Dinkić. Prethodna vlada nije u budžetu planirala 60 miliona evra, koliko je trebalo da uloži u "Fijat automobile Srbija", tvrdi Dinkić.  Kompanija "Tigar tajers" planira da investira 170 miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta u Pirotu i zaposli novih 700 radnika, a nemački "Boš" 71 milion evra, uz otvaranje 620 radnih mesta u fabrici u Pećincima, izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Posle odvojenih razgovora sa predstavnicima te dve kompanije, Dinkić je rekao da francuski proizvođač automobilskih guma "Mišlen", koji je 2005. kupio fabriku "Tigar tajers" u Pirotu, planira da udvostruči proizvodnju koja je namenjena za izvoz.
Investicija "Tigar tajersa" omogućiće da u Srbiji bude otvoreno još 700 novih radnih mesta u fabrici u kojoj je sada zaposleno 1.900 radnika, dodao je Dinkić.
Nemački "Boš" planira izgradnju fabrike u opštini Pećinci za proizvodnju sistema brisača za automobile, koju bi trebalo da završi do kraja godine, i to će biti prva faza, rekao je Dinkić.
Napomenuo je da do kraja godine bi trebalo da bude podignuta proizvodna hala od 22.000 kvadratnih metara, a naredne godine njena površina biće udvostručena.
Već je objavljen konkurs za 25 inženjera elektrostruke i mašinske struke, koji će biti poslati u Nemačku na obuku, a kada fabrika u Pećincima bude potpuno završena u njoj će raditi 620 radnika, rekao je Dinkić.
Dinkić je nagovestio skorašnji dolazak još nekoliko značajnih kompanija iz inostranstva koje nameravaju da investiraju u Srbiji.
Novac za "Fijat" nije bio u planu
Ministar Dinkić kaže da prethodna vlada nije ni planirala u budžetu stavku od 60 miliona evra, koliko je bila obavezna da uloži u zajedničko preduzeće "Fijat automobili Srbija".
On je optužio prethodnu vladu da su njeni članovi, kako je rekao, često išli da se slikaju sa predstavnicima "Fijata", a nisu razmišljali da moraju da ispune obaveze iz ugovora.
Dinkić rekao je da će Srbija ispuniti sve obaveze prema domaćim i stranim investitorima, i da će obaveze prema "Fijatu" biti isplaćene rebalansom budžeta.
"Svi ugovori koji su zaključeni sa domaćim ili stranim kompanijama biće ispoštovani. Sve što je dospelo na plaćanje, biće plaćeno odmah", naveo je Dinkić. RTS
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Od 1. oktobra povećanje poreza i akciza  BEOGRAD, 7. avgusta 2012. (Beta) - U Srbiji će od 1. oktobra biti povećane akcize i porezi na dodatu vrednost (PDV), na dobit i na dohodak gradjana, najavila je savetnica za poreski sistem u srpskom ministarstvu finansija Milica Bisić.
U intervjuu za najnoviji broj NIN-a, koji izlazi u četvrtak, ona je rekla da je podizanje tih poreza neophodno da bi se smanjio ogroman budžetski deficit, ali je istakla da će se gledati da to povećanje bude što manje.
Prema rečima Bisićeve, PDV će verovatno biti povećan sa 18 na 20 odsto, s tim što bi niža stopa ostala osam odsto.
Porez na dobit će biti povećan sa 10 na 15 odsto, rekla je ona, dodajući da će biti povećane i akcize i izmenjen porez na dohodak gradjana, tako da daje više prihoda, ali o detaljima ovih povećanja nije mogla da govori, jer se, kako je istakla, još rade kalkulacije.
Kao razlog za podizanje poreza, Bisićeva je navela nasledjenu ispražnjenu kasu toliko da će deficit na kraju godine biti za 50 do 100 milijardi veći planiranog.
"Verujem da su projekcije Fiskalnog saveta o tome da će deficit na kraju godine biti umesto 152 oko 207 milijardi dinara bliske realnom stanju", rekla je ona, napominjući da su neke stavke budžeta potpuno potrošene u prvoj polovini godine, poput ostalih rashoda u visini od desetak milijardi dinara, a da se ne zna tačno na šta". Beta
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
