|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Planinari obeležavaju Toplicu  Planinarsko-smučarsko društvo „Toplica” iz Prokuplja završilo je prvih 40 kilometara obeležavanja Topličke transverzale.
To je plan po kojem će u narednom periodu planinari obeležiti 280 kilometara sa 31 kontrolnom tačkom svih planinskih staza u Topličkom okrugu: Pasjače, Vidojevice, Rgajske planine, Sokolovice, Radana, Prolomske planine, Kopaonika i Jastrebca.
Ideja je da se stazama spoje sve planine koje se nalaze u Toplici i omogući ljubiteljima prirode, turistima i planinarima da upoznaju ovaj kraj u kome se prvi put došlo na ideju o spajanju staza i povezivanju svih planina u Toplici.
Predsednik PSD „Toplica” Darko Žarić kaže da je ideja stara više godina, ali da se do sada niko nije usuđivao da je sprovede u delo, s’ obzirom da je to veliki poduhvat za koji je potrebno dosta novca.
- Prve skromne korake započeli smo još 2008. godine, ali nismo imali dovoljno novca za to. I sada ga nemamo, ali zbog entuzijazma naših članova, koji sami obezbeđuju farbu i ostalo što je potrebno, polako napredujemo. Očekujemo da u ovoj godini barem završimo deo transverzale koji je u prokupačkoj opštini, odnosno potez od Đavolje varoši do Oblačinskog jezera. To je 80 kilometara - najavljuje Darko Žarić.
On dodaje da se, pored upoznavanja sa planinama u Toplici, kroz trasu staza vodilo računa da one vode i do crkvišta, spomenika, jezerca i ostalih prirodnih i kulturnih lepota Toplice.
- Cilj svega je očuvanje prirode i prirodnih lepota, ali i motivisanje svih da što više vremena provode u prirodi i uživaju u njoj - ističe Žarić. Južne vesti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Šteta od suše procenjena na 50 miliona evra Najveću štetu pretrpeo je kukuruz, a procenjuje se da su poljoprivrednici na ovoj kulturi, kada se sabere uloženo i očekivano, izgubili oko 30 miliona evra  SUBOTICA - Grad, visoke temperature i suša u subotičkom ataru načinili su u proteklom periodu štetu od najmanje 50 miliona evra, pokazali su prvi podaci nadležne Komisije za procenu štete formirane pri gradskoj upravi u Subotici.
Gradonačelniku Subotice Modestu Duliću je na jednom gazdinstvu u Starom Žedniku kraj Subotice, predočeno da je najveću štetu pretrpeo kukuruz, a procenjuje se da su poljoprivrednici na ovoj kulturi, kada se sabere uloženo i očekivano, izgubili oko 30 miliona evra.
Gradonačelnik Dulić je najavio da će u ponedeljak, 30. jula, biti poznata konačna procena štete koja će biti predočena nadležnim državnim organima, uz zahtev da bude proglašeno stanje elementarne nepogode - suše.
"To je uslov za sprovođenje mera pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Tu se misli na reprogram kreditnih obaveza prema republičkim i pokrajinskim fondovima, smanjenje ili ukidanje poreskih obaveza prema državi i sprovođenje mera finansijske podrške ratarskoj proizvodnji u narednom periodu", rekao je Dulić.
Proglašenje elementarne nepogode pomoglo bi i u razgovorima sa predstavnicima poslovnih banaka oko eventualnog reprograma kredita poljoprivredniika, napomenuo je gradonačelnik Subotice.
"Sa naše strane smo učinili sve da pomognemo poljoprivrednicima, a kroz intenzivne kontakte sa ministarstvom i sekretarijatom nadležnim za poljoprivredu potrudićemo se da naši poljoprivrednici što pre dobiju podršku u ovoj teškoj situaciji", rekao je Dulić.
Direktor poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga, koji je uključen u rad Komisije, ocenio je da su ova i ostale opštine na severu Vojvodine pretrpele najveće štete zbog suše.
Direktor Varga je objasznio da je šteta na voćarskim i vinogradrskim kulturama procenjena na oko 17 miliona evra.
"Najbitnije je da se pomogne poljoprivrednicima u zasnivanju nove proizvodnje, da bi šteta koliko-toliko mogla biti nadoknađena naredne godine, mada to neće moći u potpunosti", rekao je Varga.
Varga je ocenio da će naredna prolećna setva biti najteži period jer poljoprivrednici neće imati ništa u ambaru što bi mogli da prodaju kako bi uložili u novu proizvodnju, i dodao da bi najveću pomoć trebalo da dobiju stočari.
"Stočarima bi iz Robnih rezervi trebalo dati kukuruz na pozajmicu, koji bi vratili sledeće godine, kako ga ne bi kupovali po ceni od 30 dinara na tržištu. Na taj način imali bi jeftiniju proizvodnju i sačuvali bi stočni fond, jer je jako teško zanoviti osnovno stado", smatra Varga.
Prema procenama, prinosi kukuruza u subotičkoj opštini biće i do 70 odsto manji u odnosu na 2011, a prosečan prinos neće preći dve tone po hektaru.
Na pojedinim parcelama kukuruz je toliko uništen dugotrajnom sušom i izrazito visokim temperaturama da uopšte neće biti ni skidan sa tih parcela. Kurir
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Dunavska regata stiže na Štrand Učesnici turističke regate TID, koja je 25. juna startovala u nemačkom Ingolštatu, u nedelju 29. jula stižu na novosadski Štrand. Njihov dolazak se očekuje u nedelju u prepodnevnim satima i na gradskoj plaži će do utorka ujutru boraviti oko 170 učesnika regate sa svih kontinenata.
TID regata boravi u Srbiji od 25. jula, kada su učesnici kod Apatina ušli u našu zemlju, do 10. avgusta kada je kod Brze Palanke napuštaju. Regata traje 73 dana, a ukupna dužina puta koji do 7. septembra treba da pređu učesnici je 2.455 kilometara.
Cilj je u rumunskom mestu Sveti Đorđe. Dnevne etape iznose od 16 do 60 kilometara, a plovi se kajakom ili kanuom. Regata se organizuje pod pokroviteljstvom Evropske kajakaške federacije. Radio021
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Fijakerijada u Ravnom Selu RAVNO SELO - U Ravnom Selu je u toku 11. Fijakerijada, tradicionalna kulturno-sportska manifestacija koja već godinama promoviše zaprežni konjički sport, tamburašku muziku, Ravno Selo i Vojvodinu Ravno Selo u vrbaškoj opštini ovih dana ima svoje Olimpijske igre. Kao dobri domaćini ugostili su više od 40 zaprežnih ekipa, većinom vojvođanskih. Uspeh je što jedna ovakva manifestacija opstaje jedanaest godina, a organizatori ističu da je broj takmičara svake godine sve veći.
Ravnoselska fijakerijada slovi za najveću u Bačkoj. Osim paradne ima i sportski karakter, pa se za titulu prvaka Kupa fijakeristi takmiče u kategorijama jednopreg, dvopreg i četvoropreg i sve to sa preprekama. RTV
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Aleksinac još čeka uljne škriljce Aleksinac -- Ležište uljnih škriljaca koje se nalazi na teritoriji Aleksinca procenjuje se na dve milijarde tona.  Velikom projektu najviše se nadaju meštani sela koji se nalaze blizu budućeg kopa, oni u otvaranju ležišta vide svoj interes.
Tender za konsultanta za izbor strateškog partnera države za eksploataciju škriljaca kod Aleksinca, raspisan početkom godine, bio je privremeno zaustavljen, do formiranja Vlade.
"Ja ostareh ovde, a i dalje se priča da će taj škriljac da proradi. Kada bi bila eksploatacija cena ove zemlje bi sigurno otišla gore, sigurno 300 do 400 evra", rekao je Dragan Bogosavljević iz Subotinca.
Bašta Dragana Bogosavljevića nalazi se iznad slojeva uljnih škriljaca, pored reke. Obrađuje je svake godine, čekajući otvaranje rudnika i radno mesto za ukućane ili kupca za imanje.
Ar zemljišta pored ležišta sada je dvadesetak evra. U obližnjem selu, u kome živi 950 ljudi, pre nekoliko meseci pojavili su se prvi oglasi za prodaju domaćinstava. Kuća i četiri hektara zemlje mogu da se kupe za 15.000 evra.
"Ima ponude, a i potražnja ide u tom pravcu jer je protkana pričom o velikoj vrednosti tog zemljišta", kaže Miroljub Pešić, vlasnik Agencije za nekretnine u Aleksincu.
Mladih ima u selu, ali je većina bez posla. Stopa nezaposlenosti u opštini dostigla je 40 odsto, što je gotovo dvostruko više od republičkog proseka.
"Kamo sreće da država ima da uloži, da se naša omladina koja je otišla vrati. Ja imam troje dece", rekao je Ljubiša Veljković iz Subotinca.
Od Aleksinca do Subotinca na dužini od 10 kilometara, uljni škriljac je po obodu brda na površini zemlje. Ovde bi njegova ekslopatacija bila najjeftinija. Tom poslu morala bi da prethodi eksproprijacija zemljišta.
"Nade ima. Mislim da bi EPS mogao da uđe u tu priču, a što se tiče stranih ulagača isključivo zavisi od njih samih. Da li imaju interesa, ili interesa nemaju", kaže Zatko Petrović, rudarski inženjer u rudniku Aleksinac.
Najveću zainteresovanost pokazuju Estonci.
Najveće nalazište uljnih škriljaca u Evropi, od dve milijarde tona, moglo bi ponovo da oživi okolinu Subotinca. Pre pola veka, dok je radio rudnik mrkog uglja, u selu je živelo 2000 ljudi. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
SANACIJA: POČINJE UREĐENJE ŠEJH-MUSTAFINOG TURBETA IZ 18. VEKA - Novi izgled spomenika Šejh-Mustafino turbe, zidana grobnica turskog velikodostojnika s kraja 18. veka, dobiće uskoro potpuno nov izgled.  Iako spomenik kulture zaštićen zakonom, turbe je dugo bio veoma zapušten.
Turbe se nalazi u kulturno-istorijskoj celini „Područje oko Dositejevog liceja", nedaleko od Studentskog parka. Uz još jednu na Kalemegdanu, ovo je jedina sačuvana građevina takvog tipa u Beogradu. Pored spoljašnjeg i unutrašnjeg dela, urediće se i prostor oko nje, kako bi bila dostupnija javnosti. Inače, turbe je objekat zatvorenog tipa jer je grobnica i u njih se u principu ne ulazi, ali će se posle sanacije kroz prozore moći viditi sadržaj unutrašnjosti, koja je po pravilu veoma skromna i svedena. Turska agencija za saradnju i koordinaciju u Beogradu (TIKA), u ime Vlade Turske, obezbedila je sredstva za sanaciju i restauraciju ovog objekta. Izradu projekta sanacije finansiralo je Ministarstvo kulture, a uradio ga je Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture. Opština Stari grad iselila je i srušila objekte koji su u neposrednoj blizini bili nelegalno postavljeni i bezmalo se naslanjali na turbe. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Doplovili od Severnog mora do Begeja Ploveći od Holandije do Zrenjanina, grupa Zrenjaninaca ukazala na atraktivan plovni put kojim bi mogli da dolaze turisti u Banat  Panonski mornari konačno su se ukotvili u matičnu luku. Nakon putovanja dugog 45 dana od Severnog mora, a potom rekama, preplovili su Evropu i stigli u njen jugoistočni deo, gde su se zaustavili na Begeju u Zrenjaninu, piše "Politika".
Ideja nekoliko zaljubljenika u reke, koji su se nazvali panonskim mornarima, a vole prirodu i izazove, jeste da preplove reke koje nas okružuju, da dođu što bliže njihovom ishodištu. Ali i da ukažu turističkim radnicima da do nas može da se dođe i vodenim putevima, kojima može da se vozi i razna roba.
Kod nas je, kažu, nautički turizam tek u začetku. Deo ove grupe je pre desetak godina plovio Tamišem od podnožja Karpata do ušća u Dunav. Sledeće godine su preplovili dužu rutu, od preko hiljadu kilometara na Tisi.
Na avanturu od Holandije do Banata krenuli su Dragan Mošorinski po zanimanju mašinovođa, Saša Skoko programer, Lazar Miljević fotograf, Vladimir Almažan vodoinstalater i Samir Radin novinar.
Drumom su otišli u Holandiju gde su kupili brod usidren u Kolhornu, selu na severu zemlje, na nekoliko koraka do Severnog mora i otud su zaplovili, kako kažu, beskrajnim holandskim kanalima ka Amsterdamu.
Holandske ravnice su slične banatskim, ali su pomalo bili ljubomorni na brižljivo čuvane prirodne lepote. Njihovo prvo iskušenje bio je prelazak na drugu stranu reke jer je saobraćaj brodova, čamaca, trajekata, tankera kao u vreme letnjih zagušenja automobila na drumovima i granicama.
Uključenje traje satima, a treba proći a da te ne prevrnu neke grdosije od brodova. Jedan prekookeanski turistički brod bio je viši od desetospratne zgrade na obali. Prava avantura bila je i plovidba na Rajni do koje se iz Amsterdama spustiš kanalom.
Tu veliki brodovi prave tolike talase da se brodica Zrenjaninaca ljuljala kao orahova ljuska. Osim prevrtanja, postoji opasnost i od udara u strme kamene stene usled velikih talasa.
Na reci Rajni, pedesetak kilometara od ulivanja u Majnu, najopasnija deonica je klanac Lorelaj gde su život izgubili mnogi mornari. Prema legendi, sirena je pesmom navodila mornare i brodove da izbegnu stene. Upravo u vreme prolaska zrenjaninskih avanturista, ovde se nasukao jedan veliki tanker.
Najzad, posle 430 kilometara ušli su u mirnu reku, usporenu branama i polako klizili po vodi ka Frankfurtu. Iz Majne su kanalom Majna–Dunav doplovili do Regenzburga a odatle nizvodno Dunavom do Srbije. Put je bio dug oko 2.400 kilometara.
Momci kažu da im je uživanje u lepoti zamkova po obližnjim brdima i selima, u kojima istorija kao da je stala pre nekoliko vekova, bila najveća nagrada za sve proživljene strahove.
Osim Holandije i Nemačke oni su prošli kroz Austriju, Slovačku i Mađarsku. U svim tim zemljama, nailazili smo na izuzetne krajolike i lepote, naglašavaju ovi rečni avanturisti koji se nadaju da će tamošnji turisti, ako se ukrcaju negde na putu od Severnog mora, produžiti plovidbu do Zrenjanina, piše "Politika". (MONDO)
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Studenti" izdržavaju 250 neradnika "Čistoće" Do štrajka u "Čistoći" najavljenog za 6. avgust i problema s odnošenjem smeća, najverovatnije neće doći.  Problem plata koje su kasnile je rešen, ali ostaje da se vidi da li su uplaćeni doprinosi za penizono, kaže za Radio 021 predsednik Štrajkačkog odobra u ovom preduzeću, Momčilo Arsenijević. "Ako oni to ispune, nikakav problem nije. Nećemo štrajkovati", kaže predsednik Štrajkačkog odbora iz Sindikata zposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti.
Prema rečima pomoćnika direktorke "Čistoće", Srboljuba Bubnjevića, i ova obaveza poslodavca prema zaposlenima je ispunjena, a ističe da nije reč o rezultatu pritiska sindikata na rukovodstvo, već redovnog poslovanja. "U sve i jednom javnom preduzeću u Novom Sadu više se duguje nego našim radnicima. Mi smo isplatili akontaciju za juli. Gde to ima? Jeste li vi dobili julsku platu? Niste. A oni su dobili", konkretan je pomoćnik direktorke ovog javnog preduzeća.
Bubnjević za 021 kaže i da su izmirene obaveze za penziono, a tvrdnje sindikata da ima radnika kojima ova vrsta doprinosa nije uplaćena čak 17 meseci, u potpunosi odbacuje. "Stvarno ne bi trebalo da šire neistine. Ja mogu to da kažem, ide mi u prilog protiv bivšeg rukovodstva, ali to jednostavno nije tačno. Kasnilo se samo mesec dana i to će biti ispeglano", kaže Bubnjević. Arsenijević međutim ostaje pri svojoj tvrdnji: "Pa dobro, on može to da kaže. Šta sad da se tu prepucavamo, ali ja imam dokaz za to".
Kolektivni ugovor štiti neradnike u "Čistoći"
Bubnjević kaže i da radnici "Čistoće" imaju obavezu da zarade, a ne samo prime platu. Kao primer navodi da je u "Čistoći" 150 ljudi angažovano preko studentske zadruge, te da oni zarađuju i za stalno zaposlene, koji zahvaljujući kolektivnom ugovoru ne rade u osnovnoj delatnosti preduzeća. Bubnjević objašnjava da to znači da svako ko ima srednju školu nema obavezu da radi na sakupljanju i odnošenju smeća, a da nekima to ne dozvoljavaju lekari, tako da je "Čistoća" došla u situaciju da u tom preduzeću nema ko da radi na poslu zbog kojeg postoje.
Bubnjević: Iznajmljuju studente kao robove
"I onda firma angažuje preko studentske zadruge mlade ljude da rade taj posao. Napravili su sebi takav kolektivni ugovor da ne mogu da rade u osnovnoj delatnosti, već iznajme studente kao robove u XIX veku da rade za sitne pare i da zarade i sebi i njema. Pa to nema nigde u svetu! To je strašno", iskren je Bubnjević.  Potpuno suprotan osećaj od pomoćnika direktora, ima predsednik štrajkačkog odobra: "Pitam ja vas, zašto bi čovek sa srednjom stručnom spremom koji je primljen na neko drugo radno mesto, bio na separaciji otpada, gde se kolektivnim ugovorom traži osnovna škola". Na konstataciju Radija 021 da je, ako ne radi ništa drugo, a već dobija platu o trošku Novosađana, sasvim logično da neko sa srednjom školom radi na separaciji i uklanjanju otpada, Arsenijević kaže da za one koji u "Čistoći" ništa ne rade, treba pitati bivše i sadašnje rukovodstvo.
Arsenijević: 250 zaposlenih višak
"Šta sad treba, čovek sa fakultetom da ide na separaciju otpada? Mislim, ne razumem uopšte šta hoćete da pitate! Ako ima 250 radnika viška, kako kažu, a ima, nismo mi krivi što su oni doveli tih 250 ljudi i nisu ti ljudi krivi što sad sede bez posla. Ima, tačno je da ima ljudi koji ništa ne rade. Ali nije tačno da u kancelarijama niko ništa ne radi", kaže Arsenijević za 021.
On objašnjava da je svaka stranka koja ja upravljala "Čistoćom" u to preduzeće dovodila svoje ljude i to na izmišljena i radna mesta na kojima se ništa ne radi, pa Bubnjevića savetuje da promeni sistematizaciju i ukine radna mesta savetnika i koordinatora. Ukoliko Bubnjević tako nešto i uradi, to bi bilo pravo čudo, jer se suštinskoj racionalizaciji poslovanja u javnim preduzećima do sada nije niko posvetio. Radio021
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Vetar čupao drveće, stradali usevi Beograd -- Jak vetar u jučerašnjem nevremenu koje je zahvatilo Srbiju čupao je drveće, lomio prozore i nosio sve pred sobom, a naneo je štetu i usevima.  Kako navodi Beoinfo, ekipe Zelenila intervenisale su na 18 lokacija u gradu, a dežurne ekipe su radile do sedam časova ujutro.
U Beogradu, Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima drveće se lomilo i pravilo štetu, ulicama su leteli kontejneri, suncobrani, stolice i stolovi iz kafića, dok je grad u Mačvanskom okrugu udarao na bašte, useve i kuće.
U Beogradu, koji je nevreme pogodilo oko 19 sati, saobraćaj je bio usporen, ali situacija nije bila dramatična, prenosi list 24 sata. Najveće gužve zbog pljuskova bile su na mostovima, naoročito na Brankovom mostu i na Gazeli u smeru ka Novom Beogradu.
Vetar je oborio granu u Ulici cara Dušana, koja je zakrčila obe saobraćajne trake, zbog čega je saobraćaj bio zaustavljen. U Humskoj ulici, nevreme je oborilo celo drvo, koje je prilikom pada oštetilo tri automobila i usmrtilo psa.
"Reč je o zdravim stablima, koja su usled siline i naleta vetra popustila, tako da je u prvom slučaju došlo do preloma stabla, a u drugom do preloma grane. Naše ekipe su nakon poziva odmah intervenisale i uklonile prelomljene grane. Takođe, do štete je dolazilo i na stablima u okviru privatnih dvorišta", rekla je Gordana Miljojković, predstavnica Zelenila.
Prema njenim rečima, stablo vrbe palo je na kuću u Tetovskoj, a kod Erport sitija u Omladinskih brigada izvalila se topola i pala preko trotoara.
Intervenisano je i u Cara Dušana, Dupljaninovoj, na Košutnjaku i na starom Pančevačkom putu.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, vetar je dostizao udare i od 19 metara u sekundi.
Najgore je prošla Subotica, jer je jaka oluja u iz korena isčupala nekoliko stabala drveća i oštetila Senćansku crkvu.
Gradonačelnik Subotice Modest Dulić i predsednica Skupštine Grada Marija Kern Šoja obišli su crkvu i naveli da je krov oštećen na više mesta i da se toranj nakrivio. Oni su najavili da će grad pomoći da se spreči prokišnjavanje crkve i da se stabilizuju toranj i krov. Detaljan izveštaj o šteti širom Subotice očekuje se danas.
Bilo je manjih udesa i na auto-putevima.
Više lica zadobilo je lakše telesne povrede u olujnom nevremenu koje je juče po podne zahvatilo Bijeljinu, prenela je Radio-televizija Republike Srpske. Hitnoj pomoći se javilo pet lica sa lakšim povredama glave i ruku. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Uskoro lokacije za izgradnju Centra za prijem, doradu, pakovanje, skladištenje i distribuciju svežeg voća u Šapcu Grad Šabac ušao je u proceduru dodele lokacija za izgradnju Centra za prijem, doradu, pakovanje, skladištenje i distribuciju svežeg voća, skladišnog kapaciteta 2.000 tona.
Idejni projekat sa Studijom opravdanosti predstavljen je javnosti u aprilu ove godine.
Prema ovom dokumentu, objekat veličine šest hiljada kvadratnih metara zauzeće parcelu od četiri hektara na prostoru Severozapadne radne zone. E kapija
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
