|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jagodina: Uhapšen lažni lekar koji je varao hendikepiranu decu Uhapšen Viktor N. (40) iz Jagodine, koji je, lažno se predstavljajući kao lekar, varao građane Jagodine, Niša, Zaječara, Vršca, Ćuprije i Batočine  JAGODINA - Policijska uprava u Jagodini saopštila je danas da je uhapšem Viktor N. (40) iz Jagodine, koji je, lažno se prestavljajući kao lekar, pružao medicinsku pomoć građanima Jagodine, Niša, Zaječara, Vršca, Ćuprije i Batočine. Viktor N. je, uz krivičnu prijavu, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevare, sproveden istražnom sudiji Osnovnog suda u Jagodini.
"Postoje osnovane sumnje da je Viktor N. u periodu od 2007. godine do momenta lišenja slobode, građanima Jagodine, Niša, Zaječara, Vršca, Churije i Batočine pružao neadekvatnu medicinsku pomoć, lažno se predstavljajući kao lekar. On se tereti da je potpuno izlečenje garantovao uz operativne zahvate u Dominikanskoj Republici", navedeno je u saopštenju.
"Oštećene su uglavnom porodice dece sa teškim oblicima hendikepa", kaže se u saopštenju i dodaje da je "osumnjičeni od građana, za pruženu pomoć, tražio novac".
Pošto se sumnja da oštećenih ima više nego što je dosadašnjim radom utvrđeno, policija poziva građane koji na fotografiji prepoznaju osumnjičenog, da se jave najbližoj Policijskoj stanici, PU u Jagodinji na broj telefona (035) 201-100 ili na broj 192. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vršac: Meštani krenuli u berbu grožđa Policija češlja pokušaj prodaje imovine „Vršačkih vinograda“, a meštani sami krenuli u berbu. U firmi očekuju da će im nadležno ministarstvo finansijski pomoći oko berbe  VRŠAC - Dok radna grupa Uprave kriminalističke policije proverava regularnost pokušaja prodaje imovine „Vršačkih vinograda“ kineskom konzorcijumu „Guan nan“ za samo 5,2 miliona evra, u ovoj firmi čine sve da berbu grožđa obave na vreme. Iako nikada nisu bili u težoj situaciji, kažu da vinogradi ne mogu da čekaju da se reše novonastali problemi oko vlasničke strukture, pa su u utorak angažovali prvu grupu od 182 sezonska radnika, a novac za početak kampanje obezbedili iz sopstvenih resursa.
- Troškovi berbe su izuzetno veliki. Godišnje nam za to treba oko 300.000 evra, što je za nas, u ovom trenutku, ogromna svota novca. Nekako smo počeli ceo taj proces, a nadamo se da će nam nadležno ministarstvo pomoći da berbu završimo u agrotehničkom roku od 45 dana - kaže Dejan Nestorov, komercijalni direktor „Vršačkih vinograda“.
Berba na 1.200 hektara vinograda ove godine je počela petnaestak dana ranije, na šta su uticali vremenski uslovi. Uprkos tome, stručnjaci očekuju da će rod biti na nivou višegodišnjeg proseka, tj. od sedam do osam miliona kilograma grožđa, i da će biti dobrog kvaliteta.- Trenutno se bere najranija sorta u našem vinogorju, muskat otonel, na 53 hektara. Kvalitet grožđa je dobar, a ukoliko ovih dana padne najavljena kiša, grožđe bi dobilo dodatnu kiselinu, što bi doprinelo još boljem kvalitetu - dodaje Nestorov.
Uprkos činjenici da se firma nalazi u teškoj i neizvesnoj situaciji, dugogodišnji sezonski radnici sa juga Srbije i ovoga puta su došli u Vršac, da zarade koji dinar.
- Nije ovo prvi put da je firma u krizi, ali verujemo da će nas sada, kao i tada, isplatiti - kaže Miroslav Adamović iz okoline Leskovca, koji već 15 godina radi sve sezonske poslove u „Vršačkim vinogradima“. - U toku godine ovde provedem devet meseci od rezidbe do kraja berbe. Imamo plaćen smeštaj i tri obroka dnevno, a uz to se i lepo družimo. Zadovoljni smo.
BERAČI
TRENUTNO je u Vršcu stotinak iskusnih berača sa juga, a kad berba bude u jeku biće ih i do 550.
- Veliko je interesovanje za berbu grožđa. Već 15 godina dolazim ovde, a da ne može lepo da se zaradi, ne bih ni dolazila - dodaje Željka Švonja, iz okoline Prokuplja.
Najvredniji radnici dnevno uberu od 400 do 500 kilograma grožđa. Svi se trude da naberu što više, jer su plaćeni po učinku. VINO I KINEZI
OD GOTOVO celog ovogodišnjeg roda grožđa biće napravljeno više od četiri miliona litara banatskog rizlinga, muskat otonela, belog burgundca i drugih kvalitetnih sorti vina. Kome će, na kraju, pripasti zarada od prodaje ovogodišnjeg vina, koja se procenjuje na oko tri miliona evra, kao i da li će Kinezi postati vlasnici imovine „Vršačkih vinograda“, zavisiće od izveštaja kriminalističke policije, koji se očekuje u septembru. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Leskovac: Građani tuže Biro Leskovčani se urotili protiv filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Sudovi na strani korisnika, a o žalbama NSZ nije odlučivano  LESKOVAC - U prethodnih godinu i po, više od 2.000 građana koji su koristili ili još koriste pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti tužili su ovdašnju filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje. Traže isplatu razlike po osnovu načina obračuna naknade, a za tužbe podnete prošle godine osnov je kašnjenje u isplati, pa potražuju - kamatu.
Osnovni sud je, u velikom broju slučajeva, presudio u korist nezaposlenih, a NSZ ulaže žalbe Višem sudu o kojima, dosada, nije odlučivano.
- Tužbeni zahtevi od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara su nesrazmerni u odnosu na troškove parničnog postupka koji se kreću od 35.000 do 40.000 dinara. Uz to, u žalbama smo naveli da se obračun nadoknade, na koji se nezaposleni žale, od januara 2012. vrši po uputstvu Državne revizorske institucije, a zakonom je predviđeno da njeni akti ne mogu da se osporavaju pred sudovima i drugim državnim organima - ističe Daliborka Stojanović, v. d. direktora Filijale NSZ u Leskovcu.
Ona kaže da je način obračuna jedinstven za celu Srbiju, a da se uplata na račune korisnika vrši istog dana čim se izvrši prenos sredstava iz Trezora na njihov račun. U NSZ nisu znali da objasne kako to da samo njima svakog jutra stiže gomila tužbi i presuda. Po nezvaničnim informacijama, ovakvih sporova ima sporadično i u drugim gradovima, ali tamošnji sudovi, navodno, nisu blagonakloni prema odštetnim zahtevima advokata i njihovih klijenata.
SPISAK SA REDOSLEDOM "PROCURIO"?
NEZVANIČNO saznajemo da pojedini Leskovčani nisu ni znali da su podneli tužbu, kao i da su odštetni zahtev iste osobe podnosila dva različita zakonska zastupnika. Zanimljivo je i to da tužbe, navodno, pristižu po redosledu na spiskovima za isplatu, ali niko ne zna da objasni koincidenciju. Sumnja se da je baza podataka "procurila" iz neke od institucija.
Istovremeno, ima građana koji svedoče da su ih advokati pismom pozivali da se jave radi podnošenja odštetnog zahteva sudu.
NIJE PRVI PUT
NSZ je bila suočena s tužbama i pre nekoliko godina, kada je zbog novog zakonskog rešenja korisnicima, kojima je pravo priznato u iznosu prosečne neto mesečne zarade, naknada umanjena za 20 odsto. Sudovi su tada donosili presude u korist nezaposlenih, pošto su bili na stanovištu kako NSZ mora da isplaćuje naknade koje su za njih povoljnije.
Samo je u dva slučaja iz 2008. NSZ isplatila razliku u iznosu od oko 250.000 dinara, a sudski troškovi su iznosili polovinu tog iznosa. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Niški veterani čekaju odluku Strazbura Evropski sud za ljudska prava u Strazburu još nije objavio drugostepenu presudu Velikog veća, po tužbi srpskih ratnih veterana za isplatu dnevnica  EVROPSKI sud za ljudska prava u Strazburu još nije objavio drugostepenu presudu Velikog veća, po tužbi srpskih ratnih veterana za isplatu dnevnica, iako je rok bio 15. avgust. Advokat Srđan Aleksić, koji ih zastupa, kaže da je od suda dobio informaciju da će presuda biti obelodanjena u sledećem „paketu“, početkom septembra.
Ukoliko sudska odluka bude u korist veterana, naša država će imati rok od šest meseci za započne pregovore sa nekadašnjim borcima i da pronađe rešenje za isplatu dnevnica. Istovremeno, Srbija će morati da odreši kesu jer bi ukupna naknada veteranima mogla da dostigne i više stotina miliona evra.
- Tražimo u pregovorima 2.500 evra po veteranu, koliko su dobili na ime dnevnica borci iz drugih opština - ističe Aleksić. - Država je, pod plaštom socijalne pomoći, borcima Topličkog okruga pre nekoliko godina isplatila oko dve milijarde dinara.Ukazuje i da su dokazali da to nije bila socijalna pomoć, već da je računima pisalo da se radi o ratnim dnevnicama. I u uverenjima o prebivalištu je takođe navođeno da se izdaju radi isplate ratnih dnevnica.
- Država je rezerviste diskriminisala i prema prebivalištu i u pogledu rokova zastarelosti - navodi Aleksić. - Veterani, koji su rat proveli u istom rovu, dovedeni su u neravnopravan položaj. Odluka koju će Veliko veće da donese, nije više važna samo za praksu suda u Strazburu, već i vid sankcije prema državi, zbog nepoštovanja prava njenih građana.
Evropski sud je avgusta prošle godine već presudio u korist boraca u slučaju „Vučković i 29 drugih protiv Srbije“ i obavezao našu državu da obezbedi „nediskriminatornu isplatu ratnih dnevnica“ svima koji na to imaju pravo. Međutim, posle žalbe Srbije, 15. maja je održana rasprava pred Velikim većem, koje je u roku od tri meseca trebalo da donese konačnu i izvršnu odluku REZERVISTI
NA TERITORIJI Srbije je 1999. mobilisano 102.000 rezervista, a samo u Nišu oko 14.300. Nišlije su još 2009. podnele 10.300 tužbi. Ovo pravo nemaju borci koji su u vreme rata bili aktivni oficiri, podoficiri, vojnici pod ugovorom, civili na službi u VJ, niti osobe koje su učestvovale po osnovu radne obaveze, kao ni policajci i vatrogasci. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Seljani iz okoline Pirota piju vodu punu fekalija U selima koja su sama pravila kaptaže i razvlačila mrežu, nastavljaju se višegodišnji problemi. Zašto meštani ne pristaju na ugradnju merača potrošnje i plaćanje računa Javnom preduzeću  PIROT - I ovoga leta, mnoga ovdašnja sela, koja sama brinu o svojim vodovodima, po pravilu su žedna ili, u najboljem slučaju, piju neispravnu, odnosno vodu punu fekalija, pa je pravo čudo da se još nije „zapatila“ kakva zaraza. Konkretno, u selima koja su sama pravila instalacije i kaptaže, a nemaju vodomere, niti žele da ih ugrade i predaju JP „Vodovod“ - da, kako kažu, ne bi kupovali vlastitu vodu - žedni su i ljudi, i stoka.
Tamo gde vode povremeno ima, kao po pravilu, odvijaju se pravi mali ratovi među zavađenim meštanima, neretko i rođacima. Dok je jednima važije da napoje stoku, drugi bi da zaliju cveće ili obave oba posla. Istovremeno, oni iz nižih delova sela uvek su na meti komšija sa okolnih vrhova i čuka, kod kojih voda iz zapuštenih rezervoara i ne dopire... Nažalost, mnoge svađe oko vode završe i na sudu!
- Čim se isprazni seoska kaptaža, zavrne se ventil i sledećih pola dana ili čitav dan smo bez kapi vode. Nema ni za stoku, ni za nas... Srećom, pijaće vode ima ne seoskoj česmi koja je van sistema, tako da imamo bar grlo da okvasimo. Inače, kada se napuni kaptaža, seoski kmet odvrne ventil, pa svako puni plastičnu burad, kante, dotrajale kade i slične sudove, kako bi imao bar da se opere i stoku da napoji. U takvoj situaciji, najteže je starijima, koji sa česme ne mogu sebi da donesu ni vodu za piće - kaže Slađana Živković iz Oreovice.
Slična priča može se čuti i od Zorice Lazarević iz Pokrovenika koja, po četiri-pet puta dnevno, na leđima donosi vodu sa izvora Vlavac. Ovde je neko, nedavno - iz revolta, kada je video da njegov komšija u nižem delu sela, pod okriljem mraka, zaliva baštu - sekirom presekao glavni seoski vod.
U Dobrom Dolu, gde takođe imaju svoj vodovod, žitelji već tridesetak godina piju neispravnu vodu...
Kolika god suša bila, vode u ovom kraju ima dovoljno, ali je valja racionalno koristiti. U to su se - tvrde u pirotskom JP „Vodovod“ - i ovog leta uverili potrošači u gradu.
- Sve instalacije koje su pravili sami meštani, po pravilu, ugrađene su nestručno. Dovodna creva, mahom neodgovarajućeg prečnika, ukopana su plitko, dok su spojevi nestručno povezani, a onda je, na sve to, svako „kačio“ svoje instalacije tamo gde mu najviše odgovara. Zbog toga su gubici na tim i takvim mrežama veliki, pa iz malih kaptaža, koje su takođe nestručno pravljene i ne održavaju se, do sela dotiču veoma male količine vode. Ovo je posebno izraženo prilikom prvih suša... Inače, do sada smo preuzeli 16 seoskih vodovoda, održavamo ih i u svim selima garantujemo redovno snabdevanje prvoklasnom, čistom pitkom vodom. Ali, ugradili smo i vodomere, ljudi plaćaju ono što potroše i nema bilo kakvih problema - zaključuje Zoran Nikolić, direktor pirotskog „Vodovoda“, dodajući da poslednjih meseci imaju povećan broj zahteva za preuzimanje seoskih vodovoda. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vršac: Planinare u ravnici Stene na Vršačkom bregu idealne za avanturiste iz celog sveta. Dolaze mladi iz svih krajeva Srbije i Rumunije. Obeleženo devet pravaca za penjanje  MOŽDA zvuči čudno da se srpski alpinisti za osvajanje najviših svetskih vrhova spremaju usred vojvođanske ravnice, ali su upravo prirodne stene na Vršačkim planinama postale idealno mesto za treninge ovih sportista, kao i za rekreativce i avanturiste.
Od kada ih je Miloš Lazarević, jedan od osnivača Kluba ekstremnih sportova "Izazov" iz Vršca, osposobio za penjanje, na stenama koje se nalaze uz pešačku stazu iza "bele kuće" tokom leta se okuplja veliki broj zaljubljenika u ovaj sport.
- Naše stene su na dobrom glasu, jer su veoma zahtevne za penjanje, iako trase nisu dugačke. Zato u Vršac dolaze ljubitelji alpinizma iz svih krajeva Srbije, ali i veliki broj Rumuna iz Temišvara, koji ovde vežbaju komplikovane deonice, kako bi bili spremni za veće izazove, sa kojima se susreću na ekstremnim alpinističkim pohodima - objašnjava Lazarević.
Ovaj Vrščanin je još 1981. godine samoinicijativno počeo sa obeležavanjem stena, ali je penjanje po njima tek prošle godine zaživelo i među rekreativcima. Na tri velike stene, na kojima ima devet pravaca za penjanje, sada svoje veštine proveravaju avanturisti od 7 do 77 godina.
Njihova bezbednost je zagarantovana, jer su privezani sigurnosnim konopcima, kojim uglavnom upravlja Lazarević, iskusni instruktor slobodnog penjanja.
- Zbog sve većeg interesovanja mladih za ovaj sport osnovali smo i školu penjanja, a napravili smo i veštačku stenu u zatvorenom prostoru, kako bi svi zainteresovani mogli da vežbaju i tokom zime - dodaje Milovan Vujičić, član "Izazova".
Ovom adrenalinskom užitku ne odolevaju ni devojke, koje se vešto penju i po teško osvojivim liticama.
"Izazov", inače, svakog vikenda organizuje avanturu na stenama. ČUDNA MEŠAVINA
ZAŠTO, pored toliko golemih planina u Srbiji, alpinisti profesionalci dolaze baš u Vršac da vežbaju? - Vršačke stene su veoma atraktivne i drugačije od svih ostalih u Srbiji i Crnoj Gori. Tamo su stene čisto krečnjačke i glatke, a ovde su neka čudna mešavina. Potpuno je drugačije iskustvo - objašnjava Novosađanin Dane Ljubojević, koji se već 15 godina bavi alpinizmom. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bačka Palanka: Nestaju kilometri bakarnih kablova Kradljivci nanose višemilionske štete na elektroenergetskim sistemima. U Bačkoj Palanci prošle nedelje trojica osumnjičena za krađu iz tri trafostanice  KABLOVI i druga oprema u trafostanicama često su na meti kradljivaca, koji rizikujući život ulaze u elektroenergetska postrojenja kako bi se domogli stvari koje kasnije završavaju na otpadima sekundarnih sirovina. Ni krađe koje se završe tragično, kao što je nedavno bio slučaj u Zmajevu, očigledno, nisu dovoljna opomena lopovima da prestanu sa takvim rabotama.
Protekle nedelje, odnosno od 18. do 20. avgusta je iz čak tri trafostanice u Čelarevu ukradeno 250 metara bakarnih kablova. Policija u Bačkoj Palanci uhapsila trojicu meštana A. M. (31), J. Š. (27) i N. J. (21), zbog osnovane sumnje da su učinili više krivičnih dela teška krađa, na štetu "Elektrovojvodine". Oni su, kako se sumnja, nasilno ulazili u krug trafostanice i isecali bakarna uzemljenja. To su kasnije prodavali kao sekundarne sirovine.
Kada je 11. avgusta deo Zmajeva ostao bez struje, meštani su pomislili da je kvar, ali se ispostavilo da je mladić pokušao da skine deo opreme da bi je, kako se pretpostavlja, prodao kao sekundarnu sirovinu.
"Elektrovojvodina" je posle ovog nemilog događaja upozorila na opasnost od oštećenih elektroenergetskih objekata kako po život ljudi koji ih oštećuju, tako i po život onih koji se nađu u blizini oštećenog objekta. Od početka godine, navode u ovom preduzeću, teže i lakše je povređeno desetak osoba prilikom neovlašćenog pristupa elektoenergetskim objektima.
Kradu se čelični ankeri, bakarna uzemljenja i dijagonale na stubovima, bakarna užad, a sve to se posle preprodaje kao sekundarna sirovina za nekoliko hiljada dinara. Šteta koju izazovu je višemilionska.
- Skrećemo pažnju svim otkupnim stanicama sekundarnih sirovina da je krađa elektroenergetske opreme krivično delo i da bi morale ukoliko se nađu u situaciji da im bude ponuđena takva sirovina za otkup, odmah obaveste policiju - kažu u "Elektrovojvodini".- Potrebno je da nadležni preduzmu mere kako bi se krađama stalo na put i sprečile velike štete.
Potrebna je, smatraju u "Elektrovojvodini" i brza reakcija pravosuđa u čijoj je nadležnosti kažnjavanje počinilaca.
ŠTETA
NOVEMBRA prošle godine, u razmaku od nekoliko dana, sa elektropostrojenja ukradeno je 3.510 metara bakarnog užeta, vrednosti više od milion dinara, a prilikom krađe oštećen je stub visine 15 metara.
Odmah posle toga, ukradeno je još 2.700 metara bakarnog provodnika na visokonaponskom dalekovodu. OPREME
ŠTETA koju lopovi prouzrokuju na mreži višestruko premašuje sumu koju zarade njihovom prodajom u sekundarne sirovine, a nabavka nove opreme može da potraje i nekoliko meseci. Novac za kupovinu novih delova i opreme "Elektrovojvodina" mora da izdvoji iz sredstava namenjenih za dalje širenje mreže i podizanje stabilnosti sistema. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Isplata porodiljama kasni godinu dana Isplata obećanih naknada za nezaposlene porodilje u gradu na Lepenici kasni bezmalo godinu dana. Iz Gradske uprave pravdaju se (ne)očekivanim problemima u planiranom punjenju budžeta  KRAGUJEVAC - Odluka Gradske uprave o podsticanju nataliteta u ovom delu Šumadije zapala je u ćorsokak zbog nedostatka novca. Porodilje, odnosno mlade majke koje su nezaposlene - njih oko 550 - svakog meseca čekaju ove prinadležnosti, ali uglavnom je reč samo o pukim obećanjima. Isplata kasni još od početka godine, što ne negiraju ni u Gradskoj upravi, ali je od toga slaba vajda...
Jer, kašnjenje se odužilo, a odluka je doneta još početkom prošle godine, sa ciljem da se poveća natalitet i poboljša materijalni položaj porodilja i novorođene dece. Nezaposlene žene koje su postale i majke - shodno pomenutoj gradskoj odluci - imaju pravo na 20.000 dinara mesečno, sve do navršetka godine dana od porođaja.
- Moje dete ima bezmalo godinu dana, ali od obećane „plate“ nisam primila gotovo ništa. Ne smatram da je reč o milostinji, već na to imam pravo po osnovu legalne odluke Gradske uprave. Uostalom, sada ispada da smo samo gubili vreme prikupljajući traženu dokumentaciju - veli jedna Kragujevčanka, ne želeći da joj pominjemo ime.
Poseban problem je što su neke porodice slabijeg materijalnog stanja - upravo na osnovu obećanih isplata - podigle kratkoročne kredite, ne bi li pribavile najosnovnije potrepštine za novorođenčad...
- Računala sam na ta primanja, ali ona kasne. Kada sam podnosila zahtev, odnosno potrebna dokumenta, u Gradskoj upravi rečeno mi je da će isplata tog novca biti prioritet, pa sam se zadužila, a sada od svega imam samo obavezu da vraćam rate i trpim - veli Milijana S. iz Kragujevca.U Gradskoj upravi, povodom svega ovoga, objašnjavaju da je došlo do problema u punjenju budžeta, te zato kasne i te obaveze lokalne samouprave. Napominju da sve porodilje koje imaju pravo na ovu prinadležnost neće biti oštećene, odnosno da će im novac biti isplaćen. Nevolja je, međutim, što je u toku isplata tek za januar ove godine...
- Smatralo se da ta vrsta prava treba da bude prioritet, kao podrška natalitetu, ali i pomoći porodicama koje dobiju prinovu. Međutim, pomenuti zastoj sve nas je poremetio - kaže Ivana Todorović, sekretar Sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci, ukazujući da to pravo nije vremenski ograničeno, odnosno važiće i ubuduće.
OPREDELjENA SREDSTVA
PRAVO na sredstva iz programa za podsticanje nataliteta do sada su ostvarile 1.402 nezaposlene porodilje. Mesečno, radi se o 550 žena, za koje iz gradske kase treba izdvojiti nešto više od deset miliona dinara, pa je u budžetu Kragujevca, ove godine, za pomenute namene predviđeno 140 miliona dinara. “PAPIRI“
ODLUKOM Gradskog veća predviđeno je da pravo na ovu nadoknadu imaju nezaposlene porodilje koje najmanje tri godine imaju mesto prebivališta u Kragujevcu. Zbog provera, dokumentaciju moraju da obnavljaju na svaka četiri meseca, odnosno da dokažu da i dalje žive u gradu na Lepenici, a dužne su da donesu i potvrdu iz Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Alasi gube Carsku baru U Zrenjaninu odlučni da gradska vlast preuzme brigu o specijalnom rezervatu prirode. Odluka o osnivanju novog preduzeća "Rezervati prirode Zrenjanina" u pripremi  ZRENjANIN - Ovdašnja lokalna samouprava odlučna je da preuzme brigu nad specijalnim rezervatom prirode "Stari Begej - Carska bara" kojim sada upravlja Ribarsko gazdinstvo "Ečka" iz Lukinog Sela.
Na u utorak održanoj sednici Gradskog veća prihvaćena je analiza opravdanosti osnivanja javnog preduzeća "Rezervati prirode Zrenjanina". Istovremeno, ranije osnovanoj radnoj grupi za preuzimanje starateljstva nad ovim draguljom prirode, naloženo je da u najkraćem roku okonča aktivnosti u vezi sa imenovanjem grada Zrenjanina za upravljača SRP. Ali, i da pripremi odluku o osnivanju novog JP koje će brinuti o Carskoj bari i ostalim zaštićenim prirodnim područjima sa teritorije Zrenjanina.
- Poveravanjem upravljanja gradu obezbedilo bi se bolje očuvanje, unapređenje, održivo korišćenje i prikazivanje prirodnih i drugih vrednosti područja Carske bare - konstatovao je gradski funkcioner Stojan Kralj.
O preuzimanju ovog bisera prirode i čuvenog staništa retkih vrsta ptica, u ovdašnjoj javnosti polemiše se već duže vreme. Oni koji zagovaraju tezu da bi grad trebalo da preuzme Carsku baru od privatne firme - RG "Ečka", kao argument navode da je u pitanju nacionalno blago, zaštićena prirodna sredina. I, da je najlogičnije da se o Carskoj bari stara lokalna samouprava, odnosno JP koje bi bilo formirano sa tom namenom.
S druge strane, pojedinci iznose da je to samo izgovor za osnivanje još jednog JP, koje bi služilo za uhlebljenje stranačkih kadrova. Mogle su se čuti i konstatacije da se sadašnji staratelj nalazi u sukobu interesa. Jer, u periodu izlova ribe, iz ribnjaka se u Carsku baru ispušta voda, a sa njom i mulj. Time se povećava sloj mulja, pa se rezervat pretvara u močvarno područje.Pitanje je postalo i predmet političkih prepiski. SNS, koja danas čini okosnicu lokalne vlasti u Zrenjaninu, još dok je bila u opoziciji saopštila je da meštani okolnih sela - Belog Blata, Stajićeva, Ečke i Perleza - već duže ukazuju na neadekvatno staranje RG "Ečka" o SRP. Naprednjaci su tvrdili da je tadašnja gradska vlast snosila krivicu zbog toga što je država upravljanje nad Carskom barom, umesto lokalnoj samoupravi, poverila ribnjaku.
Štaviše, pod okolnostima koje ni do danas nisu razjašnjene, početkom 2011. (četiri dana nakon završenog javnog konkursa na kojem je grad imao sve šanse da uspe i preuzme upravljanje Carskom brom), izmenjen je Zakon o zaštiti prirode. I to u delu poveravanja starateljstva nad zaštićenim prirodnim dobrom, gde je konkurs zamenjen aktom o proglašenju. Juna 2011. saopšteno je da je Vlada svojom uredbom brigu o Carskoj bari poverila RG "Ečka"...
PARE OBEZBEĐENE
PREMA zamisli gradske vlasti, JP "Rezervati prirode Zrenjanina" osim Carske bare brinulo bi i o SRP Okanj bara kod Elemira i Rusanda u Melencima, zatim "Ritovima donjeg Potisja", parku prirode "Potamišje". Ali, i o brojnim zaštićenim prirodnim spomenicima na teritoriji grada - poput Županijskog parka, duda u Belom Blatu, hrastu lužnjaku... Za zaštitu životne sredine već je obezbeđeno skoro 200 miliona dinara novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Požarevac: Pobuna u „Toplifikaciji“ Radnici požarevačkog Javnog komunalnog preduzeća ustali protiv direktora. Optužuju v. d. direktora Zorana Repedžića za samovlašće  POŽAREVAC - Radnici javnog preduzeća „Toplifikacija“ obratili su se javnosti putem otvorenog pisma, u kojem izražavaju nezadovoljstvo postupanjem vršioca dužnosti direktora, Zorana Repedžića (SNS), postavljenog u martu ove godine. Ovo pismo, potpisano od strane 55, od ukupno 98 zaposlenih, poslato je i potpredsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću, gradonačelniku Požarevca Miomiru Iliću (SPS) i samom Repedžiću. Zaposleni tvrde da njihovo pismo nema političku pozadinu i da nije reakcija na krivičnu prijavu koju je Repedžić nedavno podneo protiv NN lica, zbog više nezakonitosti u poslovanju od 2006. do 2012. godine.
Potpisnici smatraju da Repedžićevo ponašanje prema zaposlenima predstavlja povredu njihovog dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta.
- Od svog prvog radnog dana, Repedžić je počeo sa neselektivnim, neosnovanim i ničim izazvanim verbalnim napadima na zaposlene, grubo ih optužujući za samo njemu znane zloupotrebe u dosadašnjem radu - stoji u ovom pismu.
U njemu se navodi da je v. d. direktora okupio višečlanu ekipu samozvanih stručnjaka, koji u preduzeću borave i van radnog vremena i vrše neovlašćeni uvid u dokumentaciju i arhivu firme.
- Postoji još mnogo pitanja na koja bismo želeli da obijemo odgovore: od samovoljnog raspolaganja imovinom preduzeća, preko ličnih promocija Repedžića u radno vreme i u službenim prostorijama firme, pa do politike zapošljavanja koja se trenutno sprovodi. Po pravilu, ona se ogleda u slučajnom ili namernom prijemu ljudi koji su nedavno sporazumno raskinuli radni odnos u NIS-u i pri tome uzeli novčane otpremnine, što je, uostalom, slučaj i sa samim Repedžićem - stoji u pismu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
