|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srbi - najnesrećniji narod Zašto je Srbija tek na 149. mestu od 156. zemalja sveta po nezadovoljstvu svojih građana. Ljude pogađaju velike socijalne razlike, a ekstraprihod više raduje siromašne nego bogate  SVA ovogodišnja istraživanja pokazala su da Srbi spadaju u najnesrećnije nacije na svetu, ili su u drugom delu lestvice. Tek za nijansu srećniji su žitelji bivših JU republika: Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore.
Tako je, prema poslednjem istraživanju Instituta Eart američkog Univerziteta Kolumbija, od 156 zemalja, Srbija na 149. po ukupnom doživljaju trenutne sreće, i ujedno je najtužnija evropska zemlja. Slovenija je 106, Hrvatska 124, Makedonija 140, a Crna Gora 143. Iza nas su Gruzija, Liban, Sijera Leone, Togo, Palestina, Jermenija i Irak. Ispred nas je polovina Afrike i Azije.
Američki istraživači uzeli su za parametre spoljne i unutrašnje kriterijume. U prve spadaju: dohodak, posao, briga koju pokazuje zajednica i vlast prema građanima, sistem vrednosti i religija. U lične spadaju: duševno i fizičko zdravlje, porodica kao podrška, obrazovanje (više obrazovanje podarazumeva najčešće i bolji standard), pol i godište. Tako su se žene u većini zemalja izjašnjavale kao srećnije od muškaraca, a više srećnijih nego nesrećnijih je ispod četrdesete i posle pedesete godine.
Istraživanje je pokazalo i da su zadovoljniji siromašni kada dobiju neki ekstraprihod, nego bogatiji u istoj situaciji. Da sreća nije povezana isključivo sa bogatstvom najbolje pokazuje primer Somalije, koja je prošla kroz glad i ratove, a gde se 80 odsto populacije izjasnilo kao srećno, što je ovu zemlju svrstalo na peto mesto. Ipak, kada se uporede prve zemlje sa lestvice (Island, Laos, Irska, Panama) sa poslednjima, vidi se su prihodi najsrećnijih 40 puta veći nego najnesrećnijih.
- Veći indeks sreće i optimizma pokazuju nacije koje ne stoje ekonomski dobro, ali imaju nadu u budućnost, poput Indije. Ili one koje su siromašne, ali im kulturni obrazac nalaže da se raduju životu, poput Dominikanske Republike ili Kube. Oni od detinjstva uče da imaju pozitivan odnos.
Šta je onda to što nagoni žitelje Balkana, posebno bivših jugoslovenskih republika, da budu nesrećni?
- Generacije su se dobro osećale u bivšoj Jugoslaviji i raspad zemlje doživele su kao gubitak. Nestala je ideologija, povećale su se socijalne razlike, većini je opao standard. Ljudi koji su nekad nešto imali, pa izgubili, mnogo su nesrećniji od onih koji nikada nisu ni imali. Kod njih dominira osećaj pada i poniženosti. Srbi jako brinu za budućnost, i istraživanje odslikava mentalni presek nacije, kaže psiholog Zoran Milivojević.
Sociolog Dragan Koković pak ističe da slična istraživanja treba uzimati sa rezervom, jer je „srećologija“ pomodna u svetu:
- Bez obzira na kriterijume koje istraživači uzimaju u obzir, moramo imati na umu da je sreća vrlo relativna. Jedan naš čovek može u isto vreme da bude i srećan i nesrećan. Srećan jer vozi „jugo“, a nesrećan jer nema „mercedes“. Neko može imati i vile i jahte, pa biti depresivan. Švedska važi za socijalnu državu sa velikim stepenom sloboda, njen narod se kotira kao srećniji, a ima najveći broj samoubistava!
On se, ipak, slaže da narodi ovde imaju puno objektivnog razloga da se osećaju nezadovoljno i nesrećno, jer su preživeli ratove, izgubili državu, sistem vrednosti, raspalo se i društvo i porodica, i malo je toga ostalo za šta mogu da se uhvate. Dosta im je svega, i uvek misle da je „sreća negde drugde“.Među najnesrećnijima su pojedinci i nacije koji najviše pate zbog neizvesnosti, koji strahuju da će izgubiti posao, koji nemaju ni ideologiju, ni religiju, nemaju poverenje u komšije, poslovno okruženje, policiju i druge institucije. U Evropi poseban uticaj na osećaj sreće i zadovoljstva ima jednakost, odnosno manje socijalne razlike. I dok 70 odsto Amerikanaca veruje da će im se ukazati prilika da se izvuku iz siromaštva i uspeju u žovotu, na starom kontinentu to misli manje od polovine.
VAŽNA PODRŠKA
U najsreĆnijim zemljama na lestvici, kako navode istraživači Instituta Eart, očekivano trajanje zdravog života je za 28 godina duže nego u najnesrećnijim. U njima 95 odsto ljudi ima koga da pozove u pomoć kad je u nevolji, dok u najnesrećnijima to može samo 48 odsto. U prvima 94 odsto populacije oseća veću slobodu (u drugima 63), i manji procenat je suočen sa korupcijom (30 prema 80 odsto). MINISTARSTVO SREĆE
HOLANDSKI novinar Leo Borman pokrenuo je akciju ubeđivanja evropskih vlada da u propise uvedu obavezu političara da narod učine srećnim. Ideal mu je Butan, koji ustavom garantuje pojedincu pravo na sreću, a ministarstva imaju reč „sreća“ kao obaveznu u svojim imenima (npr. ministarstvo za saobraćaj i sreću ili prosvetu i sreću). novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mrkonjić: Ko ne veruje da se gradi neka ode na Koridor Ministar saobraćaja, koji je ponudio ostavku, Milutin Mrkonjić izjavio je danas da se na trasi Koridora 10 na jugu Srbije radi punim kapacitetima  MINISTAR saobraćaja, koji je ponudio ostavku, Milutin Mrkonjić izjavio je danas da se na trasi Koridora 10 na jugu Srbije radi punim kapacitetima, kao i da se između Vranja i Bujanovca privodi kraju asfaltiranje autoputa na deonici Donji Neradovac - Srpska Kuća.
Posle nedavne posete gradilišta na Koridoru 10, Mrkonjić je rekao Tanjugu da svi koji ne veruju da se gradi autoput treba da odu tamo i vide radove.
"Moram da kažem novinarima, koji se uglavnom kreću u krugu 'dvojke' (u Beogradu) i krtikuju - neka odu dole na Koridor 10, a posebno na deonice na jugu, prema Preševu", istakao je Mrkonjić.
On je napomenuo da se radovi izvode i na temperaturama od 40 stepeni i čestitao graditeljima.
Mrkonjić je rekao da "mašine zuje" na potezu od Grabovnice kod Leskovca do Grdelice, kao i da se radi ili pripremaju radovi dalje prema jugu do Levosja, dok je deo od Levosoja do granice sa Makedonijom završen.
Prema njegovim rečima, priprema se planska dokumentacija za početak radova kroz Grdeličku klisuru, s obzirom da je sproveden tender i izabran izvođač radova.
Što se tiče deonice Koridora 10 od Niša do Dimitrovgrada, raskinut je ugovor sa Alpinom iz Austrije za deo od Sukova kod Pirota do Dimitrovgrada, podsetio je Mrkonjić.
On je dodao da je Alpina bila angažovana i na izgradnji železničkog mosta preko Velike Morave kod Gilja na trasi železničkog Koridora 10.
"Oba gradilišta su sada slobodna i predlažem da se hitno reaguje i da Koridori Srbije donesu odluku i predlog Vladi Srbije da se po nekoj specijalnoj uredbi ili zakonu donese odluka da naši građevinari koji su već radili na tim projektima kao podizvođači mogu da nastave da ih rade i preuzmu ulogu izvođača", rekao je Mrkonjić.
To treba uraditi u dogovoru sa međunarodnim banakama koje kreditiraju izgradnju Koridora 10, čija je saglanost neophodna, kazao je Mrkonjić.
On je istakao da je bolje da se tako uradi nego da se izgubi cela ovogodišnja građevinska sezona u tenderima za izbor novih izvođača.
Preduzeće Koridori Srbije poslalo je u utorak obaveštenje kompaniji Alpina Bau Gmbh o raskidu sva četiri ugovora na deonicama Pirot Istok-Dimitrovgrad i obilaznici oko Dimitrovgrada.
Koridori su najavili da počinju proceduru naplate bankarskih garancija za obavljanje posla u vrednosti od 5,14 miliona evra i bankarske garancije za povraćaj avansa u iznosu od 2,73 miliona evra.
Ukupan dug Alpine prema domaćim kompanijama iznosi 420 miliona dinara.
Koridori Srbije su najavili da će u narednih 45 dana izvršiti sve neophodne radnje i pokrenuti tender za završetak izgradnje deonica, a sam proces će trajati između šest i devet meseci, tako da se sa početkom građevinske sezone može očekivati i početak radova, kako bi polovinom 2016. ta deonica mogla da bude završena. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Elektronski karton umesto knjižice Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine danas o zdravstvenim dokumentima  SKUPŠTINSKI odbor za zdravlje i porodicu održaće danas sednicu sa jedinom tačkom dnevnog reda - razmatranje informacije o zameni zdravstvenih knjižica.
Najava zamene papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim je, za deo stručne javnosti, „greška koja se mora ispraviti“, dok su sa druge strane zagovornici bržeg uvođenja informatike u sve delove zdravstvenog sistema, koji ocenjuju da pacijenti i lekari gube vreme zbog komplikovane administracije na šalterima.
Uoči debate o elektronskim zdravstvenim knjižicama, predsednik Odbora prof. dr Dušan Milisavljević je rekao da će predložiti da se ova tačka skine s dnevnog reda, jer smatra da primena e-knjižica ne spada u prioritete.
On je najavio da će „u narednom periodu, kao narodni poslanik“, predložiti uvođenje i izradu elektronskog zdravstvenog kartona, što su „u RFZO pre nekoliko godina pogrešno protumačili i preveli kao elektronsku zdravstvenu knjižicu“.- Treba proveriti ko je i kada pogrešno napravio ovaj korak i sankcionisati te ljude - kaže dr Milisavljević.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je ranije da treba preispitati da li je potrebno da građani sada izdvoje između 20 i 30 miliona evra da bi papir zamenili plastikom, pri čemu se svaka prednost plastike može ostvariti i papirom.
Janković je najavio da će predložiti da zamena papirnih za elektronske zdravstvene knjižice bude stvar slobodnog izbora, kao i da sve pogodnosti koje je RFZO predvideo za plastične kartice, važe i za papirne.
Zbog podeljenih mišljenja stručne i političke javnosti, direktor RFZO Momčilo Babić izjavio je da će zatražiti od Vlade da se izjasni o uvođenju elektronskih zdravstvenih kartica.
Ističući da je zamena zdravstvenih knjižica zakonska obaveza, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović smatra da je odlučeno da se „ona obavi etapno“. NE SMEJU SE NAMETATI
AGENCIJA za borbu protiv korupcije je navela da u potpunosti podržava stav zaštitnika građana da „elektronske zdravstvene knjižice moraju da budu stvar slobodnog izbora građanina i da se ne smeju ni na koji način nametati građanima kao obavezne“. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Lekari uče jezik zbog odlaska Vlada ogromno interesovanje za učenje nemačkog jezika, a svaki drugi polaznik je zdravstveni radnik. Doktori i drugo medicinsko osoblje masovno traže posao u Nemačkoj  PROFESORI nemačkog ovog leta nemaju odmora, a ni slobodnih termina za privatne časove. Svaki drugi đak je - lekar! I nezaposleni doktori, od kojih je skoro 2.500 na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i specijalisti, koji imaju sigurno radno mesto, pokušavaju da nađu službu u nemačkim bolnicama.
Ova država ima manjak lekara, pa dobrim uslovima i platom od 3.000 evra lako privuče naše lekare. Slično je i sa medicinskim sestrama, koje u ovoj državi zapošljavaju najviše u gerijatrijskim centrima, hospisima i na odeljenjima na kojima leže najteži bolesnici, ali ima i onih koje uspeju da nađu i bolji angažman.
Odlazak lekara ozbiljno bi mogao da se odrazi na naš zdravstveni sistem, upozorila je dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.
- Od početka godine već 650 lekara tražilo je izdavanje sertifikata dobre prakse koji im je neophpodan za zapošljavanje u inostranstvu - kaže dr Radosavljević. - Država mora nešto hitno da preduzme, jer je 60 odsto specijalista starije od 55 godina, a kada oni odu u penziju ustanove će ostati bez kadrova.Lekari, zabrinuti za sopstvenu egzistenciju, izlaz vide najviše u Nemačkoj, pa su i najbrojniji na ubrzanim kursevima.
- Na „Kolarcu“, gde predajem, svaki drugi polaznik je lekar. Slično je i na privatnim časovima - kaže Maja Bošnjak, profesorka nemačkog. - U poslednje vreme postaju sve brojnije i medicinske sestre. Svima je plan isti, da pronađu posao u Nemačkoj, ali metode različite - odlaze na preporuku, preko agencija ili da volontiraju. Sertifikat o znanju jezika mogu da dobiju samo na „Kolarcu“ ili „Gete institutu“, zbog čega nam dolaze i kandidati iz Republike Srpske.
Situacija je slična i van Beograda. Profesori „na glasu“ imaju i po nekoliko privatnih časova dnevno. Neki ne mogu ni da prime sve zainteresovane.
- Nemačka je ostala bez lekara, pa se traži nekoliko hiljada doktora, posebno specijalista. Tu mnogi naši vide šansu, a da bi otišli, moraju solidno da znaju jezik - objašnjava Margareta Tojić, profesorka nemačkog u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Jagodini. - Da bi mogli da dobiju posao, potrebno im je znanje jezika na nivou B2, mada medicinske sestre i doktore u istočnim delovima Nemačke primaju i sa nižim stepenom, pa se tamo dodatno usavršavaju.
Nacionalna služba za zapošljavanje otvorila je konkurs za zapošljavanje medicinskog osoblja u Nemačkoj, koji će trajati do kraja meseca, i na koji mogu da se prijave i ljudi koji nisu na evidenciji NSZ. Poslodavci iz Nemačke, kažu u NSZ, imaju potrebu za 250 radnika zdravstvene struke, a 94 kandidata, odabrana na konkursu početkom godine, pripremaju se za odlazak. Tokom 2012. posredstvom NSZ zaposleno je 19 lekara i medicinskih tehničara u Nemačkoj. TRAŽENI I INŽENJERI
NEMAČKA ima potrebu za oko 450.000 inženjera svih profila, što je privlačno i za naše stručnjake - objašnjava prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakutleta. - Odlaze i odmah posle studija, pa neki nastavljaju tamo postdiplomske, ali i mnogi inženjeri sa iskustvom zapošljavaju se u ovoj zemlji, gde imaju znatno veće plate nego ovde. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nova nestašica pojedinih lekova Farmaceuti su zvanično Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje prijavili nestašicu 14 lekova, uglavnom antibiotika i kortikosteroida, ali je nezvanični spisak mnogo duži  PACIJENTI sa visokim krvnim pritiskom, osteoporozom, oboljenjima štitne žlezde, astmom, tuberkulozom, opet obijaju pragove apoteka. Farmaceuti su zvanično Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje prijavili nestašicu 14 lekova, uglavnom antibiotika i kortikosteroida, ali je nezvanični spisak mnogo duži.
- Nestašica je „prilazida“ od pet miligrama za terapiju hipertenzije, „alvodronika“ za terapiju osteoporoze, „durofilina“ za astmatičare, “trimetakora“ za srčane bolesti - nabraja magistar dr Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove Beograd.
- Deficitarnost je uvek prisutna, samo je pitanje da li je nestašica nekih visokofrekfentnih lekova, ili onih koji se malo troše.
- Proizvođači lekova koji su deficitarni na tržištu, nestašicu su nam objasnili problemima u proizvodnji - kažu u RFZO. - Tako je, recimo, iz „Hemofarma“ stigla informacija da se uredno snabdevanje „tiklodiksom“ protiv zgrušavanja krvi ne očekuje pre kraja septembra.Apotekari koji su s proleća „pali na ispitu“, jer su zbog uvođenja javnih nabavki, pojedine apoteke imale prekid snabdevanja od mesec dana, i poluprazne rafove, u međuvremenu su, izgleda, „savladali gradivo“.
- Završili smo javnu nabavku, ugovori su potpisani i u ponedeljak su počele isporuke - kaže DraganaSimić, v. d. direktora Apoteka Beograd. - Iako smo krenuli sa novim načinom snabdevanja, ispostavilo se da su procene potreba tržišta bile dobre, ali ne i za one lekove koji su tek uvršteni na pozitivnu listu. Još nije razrešen važan tehnički problem: kada RFZO promeni listu lekova koji se izdaju na teret osiguranja, to stupa na snagu osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, a nijedan tenderski postupak ne traje tako kratko, čak i za hitnu nabavku je potrebno minimum 20 dana. TUBERKULOZA BEZ TERAPIJE
OBOLELI od tuberkuloze od početka ove godine su više bili bez terapije nego što su lečeni, jer bolnice nisu na vreme nabavile - „pirazinamid“ i „etrambutol“. - I mi u apotekama imamo problem u snabdevanju antituberkuloticima - kaže Dragana Simić. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ustav koči lečenje dece Dok naši lekari ne počnu da rade presađivanje srca odraslim pacijentima, država ne može da šalje decu na transplantaciju u inostranstvo, jer bi se to kosilo sa odredbama Ustava  DRŽAVA neće slati decu na transplantaciju srca u inostranstvo bar dok naši lekari ne počnu da rade transplantacije srca odraslim pacijentima. Svako drugo rešenje, kako su na okruglom stolu u RFZO, obrazložili ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i Momčilo Babić, direktor RFZO, kosilo bi se sa Ustavom Srbije. Ako bi se promenio Pravilnik o lečenju u inostranstvu i deci do 18 godina omogućila transplantacija srca u stranim klinikama o trošku osiguranja, što je do pre nekoliko dana najavljivano i iz samog Ministarstva zdravlja, prema novom tumačenju, diskriminisali bi se stariji građani.
- Onog momenta kada transplantacija srca počne da se radi u Srbiji odraslima, postojaće osnov da se deca o trošku države šalju na lečenje u inostranstvo, budući da je transplantacija kod dece složenija - rekla je ministarka.
Direktor UC Zlatibor Lončar, međutim, smatra da ne treba čekati izmene zakona već rešavati najurgentnije slučajeve. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kovačević: Najbolji odlaze, teško se vraćaju Dekan ETF prof. dr Branko Kovačević o stanju u prosveti, našim stručnjacima: Više univerzitetskih profesora mogu da vode ministarstvo. Štednja na nauci obiće se vladi o glavu  NOVI ministar prosvete i nauke moraće prvo da se pozabavi finansijama, jer nam je to najveći problem. On treba da bude čovek iz obrazovanja i mislim da partije na vlasti imaju više univerzitetskih profesora koji bi mogli da dođu na to mesto.
Ovako prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta i bivši rektor Univerziteta u Beogradu, za „Novosti“ komentariše ko bi mogao da zauzme mesto Žarka Obradovića u Vladi Srbije. On dodaje da su prosvetnom sistemu potrebne korenite reforme, i to po vertikali, od vrtića do doktorskih studija.
* Šta visoko obrazovanje i nauka očekuju od ministra čije ime će se znati za deset dana?
- Materijalni položaj je opet najvažnija tema. Nije nastava samo tabla i kreda, potrebni su umreženi kompjuteri, laboratorijske vežbe. Bez modernih alata nema ni savremenih znanja.
* Mislite li da će rekonstruisana vlada, kada bude krojila sledeći budžet imati više sluha za obrazovanje i nauku?
- Iskreno se nadam, ali povećanju smo se nadali i svih prethodnih godina, a onda nam je rečeno da budemo srećni što nam budžet nije smanjen. A, zapravo, smanji se svake godine bar za iznos inflacije. Vlada koja nema osećaj za to koliko je važno ulagati u obrazovanje i nauku, ne može daleko da dogura. To mora da joj se obije o glavu.* Da li se makar malo popravlja težak materijalni položaj u nauci i prosveti?
- Ne popravlja se, već se kvari. Trebalo je da do 2015. godine stignemo na izdvajanje za nauku u iznosu od jedan odsto BDP. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da sa najniže stope u Evropi - 0,3 odsto - izdvajanje za nauku još smanjimo, i to na svega 0,23 odsto BDP. Jedno vreme imali smo izdvajanje od 0,44, ali to je veštački podignuto novcem iz kredita od 200 miliona evra, koji će neko morati i da vrati. Zato tim privremenim povećanjem ne bi trebalo da se hvalimo.
* Verujete li da će novi ministar finansija popraviti ekonomske prilike i da će biti više novca za fakultete i institute?
- Neće to ići lako. Naše propadanje traje decenijama i još nije zaustavljeno. Sada smo negde na 60 odsto BDP koji smo imali kada se raspala SFRJ. Ako bismo jako krenuli da napredujemo, trebalo bi nam bar pola veka da dostignemo nivo koji smo imali 1990. godine. Tako da za mandata jednog ministra ne može mnogo da se uradi.
* Budući ministar je diplomac Jejla, mlad, ambiciozan, sa međunarodnim iskustvom. Da li je dragoceno da država vraća takve ljude u zemlju?
- To smo već jednom radili posle 5. oktobra, kada nam je stigao i Božidar Đelić. Nažalost, nije dalo spektakularne rezultate. Jer, nije dovoljno da znate matematiku i ekonomiju, morate dobro da poznajete prilike u koje ste došli. Ministar je politička figura, koja treba da ima snagu da se za ideje svog tima izbori pred vladom. Bez toga može da se desi da njihove dobre ideje nikada ne dođu do izražaja. A, eksperti treba da budu pomoćnici. Obećavano nam je da će se oni, kao i direktori javnih preduzeća, birati na konkursima, ali to još nismo doživeli.
* Kakvu poruku država šalje mladima koji su ostali ovde nastojanjima da se stranci i dijaspora dovedu kao „spasioci“?
- Loša je poruka i mladima i investitorima. Govori da nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova u državi. Verujem da i ovde imamo potencijal, da bismo mogli da obučimo mlade i za najsloženije poslove, da sami stvorimo potrebne kadrove.
* Ipak, kada dođupotencijalni investitori u fabriku čipova, ispostavi se da u Srbiji nema stručnjaka koje bi uposlili. Gde su vaši studenti?
- Trećina svake generacije studenata i dalje odlazi u inostranstvo. Nije problem što je to trećina, nego što su to najbolji studenti, oni koji u Americi i Evropi dobiju stipendije, dobro plaćene poslove... Kasnije ih je teško sa Stenforda, Prinstona, Berklija, Kembridža ili iz „Gugla“ i „Majkrosofta“ vratiti u Srbiju. Da bismo to uspeli potrebne su nam promene.
* Šta sve treba da menjamo?
- Nije dovoljna rekonstrukcija vlade. Treba nam rekonstrukcija privrede, reindustrijalizacija. Neko mora da odgovori gde Srbija sebe vidi, a ne da lutamo, pa malo hoćemo da ulažemo u energetiku, malo u poljoprivredu, infrastrukturu... EU ima 40 platformi za podizanje privrede. Zna se šta će da se radi u narednih sto godina. Bilo bi dobro kada bismo mi imali plan bar do 2020, a nemamo ni to. Kada budemo imali više „zdravih“ para, lako ćemo se dogovoriti kako ćemo ih rasporediti. NAUCI DATI MINISTARSTVO
* DA li bi nauci trebalo vratiti ministarstvo?
- Visoko obrazovanje i nauka teško će opstati u velikom sistemu kakvo je obrazovanje. Mi smo na repu tog sistema u kome većinu čine predškolsko i osnovno obrazovanje. Zato bi valjalo da posebno ministarstvo brine o nama. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Anita Balaž može na transplantaciju u Beč Fond zdravstvenog osiguranja našao rešenje za transplataciju organa za decu na osnovu konzilijarne odluke nadležne Komisije. Sledeće nedelje stručnjak iz Beča u Tiršovoj  Na osnovu konsultacija sa Ministarstvom zdravlja i direkcijom Fonda, Upravni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) doneo je u petak odluku da se svim građanima omogući na osnovu konzilijarne odluke nadležne komisije lečenje putem transplantacije srca u inostranstvu.
Prema tome, Anita Balaž, na osnovu Odluke nadležnog konsultanta iz bolnice AKH iz Beča, može odmah da ide na lečenje i transplantaciju srca i pluća o trošku ovog fonda, odnosno države Srbije.
Jedan od najvećih eksperata za transplantaciju srca kod dece, doktor AKH univerzitetske klinike iz Beča Andres Cukerman, pregledaće sledeće nedelje u Beogradu petoro dece kojoj je neophodna transplantacija srca, najavljeno je iz Ministarstva zdravlja. Onda će se napraviti plan lečenja.Roditeljima je punih mesec dana, čak i iz Ministarstva zdravlja, podgrevana nada da je samo pitanje dana kada će biti usvojen novi pravilnik o lečenju u unostranstvu. A fond je za samo dva dana izmenio svoju prethodnu odluku prema kojoj je najpre rekao da bi slanje dece do 18 godina bila diskriminacija odraslih pacijenata.
U Kliničkom centru Srbije je sve spremno za prvu transplantaciju srca.
- Već tri meseca samo čekamo odgovarajućeg donora - kaže, za „Novosti“, profesor dr Miljko Ristić, direktor KCS. - Pacijent kojem je ugrađeno veštačko srce (pumpa), ima retku krvnu grupu, i ne preostaje nam drugo do da čekamo. Mi smo, inače, potpuno spremni, ali samo kod odraslih, jer naši lekari nisu prošli treninge za transplantacije srca kod dece.
Takve zahvate ne rade ni lekari u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su na polju transplantacije daleko ispred Srbije. Čak i u Velikoj Britaniji, koja ima dva centra, godišnje se uradi tek 15 do 30 transplantacija srca kod dece.
- Napravili smo spisak petoro dece s kardiomiopatijom, koje će u četvrtak pregledati stručnjak AKH klinike - kaže, za „Novosti“, docent dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. - U UDK se može organizovati sama transplantacija srca, koju bi mogli da izvedu naši hirurzi, uz pomoć stranih stručnjaka. Sve što prethodi samom činu operacije i što sledi posle, mnogo je veći problem od same transplantacije. Zahvat mnogo košta, minimalne su šanse da uspe, a kad uspe, vrlo je diskutabilan kvalitet života. Da li neko ima prava da kaže ne, nećemo pomoći detetu da s vrlo niskim kvalitetom života živi još šest meseci? Koliko god surovo zvučalo, racionalno mora biti iznad emotivnog. POGREŠNO TUMAČENJE
POVERENICA za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, kaže da je netačno da propisi o zabrani diskriminacije po osnovu starosnog doba predstavljaju prepreku da se izmeni pravilnik, i omogući teško oboleloj deci lečenje u inostranstvu o trošku države: - U uslovima ograničenih finansijskih sredstava, namenjenih lečenju u inostranstvu, deci se može i mora dati prednost, što proizlazi i iz Ustava Srbije koji propisuje da deca uživaju posebnu zaštitu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Milan Krkobabić: Pošte Srbije su očerupane Generalni direktor „Pošte Srbije“ Milan Krkobabić o državi i javnim preduzećima, odgovornosti za uništavanje Srbije: “Poštu“ ne treba privatizovati. Konkursi za izbor direktora javnih preduzeća su legalizacija pljačke  NETO dobit koju će „Pošta Srbije“ ostvariti u ovoj godini premašiće 30 miliona evra. Biće to utrostručena zarada u odnosu na plus koji je ovo javno preduzeće imalo lane. Čarobni štapić za ovakav uspeh ne postoji, kaže za „Novosti“ Milan Krkobabić, generalni direktor „Pošte Srbije“. Jednostavno, „tajna“ leži u domaćinskom poslovanju i upošljavanju svih kapaciteta sistema, koji broji 15.000 radnika. Model PTT - da nema viška zaposlenih, već samo manjka posla - mogla bi da primene i ostala javna preduzeća, smatra Krkobabić, a početni korak je popis svega čime raspolažu. I država, kao vlasnik, u svakom trenutku mora da ima „skenirana“ sva svoja preduzeća, kako bi uspešno njima gazdovala i određivala im dalju sudbinu.
* Javna preduzeća su omča oko vrata državi i budžetu. Osim „Pošte“, retke su firme koje mogu da se pohvale profitom. Kako višegodišnje gubitaše napraviti uspešnim?
- Država mora da ima detaljan uvid u javni sektor. Prvo da vidimo šta sve imamo, pa da se opredelimo koja su to preduzeća neophodna državi. Ostala mogu da idu u vlasničku transformciju odnosno privatizaciju, ali po jasno utvrđenoj dinamici. To je stvar političkog konsenzusa zasnovanog na precizno utvrđenoj viziji ekonomskog razvoja. Treba pojačati ili uspostaviti koordinaciju po vertikali i horizontali, a to znači izvesti odgovornost do kraja. Imali smo primere da pojedini ministri ne znaju šta im se događa u javnim preduzećima za koja su nadležni. Horizontalna veza između preduzeća sada ne postoji. Ključ je da država mora da gazduje svojom imovinom. U ovom momentu „Pošta“ je Srbiji potrebna i to je jedan od sistema koji ne treba privatizovati, isto kao i preduzeća koja gazduju prirodnim bogatstvom.* Je li „Pošta“ popisala imovinu?
- Jeste. I poslednji ekser, koji se zaturio, mora da se vrati. „Pošta“ je kao sistem posebno u poslednjih dvadeset godina čerupana, pa je iz nje izvučeno i srce - „Telekom“. Ostali smo i bez objekata društvenog standarda, hotela, a sve obaveze po kreditima za ta preduzeća ostala su „Pošti“, koja godišnje po tom osnovu plaća oko deset miliona evra.
* U toku su konkursi za izbor generalnih direktora u pojedinim javnim preduzećima, da li je i to jedno od rešenja za uspeh?
- Smatram da je koncept departizacije, koji je nametnut, neprihvatljiv i štetan. Konkurs je pokušaj da se izbegne odgovornost i biću do kraja otvoren - to je legalizacija pljačke. Državnom imovinom ne može da rukovodi niko koga nisu verifikovali građani. Tačno mora da se zna ko snosi odgovornost za ovo ili ono preduzeće. Departizacija je sjajna dosetka veselih momaka, koji su u protekloj deceniji uništavali Srbiju. Hoćemo li pod plaštom departizacije da ubacujemo pojedince koji će briljantno da odrade određenu vrstu poslova u korist interesnih grupa i da onda nestanu? Hoćemo li u prvi plan da stavimo formalnu igrariju ili odgovornost? „Konkurs“ je u „Pošti“ permanentno otvoren, svaki tromesečni izveštaj, prolaziš ili ne, znaš ili ne znaš da radiš.
* I, kakvo vam je „prolazno vreme“?
- Poslovanje za prvih šest meseci je pozitivno. Utrostručili smo neto dobit u odnosu na isti period lane. Prošle godine 5,5 miliona evra, ove 16,5 miliona. Svih 15.000 zaposlenih je zadržalo svoja radna mesta. Mesečno smo imali po 20 miliona klijenata na šalterima pošta, što znači da svaki građanin Srbije tri puta mesečno odradi neki posao u pošti.
* Mnogi misle da je poslovanje „Pošte“ pozitivno zbog monopola...
- „Pošta“ nije monopolist. Primera radi, u jednom segmentu poslovanja banke su nam konkurencija. Ali, mesečno smo obavili četiri puta više finansijskih transakcija nego sve banke u Srbiji zajedno. U lošijem privrednom ambijentu rast usluga našeg finansijskog sektora je bio deset odsto u odnosu na isti period lane. Imamo uslugu post ekspres i konkurenciju od 48 operatera i tu beležimo rast sa više od 19 odsto. Danas elektronska trgovina u svetu učestvuje sa 30 do 40 odsto. Elektronske trgovine nema ako vam neko ne donese robu na kućnu adresu. Da bismo poboljšali kvalitet te usluge naš IT sektor razradio je aplikaciju za slanje SMS poruke da se paket donese u trenutku kada je primalac kod kuće. Naša prednost je u tome što smo sistem, koji pokriva celu Srbiju, koji ima 4.500 šaltera, 1.500 pošta, skoro 5.000 poštara, koji uživaju veliko poverenje građana.  * Koje još novine građani mogu da očekuju?
- Do kraja godine predviđamo rast za 30.000 korisnika kablovske televizije i isto toliko korisnika interneta. Jer, ponudićemo objedinjeni paket tih usluga za 1.500 dinara. Dakle, dobar program, brz protok kada je reč o internetu, konkurentna cena i sjajno održavanje mreže bez prekida. Za penzionere, koji ne žele veliki broj TV kanala, daćemo nižu cenu. Imamo post-šopove, koje ćemo sada drugačije da organizujemo, u kojima će moći da se kupuje roba, a menadžer je dobio zadatak da osmisli projekat i asortiman.
* Koliko ste novca namenili za investicije ove godine?
- Oko 20 miliona evra u sve ono što treba da poboljša prodaju postojećih usluga ili da omogući nove usluge. A to je IT sektor. Od nove godine otvaramo razvojni centar „Pošte“, zapošljavamo 50 mladih stručnjaka, diplomaca sa državnih fakulteta iz Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada. Radiće sa najboljima u „Pošti“ a u taj projekat biće uključeni i profesori tih fakulteta i Akademije nauka. Osim za potrebe „Pošte“, ti projekti biće ponuđeni tržištu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srpski jezik postaje manjinski u Srbiji? Kuda vodi eksperimentisanje sa upotrebom maternjeg. U našim učionicama se čuje 13 jezika manjina. Nacionalni savet traži da nastavu na romskom dobije još 6.000 dece  BROJ dece i školskih odeljenja u kojima se uči na jezicima nacionalnih manjina povećava se svake godine. Osim srpskog, u učionicama se čuje još 13 jezika! Samo u osnovnim školama celovitu nastavu ili bar samo časove maternjeg jezika ima 44.876 učenika, pokazuju podaci Kancelarije za ljudska i manjinska prava za školsku 2011/12. godinu. Najviše novih odeljenja sa manjinskom nastavom mogli bi da dobiju Romi, među kojima se 6.000 osnovaca izjasnilo da želi nastavu na maternjem jeziku.
Osnove romskog i elemente kulture već uči oko 700 đaka u 12 opština. Prema rečima Vitomira Mihajlovića, predsednika Nacionalnog saveta Roma, njihova namera bila je da već od septembra nastava na romskom bude masovnija i da je dobiju sva zainteresovana deca, ali da to neće biti moguće.
- Najveći problem su kadrovi - objašnjava Mihajlović.
- Nacionalni savet ispunio je sve obaveze, anketirao roditelje i učenike i evidentirao kadrove koji bi mogli da učestvuju u nastavi. Prema broju zaniteresovanih, u osnovnim školama trebalo bi da se otvori oko 360 odeljenja, što je posao za 35 nastavnika. Oni bi bili najpotrebniji na jugu i istoku Srbije i u Vojvodini.
Mihajlović smatra da se „kamen spoticanja“ oko uvođenja ovih časova nalazi u Ministarstvu prosvete, jer su očekivali manji broj odeljenja. Sa druge strane, Ministarstvo ne može da organizuje nastavu sve dok Nacionalni savet ne obezbedi kvalifikovane predavače.
A i za predavače i za celu organizaciju novac treba da obezbedi - država!
Nastava na jezicima manjina izuzetno je skupa, jer časovi mogu da budu obezbeđeni i za odeljenja sa manje od 15 učenika, što je pravilo za časove na srpskom.
Tako, recimo, makedonski uči samo petoro dece, za nastavu na hrvatskom je u proseku deset đaka u odeljenju, slično je i za rumunski, rusinski, bugarski...Da bi sve predmete, od istorije do likovnog, mogli da slušaju na maternjem jeziku, potrebno je da postoje nastavnici sa licencama. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da manjinska nastava ne sme da ugrožava časove na srpskom, tj. da pravo školovanja na većinskom jeziku ne sme da bude uskraćeno srpskoj i ostaloj deci koja to žele.
Sledeći na listi manjinskih jezika koji bi mogao da uđe u učionice je crnogorski, jer je i njihova zajednica zainteresovana za ovo pravo.
MAKEDONCI U JABUCI
NAJMANJE govornika u osnovnim školama ima makedonski - svega pet đaka u jednom odeljenju pančevačkog sela Jabuka. Češki se uči u dve učionice, u kojima sedi 25 učenika, u školi u Beloj Crkvi. U najviše opština organizovani su časovi na mađarskom - u 27 kao celovita nastava a u 21 školuju se na srpskom, a fakultativno uče jezik i osnove kulture.  novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
