|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dug za porez veći od 350 milijardi Poreska uprava objavila nove spiskove najzaduženijih preduzeća i preduzetnika. "Minus" aktivnih firmi 27 milijardi, a obaveze problematičnih 322 milijarde dinara  NAJVEĆI poreski dužnici među preduzećima koja redovno posluju, na ime poreza i doprinosa državi duguju ukupno 27,15 milijardi dinara. Za razliku od tih 227 firmi, čijim parama država može i da se nada, na spiskovima problematičnih dužnika su čak 942 preduzeća sa ogromnim poreskim minusom, koji premašuje 322 milijarde dinara. Čak 70 odsto od tog iznosa odnosi se na gotovo 600 firmi u stečaju i likvidaciji.
"Simpo" iz Vranja i dalje je na vrhu liste najvećih poreskih dužnika, među firmama koje su aktivne. Dug im je, za samo tri meseca, porastao za 265 miliona dinara na sadašnjih 4,49 milijardi. Uz ovog proizvođača, u vrhu liste najvećih dužnika su i "Mera invest" iz Beograda, "Simeks" iz Subotice, JP Lazarevac, i "Agro" iz Surčina. Njihovi dugovi zajedno dostižu polovinu "Simpovog" dugovanja.
Za razliku od aktivnih firmi koje sa Poreskom upravom mogu da se dogovore i o restrukturiranju svog duga, kod 597 firmi u stečaju i likvidaciji koje za porez duguju gotovo 230 milijardi dinara, prinudna naplata je po zakonu zabranjena.Od njih će se država namiriti tek iz stečajne mase, što u praksi obično znači da se nikada neće naplatiti u celosti. Na ovoj rang-listi, tradicionalno, prednjače banke koje su u stečaju već duže od jedne decenije. Tako Beobanka i Invest banka imaju poreske dugove veće od 20 milijardi dinara. Dok Astra banka i Beogradska banka imaju 19 milijardi, odnosno 16 milijardi dinara poreskog duga. Još 21 firma u stečaju ima dug prema državi veći od milijardu dinara.
Slično, iz ugla države, važi i za firme u restrukturiranju, koje na ime neplaćenih poreza Srbiji duguju 63 miliona dinara. Na spisku Poreske uprave su 153 firme, a poznato je da ih se u statusu restrukturiranja nalazi ukupno 175. Listu predvode "Zastava oružje" i "Zastava automobili" sa dugovanjima iznad pet milijardi dinara. I ovde je prinudna naplata zakonom zabranjena, tako da će dug firmi u restrukturiranju, koje ne stanu "na noge" do idućeg jula, biti knjižen pod stavkom "brisani".
A, "izbrisanih" na listi Ministarstva finansija je čak 162, koji državi duguju 26,1 milijardu dinara. Njihov novac država nikada neće videti. Na vrhu ovih dužnika je firma "Almir eksport-import" iz Novog Pazara, sa 3,2 milijarde poreskog duga.
Poreska uprava Srbije objavila je u sredu i listu preduzetnika koji joj najviše duguju. Zbir dugovanja čak hiljadu vlasnika radnji i agencija dostiže 5,6 milijardi dinara, što je za milijardu više od obaveza najvećeg dužnika među aktivnim firmama. Samo dva preduzetnika duguju više od 100 miliona dinara. To su proizvodno-trgovinska radnja "Drvoplast" iz Kraljeva i zidarsko-fasaderska radnja "Zelena jabuka" iz Smederevske Palanke. FANTOMI NA SPISKU
NA spisku preduzeća kojima je oduzet PIB, a takvih je ukupno 30 dužnika, nalaze se pojedine "fantomske" firme i perači novca, dok je nekima PIB oduzet privremeno dok ne otklone nedostatke koje im je naložila Poreska uprava. Među njima, najveći poreski dug, od 626,9 miliona dinara ima preduzeće "Ekobras metal" iz Novog Sada. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Žeželjev most: Petina donacije ide na penale! Železnicama Srbije“ za „Žeželjev most“ ispostavljeni odštetni zahtevi od 5,4 miliona evra. Kompanije traže nadoknadu za izgubljeni profit  Špansko-italijanski konzorcijum „Azvi Tadei horta koslada“, koji gradi „Žeželjev most“ u Novom Sadu, ispostavio je „Železnicama Srbije“ odštetne zahteve od čak 5,4 miliona evra, saznaju „Novosti“. Penale traže na ime režijskih troškova, izgubljenog profita, kašnjenja u oslobađanju zadržanih iznosa i naknade za prekoračenje rokova plaćanja. Inače, na izgradnji ovog mosta kasni se gotovo godinu i po i neizvesno je kada će posao biti završen.
Novo poslovodstvo „Železnica Srbije“ još nije donelo odgovarajuće odluke, jer je situacija sa izvođačima radova veoma komplikovana. Razmatraju se sve mogućnosti da srpske železnice zaštite svoje interese, pa i da se podnese odštetni zahtev špansko-italijanskom konzorcijumu zbog njihovih propusta u prethodnom periodu.
- Iako je bilo osnova da u prethodne dve godine poslovodstvo srpskih železnica podnese odštetne zahteve ili čak i raskine ugovor sa špansko-italijanskim konzorcijumom, to nije učinjeno - kaže izvor „Novosti“. - Ovo je još jedan od projekata u čijoj realizaciji su „Železnice Srbije“ u prethodnom periodu drastično oštećene i prema najavama generalnog direktora Dragoljuba Simonovića, nakon kompletiranja dokumentacije i ovaj predmet biće upućen policiji.
Konzorcijum, koji gradi „Žeželjev most“ ispostavio je odštetni zahtev za period pre izgradnje, kojim zahteva produženje roka za završetak radova za 248 dana. Zatim, zbog događaja tokom izgradnje mosta, zahtevali su produženje roka za još 325 dana, što je ukupno 573 dana, odnosno sve do 6. juna 2015. godine. Kompanija „DB Internešnal“, koja je po ugovoru sa Delegacijom EU zadužena za stručni nadzor, nakon svih analiza odštetnog zahteva, prihvatila je kao opravdan zahtev izvođača radova za produženje roka za izgradnju mosta za 103 dana i 300.000 evra pratećih troškova, samo za period pre početka izgradnje mosta. Nadzor je ocenio da je do odlaganja početka radova došlo krivicom prethodnog rukovodstva srpskih železnica, koje nije na vreme obezbedilo tehničku kontrolu i potvrdu prijave radova.
KAŠNJENJE SA RADOVIMA
RADOVI na izgradnji „Žeželjevog mosta“ trebalo je da počnu 10. novembra 2011. godine, a da most bude završen tačno dve godine kasnije. Zbog kašnjenja u izradi projekta i obezbeđenju prijave za početak radova, gradilište je otvoreno 19. aprila 2012. sa šest meseci zakašnjenja.
Iako je period pre izgradnje trajao šest meseci duže nego što je bilo planirano, u tom trenutku nije postignuto usaglašavanje oko produženja roka i nove dinamike, pa su radovi izvođeni bez važećeg plana. „Železnice Srbije“ su već tada mogle da raskinu ugovor sa izvođačima. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Nema para za dovoženje pritvorenika
Niš -- Veliki broj suđenja u Višem i Osnovnom sudu u Nišu otkazan je jer niški KPZ odbija da na njih dovozi okrivljene pritvorenike dok ti sudovi ne plate gorivo.
Ilustracija (B92, arhiva)
U Višem i Osnovnom sudu nemaju novca za izmirenje kompletnog duga za gorivo, kao ni za podmirenje aktuelnih "putnih troškova“ pritvorenika, potvrđeno je listu Danas.
Predsednik Višeg suda Zoran Krstić kazao je medijima da se suđenja otkazuju od prošlog utorka. Viši sud je od tada "hitno uplatio 46.000 dinara niškom KPZ-u, koliko je imao, ali zatvor i dalje odbija da dovozi okrivljena lica jer dug nije izmiren u potpunosti".
On "ne zna tačno" iznos duga prema KPZ-u, ali kaže da dovoženje jednog pritvorenika na suđenje košta 400 dinara.
Iz KPZ-a i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija obavestili su ih da će dovoženje pritvorenika biti moguće tek po izmirenju kompletnog duga, pravdajući se da i oni duguju NIS-u.
"Zbog ovog problema nedavno smo se obratili za pomoć Ministarstvu pravde i Visokom savetu pravosuđa, ali još uvek nismo dobili odgovor. Ministarstvo nam ne uplaćuje dovoljno sredstava za komunalne i druge troškove, tako da ih plaćamo koliko možemo. Recimo, prošlog meseca dobili smo samo dvesta hiljada i to smo utrošili na plaćanje dela dugova za struju i grejanje", rekao je Krstić.
Prema dostupnim informacijama, slična je situacija i u drugim sudovima na jugu Srbije. Kako se može čuti među niškim advokatima, zbog neizmirenih dugova za gorivo KPZ odbija da dovozi okrivljene pritvorenike i u Osnovni sud u Paraćinu i Ćupriji. Advokati i veštaci, međutim, naplaćuju svoje troškove i kada se suđenje ne održi, a njih će u konačnom platiti stranke u postupku.
Uskoro i bez struje?
Viši i Osnovni sud u Nišu u toku ove sedmice mogli bi da ostanu i bez električne energije pošto im je pre nekoliko dana stigla opomena iz niške Elektrodistribucije da će im ona biti isključena ukoliko ne izmire dugovanja u roku od osam dana, piše Danas.
Ova dva suda, inače smeštena u istoj zgradi, za struju ukupno duguju oko 1,4 miliona dinara, a nemaju novca da dug izmire. b92
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Završen „rat“ oko pšenice
CEFTA će danas uputiti zahtev Makedoniji da ukine meru o ograničavanju uvoza pšenice
Žeteoci vagaju cenu pšenice
Zajednički komitet CEFTA, na današnjem zasedanju u Beogradu, trebalo bi da uputi zvaničan zahtev Makedoniji da ukine meru o ograničavanju uvoza pšenice i brašna iz Srbije, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.
- Srpska i makedonska strana već su postigle dogovor da se deo uredbe, koji se odnosi na ograničavanje uvoza pšenice ukine do 15. avgusta, a brašna do 1. septembra, ali želimo da to i zvanično verifikujemo da ne bi bilo nesporazuma - kaže Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.
Vlada Makedonije donela je početkom jula zvaničnu odluku da uvoz srpske pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna. Po toj odluci, za kilogram uvezene pšenice iz drugih zemalja, pa tako i iz Srbije, makedonskim uvoznicima je naloženo da moraju da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje.
- Ta odluka je jednostrani potez, kojim se apsolutno i definitivno krši CEFTA sporazum i tu nema nikakvih nedoumica - dodaje Golubović. - Makedonija je naš tradicionalni partner, pa je srpska strana zainteresovana da se ti dobri ekonomski odnosi nastave u oba smera, kao i da se nađe zajednički jezik kako se ne bi ušlo u neku vrstu trgovinskog rata. Na zasedanju jedino neće prisustvovati Moldavija, koja je poslala obaveštenje da je potpuno saglasna da se ta mera Makedonije ukine. Dobili smo i obećanje da ćemo se na ovom sastanku dogovoriti da ubuduće, ukoliko neka zemlja više godina primenjuje istu meru i krši CEFTA sporazum, zemlja na koju se ta mera primenjuje, ima prava da odmah uvede recipročne mere, bez čekanja i sazivanja komiteta CEFTA.
Inače, rod pšenice ove godine je znatno veći u Srbiji i u svetu, tako da je njena cena sada za oko 30 odsto niža nego lane, odnosno oko 17 dinara za kilogram. Iako će bilansi te robe biti stabilni, mogu se očekivati sezonski "cenovni pikovi", na kraju ove ili u prvom kvartalu iduće godine.
Procenjuje se da će u Srbiji posle podmirivanja domaćih potreba, više od milion tona ostati za izvoz. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
KiM: Oteto bogatstvo nude u bescenje
Imovina države Srbije na području Kosova i Metohije meri se milijardama dolara. Do sada privatizovano 700 firmi, koje su kupili Albanci za svega 600 miliona evra
SRBIJA se neće odreći nijednog uloženog dinara, niti fabrike na Kosovu i Metohiji, niti priznaje privatizacije u kojima nije učestvovala, poručio je u ponedeljak Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, ističući da će se sledeći sporazum Beograda i Prištine odnositi ili na imovinu, ili na crkvu i kulturno nasleđe Srba na Kosovu.
A imovina Srbije na Kosovu, prema podacima Kancelarije, meri se milionima kvadrata u službenim i poslovnim zgradama, zatim sa 476.922 hektara koji čine gotovo polovinu ukupnog zemljišta na KiM, i sa oko 1,75 milijardi dolara uloženog novca od 1965. do 1990. godine kroz Fond federacije. Uz to, Fond za razvoj Srbije ima evidentiran udeo u vlasništvu 163 preduzeća na KiM, u iznosu od 161,75 miliona evra, nenaplaćene dospele obaveze po kreditima od 1,62 miliona evra, više od pet miliona evra obaveza po osnovu kratkoročnih plasmana, dug po osnovu kredita od prodaje "Telekoma" iznad šest miliona evra... Samo Pošta Srbije ima na Kosovu i Metohiji 130 objekata, ŽTP 55, a "Srbijašume" 45 objeketa...
- Srbija i dalje ulaže stotine miliona evra na Kosovu i Metohiji i to mora da bude priznato - istakao je Vulin na skupu u Privrednoj komori Srbije. - Predviđeno je da Zajednica srpskih opština ima svoju imovinu. A imovina države Srbije na Kosovu i Metohiji je ogromna. Treba je sabrati, proceniti i potražiti. Mora se objasniti po kom pravu je nešto otuđeno.
Podaci Kancelarije za Kosovo i Metohiju pokazuju da je na Kosovu i Metohiji, do danas objavljeno ukupno 57 talasa privatizacije. Preduzeća su, navodi se, mahom prodavana tako što se od društvene firme izdvoji imovina i prebaci na novu firmu koja se privatizuje, dok se stara, sa dugovima, priprema za likvidaciju.
POZIV PRIVREDNICIMA
ALEKSANDAR Vulin je u ponedeljak pozvao privrednike da daju konkretne predloge kako da Srbija zaštiti svoju imovinu i povrati otetu, naglašavajući da su svi predlozi prihvatljivi ako su statusno neutralni.
- Ne možete iz privatizacije i podele društvenog bogatstva izbaciti čitav jedan narod. Ne možete prihvatiti monoetničku privatizaciju. Na nama kao državi je, da kada sve to sagledamo krenemo u konkretne aktivnosti, kako bismo stvorili odgovarajući ambijent u kome bi bilo moguće vratiti ono što nam s pravom pripada - kaže Aleksandar Vulin.
Privatizacija je rađena preko Kosovske povereničke agencije KPA (koju je osnovao UNMIK) i Kosovske agencije za privatizaciju KAP, koju su osnovali organi takozvane Republike Kosovo.
- Do sada je privatizovano više od 700 novoformiranih preduzeća, koja su mahom kupili Albanci sa produčja AP Kosovo i Metohije ili oni iz Albanije - ističu u Kancelariji za KiM.
- Od privatizacije je prikupljeno svega 600 miliona evra budući da su preduzeća prodavana i po desetostruko nižoj ceni od realne, a neka čak u bescenje.
Procena KAP je da je završeno 70 odsto privatizacije. Kada je reč o prodaji zemljišta, od 46.145 hektara poljoprivrednog zemljišta kojim je upravljala KPA, preostalo je 17.000 hektara. Od toga je najveći, oko 12.500 hektara, u vlasništvu sedam poljoprivrednih kombinata čija se prodaja odlaže usled složenog imovinsko-pravnog stanja.
Predsednik PKS Željko Sertić je napomenuo da je ovo pitanje od najvećeg nacionalnog interesa i da se, kroz privatizaciju, srpska imovina otima i prodaje u bescenje. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Ispravljanje kamate u obećanjima
Bankari tvrde da će klijentima vratiti novac koji su zaradili povećanjem stopa na kredite. Preporuka Narodne banke Srbije: Zaduženi će biti obeštećeni kroz prevremenu otplatu
Banke su različito pristupile rešavanju problema
Zaštita klijenata banaka
KORISNICI kredita, kojima su banke podizale kamatne stope pravdajući to „poslovnom politikom“ od 1. avgusta mogli bi da očekuju ispravljanje ove nepravde. Tako bi iznos koji im je banka više zaračunala i pre 5. decembra 2011. godine, od kad je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, trebalo da im se računa kao prevremena otplata kredita. Bez ikakvih dodatnih troškova.
Da su banke, uz preporuku o rešavanju problema zaduženih u švajcarskim francima, zaista prihvatile i ovu, drugu preporuku Narodne banke Srbije, koja se odnosi na sve zadužene, potvrdio je i Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Rešavanju ovoga problema banke su različito pristupile - kaže Dugalić. - Neke će banke taj problem rešiti na teret kapitala, a druge iz tekuće dobiti. Možda će pojedine banke, u dogovoru sa klijentom, ići na smanjivanje ukupnog iznosa dugovanja.
Koliko ima klijenata pogođenih višim ratama zbog promena kamate stope u „skladu sa aktima poslovne politike, „opštim uslovima poslovanja“, ili „promenljivim tržišnim uslovima“ poznato je samo Narodnoj banci Srbije.
- Neodredive kamatne stope su predmet preporuke broj dva. Od banaka smo dobili precizne podatke, ali su oni u domenu poslovne tajne - kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. - Rukovodili smo se iznad svega potrebom da u ovako teškom trenutku niko ne troši vreme, energiju i sredstva na suđenja i da je princip dogovaranja pravilo koje se uvodi u svim ljudskim i poslovnim odnosima. Tako razumite i ovu preporuku NBS, koja ne želi da koristi nikakvu prinudu i koja je svesna da sa svoje strane u priličnoj meri utiče na troškove pod kojima banke odobravaju kredite, jer propisujemo regulatorne uslove. To nije volja NBS, to je obaveza NBS.
Draginja Đurić, predsednica izvršnog odbora Banke Inteza i upravnog odbora Udruženja banaka kaže da je tačno da se banke odriču dela kapitala, ali da im je stalo da se smanji deo loših kredita, jer to nije dobro ni za banku, ni za privredu u celosti.
- Prihvatanje ove preporuke ne znači da banke priznaju da su uradile nešto protiv propisa. Sve je bilo u skladu sa ugovorima, a klijenti su mogli da biraju banku u kojoj će uzeti kredit - ističe Draginja Đurić.
Kada je reč o preporuci „broj jedan“, koja se odnosi na zadužene u švajcarcima, banke će, prema rečima Veroljuba Dugalića, do kraja ovog meseca pripremiti ponudu za svoje klijente i do kraja godine biće poznato da li će klijenti pristati na promenu tih ugovora.
- Ne preporučujem građanima tužbe jer će izgubiti vreme i novac, a jedini korist će imati advokati - rekao je Dugalić na zajednčkoj konferenciji za novinare sa guvernerom NBS Jorgovankom Tabaković i predsednicom Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije Draginjom Đurić.
NE CILJAMO KURS
NBS ne cilja nijednu vrednost kursa, da bi moglo da se govori o precenjenosti dinara - kaže guverner NBS. - Na kretanje kursa dinara utiču kretanja na svetskom finansijskom tržištu i izjave u domaćoj javnosti, ali pre svega potreba da se finansiraju zatečeni dug i deficit prodajom hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu. Nema potreba da se spekuliše o razlozima za kretanje kursa kada se zna da na to utiču ulazak investitora na domaće tržište sa očekivanjem da zarade kroz kurs i kamatnu stopu, kao i njihov izlazak sa tržišta kada nađu mesto za veću i sigurniju zaradu.
Guverner kaže da treba imati u vidu da je kurs jedan od značajnijih faktora „koji se kao bumerang“ vraća na veću inflaciju i da se po pravilu veći kurs preliva i na veće cene, a da se obrnuto ne dešava. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Zec: Srbiju pojele partije
Profesor ekonomije dr Miodrag Zec: Ekonomiju vode isti ljudi, zato nema rezultata. Državnu kuću moramo iznova da podignemo. Tragične greške su počinjene u obrazovanju
Dr Miodrag Zec
SRBIJI ne treba rekonstrukcija Vlade, već potpuno nova konstrukcija države. Našu državnu kuću moramo gotovo iznova da napravimo, jer nemamo bezgranične resurse da saniramo ogromne troškove koje ovaj sistem izaziva. A Srbija umire na rate i na kredit. I toga naša vlast mora da bude svesna.
Ovim rečima dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u razgovoru za „Novosti“, ocenjuje stanje u srpskom društvu i trenutna politička nadmudrivanja.
* Mogu li, onda, ikakav pomak doneti najavljene promene u Vladi?
- Čini mi se da to pitanje više služi da se stabilizuje stanje u strankama, a ne da se promeni koncept i stvori potpuno nova politika Srbije u novom geostrateškom okruženju. Nesumnjivo je da su ovu vladu do sada obeležili novi kontakt sa Evropom i taj famozni datum i borba protiv korupcije. Ali po ekonomskom pozicioniranju države nije ništa urađeno, niti može da bude urađeno. Ekonomiju vode isti ljudi koji su je vodili poslednju deceniju.
* Kako napraviti jeftinu i prosvećenu državu?
- To podrazumeva politički model koji personalizuje čoveka. Ovde su partije pojele državu. Ovde svako ko dođe na vlast se kune da je vojnik svoje partije. Moramo da imamo poslanički sistem koji prepoznaje čoveka, da čovek dobija izbore, jer čovek je program. I da imamo stotinak poslanika u parlamentu koje sve možemo prozvati imenom i prezimenom, a ne da imamo utisak da se svi kriju iza nekih partijskih struktura.
ADVOKATSKI TIM ZA IMOVINU
* KAKO može da se reši pitanje srpske imovine na Kosovu?
- Pitanja imovine, prava i potraživanja takođe treba postaviti pred svetom, ali ključna je još jedna stvar. Treba stvoriti jak advokatski tim koji će pred međunarodnim sudom u Strazburu braniti interese porodica koje su ostale na Kosovu. Tu mislim na seljake, na crkvenu i državnu imovinu.
* Je li uopšte moguće da se u tim okolnostima podigne privreda?
- Stvaramo sistem u kojem se ne podrazumeva da neko treba da plaća struju, porez, troškove... Ako neko ima veliki biznis i imovinu, a ima milijarde dugova koje neće da plati, u sledećoj etapi će mu ljudi ulaziti u njegove prodavnice i uzimati robu bez plaćanja. Treba krenuti od dve osnovne stvari: koncepta države i društva i sistema obrazovanja. A tu su tragične greške napravljene. Nije problem ovde što se neko protivzakonito obogatio. To se može rešiti za šest meseci: zatvoriš ga i oduzmeš mu imovinu. Ali, kad vi date milion lažnih diploma, kada pustite ambroziju u sistem i porušite sve vrednosti društva, ne možete to tako lako da iskorenite.
* Smatrate li da je ulazak u EU jedino rešenje za ekonomske nedaće?
- Srpska Vlada pala je u zabludu, a to je da se smatra da dobro radiš ako te Zapad mnogo hvali. A zaboravlja se da je Zapad i Miloševića mnogo hvalio, pa ga je na kraju stavio u Hag. Zapad je veoma hvalio i Gorbačova i njegove reforme, da bi ga na kraju ponizio, pa se izdržava tako što radi kao pi-ar menadžer jedne fabrike torbi. Zapadu nije cilj da Čeda Jovanović prizna Kosovo, a najviše bi im odgovaralo kada bi to mogao da učini Šešelj.
* Mirite li se sa tezom da je Kosovo izgubljeno?
- Mi smo Kosovo izgubili politički, teritorijalno i etnički. Ali mogli bismo da ga zadržimo kulturološki, da svetu predočimo našu tradiciju i kulturu. Jer ako duhovno izgubimo Kosovo, gubimo mnogo. Lako može da nam se desi tragedija da za 20 godina Kosovo uđe u EU sa slikom Pećke patrijaršije, kao što je Hrvatska ušla sa Nikolom Teslom, a srušili su mu kuću i spomenik u Gospiću.
* Jeste li zadovoljni borbom protiv korupcije koju sprovodi Vlada?
- Korupcija se tretira kao tekuća pojava koja se personalizuje. Nije to tako loše, ali je problem što je sistem koji smo stvorili prirodno stanje za korupciju. Kao što rastu palme na Mediteranu, tako raste i korupcija u našoj zemlji. Ekonomska i politička elita mora sebi da postavi pitanje zašto svi vladari ovde završavaju tragično? Nije napravljen sistem ovde da se može normalno „popeti“ na vlast i sa nje normalno sići. Pogledajmo sudbinu Miloševića. Pa Đinđića. Od dizanja u zvezde do guranja u blato. novosti
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Porez traži 15.000 beba U Poresku upravu stižu zahtevi za vraćanje PDV za bebi opremu i hranu za odojčad. Najviše prijava stiglo je od roditelja iz Beograda. Novac stiže za 15 dana od rešenja  U Poresku upravu je stiglo 15.005 zahteva za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Najviše zainteresovanih roditelja bilo je u Beogradu gde je podneto 5.297 zahteva, dok je u Novom Sadu predato 3.897, Kragujevcu 3.386, a u Nišu 2.425 prijava za povraćaj PDV.
- Kada se završi postupak kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju, naše filijale će rešenjem odlučiti o zahtevu u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja - objašnjavaju u Poreskoj upravi. - Novac bi na račun kupca trebalo da "legne" 15 dana od dana dostavljanja rešenja Upravi za trezor.
Zahtevi za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe podnosili su se od 1. do 15. jula 2013. godine za nabavke koje su izvršene u periodu od januara do kraja juna. Ukoliko je kupac hrane i opreme za bebe propustio da podnese zahtev za refundaciju PDV u julskom roku, fiskalni isečci za nabavke izvršene u prvoj polovini godine i dalje važe i može ih podneti uz zahtev za refundaciju PDV u drugom zakonom za to predviđenom roku, a to je od 1. do 15. februara 2014. godine. Tada će se primati zahtevi za refundaciju PDV za nabavke koje su obavljene u periodu od januara do decembra 2013. godine. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jesen "donosi" više cene Najavljeno poskupljenje energenata početkom septembra seli se i u trgovine. Udar prvo na cenovnike na pijacama, a kasnije i kod namirnica  UOBIČAJENO septembar je mesec kada ionako ispražnjene džepove građana pritisnu računi sa svih strana. Najavljeno poskupljenje struje za 10 odsto od 1. avgusta i veće cene goriva poguraće direktno inflaciju za 0,6 odsto. Još jače će se osetiti kod hrane, čije cene će porasti od pet do 10 odsto.
Skok cene goriva neminovno vodi lančanom talasu poskupljenja, mada privrednici ne žele da preciziraju kada bi do toga moglo da dođe. Ističu, međutim, da veći troškovi prerade i proizvodnje, sigurno vode ka skupljoj distribuciji i rastu cena finalnog proizvoda. Nove cena benzina i dizela usloviće najpre poskupljenje voća, povrća na zelenim pijacama, ali i osnovnih namirnica u trgovinama.
- Poskupljenje struje od 10,9 odsto utiče na rast cena u prehrambenoj industriji u rasponu od jedan do tri odsto - objašnjava Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u PKS. - Za oko 80 odsto građana sa malim prihodima najznačajnije namirnice su hleb i mleko i zato bi trebalo preduprediti njihovo poskupljenje. Najbolje bi bilo da se proizvođači ovih prehrambenih proizvoda subvencionišu i oslobode poskupljenja. Džaba posle vapaj države da proizvođači ne podižu cene, jer je to neminovno. Električna energija učestvuje u formiranju cene ulja ili hleba sa 10 do 11 odsto. Bez obzira na rekordan rod pšenice i cenu koja je tri do četiri dinara niža ove godine, to ne može da kompenzuje poskupljenje struje.
Davor Jovljević, direktor prodaje i marketinga industrije mesa "Topola, kaže da su povećanje cena goriva i struje faktori koji sigurno utiču na krajnju cenu proizvoda. Ipak, ističe da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati koliko bi to moglo procentualno da učestvuje u poskupljenju suvomesnatih prerađevina. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nestalo 150.000 hektara zemlje Kroz proces restitucije otkrivaju se mnoge zloupotrebe sa državnom imovinom, koje se mere milionima evra. Privatnici i "zadrugari" čak stavljali hipoteke na poljoprivredno zemljište u državnoj svojini  NEOSNOVANIM i nezakonitim upisima u katastar, u raznim zadrugama, kombinatima, kao i kod nekih privatnika, "sakriveno" je više od 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Recimo, u Banatu, gde nekoliko desetina bivših vlasnika i naslednika potražuje oko 300 hektara zemljišta, do sada je utvrđeno da zadruga ("Agrostepa") besplatno koristi i da je prisvojila više od 1.000 hektara državnih parcela. "Zadrugari" su čak stavili i hipoteke na državnu zemlju, koje se mere milionima evra.
Ovo je, otkrivaju za "Novosti" u Mreži za restituciji, samo jedna u moru zloupotreba otkrivenih u procesu povraćaja imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.
- Svi oni "efekti" koji su izostali posle privatizacija, sa velikim zakašnjenjem, polako, teško ali sigurno, ispoljavaju se sada kroz postupak restitucije - kaže Mile Antić, koordinator Mreže. - Skoro bez izuzetaka, kroz vraćanje imovine dolazi do razotkrivanja nepravilnosti, nesavesnog ali i nezakonitog postupanja sa državnom svojinom. Posebno smo kivni na bezobrazluk pojedinih korisnika državne imovine, koja je predmet povraćaja u naturi. Nije im bilo dovoljno što su više od 60 godina neku imovinu besplatno koristili, često je i uništili, pa bi sada nakaradnim tumačenjem zakona hteli da je i prisvoje.Uz poljoprivredno zemljište, gde je bilo najviše zloupotreba, nije mnogo bolja ni situacija sa lokalima. Antić kaže da su zatečene cene zakupa, ako ih uopšte i ima, daleko ispod tržišnih, a o dugovima "zakupaca" skoro niko nije vodio računa.
- U Požarevcu su nedavno vraćena tri lokala porodici Kuzmanović u njihovoj porodičnoj zgradi - navodi Antić.- Jedan lokal od 47 kvadrata je bez ikakve naknade koristila Turistička organizacija Požarevca. Za drugi lokal, od 44 kvadrata, bivši vlasnik je plaćao više od 100.000 dinara mesečni zakup, jer je to bio jedini način da sačuva dedovinu od uzurpacije. Treći lokal 14 godina koristi "EPS turs", ali zakup plaća nekom fudbalskom klubu, a ne državi. Slučaj lokala u Šidu, za koji je neko u katastru olovkom precrtao pravo korišćenja i upisao pravo vlasništva, ilustrativan je primer hajdučije, koja je sprovođena nad državnom imovinom. Tajkuni se najbrže razvlašćuju kroz postupak restitucije.
IPAK POPISANO
DRŽAVNA imovina u celosti nikada nije popisana, jer su korisnici masovno izbegavali obavezu da prijave nekretnine, koje koriste. Ali, inicijativom građana spisak državnih nepokretnosti se znatno proširio. Tako je naknadno pronađeno 35.288 hektara poljoprivrednog, 79.273 hektara šumskog, 3.712 hektara građevinskog zemljišta u državnoj svojini, kao i 3.000 službenih zgrada, više od 1.000 stambenih objekata, 700 garaža... ZAŠTIĆENO PROPISIMA
SVA državna imovina, tvrdi Antić, oduvek je propisima bila zaštićena i svako nezakonito otuđenje je ništavo. Na vlastima je samo da li će biti odgovorne za tu javnu svojinu ili će, kao u proteklim decenijama, pokazati kolektivnu neodgovornost. Čak i u ekstremnim situacijama, kada je državna imovina nezakonito upisana kao društvena, pa onda privatna, ili opterećena hipotekama, nadležni mogu da pokrenu postupke kako bi se kriminal razotkrio i upisi poništili. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Majestic-12 [Bot] i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
