|
| Autoru |
Poruka |
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Srbija gubi milione € u Strazburu
Beograd -- U poslednje dve i po godine Srbija je "ostala kraća" za oko četiri miliona evra na ime izgubljenih procesa u evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Foto: Tanjug, arhiva
Dug bi bio mnogo veći kada bi se sabrali svi minusi: od 61 presude, koliko je ukupno doneto protiv Srbije, krašenje ljudskih prava potvrđeno je u čak 54.
Srbija je proglašavana odgovornom na mnogim poljima - zbog maratonskih sudskih procesa, zato što su zatvorske vlasti čitale pisma osuđenika, zato što građanima nije bio omogućen nepristrastan sud, kada su sudovi povređivali pretpostavku nevinosti okrivljenih...
"Srbija je na petom mestu po broju predstavki koje su podnete sudu u Strazburu. Trenutno ima oko 1.650 predstavki koje je podnelo oko 8.000 građana zbog stare devizne štednje, kosovskih penzija, nestalih beba", kaže zastupnik Srbije Slavoljub Carić.
Prema rečima predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, stvaranje jakih institucija i ostvarivanje ljudskih prava ne sme da zavisi od političke volje.
"Moćne sudove stvaraju moćne sudije, oni koji su nezavisni, stručni i slobodni u svom odlučivanju. Poštuju se odluke suda u Strazburu, možda ne u onom roku koji su građani očekivali, ali razlog za to je pre svega ekonomska situacija. Nema slučajeva da moraju da se pokreću postupci za zaštitu ljudskih prava zbog neizvršenja odluka Ustavnog suda i Evrpskog suda za ljudska prava u Strazburu", kaže Milojević.
Prvi sudija Ustavnog suda Dragiša Slijepčević kaže da bi državne institucije, a pre svega Vrhovni kasacioni i Ustavni sud trebalo da budu u koordinaciji, kako bi se sprečilo ovoliko kršenje ljudskih prava.
"Postoji sistemski problem u samim zakonima. Recimo, Zakon o stečaju koji propisuje da će se stečaj sprovesti tako da niko ne zna da je on i pokrenut. Zamislite do kojih razmera zakonodavac ne uvažava osnovna prava koja se odnose na pravično suđenje i pristup sudu za sve one koji su bili vlasnici tih preduzeća", objašnjava predsednik US b92
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Deca u Srbiji sve raspuštenija
Mladi u Srbiji sve su raspušteniji, pokazuju istraživanja i svakodnevne crne hronike. Krivica najviše na roditeljima, previše dopuštaju naslednicima.
Izlaze kad hoće, vraćaju se kući u zoru, puše, piju, često se drogiraju, učestvuju u tučama i ozbiljnim prestupima. Istraživanja i statistika pokazuju da mladi sve više rade šta im je volja, bez iole ozbiljnije kontrole. Novinski članci prepuni su tekstova o maloletničkoj surovosti, krađama, sukobima, pa i ubistvima u kojima učestvuju mladi.
Više od 4.000 beogradskih srednjoškolaca, oko šest odsto, odustane od školovanja ili ponavlja razred, govore podaci Foruma srednjih stručnih škola Beograda. Istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti "Vita" pokazalo je da 59,9 odsto mladih u Srbiji poznaje nekog ko se drogira i ponuđeno je narkoticima, 81 odsto ispitanih srednjoškolaca u Srbiji do svoje 17. godine pilo je alkohol, svaki drugi je probao cigarete, a 29 odsto njih igra igre na sreću, uglavnom u kladionicama.
- Svi smo pomalo krivi - porodica, školstvo i društvo - mada je najveća odgovornost na roditeljima - kaže Slobodan Malušić, pedagog OŠ "Đura Daničić". - Problem je što smo deci ostavili previše slobodnog vremena. Iz te dokolice rađa se sve negativno. Dali smo im markiranu garderobu, automobile, ostvarili sve želje, misleći da je to vaspitavanje. Umesto toga, roditelji bi trebalo da posvete vreme svom detetu, da se bave njime i daju mogućnost kako da kreativno ispuni sate. Čak 30 odsto mališana u školama sklono je bežanju sa časova, neučenju i ozbiljnijim problemima. Osnovni razlog je odsustvo roditeljske organizacije i vremena za svoje dete.
Kako Malušić kaže, jureći za novcem, ili obezbeđivanjem pukog preživljavanja, mame i tate često ne stignu da se bave svojom decom. Sa druge strane, škola ne može mnogo da uradi.
- Zakoni koji postoje ne poštuju se, pa bez obzira na to što maloletnici ne mogu da kupe cigarete i alkohol, oni i piju i puše - kaže Malušić. - Noću su u kafićima i diskotekama, vraćaju se kad hoće. Opet, dolaze i novi zakoni koji decu stavljaju u koš sa odraslima prepuštajući im mnoge odluke, već od 15. godine odlučuju o lečenju, trudnoći... A ja smatram da dečaci nisu zreli ni sa sticanjem punoletnosti.
Prema rečima psihologa Branke Tišme, roditelji čine suštinske greške u vaspitavanju svoje dece dajući im mnogo prava, prerano.
NI VEČERA ZAJEDNO
Roditelji, po pravilu, imaju spreman spisak razloga zašto ne posvećuju dovoljno pažnje svojim mališanima. - Sa ovakvim tempom, obavezama na poslu i kod kuće, decu stižem da vidim tek koji sat pred spavanje - kaže B. P. (35), iz Beograda, majka dvoje mališana.
- Po čitav dan su u vrtiću, uveče ih uzme baka, stignem samo da ih okupam, ispričam priču za laku noć. Često i ne večeramo zajedno. Tatu viđaju samo vikendom, jer u trci da otplatimo kredit za stan radi dva posla. A ja subotu i nedelju provedem u peglanju, čišćenju i pakovanju haosa koji se nagomilao tokom nedelje.
- Previše im je dopušteno, a malo se traži od njih - kaže Tišma. - Deca bi trebalo postaviti obaveze i jasne granice. Mališani koji su zauzeti aktivnostima i obavezama po pravilu su i bolji đaci. Danas, međutim, sve više su deca ta koja postavljaju granice, koja se pitaju i odlučuju. Sve je podređenjo njihovom htenju, željama, mame i tate su bolećivi. Ne rade roditelji to svesno, i sami su u ovo turbulentno vreme, kada je čitav sistem vrednosti ispomeran, izgubili jasnu ideju o pravom načinu da vaspitaju svoje dete, da ga usmeravaju.
Kada je prepušteno sebi i svojim odlukama, dete, mladić, adolescent, smatraju pedagozi, lako sklizne u nevolje, postaje njihov akter. Kroki današnjeg mladog Srbina - prvu cigaretu popušio je pre 13. godine, u 13. se prvi put napio, do 15. se upustio u seksualne odnose, a sa 16 godina već probao marihuanu i sedative. Podaci o maloletničkom kriminalitetu u Srbiji još su strašniji.
- Na dobrom smo putu da ispustimo kormilo nad decom - kaže kriminolog Zlatko Nikolić. - Kada je maloletnički kriminal u pitanju, nemamo povećanje u broju dela, ali ono što zabrinjava jeste sve veća bezosećajnost i okrutnost. Godinama se beleži pad broja krivičnih dela za koja su odgovorni maloletnici, ali problem je u tome što su ona sve brutalnija. Uzrok je odsustvo empatije i moralnosti, koji bi kod dece trebalo da se razviju u porodici.
Svi se slažu u jednom - nemajući vremena za sebe i svoje najbliže, roditelji su prestali da vaspitavaju svoju decu i uče ih razlici između dobra i zla. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Država je bolji gazda glasila
Evropska unija traži privatizaciju javnih glasila iako će to ugasiti mnoge medije. Zakon predviđa da se država dogodine odrekne vlasništva u informativnim kućama
EVROPA nas je još jednom opomenula da svi mediji u Srbiji hitno moraju da budu privatizovani! Do Nove godine, kako i predviđa Nacrt zakona o javnom informisanju, država mora da prestane direktno da finansira rad novina, televizija, agencija i radio-stanica, a do kraja 2014. i da se oslobodi poslednjeg procenta vlasništva u njima.
Mirijam Feran, šef odeljenja za Srbiju Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, po nalogu Štefana Filea, poručila je da Evropa u transparentnosti vlasništva i izlasku države iz medija očekuje opipljiv napredak.
Srbija je dobila "packu" i zbog toga što je prekoračila rokove iz Medijske strategije. Zakon o javnom informisanju, koji je nastajao tri godine i koji treba da reguliše ovu oblast, čeka "zeleno svetlo" iz Brisela, pa da krene u skupštinsku proceduru. Njegova primena, međutim, procenjuju mnogi, značiće smrtnu presudu za najveći broj medija.
- Privatizacija preostalih medija u državnom vlasništvu na način kako je to do sada rađeno neprihvatljiva je, jer je postojeći model loš i najveći broj privatizovanih kuća ili je ugašen ili je ugovor raskinut - naglašava Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije. - Ti opipljivi rezultati koje Evropa sada traži za same medije bili bi katastrofalni, pa bi se time Evropa priključila gašenju ostatka medija. Nema potrebe da se na ovaj način žuri, jer rešenja koja predviđa nacrt zakona nisu dobra.
Stav UNS, Lokalpresa i ANEM je, kaže, da država treba da odustane od vlasništva, ali da se napravi model po kome će mediji moći da opstanu. Predlažu da se prvenstveno zaposlenima ponudi vlasništvo bez nadoknade, pa tek onda da idu na tržište. Nužno bi bilo, dodaje, da dva odsto opštinskih budžeta ide lokalnim medijima.
Besplatne akcije zaposlenima u novinama, TV i radio stanicama u vlasništvu države zatražio je u ponedeljak i NUNS. Na sastanku sa predstavnicima Agencije za privatizaciju, dobili su objašnjenje da sadašnji zakon kaže da najviše 30 odsto akcija može da bude podeljeno.
Iz Agencije su poručili i da mediji mogu da budu privatizovani u roku koji predviđa nacrt zakona, jer drugačijeg rešenja nema. Ipak, u praksi, zakonski rokovi probijani su više puta u poslednjoj deceniji. Zbog pogubnih privatizacija, u kojima su TV, radio i novinske kuće pale u ruke lokalnih moćnika ili ljudi koji nikakve veze sa informisanjem nemaju, oko 4.000 ljudi ostalo je bez posla, a katanac je stavljen na mnoge redakcije. Oko trideset odsto privatizacija je raskinuto, a bar još toliko redakcija je nestalo.
Jedan od medija kome preti gašenje jeste i "Radio i TV Inđija". Ova kuća, koja postoji već 40 godina, imala je četiri neuspešne aukcije. Interesovali su se po jedan pumpadžija, kafedžija i navodni ruski biznismen, ali ih niko nije kupio.
On smatra i da to što će država izaći iz medija uopšte nije garant nezavisnosti, jer upravo postoji više primera da su lokalni funkcioneri kupili medijske kuće.
U privatizaciji će biti posebno osetiljivi mediji na jezicima manjina, što potvrđuje i Slaviša Grujić, sekretar za kulturu i informisanje Vlade AP Vojvodine.
- Nismo mi protiv privatizacije, nego protiv postojećeg modela koji ne donosi nikakvo rešenje, već stvara još veće probleme i vodi ka gašenju medija - naglašava Grujić. - Nijedan privatnik neće nastaviti emitovanje programa na manjinskim jezicima i to se već pokazalo na ranije privatizovanim radio i TV kućama.
Važno je, dodaje, da ti mediji postoje u sadašnjem obliku i zbog prava manjina, ali i zbog emitovanja programa na srpskom jeziku.
novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Mišković na poslu, sutra vodi polugodišnji kolegijum
Vlasnik kompanije "Delta" Miroslav Mišković, koji je utorak pušten iz pritvora, danas je došao u firmu ispred koje je pozdravio brojne fotoreportere koji su ga čekali
Miroslav Mišković
BEOGRAD - Vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković vraća se svojim redovnim poslovnim aktivnostima i sutra će voditi redovni polugodišnji kolegijum kompanije, rečeno je Tanjugu u "Delta holdingu".
Na kolegijumu će, kako je rečeno, biti sumirani poslovni i finansijski rezultati rada "Delta holdinga" za prvih šest meseci ove godine.
Mišković je, kako je rečeno, jutros došao na posao vrlo raspoložen, ušao je na glavni ulaz zgrade i dozvolio fotoreporterima da ga slikaju.
Po dolasku na posao prisustvovao je redovnom kolegijumu kompanije. Vlasnik "Delta holdinga" pušten je juče u 12.50 sati iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora koja se nalazi u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj.
On je oko 11 sati iz Okružnog zatvora u Bačvanskoj prevezen u pritvorsku jedinicu suda, odakle je sproveden u sudnicu radi davanja izjave pred sudijom da neće pobeći.
Međutim, posle toga nije vraćen u Bačvansku, već je ponovo odveden u pristvorsku jedinicu u sudu radi razduživanja, a potom pušten u 12.50 sati.
Mišković je u pritvoru Okružnog zatvora proveo 224 dana, od hapšenja 12. decembra prošle godine.
Pritvor mu je zamenjen jemstvom od 12 milona evra u dinarskoj protivvrednosti koje je juče uplatila njegova kompanija pa je pušten da se u daljem toku postupka brani sa slobode.
Kako je Tanjugu rečeno u Delta holdingu, svih 12 miliona evra uplatio je Delta holding.
Miškoviću je, međutim, privremeno oduzet pasoš i određena mera zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja Policijskoj upravi za grad Beograd - PS Savski venac, svakog prvog radnog dana u mesecu.
Ukoliko Mišković ispoštuje svoje obaveze da se uredno javlja na sve pozive suda, po okončanju sudskog postupka njegovoj kompaniji "Delta holding" će biti vraćeno jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti koje je u kešu uplatila na račun suda za njegovu odbranu sa slobode.
Ako bi se desilo da pobegne, odnosno postane nedostupan sudu, shodno zakonskoj regulativi, jemstvo bi ostalo na raspolaganju sudskom budžetu.
U ovom predmetu samo je još vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković ostao u pritvoru. Miškovićev sin Marko je u kućnom pritvoru od aprila, dok se ostali optuženi brane sa slobode.
Posle šest meseci istrage, tužilaštvo je u maju podiglo optužnicu protiv njih trojice i još osam osumnjičenih za nezakonito izvlačenje i prisvajanja finansijskih sredstava i imovine iz više preduzeća za puteve u periodu od 2005. do 2010. godine.
Tužilaštvo sumnja da su na taj način oštetili putarska preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Montirani i tenderi
Firma Novice Tončeva učestvovala od lane na 69 državnih tendera i dobila 17 poslova. Funkcionerske firme dobijaju povoljnije kredite i bankarske garancije. Agencija često „žmuri”
Novica Tončev
FIRMA Novice Tončeva, predsednika opštine Surdulica i člana Predsedništva SPS, „Tončev-gradnja“ dobila je 3. jula, na tenderu koji je raspisalo Ministarstvo zdravlja, posao rekonstrukcije Internističke bolnice u zdravstvenom centru u Kraljevu, vredan 87,5 miliona dinara (767.438 evra). Ova vest uzburkala je javnost jer su ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i Tončev - stranačke kolege.
Ministarka je opravdala rezultat tendera tvrdnjom da je izabrana najbolja ponuda i da niko „ne sme biti hendikepiran samo zato što pripada određenoj političkoj opciji“. Tončev je rekao da je svako učešće na tenderu, pa i ovo, uredno prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.
Od avgusta prošle godine do ovog leta „Tončev-gradnja“ prijavila je Agenciji učešće na 69 tendere koji su raspisale državne institucije. Posao je dobila u 17. I dok su prošle godine to mahom bile rekonstrukcije škola i gerontoloških centara, ove godine su dobijali i „krupnije zalogaje“.
Tončev je, recimo, dobio tender za radove na Prodajnoj galeriji Beograd, na Kosančićevom vencu, za izgradnju trafo-stanice na kardiohirurgiji u Nišu, za adaptaciju skupštinske sale u Bosilegradu, rekonstrukciju zgrade opštine Doljevac, izgradnju crkve u Klokočevcu, dogradnju gradske pijace u Negotinu, a u junu i veći posao za Upravu carina. Radio je i za Klinički centar Niš i na adaptaciji nefrologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
TAJNE ĆERKE-FIRME
DRŽAVNI funkcioner po stupanju na dužnost mora da prenese upravljačka prava u svojoj firmi, ali zadržava vlasništvo i ostvaruje dobit. Zakon, međutim, ne traži da oni prijave svoje „ćerke firme“, pa mnogi upravo preko njih dobijaju milionske poslove.
- Tačno je da je „Tončev-gradnja“ prijavila učešće u ovom tenderu. Firme u kojima funkcioneri imaju udeo iznad 20 odsto, i koje učestvuju u javnim nabavkama koje raspisuju državni organi, obavezne su da prijave svoje učešće i da nas obaveste o ishodu tendera. Ako dođemo do saznanja da firma nije prijavila učešće, iniciramo pokretanje prekršajnog postupka - kaže Aleksandra Kostić, portparol Agencije za borbu protiv korupcije.
Agencija je za tri godine podnela samo devet prekršajnih prijava. U njihovom registru prijavljene su samo 34 funkcionerske firme koje su poslovale sa državom, i to mahom u vlasništvu „nižih funkcionera“. Od poznatijih imena tu su Ekonomski institut i EKI investment, suvlasništvo vivšeg ministra Aleksandra Vlahovića, „DG komp računari“, vlasništvo Dulićevih, i „Treća petoletka“, vlasništvo poslanika NS Mladena Grujića.
- Broj funkcionerskih firmi koje učestvuju na tenderima daleko je veći od prijavljenog. Očigledno da Agencija reaguje samo na osnovu prijava ili napisa u medijima, a ne pokreće prekršajne postupke kao rezultat redovne kontrole - kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
On naglašava da funkcioneri koji imaju firme ne treba da budu diskriminisani, ali oni moraju da poštuju zakon o javnim nabavkama:
- Kada su u pitanju funkcionerske firme, posebno bi trebalo kontrolisati da uslovi tendera ne budu prilagođeni profilu te firme. Ako se niko ne žali na rezultate tendera, to može biti signal da je tender namešten za funkcionera.
U praksi stvari nisu baš tako ružičaste. Kontrole su sporadične i mahom po prijavama, a funkcionerske firme su u startu povlašćene jer neretko dobijaju kredite i bankarske garancije pod povoljnijim uslovima. novosti
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Od virusa Zapadnog Nila zaraženo devetoro Beograđana Kod devetoro pacijenata koji leže na klinikama širom Srbije potvrđena opasna bolest i svi su iz – prestonice. Svi su stariji od 60 godina i imaju od ranije neko hronično oboljenje  VIRUS Zapadnog Nila, koji prenose komarci, potvrđen je kod devet pacijenata koji leže na infektivnim klinikama u Srbiji i svih devetoro je iz Beograda, potvrđeno je Tanjugu u Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak gde se nalazi referentna laboratorija.
- Dobili smo 86 materijala na analizu od 52 pacijenta iz cele Srbije i kod devet pacijenata je potvrđen virus Zapadnog Nila - rekli su u ovoj ustanovi.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije prof. Dragan Delić je objasnio da su svi pacijenti kod kojih je virus potvrđen iz Beograda, da su stariji od 60 godina, imaju neko hronično oboljenje i da se kod njih kao komplikacija infekcije javili meningitis i encefalitis, upala moždanih ovojnica i mozga.
- Upala mozga je teška infekcija, gde nemate određenu terapiju. Zbog toga je prošle godine bilo i smrtnih ishoda - rekao je Delić i naglasio i da se očekivalo da se bolest pojavi, jer je virus prošle godine registrovan na ovom podneblju što nije ništa neobično što se tiče infektologije.
Kod oko 80 odsto inficiranih bolest protiče bez simptoma, dok ostatak ima blagu kliničku sliku. Komplikacije sa javljaju kod malog broja pacijenata, obično starijih ljudi sa nekim hroničnim oboljenjem.
PROŠLE GODINE UMRLO DESETORO LjUDI
SAMO u Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS od virusa Zapadnog Nila prošle godine je lečeno 58 pacijenata, a njih deset je umrlo. Ova infektivna bolest prvi put je registrovana u Ugandi 1937. godine, a tropske vrućine i migracija stanovništva doneli su je i u naše krajeve prvi put prošle godine. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Domaći komarci prenose virus Zapadnog Nila I ove godine se pojavila infekcija virusom Zapadnog nila, svih devetoro zaraženih iz Beograda. "Kritično" priobalje Save i Dunava i kanali. Nadležni najavljuju nove akcije zaprašivanja  VEST da je virus Zapadnog Nila potvrđen kod devetoro Beograđana, uznemirio je stanovnike glavnog grada. Pacijenti leže na nekoliko klinika u Srbiji, ali su svi iz Beograda. Prenosilac virusa su komarci, kojih najviše i ima u prestonici zbog velikih površina uz reke. U pitanju su domaći komarci, pa svi željno iščekuju novu akciju suzbijanja krvopija.
Kako iz Torlaka kažu, stiglo je 86 materijala na analizu, od 52 pacijenta iz cele Srbije, i kod devetoro pacijenata je potvrđen virus Zapadnog Nila. U Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS kažu da su svi pacijenti kod kojih je ustanovljen virus, stariji od 60 godina, imaju neko hronično oboljenje i da su se kod njih kao komplikacija infekcije javili meningitis i encefalitis, upala moždanih ovojnica i mozga.
Prema rečima profesora dr Željka Tomanovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu, virus prenose domaći komarci.
- Virus je izolovan kod običnog komarca culeks pipiens prošle godine u Beogradu, dok je u Novom Sadu izolovan još 2010. - kaže prof. dr Tomanović.- Još tada ga je sigurno bilo u Beogradu, ali i na svim mestima gde komaraca ima u većem broju. Sam Beograd je pored dve reke i tu je velika površina na kojoj se oni mogu naći. U Grčkoj već decenijama ima komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila.
Virus prenosi i tigrasti komarac, koji je prisutan u petnaestak evropskih zemalja i vrlo je brojan u našem okruženju, posebno u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali postoje indicije da se nalaze i u Srbiji.
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine kažu da komaraca najviše ima na priobalju Save i Dunava, u ruralnim područjima i delovima oko kanala na levoj obali Dunava, Surčinskom i Makiškom polju. Redovno praćenje brojnosti radi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.
- Do sada su sprovedene tri velike akcije suzbijanja komaraca tokom maja, juna i jula, uređajima sa zemlje na celoj teritoriji Beograda - kažu u Sekretarijatu.
- Tretmani mikrožarišta rade se konstantno, što obuhvata priobalja reka Save i Dunava. Praćenjem stanja na terenu i u skladu sa vremenskim uslovima, biće organizovane nove akcije.
U RUMUNIJI OTKRIVEN JOŠ 1996.
NA opasnost od epidemije virusa Zapadnog Nila, ukazano je na međunarodnom skupu u Beogradu još 2004. Na području Mediterana, počeo je da se konstatuje još pedesetih godina prošlog veka, prvi put je registrovan u Rumuniji 1996, kad je izazvao velike epidemije u 19 provincija te države.
Ugroženi su svi koje je ujeo zaraženi komarac, ali se najteža klinička slika beleži kod jednog od 150 inficiranih. ZAŠTITA
* mrežice na prozore
* hemijska sredstva
* prskanje sprejeva
* preparati za kožu SIMPTOMI
* povišena temperatura
* glavobolja, umor, osip
* bol u zglobovima, očima
* jaka ukočenost vrata
* dezorijentacija, podrhtavanje * slabost u rukama i nogama Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nema za ‘leba bez penzionera Sve je više porodica koje žive ne samo od penzija najstarijih, nego i od njihovog honorarnog rada. Nekadašnji bankarski službenik, sada prodavačica sladoleda: Radim do ponoći  KADA je platila račun za struju, telefon i druge komunalije, iz pošte u centru Beogradu izašla je Marija Muratović (66). Sela je na klupu da malo odmori, pa - računa ona - da polako krene natrag na posao. Sat vremena dnevne pauze za ručak je isticao, a gazda Veterinarske ustanove u kojoj radi ne toleriše kašnjenje. I ništa ne bi bilo čudno, da gospođa Muratović nije u penziji već šest godina.
Ovo su neka nova vremena, valja im se prilagoditi, pomirljivo kaže, kao da je najnormalnije za jednog penzionera da u poznim, penzionerskim danima svaki dan u osam sati ujutru odlazi na posao i na prijemnom odeljenju se javlja na telefon.
PREDNOST
Naravno da nije prijavljena, to je i jedini razlog zašto je dobila prednost na poslu u odnosu na mlađe ljude.
- Ako mi pokažete kako sa 28.000 dinara mesečeno da platim sve račune, napunim frižider, i da još preostane para unuci da kupim majicu ili šorts, ja ću momentalno dati otkaz i otići na Kalamegdan da se družim sa drugim penzionerima - priča Marija, koja je radni vek provela kao nastavnik srpskohrvatskog jezika.
Šta se to promenilo? Zašto je njena generacija najstarije sugrađane uvažavala i gledala sa poštovanjem, dok su danas penzioneri jednak problem kada uđu u javni prevoz, stanu u red u pošti, pa do toga da se stezanje republičkog kaiša ne može zamisliti bez zamrzavanja njihovih ionako mizernih penzija.
- Strah! Mi smo vaspitavani da na starije gledamo sa strahopoštovanjem, oni su za moju generaciju bili autoriteti - priča. - Meni su noge klecale svaki dan u tri sata kada se moj otac vraćao sa posla, ni sama ne znam zašto, a recimo nikada me nije udario. Slažem se, nije bilo normalno da se plašiš onih koji te najviše vole, ali mislim da se danas otišlo u drugu krajnost. Roditelji nemaju vremena, a često ni ne znaju kako da prosvete svoju decu. Nađite mi porodicu koja svaki dan u četiri sata ruča zajedno. Nema je.
U sledećem trenu, pogledala je na sat, i usplahirano, ubrzanim korakom zaputila se nazad na posao.
SLADOLED
KO u letnje vreme prođe beogradskom Knez Mihailovom ulicom, neka obrati pažnju na prodavce sladoleda. Uočiće jednu pravilnost. Iza frižidera iz kojih se prodaje sladoled mahom sede gospođe čija je lična karta još davnih godina izbeledela. Iza jednog od njih, pod senkom promotivnog suncobrana, na temperaturi blizu 40 stepeni stajala je postarija žena. Njene duboko, u lice, urezane bore, i proređena bela kosa kao sneg otkrivali su da je prešla sedmu deceniju života. Leva ruka joj je bila u gipsu, pa se kultruno izvini jednoj mušteriji što nije u stanju da joj otvori sladoled.
- Radim do ponoći, poslednji autobus za Žarkovo je deset minuta kasnije. I tako sam, kao i svake večeri trčala na stanicu pre dve nedelje i pala. U ruci sam nosila sladoled za unuka - prepričava nezgodu koja je pogodila.
Njen posao je sezonski. Nije mogla zbog povrede da odsustvuje sa posla tri meseca. Nije taj luksuz mogla da priušti jer njena razvedena ćerka, diplomirani stomatolog, nikako ne uspeva da nađe posao, a njena unuka ima 12 godina. Njih troje žive pod istim krovom u stanu reda i veličine 32 kvadarata.
Iz straha, nije želela da se predstavi, niti kaže koliko joj je godina. Međutim, otkrila je da je ceo radni vek radila kao bankarski službenik. Ovaj život i svakodnevni napor, priznaje, preteško joj padaju. Smrkne se kada čuje da se razmatra da njena penzija bude "zamrznuta".
- Svoju sam penziju pošteno zaradila, niko mi je nije poklonio, kakav je to način da ja ispašatm za loše vođenje države - kratko kaže pre nego što je došla sledeća mušterija.
ŠAH-MAT
NA Kalemegdanu u toku je bila partija šaha. Intelektualni penzioner, kako je sebe predstavio Boža Janjić (69), inače geolog u penziji, slabije je stajao u meču protiv odrpanog, oronulog i neobrijanog Vladimira Gudale, čoveka kome dve godine nedostaju do starosne penzije.
- Ja se nisam snašao. Fabrika otišla u stečaj, novca da povežem staž nemam. Supruga preminula, decu nemam. Podstanar sam, a kiriju nisam platio tri meseca - u najkraćim crtama ispričao je svoj život Vladimir Gudala.
Iako je morao da prizna poraz za šahovskom tablom, i stegne ruku boljem, to nije pokvarilo raspoloženje Božidaru Janjiću. Nasmejan, posvetio nam se posle šahovske kapitulacije.
- Moja penzija je odlična, ne mogu da se požalim. Ide do 100.000 dinara. Moj stariji sin živi u Austaraliji, uspešan je naučnik, kao i njegova supruga. Moji unuci dođu svakog leta u Srbiju. Vodim ih na bazen, u zoološki vrt, kupi im deda sladoled, lubenicu... Prošle godine sam ih vodio na more u Bečiće. Šta da vam kažem, živim pravi penzionerski život.
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Stigla sočiva, nestali stentovi U zdravstvu taman što nabave jednu vrstu potrošnog materijala, nestane nešto drugo. Posle prekida operacija katarakte, sad nema „pomagala“ za širenje krvnih sudova  NE daj bože da se razbolim! Ovu „molitvu“ stanovnici Srbije izgovaraju sve masovnije i sve češće: kada čuju da dijebetičari ostaju bez insulina, kada u apotekama nestane pojedinih lekova za najmasovnije bolesti, kada bolnice dođu u situaciju da anestetike čuvaju samo za hitne slučajeve, a pacijenti posle operacije kuka umiru od bolničke infekcije!
To je, danas, nažalost, gruba slika zdravstva Srbije, u kojem se nestašice i problemi samo smenjuju. Taman što se nabave sočiva za operacije katarakte, na koje u 22 centra čeka 25.500 pacijenata, nestanu stentovi...
Za svaku novu „rupu“ u zdravstvu izgovor je besparica. Sa 250 evra po stanovniku godišnje, ovaj sistem jeste među najsiromašnijima u ovom delu sveta, ali to nije opravdanje što u mnogim zdravstvenim ustanovama nema čak ni sapuna.
Opšti utisak je, i među lekarima i među pacijentima, da se ni tih 200 milijardi dinara, koliko godišnje prođe kroz zdravstvenu kasu, „ne vidi“: na preglede se čeka, recimo na magnetnu rezonancu i po godinu dana, sve je manje lekova koji se izdaju o trošku osiguranja, uslovi u mnogim bolnicama su loši... Sistem je, čini se, preglomazan i loše organizovan, a kada se dogodi da nema sočiva za pacijente koji čekaju operaciju katarakte, i da se operacije ne rade po četiri meseca, kao što je bio slučaj u Kliničkom centru Srbije, niko nema objašnjenje zašto sočiva nisu na vreme nabavljena. Ili, zašto trenutno u bolnicama stentove čuvaju samo za hitne slučajeve - pacijente sa infarktom?
- Za sočiva deo ugovora je bio potpisan još u oktobru prošle godine, koji je pokrivao deo ove godine, a deo ugovora je bio potpisan u decembru 2012. za potrebe do nabavke u martu, kada je nabavljena prva količina sočiva za ovu godinu. Nedavno je nabavljeno još 10.930 sočiva, što bi trebalo da bude dovoljno do kraja godine - kaže Sanja Mirosavljević, portparol Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. - Što se tiče stentova, u decembru 2012. su potpisani ugovori koji su pokrivali potrebe kardioloških centara do aprila, kada su potpisani ugovori za nove količine.
U toku je nabavka još 12.007 stentova, a ugovori bi trebalo da budu potpisani sledeće nedelje.
SVAKO DOPLATI JOŠ 150 EVRA
SVE što se ne nabavi iz zdravstvene kase, za koju izdvajamo 12,3 odsto primanja, plate sami pacijenti. Tako, prema podacima Nacionalnog zdravstvenog računa, za zdravstvo, mimo doprinosa, izdvojimo iz svojih džepova, u proseku, godišnje još po oko 150 evra.
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Prijava zbog koncerta Bekute Gornji Milanovac -- DS podnela krivičnu prijavu protiv predsednika Opštine Gornji Milanovac Milisava Mirkovića zbog nenamenskog trošenja budžetskog novca za koncert Ane Bekute. Kako je na konferenciji za novinare obrazložio predsednik Odbora DS u Gornjem Milanovcu Nebojša Gojković, predsednik Opštine je potpisao ugovor o organizovanju koncerta iako lokalna samouprava po zakonu nema nikakve veze sa takvom delatnošću, niti je to mogla da organizuje.
Mirković je, po navodima iz prijave, prekršio i Zakon o javnim nabavkama, pošto nije objavljen poziv za podnošenje ponuda.
Za koncert 23. aprila, povodom Dana opštine, iz budžeta je isplaćeno 1.051.000 dinara.
Predsednik DS u Gornjem Milanovcu rekao je da predsednik Opštine pre pokretanja pregovaračkog postupka, nije od Uprave za javne nabavke
tražio mišljenje o osnovanosti tog posla što je morao da učini kao naredbodavac izvršenja budžeta. b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 22 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
