|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Šabac: Cene meri Beograd Na kvantaškoj pijaci u Šapcu već u sedam ujutru ne može se naći nijedan proizvođač voća i povrća. Nakupci i mladi i stari. Ravnaju se prema beogradskoj pijaci  ŠABAC - Na kvantaškoj pijaci u Šapcu, koja se smatra jednim od najznačajnijih mesta za formiranje cena voća i povrća, već u 7 sati ujutru ne može se sresti nijedan proizvođač. Ruke trljaju prekupci, presrećući ih u zoru sa prikolicama krompira, luka, krastavaca i paradajza, koje plaćaju po bagatelnim cenama da bi ih u toku dana nudili vlasnicima piljarnica i trgovinskim kućama.
Pijaca na veliko nalazi se na obodu poljane Mihajlovac pored Save, poznatoj po šabačkom malogospojinskom vašaru. Na prostoru nasutom tucanikom i ograđenom visokom žicom u nizu su postavljene nadstrešnice i improvizovani šatori, najčešće sa nekom vrstom kreveta na kojem vlasnici, očito, provode noći. Između njih nalaze se, takođe improvizovane kafane, nastale isključivo radi potreba prodavaca.
- Mi smo veza između proizvođača i krajnjeg potrošača - kaže nam jedan od retkih nakupaca, koji su juče bili raspoloženi za priču.
- Uzgajivače povrća u ovo vreme nećete naći na pijaci, jer oni ne mogu da dangube za tezgama. Sa nama su samo ujutru između 5 i 7 sati, a ostalo vreme pijaca je samo naša.
Vlasnik plastenika iz okoline Šapca, koji se slučajno zatekao ovde, objašnjava da ih nakupci čekaju već na samom ulazu. Cenu formiraju između sebe i orijentišu se prema beogradskom kvantašu, pa je tako, na primer, gajba paradajza 300 dinara. Ta ista gajba do kraja dana može skočiti i na 500 dinara. Beogradski kvantaš je barometar, a mobilni telefoni - rade li rade. Nakupci pokupuju sve što ih može ugroziti i praktično su oni ti koji se pitaju. Koristi nemamo ni mi koji uzgajamo povrće i voće, ni stanovništvo, već samo ovi nomadi koji na pijaci spavaju.
Iako je šabački kraj poznat po plasteničkoj proizvodnji, ni na tezgama gradskih pijaca proizvođači se ne mogu sresti. Način da zarade preprodajom ovde traže bukvalno svi. Od muškaraca u zreloj dobi, preko penzionerki, pa i studentkinja, a našli smo na kvantašu i jednu svršenu srednjoškolku.
- Prodajem kupus, ali nije moj. Ostavio mi neki čovek. Prodajem kafu i osveženje. Za mene nije loše da zaradim nešto preko leta. Završila sam medicinsku školu, a od jeseni studiram medicinu - kaže nam lepa plava 19-godišnja devojka. UPOLA CENE
UMESTO 160 dinara za kilogram šljiva, na kvantašu se ona plaća tek 80 dinara. Duplo jeftiniji su i ostali proizvodi, pa kupus košta između 10 i 12 dinara, tikvice 20-25, paradajz 25-30, krompir 30-35, mladi kukuruz 10, šargarepa 50, bostan 35, breskve 40 dinara... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jako nevreme zahvatilo Kraljevo i okolinu Čačka U Kraljevu vetar lomio grane i obarao stabla, oštetivši nekoliko automobila i krovove kuća. Grad veličine lešnika naneo veliku štetu voću u čačanskim selima  KRALJEVO - Centar Kraljeva danas je pogodilo kratkotrajno jako nevreme, tokom kojeg je vetar lomio grane i obarao stabla, oštetivši nekoliko automobila i krovove kuća.
U Odeljenju za vanredne situacije u Kraljevu potvrdili su da se njihove ekipe nalaze na uviđajima na tri gradske lokacije: u Dositejevoj ulici, gde je vetar podigao limeni krov na školi "Dimitrije Tucović", ispred objekta saobraćajne policije u naselju "Moša Pijade" i na objektu preko puta noćnog kluba "Pasaž", gde ovlašćene stručne ekipe rade na sanaciji krova na individualnom objektu.
Niko od građana nije ugrožen, kažu u Odeljenju za vanredne situacije.
Prema prijavama građana, popadala stabla oštetila su automobile parkirane ispred stambenih objekata u naselju "Moša Pijade", a oštećenih stabala koja su padala na kolovoz ima i u blizini Doma društvenih organizacija.
Nevreme je zahvatilo samo centar grada, a zaposleni u Hidrometeorološkoj stanici na Beranovcu kažu da na teritoriji gde je njihov objekat smešten tokom popodneva nije pala ni kap kiše.
Grad veličine lešnika nešto posle 17.00 sati padao je u čačanskim selima Slatina, Mršince i Rajac i naneo veliku štetu voću.
Prema rečima predsednika Mesne zajednice Mršinci Mirka Vujaševića, grad koji je padao oko deset minuta najviše štete naneo je jabukama, kruškama, kajsijama i breskvama.
"Voćarske kulture najviše su pretrpele. Formiraćemo komisiju od predstavnika mesnih zajednica i lokalne samouprave koja će proceniti visinu štete", naveo je on u izjavi Tanjugu.
Kako je Vujašević dodao, pripadnici protivgradne zaštite nisu delovali. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Oluja i grad uništili rad Nevreme pričinilo velike štete u podjeličkim selima, ali i u drugim delovima Srbije. Zašto je u okolini grada na Moravi u oblake bila ispaljena samo jedna odbrambena raketa. Nevreme i u Leskovcu  ČAČAK, POŽEGA - U olujnom nevremenu, praćenom gradom, koje je u ponedeljak uveče zahvatilo grad na Moravi i okolinu, stradali su voćnjaci, vinogradi, te kukuruz i pšenica u podjeličkim selima. Prema prvim procenama, oštećeno je oko stotinu domaćinstava u Loznici, Jezdini, Pridvorici... a šteta na plodovima procenjuje se na oko 90 procenata.
Snažne bujične vode bukvalno su nosile sve pred sobom, pa su tako stradali i seoski putevi, a najkritičnije je bilo u Jezdini, gde je voda odnela asfaltni put u dužini od 300 metara, pa su meštani do Čačka morali okolnim putevima.
Grad je, saznajemo, bio veličine oraha ili lešnika, a padavine su trajale više od pola sata, dok je oluja sa obilnom kišom besnela više od dva časa. Pritom, protivgradna stanica dejstvovala je samo sa jednom raketom, jer ih više i - nema! Ovdašnji ljudi, zato, strahuju šta će se dogoditi ukoliko se ostvare najave meteorologa, da će i naredna dva dana biti vremenskih nepogoda.
U domaćinstvu Vladimira Lazovića iz Loznice, koji ima oko 600 stabala šljive, 1,2 hektara kukuruza i 50 ari pšenice, pride i vinograd, nevreme je opustošilo letinu. Šteta među čokotima je, kaže - stoprocentna.- Grožđe nikada nije ponelo kao ove godine, pa sam očekivao oko dve tone roda, ali sada je grad sve uništio. Tu sam izgubio najmanje 100.000, možda i svih 200.000 dinara - očajan je Lazović, navodeći da su šljive, kukuruz i pšenica takođe teško postradali.
Slično je i u voćnjaku Dragoša Gavrilovića, jednog od najpoznatijih proizvođača jabuka u lozničkom kraju.
- Nema jabuke, kajsije ili šljive koja nije udarena gradljikom. Ove godine uložio sam 500.000 dinara u proizvodnju, a nevreme je učinilo da sezona skroz propadne! Očekivao sam prinos od vagon šljiva i tri vagona jabuka, odnosno oko milion i po dinara zarade, ali sada neću imati ni da pokrijem troškove - svedoči Dragoš.
U ovim podjeličkim selima traje prijava domaćinstava koja su pretrpela štetu od grada. Posle toga, spiskovi će biti predati gradskoj komisiji, koja će procenjivati o kolikoj šteti se radi i razmatrati načine na koje će Grad moći da pomogne proizvođačima...
Veliko nevreme, istovremeno, zabeleženo je i na teritoriji požeške opštine. U ponedeljak - između 16 i 18 sati - olujni vetar praćen provalom oblaka zahvatio je više sela u okolini grada, a najviše su postradali Zaselje i Kalenići, gde je za dva sata palo više od stotinu litara kiše po kvadratnom metru.
Bujični potoci oštetili su ili potpuno uništili desetak kilometara seoskih puteva, a vetar je čupao drveće, pa su uništene i njive pod kukuruzom, te nepožnjevena pšenica i malinjaci. PRIPRAVNOST
NAČELNIK Sektora za vanredne situacije Moravičkog okruga Dragiša Broćić najavljuje da će pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, posebno tokom naredna dva dana, biti u punoj pripravnosti, imajući u vidu da meteorolozi najavljuju nevreme u tom periodu. Inače, po njegovim informacijama, najveća oštećenja pretrpeli su putevi na teritoriji opštine Lučani i grada Čačka, i to u Zeokama, Rtarima, Jezdini i Pridvorici.  Ovakvo nevreme ne pamti se u poslednjih 30 godina. Samo selo Zaselje bilo je na udaru četiri bujična potoka. Nekoliko puteva je potpuno neprohodno, pokidane su vodovodne cevi i zatrpani propusti, pa je voda ulazila i u kuće - "raportira" Miroslav Dimitrijević, odbornik u SO i predsednik Mesne zajednice.
U utorak je dva pomenuta sela obišao i Milovan Mićović, predsednik opštine, predvodeći komisiju koja treba da utvrdi štetu i predloži mere za popravku oštećene infrastrukture.
NEVREME U LESKOVCU, NEMA VEĆE ŠTETE
Nevreme praćeno sugradicom i gradom u utorak uveče je zahvatilo atare leskovačkih sela Priboj, Belanovce, Bogojevce i Navalin, ali nije pričinilo veću štetu ratarskim i povrtarskim kulturama, rečeno je Tanjugu u Odseku za vanredne situacije za Jablanički okrug.
Načelnik Odseka za vanredne situacije Milorad Marjanović rekao je da je na tom području uglavnom padala sugradica, jer su strelci koji su dejstvovali protivgradnim raketama uspeli da razbiju gradonosne oblake.
Pojedini meštani sela koja su bila zahvaćena gradom rekli su lokalnim medijima u Leskovcu da su imali značajnu štetu na povrtarskim kuturama, pre svega na zasadima paprike.
TRI POŽARA
PETROVAC NA MLAVI - U nevremenu koje je 8. jula pogodilo ovu opštinu, udar groma izazvao je požare u tri naselja. Prvi je, u rano popodne, izbio u domaćinstvu Živadinke Obretković (76), kojoj je izgorela kompletna krovna konstrukcija pomoćnog objekta, površine oko 300 kvadrata. Nešto kasnije, u domaćinstvima Svetlane Demić (38) iz Dubočke i Gradimira Aleksića (37) u Ranovcu, posle udara groma u električne vodove, planuli su sandučići sa električnim brojilima. (T. M.)
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Niš: Lidl u kasarni Doneta odluka o pokretanju postupka, kojim bi imovina Vojske, prostor na kojem se nalazi napuštena kasarna Apelovac, postala vlasništvo grada, posle čega će biti raspisan tender za izgradnju tržnog centra  NIŠ - Gradsko veće donelo je odluku o pokretanju postupka, kojim bi imovina Vojske Srbije, prostor nešto veći od jednog hektara, na kojem se sada nalazi napuštena kasarna Apelovac, u naselju Crvena zvezda, postala vlasništvo grada Niša.
- Prethodno nam je Ministarstvo odbrane ponudilo pomenutu lokaciju, uz naknadu od milion evra, pa smo procenili da bi realizacija ovog posla bila korisna kako za nas, tako i za Vojsku. Sada predstoji sređivanje dokumentacije, posle čega ćemo raspisati tendera za investitore koji su zainteresovani za izgradnju tržnog centra - objašnjava Ljubiša Janjić, načelnik Uprave za imovinu, precizirajući da će, umesto novca, Grad za VS izgraditi stanove, u dogovoru sa izabranim ponuđačem.
Gradonačelnik Niša, prof. dr Zoran Perišić, ovim povodom kaže kako postoji velika verovatnoća da investitor bude nemačka trgovinska kompanija „Lidl“, koja je još ranije izrazila spremnost da, u naredne dve godine, ovde otvori jedan od tri planirana objekta.
Na kraju, podsetimo i da je, pre dve godine, po istom modelu, Grad od Vojske preuzeo i kasarnu „Bubanjski heroji“. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bogovađa: Glasina više nego azilanata Lažna uzbuna u okolini Lajkovca, gde se nalazi centar komesarijata za izbeglice. U bivšem odmaralištu Crvenog krsta Beograda trenutno je tek osamdesetak nevoljnika  BOGOVAĐA - U Centru za prihvat azilanata, nadomak Lajkovca, trenutno ima dovoljno mesta, jer je u ovom objektu smešteno tek oko 80 tražilaca azila. Štaviše, zatvoren je i privremeni smeštaj u privatnoj kući, u obližnjem selu Vračević, zimus otvoren da se nevoljnici ne bi smrzli na otvorenom, s obzirom na to da je tada Centar u Bogovađi bio prebukiran.
Ovim rečima, Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, demantuje - kaže zlonamerne - informacije da azilanti, navodno, i dalje tumaraju po šumama, te smeštaj nalaze u vikendicama po Bogovađi.
- Prihvatilište u Vračeviću bilo je otvoreno po hitnoj proceduri, zbog velikog priliva azilanata u Srbiju, a sada ne radi i zato što je istekao ugovor o zakupu od porodice Stojković - podseća Jelena Marić, navodeći da u narednim mesecima ne očekuju masovniji dolazak azilanata.Stojkovići su, inače, dvospratnu kuću bili iznajmili na šest meseci, po ceni od 50 evra po azilantu, a u preuređenje objekta prethodno su bili uložili nekoliko hiljada evra.
Jer, valjalo je preurediti sobe i kupatila, nabaviti računare i laptope, uvesti brzi internet radi komunikacije posredstvom "Skajpa"...
Ipak, protiv smeštaja azilanata u Vračeviću ustala je grupa meštana, kao i rukovodstvo Mesne zajednice, pa je opština Lajkovac tražila od Vlade Srbije i Komesarijata za izbeglice da ovaj privremeni centar bude zatvoren.
Uz tvrdnje da kuća ne pruža odgovarajuće uslove za smeštaj azilanata, lokalna samouprava još tada je preporučila meštanima Bogovađe da ne prihvataju javni poziv Komesarijata, odnosno da vikendice ne iznajmljuju za smeštaj...
KASARNA
IAKO postoji potreba, još je neizvesno kada će nekadašnja kasarna u Maloj Vrbici kod Mladenovca biti preuređena u Centar za smeštaj tražilaca azila. U tim objektima ima dovoljno mesta za smeštaj do 400 azilanata, a njihovim otvaranjem bio bi zatvoren postojeći Centar u Bogovađi, smešten u odmaralištu Crvenog krsta Beograda. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
B. Palanka: Pasoši za đake o trošku budžeta? Posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, žitelji Neština i Vizića traže pomoć opštine i države  BAČKA PALANKA - Predstavnici sremskih sela Neštin i Vizić, u bačkopalanačkoj opštini, na sastanku sa republičkom poslanicom Vesnom Jovicki zatražili su da za oko 50 đaka, koji škole pohađaju u Bačkoj Palanci, pasoše plati opština iz budžeta i da se država uključi u rešavanje problema koji opterećuje oko 1.500 građana u ovom delu Fruškogorja.
Oni su objasnili da prosečno dnevno pogranični službenici udare četiri puta pečat na pasoš đaka i da se on “potroši” za pola godine.
- Pasoš košta 3.800 dinara i uz sve ono što treba da ima đak, školovanje naše dece je mnogo skuplje nego njihovih vršnjaka u Beogradu ili Novom Sadu - kaže Vizićanin Đorđe Mišković.
Tako su se samo posle desetak dana od ulaska Hrvatske u EU, obistinila predviđanja meštana Neština i Vizića da će se još njihov svakodnevni život iskomplikovati i da će poskupeti. Stanovnici ova dva mesta upućeni su na dnevne prelaske granice da bi došli do svog opštinskog centra; deca do škola, a radnici do radnih mesta.bog granice i ograničenja koja su im postavile države, dva lepa sela, Neštin i Vizić, ušuškana između Dunava i Fruške gore, ne mogu da uživaju u bogomdanoj geografiji. Iako granični problemi datiraju još iz devedesetih, kada je Hrvatska dobila nezavisnost, oni su tek narasli do velikog problema od kada su naši susedi postali članovi EU.
- Mi smo životno ugroženi, naša egzistencija je dovedena u pitanje. Svoju robu ne možemo da iznesemo na pijacu u Bačku Palanku, do koje je samo devet kilometara, a da je nosimo u Novi Sad ne isplati se, jer treba da prevalimo čak 100 kilometara ... Naša deca od malih nogu sa pasošima idu u školu u Palanku, a ako žele da se bave sportom, ili se zanimaju za folklor, hor, ili druge aktivnosti, teško da im to neko može priuštiti, i to zbog granice. Već 20 godina niko se iz ova dva sela nije zaposlio u Bačkoj Palanci, jer poslodavci hoće radnika koji ne kasni - u dahu je rekao Đorđe Kerešević iz Neština. TIHO NESTAJU S MAPE
- NEŠTIN se u poslednjih deceniju smanjivao za po 100 stanovnika godišnje. Selo ima sve uslove za bogat i zdrav život, kvalitetnu vodu i klimu, vinorodnu zemlju, ali mladi ga napuštaju najviše zbog slabih komunikacija sa svetom - tvrdi Kerešević i poziva da država premosti Dunav. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pirot opet trese zlatna groznica Tragači za starim zlatom, naoružani detektorima i alatima za kopanje, špartaju i noću u pirotskom kraju. Uništeno i desetak pojila na kojima su polomljena korita  Tragače za starim zlatom u pirotskom kraju koji decenijama špartaju i tumaraju Starom planinom, ponovo trese zlatna groznica! Pošto su u potrazi za tovarima starog blaga ispitali i "istražili" mnoga seoska raskršća, zapise, zapuštena crkvišta i zidine srednjovekovnih, pa i rimskih tvrđava, debla viševekovnih hrastova i kanjone i pećine Temštice, Toplodolske i reke Jerme, na red su došla udaljena seoska pojila i korita od peščara u kojima se nekada napajala stoka.
Samo lanjskog i ovog leta uništeno je desetak pojila na kojima su polomljena korita, a neki izvori koji su ih punili čistom planinskom vodom, potpuno su presahli, jer su krampovima i oni narušeni. Ono malo pretekle stoke više nema gde da pije. Kao po pravilu reč je o mestima koja su nazvana po hajdučkim imenima. Svojevrsno narodno blago, kulturna zaostavština i narodni spomenici atraktivni za svakog prolaznika se nemilice uništavaju.
- Mnoga pojila su stara i po nekoliko vekova. Samo u poslednje dve godine polomljeno je ili razbacano bar dvadesetak korita u mestima Zdravkov kladenac, Hajdučki kladenac, Sokolovica, Šopka, Milkino trnje, Bresje, Repušak, Vujin dol, Skrivena, Presečki kladenac. Na tim pojilima svojevremeno se napajalo desetak hiljada sitne stoke: ovaca i koza i nekoliko stotina goveda i konja - priča Ljubomir Kostadinović (64), iz srednjevisočkog sela Pokrovenik, čiji je atar među najvećima u opštini.Oni koji traže ćupove sa skrivenim hajdučkim blagom uglavnom dolaze noću i priručnim detektorima i krampovima neumorno tragaju za svojom srećom.
- Te mašine pijuču i na nanajmanji trag od metala, pa čak i na foliju od cigareta. Oglasiće se na čauru od lovačkog metka, na potkovicu koja je spala sa kopita ili papka nekog konja ili govečeta, na zarđali ekser koji je izgubila neka zaprega, na metalni klin. Kad začuju pijukanje, "zlatari" udarnički razvale korita teška i po nekoliko stotina kilograma jer veruju da je zlato upravo ispod njih. Neka uspeju da izvade neoštećena, ali ima i onih koja se polome, što je velika šteta - objašnjava Ljubomir, koji priča i o načinu na koji su građena ova pojila.
- Svako domaćinstvo koje je imalo pedesetak ovaca i par krava ili volova, bilo je dužno da iskleše, ili plati da mu se iskleše makar jedno korito i da ga postavi kraj izvora gde se ta stoka napaja. Od mog pokojnog oca sam čuo da je bilo familija koje su morale da klešu i po pet korita, da ih zapregom odvuku do nekoliko kilometara udaljenog pojila i da ih postave. Kad bi oni, koji ih danas uništavaju, znali koliko je muke, znoja i truda uloženo u pojila, verovatno ih nikada ne bi dirali - kaže Kostadinović.
SUMANUTA STRATEGIJA (?)
NIKO ne zna da li su kopači i tragači zaista negde možda pronašli zlato, ali svi primećuju svojevrsnu "strategiju" koju "zlatari" koriste. - Prošle godine je, na primer, na pojilu Vujin neko od njih ogadio izvor na taj način što je u jedno korito stavio kesu sa ljudskim izmetom. Malo ko od tada koristi ovo pojilo, na kome je zatim usledilo kopanje i uništavanje izvora - kaže sagovornik. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zrenjanin: Nema zainteresovanih za Luksol Nema zainteresovanih kupaca za nekada renomiranu zrenjaninsku fabriku kozmetike. Propala i druga prodaja pokretne i nepokretne imovine. Čekaju da padne cena?  ZRENjANIN - Nije uspela ni druga prodaja pokretne i nepokretne imovine zrenjaninske hemijske industrije "Luksol" u stečaju.
Baš kao i sredinom marta, kada nije sprovedena prva licitacija jer niko nije otkupio dokumentaciju, ni na drugoj nije bilo zainteresovanih kupaca. Stečajni upravnik Milan Nićetin morao je da konstatuje da je propalo javno nadmetanje za kupovinu proizvodnih, skladišnih i energetskih kapaciteta, zgrade i opreme, po početnoj ceni od 343 miliona dinara, što je inače polovina procenjene vrednosti "Luksola".
Sada je na odboru poverilaca da odluči da li će imovina nekada ugledne kozmetičke kuće iz grada na Begeju, sa tradicijom od 128 godina, narednog puta biti ponuđena za manje od 343 miliona. Možda potencijalni kupci upravo to i očekuju!? Pa taktiziraju u nameri da "padne" cena, a onda mnogo povoljnije dođu u posed fabrike...
Imovina je, inače, u funkcionalnom stanju i izdata je u zakup. Novosadsko preduzeće "Luks hem", koje je zakupilo industrijske pogone i proizvodi većinu preparata koje je imao i "Luksol", stoga će ostati u fabrici do daljeg. Sve dok se ne reši sudbina zrenjaninske firme, odnosno, do završetka stečajnog postupka. Zahvaljujući zakupcu, u "Luksolu" se i dalje proizvodi i uposleno je 35, uglavnom bivših radnika, dok je preostalih stotinak završilo na berzi.Stečajni postupak u "Luksolu" otvoren je u novembru 2011. godine, na predlog menadžmenta firme, čiji je većinski vlasnik Fabrika lekova "Jugoremedija". Ova farmaceutska kuća takođe se nalazi u stečaju, ali nekako još uspeva da izbegne bankrot, što nije pošlo za rukom "Luksolu". Pošto nije bilo plana reorganizacije, aprila 2012. doneta je odluka da ode "na doboš". Poveriocima su priznata potraživanja od 326 miliona dinara, a dugovi bi trebalo da budu namireni rasprodajom fabričke imovine.
ODE "MARŠAL" U PROŠLOST
UOČI stečaja i bankrota, u "Luksolu" je obnovljena proizvodnja sapuna "maršal", koji se od specijalnih sirovina i po originalnoj recepturi ovde izrađivao sredinom prošlog veka. Nije poznata sudbina brenda i ko bi mogao da ga nasledi. UČILI OD AMERIKANACA
"LUKSOL" je bio prva jugoslovenska fabrika koja je prešla "preko bare" i uspostavila saradnju sa čuvenom američkom kompanijom "Helen Kertis". U Akapulku 1973. proglašena je za najuspešnijeg licencora ove firme iz Čikaga u konkurenciji fabrika iz 37 zemalja. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Valjevo: Banke pametnije od NASA-e Firma „Elbi“ osvojila tehnologiju koju Amerikanci odavno koriste za ishranu kosmonauta. Država za liofilizaciju odobrila 300.000 evra, ali nedostaju garancije  VALjEVO - Firma „Elbi“ uspela je da osvoji proizvodnju liofilizatora kojima se iz namirnica, naglim sušenjem na visokim temperaturama, izvlači voda, ali uz očuvanje svih hranljivih sastojaka, što već nekoliko decenija primenjuje američka NASA za pripremu hrane kosmonautima u svemiru. Ovaj projekat - za koji je država odobrila 300.000 evra - međutim, ne može da se ostvari, jer ni jedna banka „Elbiju“ neće da izda garanciju, zato što ovom programu ne predviđaju uspeh!
- Planirao sam da na ovom poslu angažujem 50 novih radnika, te od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije dobio bespovratna sredstva, a onda banke nisu htele da izdaju garanciju, kako bi država prebacila sredstva - kaže Živorad Cvetković, vlasnik „Elbija“. - Činovnici, jednostavno, ne vide perspektivu u naglom sušenju na niskim temperaturama, u vakumu, pri čemu svaka namirnica, od voća, do mesa, gubi na težini, ali zadržava sva prirodna svojstva: miris, ukus, oblik, zapreminu, vitamine, minerale... Smrznuto sušenje, nadalje, obezbeđuje da se očuvaju sva termolabilna jedinjenja u sirovini, dok nizak sadržaj vlage osigurava mikrobiološku stabilnost i trajno konzerviranje proizvoda, pa sve može da se čuva na sobnoj temperaturi i lako je za transport.
Cvetković, ipak, ne odustaje, nameran je da sam prikupi sredstva i planira da svi proizvodi koji prođu kroz liofilizaciju postanu temelj njegovih budućih projekata „Plodovi Valjevskih planina“ i „Program velikog preporoda“. Cilj je da se ovaj kraj, odnosno Srbija, vrate tradiciji, ali uz primenu novih, u svetu proverenih tehnologija, poput liofilizacije - objašnjava vlasnik firme „Elbi“. - Trenutno, aktuelna je proizvodnja organske hrane, koju bi Srbija trebalo da izvozi kao gotov proizvod, umesto kao sirovinu, a ja nudim da jagode i maline, na primer, kao odlični antioksidansi, bogatim ljudima širom sveta prodajemo i na komad, lepo upakovane, sa oznakom „made in Serbia“.
LOGISTIKA
CVETKOVIĆEVA firma „Elbi“, inače, proizvodi elektroopremu za mreže srednjeg i visokog napona, a njihov liofilizator iz namirnica, za samo 24 sata, može da „izvuče“ čak 250 litara vode.
Postupak zahteva veliku potrošnju struje, pa je ova valjevska firma blagovremeno, u industrijskoj zoni - pored lokacije na kojoj će se liofilizatori serijski proizvoditi - već konstruisala i solarnu elektranu snage 200 kilovata. JEFTINIJE OD UVOZA
- DOK, kao domaći proizvođač liofilizatora, čekam da se banke umilostive, stići će strane kompanije koje izrađuju ove uređaje, pa će kupci uzimati silne kredite uslovljene nabavkom njihove opreme, kakvu ja već posedujem - kaže Cvetković. - Žao mi je što u Valjevu ne postoji ni jedna lokalna banka, koja bi prepoznala značaj investiranja u ovaj projekat. Jer, uređaj za liofilizaciju u svetu košta oko 800.000 evra, a ovaj, osvojen u „Elbiju“, u Valjevu, bio bi neuporedivo jeftiniji. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
NP: Šampion nema gde da se okupa Neljudski uslovi u kojima mladi atletičar Nenad Radanović iz sela Deževa postiže vrhunske rezultate. Kuća prokišnjava, bez vode  NOVI PAZAR - U grupi mladih atletičara, predvođenih Amelom Terzić, kojima se ponosi ovdašnji, istoimeni atletski klub, Nenad Radanović (20) iz sela Deževa podno Golije važi za jednog od najtalentovanijih sakupljača pehara, zlatnih i srebrenih medalja.
Njegova dotrajala kuća, koja i prokišnjava, puna je odličja koja je donosio sa takmičenja širom bivše Jugoslavije, Balkana i Evrope. Kao veliki potencijal i za neke buduće Olimpijske igre - a specijalnost su mu „srednje pruge“, najčešće 1.500 metara i kros - priprema se za Evropsko prvenstvo u krosu koje će se ove godine održati u Beogradu, i stiže da redovno da polaže ispite na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Sve ovo Nenad postiže u uslovima nedostojnim mladog čoveka, studenta i uspešnog sportiste. Otac mu je nedavno preminuo, pa sa majkom Milomirkom živi od desetak hiljada dinara socijalne pomoći. Često nema ni za autobusku kartu do Novog Pazara, pa mora da pretrči desetak kilometara do fakulteta i još toliko u povratku...
- Sve to mi ne bi teško palo, samo kada bih imao gde da se bar istuširam. Ovako, kuća je stara i bez vode, pa nemamo kupatilo i veš mašinu. Siromašni smo, pa majka na ruke pere moju sportsku opremu i vodu donosi sa obližnjeg bunara - kaže Radanović, za kojeg sportski direktor AK Novi Pazar Edin Zuković tvrdi da je dobar čovek, uporan i radan, koji je uspešno prebrodio tešku povredu i zaslužuje bolje uslove za život i rad.
Nažalost, siromašni klub ne može mnogo da učini na tom planu, ali apeluje na sve one koji vole sport i atletiku da pomognu Nenadu. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
