|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Usaglašene antikrizne mere Beograd -- Vrh vladajuće koalicije dogovorio je detalje antikriznih mera koji se tiču ušteda u budžetima ministarstava pojedinačno.  Na sastanku vrha vladajuće koalicije, koji je u nedelju uveče počeo u 21h i trajao oko tri i po sata, dogovoreni su detalji antikriznih mera koji se tiču ušteda u budžetima ministarstava pojedinačno, uključujući nabavke, subvencije i investicije, saznaje RTS.
To je uslov da se zvanično krene u rebalans budžeta koji bi Vlada trebalo da usvoji do kraja nedelje.
Do tada se očekuje još usaglašavanja među ministarstvima.
Vlada treba da nađe način da uštedi 40 milijardi dinara, kako bi se držao pod kontrolom manjak u kasi. Očekuje se da rebalans sa antikriznim merama bude usvojen do kraja meseca.
Mnogo toga je ostalo da se usaglasi, to su prizali i sami lideri koji, sa druge strane, tvrde da većih nesuglasica nema.
Svako ministarstvo treba da nađe prostora za uštede, koji će obuhvatiti i nabavku robe, subvencije, ali i investicije. Takođe, treba da se napravi detaljan plan i brzina restrukuriranja preduzeća.
Sastanku su prisustvovali premijer Dačić, guverner Jorgovanka Tabaković, ministri Mlađan Dinkić, Zorana Mihajlović, Jovan Krkobabić, Verica Kalanović i Goran Knežević.
Sastanku nije prisustvovao prvi potpredsednik Vlade Aleksadar Vučić, jer je na stranačkom mitingu u Zaječaru, ali je umesto njega došla ministarka Zorana Mihajlović.
Vučić je u nedelju boravio i u Boru gde je izjavio da je štednji alternative nema i da samim tim nema oštećenih.
"Biće oštećena država ako ne štedi. Srbija ima ozbiljan problem u nedostatku privrednog rasta i fiskalnom deficitu i sada se radi na smanjenju rashodne strane budžeta, a da u narednom periodu mora da se podstakne privredna aktivnost", naveo je Vučić.
Kako RTS saznaje dinamika je takva da Ministarstvo finansija već radi na izradi rebalansa na osnovu onog što je dogovoreno na prethodnim sastancima.
Pred Vladom bi rebalans mogao da se nađe krajem ove nedelje, kako bi ga poslanici dobili na vreme da se upoznaju sa njim i da ga usvoje do kraja meseca. Tu mogućnost najavio je i Vučić.
Tada bi mere počele da se primenjuju od 1. jula što bi automatski uticalo i na stanje u kasi.
B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
I kurs stvara manjak u kasi Budžetski prihodi planirani sa previše optimizma. Od poreza na uvoz stiže manje novca jer je dinar danas jači nego kad je pravljena ova projekcija  DOK se sastavljao budžet za 2013. godinu, preteralo se i u očekivanju od poreza na dodatu vrednost. Taj nemet je lane povećan za dva odsto, pa se verovalo da će budžetu doneti sedam odsto više novca nego u 2012. godini. Podaci pokazuju da je od PDV-a, kada se obračuna inflacija, stiglo svega 2,5 odsto više.
- Taj prihod je manji jer je povećanje stope PDV realno smanjilo potrošnju i to je uračunato – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
- Ono što nije uračunato, jeste jačanje dinara. Kada je budžet pravljen, jedan evro je vredeo 118 dinara, a u prva četiri meseca je u proseku vredeo 111,5 dinara. Čak dve trećine poreza na dodatu vrednost se naplaćuje pri uvozu. Da je kurs bio na istom nivou, prihodi od PDV-a bi bili 4,4 odsto veći. Znači da je potrebna bolja koordinacija monetarne i fiskalne politike.
Država se više od mesec dana muči sastavljajući plan štednje kako bi smanjila minus u kasi, koji je na kraju maja dostigao 93,6 milijardi dinara.Bez hitnog sprovođenja mera deficit Srbije bi na kraju godine mogao da dođe i do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, što znači da bi bio ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi, ali i skoro duplo veći od plana.
Analize ekonomskih stručnjaka pokazuju da je plan omanuo i to precenjujući prihode, koji su u prva četiri meseca realno za skoro pet odsto manji nego u istom periodu lane.
Dodatni manjak krije se u troškovima koje zvanični budžet nije uračunao u rashode.
Procene analitičara Fonda za razvoj ekonomske nauke su da su prihodi budžeta precenjeni za 45 milijardi dinara.
Očekivanja od poreza na dobit su preterana za 25 milijardi dinara, od neporeskih prihoda za 15 milijardi, a od akciza za pet milijardi dinara.
- Bilo je nerealno očekivati znatno veći prihod od poreza na dobit kada je prošla godine bila recesiona - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
- Vlada godinama očekuje značajna sredstva od banaka u stečaju, a onda se ispostavi da ona ne mogu da se iskoriste.Samo manji rashodi bi doveli do deficita od 5,5 odsto.
U zvaničan budžet, međutim, nisu uključeni ni izdaci za preduzeća poput „Galenike“, „Srbijagasa“, „Železnica“, pa ni troškovi sanacije banaka. Kada se sve to obračuna, a da nema nikakvih mera štednje, dostigli bismo deficit od sedam odsto BDP.
RASHODI
TROŠKOVI budžeta u prva četiri meseca 2013. godine su za 9,1 odsto manji nego u istom periodu lane. Manji su kapitalni izdaci, subvencije, a odlaže se i nabavka robe i usluga.
Jedini rashod koji beleži značajan rast je - otplata kamata. Na nju smo od početka godine dali skoro 40 odsto više nego u istom periodu 2012. godine. NEMA BANKROTA
SRBIJA nije u opasnosti od bankrota u 2013. godini. Naša zemlja je u prvih pet meseci ove godine imala pozitivna privredna kretanja i verovatno će imati rast bruto društvenog proizvoda veći od dva odsto - rekao je Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke za Srbiju. - Nije problem da pregura narednih šest meseci do godinu dana, s obzirom na to da na deviznom računu ima preko dve milijarde evra, ali da na duži rok država mora da promeni strukturu zaduživanja. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Za akciju NIS 64,5 dinara Skupština akcionara Naftne industrije Srbije potvrdila odluku odbora direktora da se na ime dividendi isplati 12,36 milijardi dinara. Svaka akcija će doneti po 75,83 dinara bruto. Svakom građaninu po 322 dinara  AKCIONARIMA Naftne industrije Srbije uskoro stiže i zarada. Skupština akcionara ove kompanije u utorak je potvrdila raniju odluku odbora direktora da se na ime dividendi isplati 12,36 milijardi dinara.
Svaka akcija će doneti po 75,83 dinara bruto, odnosno 64,46 dinara čiste zarade.
Građani koji su postali suvlasnici NIS-a besplatnom raspodelom akcija od prošlogodišnjeg profita NIS-a dobiće po 322 dinara.
NIS je prošle godine ostvario dobit od 49,46 milijardi dinara. Na dividende će potrošiti četvrtinu novca.
- Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara Pete redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 8. juna 2013. godine - kažu u NIS-u. - U ovom trenutku tačan datum isplate dividende još nije poznat. Biće naknadno određen odlukom generalnog direktora.Od prošlogodišnje dobiti NIS će na pokriće gubitaka prenetih iz ranijih godina potrošiti 396,28 miliona dinara.
Preostali iznos dobiti od 36,69 milijardi dinara ostaje neraspoređen. NIS ove godine planira investicioni program od 59 milijardi dinara, 16 odsto više nego prošle godine.
U utorak je za predsednika Skupštine akcionara izabrana Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Skupština akcionara je imenovala i članove Odbora direktora.
Kao predstavnici akcionara „Gaspromnjeft“ imenovani su Vadim Jakovljev, Kiril Kravčenko, Anatolij Černer, Vladislav Barišnjikov, Aleksandar Krilov i Aleksej Jankevič.
Za članove Odbora direktora kao predstavnici Republike Srbije imenovani su Nenad Mijailović, Negica Rajakov i Nikola Martinović.
Kao nezavisni članovi Odbora direktora imenovani su Stanislav Šekšnja i Volfgang Rutenštorfer. I DRŽAVI OD DIVIDENDI
REPUBLIKA Srbija vlasnik je ukupno 48.712.284 ili nepunih 30 odsto akcija NIS. I njoj kao akcionaru pripada deo zarade. NIS će sam obračunati i platiti porez od 15 odsto i akcionarima uplatiti neto iznos. Porez, međutim, ide državi, pa je korist za srpski budžet lakše izračunati kroz bruto iznos dividende po akciji. Prosta računica kaže da će Srbija od profita NIS-a, na ime dividendi, dobiti skoro 3,7 milijardi dinara. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Uvozne namirnice jeftinije od domaćih Pojedine namirnice iz Hrvatske prodaju se kod nas po nižim cenama. Pored pečenice, povoljniji su mineralna voda, ulje, konzerve. Gotovo 90 odsto prehrambene industrije Srbije je u rukama inostranih kompanija  POJEDINE namirnice iz Hrvatske prodaju se po konkurentnijim cenama na našem tržištu od domaćih! Potrošače zbunjuje i to što je pored raznih slatkiša, čokolada, namaza, moguće pazariti i povoljnije mineralnu vodu, jestivo ulje, neke testenine, mesne i riblje konzerve, pojedine prerađevine od mesa.
Litar mineralne vode iz Hrvatske tako je jeftiniji za tri do pet dinara, ulje za desetak, a tabla čokolade i do bezmalo 20 dinara. Dimljena pečenica istog ranga kao kod nas može da se kupi i do 150 dinara povoljnije.
U praksi, prema oceni stručnjaka, to ništa nije neobično. Pre svega, da bi se pridobilo tržište, morate da mu se prilagodite ne samo po ponudi, već i prema kupovnoj moći stanovništva. A u vreme besparice važan je svaki dinar, pa je sve češće cena glavni orijentir kupcu.
- Ni najmanje razlike u ceni hrane nisu više „bezbolne“ za prazne džepove građana - ističu u Pokretu za zaštitu potrošača. - Trgovačke zarade glavni su krivac za tako visoke raspone u cenama namirnica, gde recimo čajna košta od 790 do 1.400 dinara, a svinjski but od 390 do 550 dinara.
Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da, kada se uvozni proizvod prodaje po nižoj ceni od domaćeg, onda očigledno nešto nije u redu sa konkurentnošću naših proizvođača. Očigledno ne vode računa po kojoj ceni se prodaju njihovi proizvodi, o kvalitetu, dizajnu, trajanju...  - Generalno gledano, naše tržište se otvara, i u takvoj situaciji potrošači će da kažnjavaju one, koji nisu u stanju da ponude kvalitetan i cenovno konkurentan proizvod - kaže Lovreta. - Našem potrošaču, koji je doveden na ivicu egzistencije, apsolutno odgovara kvalitetan proizvod po nižoj ceni.
Lovreta napominje da smo sada u fazi izgradnje jedne dobre strukture maloprodajnog tržišta.
U narednom periodu možemo očekivati još intenzivnije procese ukrupnjavanja, koncentracije, povezivanja.
Najslabija strana do sada je bila što smo imali samo jedan trgovinski lanac, koji je imao izrazito visoko učešće na tržištu u odnosu na ostale „igrače“
. Dobro je što će sada biti dva lanca.
Proteklih godina cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u potrošačkoj korpi. I mada je ključna uloga u rastu cena poskupljenje energenata i sirovina, ipak dobrim delom poskupljenja su posledica i toga što trgovci nisu hteli da se odreknu svoje zarade. TANjIR PUNE STRANCI
GOTOVO 90 odsto prehrambene industrije Srbije je u rukama inostranih kompanija. Mlekare, šećerane, konditorska, delom klanična industrija i uljare u vlasništvu su evropskih i regionalnih kompanija. Problem je što sve češće te kompanije, koje se vode kao domaće u stranom vlasništvu, uvoze sirovine, poput jaja u prahu, ili mleka, iako tih sirovina ima i na našem tržištu. Tako kupac smatra da konzumira domaći, a zapravo dobar deo je strani proizvod. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Penzije su bolna tačka Ministar Mlađan Dinkić plan štednje predstavio Fiskalnom savetu Srbije. Loše je što se ne kreće u reformu  MINISTAR finansija i privrede Mlađan Dinkić u četvrtak je plan štednje i predlog mera strukturnih reformi predstavio Fiskalnom savetu Srbije. Da li je rebalans ostvariv, ima li slabih tačaka i kako će uticati na privredu Srbije, stručnjaci ovog tela analiziraće narednih dana. Novu verziju budžeta dobili su tek u četvrtak. Svoje ocene najpre će, sledeće nedelje, dostaviti Skupštini Srbije.
Predložene strukturne reforme, koje je državni vrh usaglašavao prethodnih nedelja, Fiskalni savet povoljno ocenjuje. Ono što nedostaje, kažu u ovom telu, jeste volja da se krene i u reformu penzionog sistema Srbije.
- Predlog mera strukturnih reformi ima dobrih elemenata - kaže za „Novosti“ Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. - Predviđena dinamika rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju je dobra. Najavljeno je i formiranje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru. Zasad nema plana njihove racionalizacije, ali se zna da ima viška.
Nikola Altiparmakov, takođe član Fiskalnog saveta, objašnjava da je među strukturnim reformama najrazrađenije rešavanje restrukturiranja.
- Tu postoji Zakon i usvaja se Akcioni plan. Predviđena je dinamika, odvojena su sredstva - kaže Altiparmakov. - Ostale reforme su dobre i poznate stručnoj javnosti. Još su u formi grubih nacrta. Jedino penzione reforme nema ni u naznakama, a neminovna je i što se više odlaže to će biti teža.
MOŽE I MANjE
DEFICIT na kraju 2013. godine, po mišljenju Miroslava Zdravkovića, urednika portala „Makroekonomija“, mogao bi da bude i manji od 177 milijardi dinara, koliko se planira rebalansom.
- Ukoliko se mesečni rashodi zadrže na oko 80 milijardi dinara, koliko su u proseku u prvih pet meseci, a dođe do većih prihoda, u drugoj polovini godini, kako je bilo lane, moguće je da „minus“ bude 154 milijarde dinara - objašnjava Zdravković. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
NOVOSTI SAZNAJU: U Jat sleće 50 miliona dolara Otkrivamo šta sadrži ponuda “Etihada”. Arapi spremni za kupovinu naše avio-kompanije. Razmišlja se i o nabavci aviona “bombardije”
 NACIONALNA avio-kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata spremna je za kupovinu 49 odsto “Jat ervejza”. O ponudi “Etihada”, koju stručnjaci iz avio-saobraćaja ocenjuju kao veoma korektnu, Vlada Srbije bi trebalo da se izjasni do sredine jula. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, samo u ovoj godini “Etihad” će investirati u “Jat” između 40 i 50 miliona dolara. Do kraja godine sleću “erbas”, a razmišlja se i o nabavci aviona “bombardije”.
Iako zvaničnih potvrda nema, tačnije, ni jedna ni druga strana u ovom “poslu” ne žele da se detalji iznose u javnost, spekuliše se da “Etihad” od 1. oktobra preuzima rukovođenje srpskom avio-kompanijom. Prema predlogu “Etihada”, država bi trebalo da preuzme dugovanja “Jata” i da obezbedi socijalni program za višak zaposlenih. Iako se ranije u javnosti iznosio podatak da u “Jatu” postoji višak od oko 600 radnika, “Etihad” računa da je za početak dovoljno da srpsku nacionalnu avio-kompaniju napusti između 250 i 300 zaposlenih. Od 1. oktobra “Etihad” i država Srbija, kao vlasnici “Jata”, dele gubitak ili dobitak. A na ozbiljan plus u poslovanju računa se 2015. godine.- U poslednjem kvartalu ove godine počinje kompletna obnova flote - kaže izvor “Novosti”. - Planira se nabavka deset “Erbasovih” aviona na lizing. “Boinzi” ostaju u vlasništvu Srbije, koja može i da ih proda i od toga ubere prihod od dvadesetak miliona dolara. Razmišlja se i o zameni letelica ATR i umesto njih bi u floti “Jata” mogli da se nađu avioni proizvođača iz Kanade - “bombardije DAŠ 8-400”, i to četiri do pet komada. Učešće srpske strane u zajedničkom preduzeću sa “Etihadom” je i ugovor o kupovini “erbas” iz 1998. godine, za koji smo dali avans od 23,5 miliona dolara. “Etihad” želi da se taj dugogodišnji problem reši - kupovinom aviona. Keša će biti za avanse, dok će za ostatak novca za nabavku aviona “Jat”, kao zajednička firma “Etihada” i Srbije uzimati kredite.
DIREKTORI
MENADžMENT srpske nacionalne avio-kompanije biraće “Etihad”. Ali, Srbija će kao većinski vlasnik u Nadzornom odboru imati četiri, a “Etihad” tri člana, a možda i samo jednog - Džejmsa Hogana, predsednika avio-kompanije iz Abu Dabija.
BROJKE
* 10 novih ”erbas” stiže na lizing krajem godine
* 4-5 ”bombardijea” zameniće avione tipa atr
* 250-300 radnika je višak u našoj avio-kompaniji Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srbija nije pred bankrotom Premijer i ministri razgovarali sa sindikatima i privrednicima o merama vlade. Vlada će preduzeti energične mere radi reforme javnog sektora  SRBIJA nema problema sa likvidnošću i nije pred bankrotom. Rebalansom budžeta deficit će biti doveden do ciljane granice, ispod pet odsto, odnosno na 4,7 odsto - izjavio je u subotu premijer Ivica Dačić posle sastanka sa sindikatima i udruženjima privrednika, koji je trajao gotovo tri sata. Kako navodi premijer, strategija sveukupnog rasta i razvoja usaglasiće se sa svim društvenim činiocima.
- Manjak prihoda, zbog krize, mogli bismo da rešimo zaduživanjem, ali mi to ne želimo, jer bi veći deficit narušio makroekonomsku stabilnost zemlje i zbog toga su mere vlade usmerene na smanjenje troškova kroz rebalans budžeta - objasnio je Dačić. - Srbija je u teškoj ekonomskoj situaciji i Vlada će za mere tražiti široku saglasnost.
Premijer je navode da je zemlja pred bankrotom nazvao glupostima. Kroz rebalans, sva ministarstva morala su da smanje svoje budžete za ovu godinu, a premijer je najavio da će se ozbiljnije "ući ukoštac sa sivom ekonomijom".
- Moramo da utvrdimo strategiju sveukupnog društvenog rasta i razvoja u narednim godinama, to je jedini izlaz iz postojeće situacije - navodi Dačić. - Nismo hteli to da rešavamo nauštrb najsiromašnijih, zbog toga nema zamrzavanja i smanjenja plata i penzija, osim što ćemo svi zajedno morati da podnesemo taj teret da plate i penzije neće rasti koliko bismo želeli, već shodno ekonomskim mogućnostima. Srbija mora ući u reformu javnog sektora i Vlada će u tom pravcu preduzeti energične mere, od kojih će neke biti kratkoročne, a druge dugoročne.
Sastanku je prisustvovao i ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je rekao da su od sindikata i privrednika dobili najširu podršku za reformu u najtežem segmentu - javnom sektoru. Dinkić je najavio da u borbi sa sivom ekonomijom neće biti tolerancije u fiskalnoj disciplini. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, navodi da Vlada za nove mere štednje ima punu podršku, kao i za restrukturiranje preduzeća, ali da očekuje dogovor o promenama Zakona o radu. Orbović je izrazio čuđenje zbog najave da će izmenama Zakona o radu rukovoditi koordinator, a Srbija ima ministra rada i socijalne politike.
- Poslovna zajednica snažno podržava sve mere Vlade Srbije i pohvaljuje državno rukovodstvo što je iz defanzive i odlaganja reformi proteklih decenija, prešlo u aktivno rešavanje ekonomske situacije - kaže Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije.
Dačić je u Jagodini, gde je položio kamen temeljac za italijansku fabriku "Aunde", rekao da je važno da EU dođe u Srbiju, kao i evropske ideje i evropski investitori. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kvadrat naš, cena evropska Stanovi i kuće u Beogradu i posle brojnih pojeftinjenja ostaju nerealno skupi za većinu građana. Beogradski prosek oko 1.400 evra, u Sarajevu 1.020, a u Podgorici oko 1.000 evra  CENE stanova i kuća u prestonici za proteklih nekoliko godina pale su čak 40 odsto, ali su i takve paprene. I ne samo za naš standard, već su dostigle ili prestigle i zemlje iz okruženja, pa i one u razvijenom delu sveta. Prosečna cena kvadrata u Beogradu je oko 1.400 evra, a kreću se u rasponu od 900 do 3.500 evra. Zato ne čudi podatak agencije "Anadolija" da su u Srbiji stanovi, i pored pojeftinjenja u odnosu na prošlu godinu, i dalje među najskupljima u regionu.
Istraživanja tržišta nekretninama pokazalo je da je cena kvadrata u Sarajevu i Podgorici najniža na prostoru bivše Jugoslavije, a u Beogradu i Zagrebu najviša. Dok je prosečna cena u Sarajevu 1.020 evra, u Podgorici oko 1.000 evra, u Zagrebu je oko 1.700 evra. Odmah za njim je naša prestonica, sa pomenutih 1.400 evra.
Podaci specijalizovanog portala "Global properti gajd" pokazuju da je najjeftiniji kvadrat od zemalja Evropske unije u Bugarskoj - u proseku košta 1.305 evra. U Mađarskoj je kvadrat 1.645, a na Malti 1.847 evra. Cena kvadrata stana u većim gradovima Turske je 3.380 evra, u Švedskoj 6.991 evro, Sloveniji 2.786, Italiji 7.213. U Nemačkoj stambeno pitanje može da se reši za, u proseku, 3.094 evra po kvadratu, u Danskoj za 3.094, a u Austriji za, prosečno - 5.109 evra za kvadrat.
- Najjeftiniji kvadrat u našem glavnom gradu može da se nađe u novobeogradskim blokovima, Mirijevu i Karaburmi za 900 i 1.000 evra - kaže Zoran Stojanović iz Agencije "Luks houm". - Najskuplji su u elitnim delovima Novog Beograda, Starog grada, Vračara, Dedinja i Senjaka, gde cena kvadratnog metra dostiže čak 3.500 evra, naravno - za ekstraluksuzne stanove.Stojanović skreće pažnju:
- Potpuno je suludo da se u Beogradu za 1.200 evra po kvadratu nude stanovi veoma niskog kvaliteta, a za isti novac u Cirihu ili Beču u ovom momentu može da se pazari stan tri i četiri klase kvalitetniji. Naravno, i ovi evropski gradovi imaju svoje zone, pa je u ekstradelovima kvadrat višestruko skuplji nego na periferiji.
U oglasima na internet-stranicama trenutno se nude kuće u Španiji od 100 kvadrata za 160.000 evra. U centralnoj Nemačkoj krov nad glavom može da se nađe i za 10.000 evra, a u Paraliji, u Grčkoj, stan od 55 kvadrata košta 60.000 evra. U Berlinu toliki stan je 90.000 evra - oko 1.500 evra po kvadratu, a za isti na beogradskom Studentskom trgu, samom centru, treba najmanje 130.000 evra.
Agenti nekretninama u Beogradu smatraju da su trenutne cene na tržištu mnogo pristojnije nego 2009. godine, kada su divljale preko svake mere. Ipak, vile, luksuzni objekti sa bazenima i placem od desetak hektara u našoj prestonici dostižu cenu i od četiri miliona evra! Istina, do pre nekoliko godina ovakva zdanja prodavala su se i za sedam miliona evra.
BEOGRAD ZA TORONTO
NEDAVNO sam imao situaciju da je klijent prodao stan u Beogradu za 1.200 evra po kvadratu, a zatim sebi za gotovo isti novac kupio stan u Torontu - kaže Zoran Stojanović iz "Luks houma". - Naravno, novi stan nije u nekom centralnom delu kanadskog grada, već u kraju poput našeg Novog Beograda. CENTRALNA SRBIJA - DŽABE
U CENTRALNOJ Srbiji, pa i u selima u okolini Beograda, čitave kuće sa imanjima koštaju od 3.000 do 20.000 evra. Tako se kućica u Krušedol Prnjavoru, opština Irig, sa strujom i vodom, na placu od oko sedam ari, prodaje za 3.000 evra. U opštini Sečanj za dom od 100 kvadrata sa kupatilom i 22 ara placa traži se 7.500 evra, a sređena kuća u Rakovcu od 80 kvadrata košta 15.000 evra. Dobro očuvane kuće od čvrstog materijala i salaši prodaju se za oko 10.000 evra. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Malinari: Više para ili barikade Narodna skupština u utorak raspravlja o problemima malinara. Otkupna cena povećana sa 135 na 185 dinara, ali proizvođači nezadovoljni, jer traže 250, što je cena koju smatraju tržišnom  ARILJE - Prošlonedeljni sastanak proizvođača malina sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem daje prve rezultate: u ariljskom kraju otkupna cena povećana je sa 135 na 185 dinara, a poslanici u Narodnoj skupštini u utorak će diskutovati o malinama kao strateškom proizvodu Republike Srbije. Malinari, međutim, nisu zadovoljni, oni traže 250 dinara za svaki kilogram ovogodišnjeg roda, a u utorak će saopštiti da li će na Vidovdan izaći na proteste.
- Cena jeste povećana, ali je i dalje ispod tržišne. Na pragu smo odluke o protestima i blokadi saobraćajnica, a na ulice ćemo na Vidovdan - kaže Dragan Vukajlović, predsednik Saveza "Srpska malina" - Nažalost, danas cenu najpribližniju realnoj plaćaju nakupci na crnom tržištu, oni plaćaju 220 dinara i donose keš...
Berba će biti u punom jeku za desetak dana, prvi berači sa strane već su stigli u ariljski kraj, ali se armija nadničara iz cele Srbije tek sprema za odlazak put varoši Svetog Ahilija.
- Dolaze nam nadničari iz Bujanovca, Vranja, Leskovca, Grdelice, ali i iz Subotice, sve njih treba pošteno isplatiti. U celoj Srbiji ovog leta neće bitu ubrano više od 30.000 do 35.000 tona malina, nerazumljivo je zašto u opštoj nestašici "crvenog zlata" cena u Srbiji ostaje niska - dodao je Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog "Vilameta".
- Protesti su izvesni, drugi način da izdejstvujemo realnu cenu nažalost ne postoji.
Skupštinski odbor za poljoprivredu inicirao je raspravu o proizvodnji malina, oči proizvođača uprte su u parlament, nadaju se malinari da će "crveno zlato" postati strateški proizvod Srbije. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vlada jednoglasno za rebalans Beograd -- Vlada Srbije jednoglasno usvojila Predlog rebalansa budžeta kojim se predviđa ušteda od oko 36 milijardi dinara i ograničavanje budžetskog deficita na 4,7% BDP.  Time će budžetski deficit biti ograničen na 178,3 milijardi dinara. Usvojeni predlog odmah ide u parlament.
Predlog rebalansa budžeta usvojen je kao deo sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi, a koje podrazumevaju stabilizaciju državnog budžeta, reformu javnog sektora i unapredjenje poslovne klime, navodi se u .
Usvojene su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, čime će biti stvoren osnov za dodatne uštede i bolju kontrolu trošenja novca kroz uvodjenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru.
Vlada je usvojila i Akcioni plan okončanja restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. On predvidja da se u narednih godinu dana pronadje rešenje za 179 preduzeća koja su već više od 10 godina u statusu restrukturiranja, a koja prema procenama Svetske banke državi prave troškove od 750 miliona evra.
Na sednici je usvojen i Nacrt zakona o preuzimanju obaveza JP Putevi Srbije prema putarskim preduzećima i njihovog predtvaranja u javni dug u iznosu od 1,3 milijardi dinara.
Usvojeni predlozi rebalansa budžeta i zakona biće odmah upućeni u Skupštinu Srbije.
b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
