|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
NBS: Dinar sedmi dan u padu Dinar danas ulazi u sedmi dan neprekidnog pada vrednosti prema evru. Zvanični srednji kurs je 113,4 dinara za jedan evro  BEOGRAD - Dinar danas ulazi u sedmi dan neprekidnog pada vrednosti prema evru i nastavlja da slabi prema evru za 0,1 odsto ili devet para, uz još jednu intervenciju od 10 miliona evra na deviznom tržištu, tako da je zvanični srednji kurs 113,4555 dinara za jedan evro, što najniža vrednost dinara prema valuti EU u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
NBS je juče prodala 10 miliona evra na Međubankarskom deviznom tržištu, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, a od početka godine prodala je ukupno 85 miliona evra i kupila 90 miliona dolara.
Objašnjavajući razloge pada dinara, NBS je ocenila da su pritiske na slabljenje dinara pokrenule "loše vesti" u pogledu stanja u javnim finansijama, kao i neizvesnost u vezi sa dinamikom i dubinom reformi na planu fiskalne konsolidacije, zbog čega je neophodno da vlada u što kraćem roku usvoji konkretne mere u pravcu smanjenja budžetskog deficita.
Kako je Tanjugu rečeno u NBS, najava mogućeg smanjenja rejtinga zemlje i negativne preporuke nekih stranih investicionih kuća, vezano za investiranje u dinar, povećali su oprez stranih investitora prema rizicima, što je sredinom prošle nedelje pokrenulo trend slabljenja dinara.
Dinar je danas 2,6 odsto slabiji prema evru nego pre mesec dana, a za 2,8 odsto jači nego pre godinu dana.
Domaća valuta je bila najjača 30. aprila, kada je evro vredeo 110,5426 dinara.
Indikativni kurs dinara prema dolaru juče je oslabio 0,2 odsto i iznosio je 86,7596.
Dinar je prema dolaru na mesečnom nivou slabiji za 2,7 odsto, dok je na godišnjem nivou jači za 7,6 odsto. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ikea“ ulaže milijardu evra u Srbiju Ikea“ uskoro dolazi u Srbiju, što će biti velika investicija, više od milijardu evra, najavio ambasador Švedske Krister Asp  DOLAZAK najpoznatijeg svetskog i evropskog proizvođača nameštaja sve je izvesniji. Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp najavio je da je „Ikea“ na putu da osnuje preduzeće u Srbiji i da će ta kompanija uskoro doći, što će biti velika investicija u Srbiji, od preko milijarde evra, kao i da će uskoro u Srbiju doći i H&M, kompanija koja se bavi proizvodnjom odeće.
Asp je dodao i da Švedska snažno podržava Srbiju da postane članica Evropske unije. Podsetimo, bilo je dosta najava da će „Ikea“ otvoriti fabriku u Srbiji. Jedna od najsvežijih bila je najava prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao da je posle dužeg vremena rešeno pitanje poslovanja „Ikee“ u Srbiji, tako da se „može očekivati da ta kompanija počne da radi u Srbiji u aprilu 2014. godine“. A, ukoliko Srbija u junu dobije datum za početak pregovora, biće još velikih stranih investicija, rekao je tada Vučić. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zbog slabljenja dinara poskupljuje gorivo Pojedine naftne kompanije i privatnici korigovali svoje cenovnike za dinar do dva po litru, a skok cena pravdaju naglim padom dinara  EVRO sve više raste, a Narodna banka Srbije i dalje interveniše prodajom deviza ne bi li ublažila dnevni pad dinara. Uprkos prodatih 20 miliona evra, dinar ipak nastavlja da gubi na vrednosti. Zvaničan srednji kurs u ponedeljak će biti 114,38 dinara za evro, što je rast od 35 para.
- Domaća valuta slabi od kraja maja, i to usled tekućih zabrinutosti oko budžetskog deficita, ali i procesa razduživanja privatnog sektora prema inostranstvu - ističu analitičari Hipo-Alpe-Adrija banke. - Ovi pritisci na slabljenje dinara samo su delimično ublaženi snažnim intervencijama NBS na međubankarskom tržištu, na kome je, u ove dve nedelje, prodala ukupno 135 miliona evra.
Pojedine naftne kompanije i privatnici u Srbiji su već u petak korigovali svoje cenovnike za dinar do dva po litru, a skok cena pravdaju naglim padom dinara u odnosu na evro. Da li će svi i koliko, već za vikend, promeniti cene, zavisi pre svega od reakcije najvećeg igrača na tržištu, „Naftne industrije Srbije“.
- Nije dobro što su nadležni dozvolili da tako naglo ojača evro - kaže Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije. - Jasno je da se posrtanje dinara prvo oseti na cenama goriva. Za koliko će gorivo i da li će poskupeti, teško je prognozirati.
Trenutni skok cena nafte na svetskom tržištu, smatra Tatić, neće uticati mnogo na cene naftnih derivata u Srbiji.
- To su trenutne reakcije na stanje privrede u SAD, Kini,ali ne očekujemo neke veće poremećaje. Nama je trenutni problem odnos evra i dinara, ali i monopol na tržištu koji prerasta u nešto što niko nije želeo.
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zašto nijedna vlast ne može da reši problem javnog sektora? Novosti istražuju - Zašto punih 13 godina nijedna vlast ne može da reši problem javnog sektora. Plate, penzije, bonusi u državnim telima, institucijama i firmama koštaju 2,2 milijarde evra godišnje  NI trinaest godina od kada su pala prva obećanja tadašnje opozicije, a potonje vlasti, da će skresati i rekonstruisati javni sektor u Srbiji, koji guta najmanje polovinu domaćeg budžeta, nije se desilo bukvalno ništa. Sa osnivanjem novih agencija i sa svakim novim izborima, državna administracija, zdravstvo, školstvo, lokalne službe i javna preduzeća dobili bi po nekoliko hiljada novih nameštenika.
Adriano Martins, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, nedavno je rekao da naša zemlja izdvaja tri puta više subvencija za javni sektor nego što je prosek EU. Prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, po parama odvojenim za plate i penzije u ovom sektoru apsolutni smo negativni rekorder.
Prevedeno na jezik brojki, prema procenama Svetske banke i MMF, javni sektor zapošljava oko 550.000 ljudi, što je otprilike trećina svih zaposlenih. Od toga, oko 120.000 su državni činovnici. Poređenja radi, proizvodnja zapošljava oko 300.000 duša, i to je tek 17 odsto ukupno zaposlenih. U poslednjih pet godina 300.000 ljudi izgubilo je posao u privatnom sektoru, dok je javni sektor više zapošljavao nego otpuštao. Najviše zapošljavanja bilo je po raznoraznim agencijama (ima ih oko 130) i javnim preduzećima.Glavni motiv za izbor posla pod državnim okriljem je sigurno nameštenje i atraktivnija plata. Tako se došlo do toga da Srbija danas ima minimum 25.000 viška zaposlenih na državnim jaslama. Samo u 1.300 preduzeća čiji je osnivač republika, pokrajina ili lokalna samouprava radi oko 280.000 ljudi!
Prema tvrdnjama Dragoljuba Rajića iz Unije poslodavaca, zarade u javnom sektoru su u ovom trenutku za 26,7 odsto veće nego u privredi. U evropskim zemljama one su na istom nivou ili čak i niže.
- Posle penzija, javni sektor je najveći „gutač“ budžeta. Zajedno povlače iz državne kase oko 4,6 milijardi evra godišnje, a sam javni sektor nas svake godine košta 2,2 milijarde - tvrdi Rajić, i dodaje da puno tog novca „curi“ ne samo na zarade, već na raznorazne bonuse, reprezentacije, varijabile... Pritom, produktivnost čak i u tako osiromašenoj privredi rasla je 3,6 puta brže nego na državnom uhlebljenju.
Ključno pitanje ipak jeste zašto nijedna vlast, uprkos čvrstim obećanjima, nije uspela da reši problem javnog sektora?
- Duplirali su zaposlene, tražili uhlebljenje za rođake, kumove, partijske kolege. „Pumpali“ su plate, pa su danas najveće u beogradskim komunalnim preduzećima. I dok je realna prosečna plata u zemlji 35.000 dinara, gradski komunalci svojim prosečnim primanjima i do 70.000 nerealno je dižu na 46.000. Među političarima je premalo menadžera koji su imali firme i koji bi vodili državu kao uspešno preduzeće - zaključuje Rajić.
Naravno da grcajuća privreda to ne može da izdrži. Međutim, naši sagovornici nisu fascinirani ni merama koje se najavljuju, jer kažu da su sve kratkog daha, a Srbiji je potrebno sistemsko rešenje. Saglasni su da prvo treba pročešljati ono što je obećano - državne agencije, a zatim i uvesti menadžere umesto partijskih aparatčika na čelo javnih preduzeća.
 Novo pitanje je da li za to ova ili bilo koja druga vlast ima snage, ali i šta uraditi sa viškom zaposlenih za koje nema para za socijalni program, a nova gladna usta su ovoj zemlji najmanje potrebna.
- Sve političke stranke u zemlji plediraju na podršku svih društvenih grupa - građana, seljaka, inteligencije, pa i birokratije, pa im je nemoguće da povuku oštre ekonomske mere koje bi išle nauštrb bilo kog sloja stanovništva - smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.Najveći deo javnog sektora, podseća, upravo čine obični zaposleni u komunalnim preduzećima, školama, bolnicama, sudovima, i to su glasači koji mogu strogo da vas kazne na izborima. I on se slaže da su ova preduzeća, ministarstva i opštinske službe godinama bili najbolji resurs za izražavanje zahvalnosti stranačkim agitatorima i simpatizerima na izborima.
- Nikada nismo imali ozbiljnu raspravu o tome šta želimo da plaćamo, šta treba finansirati novcem poreskih obveznika, nikada se nije u Skupštini pokrenulo pitanje da li određeno ministarstvo treba da ima baš toliko zaposlenih... Ništa ne treba raditi preko noći, ali bi za početak vlast trebalo da ispuni obećanja. Neka krenu od gašenja agencija - sugeriše Nenadić.
Za profesora ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodraga Zeca rešenje je, uslovno rečeno, vrlo prosto - razdvojiti koncept normalne države koja je servis građana od partijske:
- Ne može jedna vlast da dođe i postavi svoje nesposobne sudije, pa onda dođe druga i dovede druge, svoje, takođe nesposobne. Na kraju, više ne možemo da odvojimo žito od kukolja. Potreban nam je koncept i da se zna koliko Srbiji treba dobrih sudija, dobrih učitelja ili lekara, činovnika, koliko operacionih sala...
On Srbiju poredi sa ormanom koji niko godinama nije sređivao i koji je pun nepotrebnih stvari još od SRJ, pa preko SFRJ i SCG, do danas. A potrebna nam je mala, efikasna, precizna i nekorumpirana državna mašina koja će napraviti koncept šta joj treba, pa spram toga izračunati troškove i izabrati ko joj je zaista potreban, a tek na kraju sabrati viškove i videti šta sa njima.
NAJVIŠE U ZDRAVSTVU I SOCIJALI
NAJVIŠE zaposlenih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti - 140.000 ljudi, potom u obrazovanju - oko 120.000, pa u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju - oko 120.000, vojsci i policiji - 85.000, Vladi, upravama, direkcijama i agencijama - više od 28.000 i lokalnoj samoupravi - preko 23.000.
NAJVEĆE PLATE GUBITAŠIMA
ZANIMLJIVO je da javna preduzeća koja su među najvećim gubitašima ujedno imaju i najveće plate. Ona raspolažu trećinom srpske imovine, mnoga imaju i monopole, a stvaraju svega 10 odsto profita domaće ekonomije. Zaposleni u njima neretko zarađuju i do 40 odsto više, a ponegde čak i trostruko više nego radnici u privatnim firmama. POSAO 5.000 EVRA
KAKO tvrde u Uniji poslodavaca, pojedina javna preduzeća čak su, da bi udomila stranačke kadrove, na većinu radnih mesta za koje je bio potreban jedan zaposleni, zapošljavali i rezervnog igrača (naravno stranačkog).
Šuška se i da je radno mesto u profitabilnoj državnoj firmi „na crno“ koštalo 3.000-5.000 evra. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Velike investitore teraju dozvole Vodeći svetski prodajni lanci i dalje zaobilaze srpsko tržište uprkos dugogodišnjim najavama o brzom dolasku. Problem nejasne i komplikovane procedure  NI posle nekoliko godina od prvih najava da nam stiže švedska „Ikea“, nemački „Lidl“ ili „H&M“, nema preciznijih najava kada će ti lanci zaista u Srbiji otvoriti svoja vrata za potrošače. Jer, poznati svetski prodajni lanci - zaobilaze nas u širokom luku, zbog kako kažu, „komplikovane i nejasne procedure“.
Zamršena pravna i administrativna procedura koči brži dolazak stranih trgovinskih kuća, nezvanično ukazuju predstavnici stranih kompanija: „U Srbiji je tržište nekretnina nesređeno, puno neregulisanih imovinsko-pravnih pitanja, a veliki problem je i nerazvijena infrastruktura, tako da sve traje malo duže“.
- Još uvek smo u fazi završavanja administrativnih procedura, tako da proces kupovine zemljišta nije završen - kažu u predstavništvu „Ikee“. - Kada to privedemo kraju, bićemo u situaciji da o svemu detaljno obavestimo javnost.
„Ikea“ opsežno analizira tržište i dolazi samo kada se srede sve obaveze prema propisima zemlje, i to je princip u svim zemljama gde posluju.U stalnom smo kontaktu sa predstavnicima „Ikee“, razgovarali smo i prošlog meseca i rečeno nam je da su kupili treću parcelu i da je u toku proces dobijanja dozvola za gradnju - kaže za „Novosti“ Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine Srbije. - Ponudili smo im pomoć, a oni su istakli da se to odvija svojim tokom. Inače, u planu je da „Ikea“ u Beogradu bude regionalni centar za tržišta Slovenije, Hrvatske, Srbije i Rumunije.
Ministar Ljajić napominje da nijednu dozvolu više ne izdaje ministarstvo i da je sada „lopta“ u rukama nadležnog Sekretarijata za izdavanje građevinskih dozvola Beograda. On dodaje i da se vode pregovori sa trgovinskim lancima iz Francuske, Nemačke i Austrije, koji bi došli na srpsko tržište, ali da još nema konkretnih dogovora.
Nemački diskontni lanac „Lidl“ bira lokacije u nekoliko gradova Srbije gde bi trebalo da otvori supermarkete. Za sada su, prema rečima Dragana Čigoje, direktora razvoja „Lidla“, u Srbiji odredili lokacije u Valjevu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Beogradu, Smederevu i Nišu.
- Poslovna politika kuće predviđa da se prvo kupe i opreme lokacije, a potom da se gotovo u isto vreme otvori više objekata - kaže Čigoja, ali ne precizira kada bi do toga moglo da dođe. ŠVEĐANI
ŠVEDSKA kompanija „H&M“ osim u Beogradu, gde bi već krajem jeseni mogla da otvori prodavnicu i prikaže svoju novu kolekciju, ima u planu da otvori objekte i u Nišu i Kragujevcu. „H&M“ prodaje garderobu različitih cenovnih kategorija. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Hrana završava u smeću
U Srbiji, bez obzira na besparicu, i dalje se bacaju namirnice u velikim količinama. U kontejnerima se nađe oko 250.000 tona prehrambene robe godišnje  BEZ obzira na sve veću besparicu i u Srbiji godišnje u smeću završe - tone namirnica. Doduše, porodice sada bacaju sve manje hrane, jer se više vodi računa o svakom potrošenom dinaru.
Godišnje se u našoj zemlji, prema rečima Milana Prostrana, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, bacalo oko 250.000 tona prehrambenih proizvoda. To je bilo, kaže, vreme i drugačije kupovne moći i bolje organizacije ishrane po školama, bolnicama, velikim kompanijama, zatim vojsci, policiji i to je moglo na neki način da se "izmeri".
- Ni Srbija nije izolovana od sveta, pa i za nju važi da hrana završi u smeću zbog strogih rokova prodaje, velike ponude, lošeg skladištenja - kaže Prostran.
Grube procene pokazuju da je prodaja hleba u Srbiji opala od osam do deset odsto. Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni. Sada, pojedina istraživanja pokazuju da se zbog besparice, oko sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, kupuje i manje količine hleba. Dnevno se, primera radi, samo u Beogredu proda od 900.000 do milion vekni, a sada se, u odnosu na period pre krize, manje proda dnevno oko 100.000 vekni.- Nije toliko smanjena potrošnja, koliko se više vodi računa o hlebu - tvrdi Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije. - Ne mogu da kažem da građani bacaju hleb, pre je to situacija u restoranima. Naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode i računa o načinu ishrane. Proizvodnja hleba povećava se u ruralnim zonama, dok je u nekim gradskim zonama za 10 odsto smanjena prodaja belog hleba, ali je zato porasla prodaja specijalnih vrsti vekni. Povraćaj hleba proizvođačima umesto ranijih 11 i 12 odsto, sada je smanjen na tri do pet odsto.
JOŠ NIJE ZAŽIVELO
SVUDA u svetu se roba, kojoj će kroz mesec ili dva isteći rok, prodaje na akcijskim sniženjima i do 70 odsto, ali to kod nas nije slučaj. Trgovci ističu da takva praksa kod nas još nije zaživela u punoj meri, mada je pojedine kuće polako praktikuju.
- Svakog meseca u velikim marketima izložimo robu pred istek roka upotrebe, koja je na značajnom popustu - kaže Olivera Ćirković, pi-ar "Univereksporta". - Ona mora da bude vidno obeležena, kako potrošače ne bismp doveli u nezavidnu situaciju. SVET
PODATKE o bacanju čak polovine od četiri milijarde tona hrane proizvedene u svetu treba prihvatiti s rezervom. Pitanje je gde se baca. Sirotinja, kaže Prostran, sigurno ne baca namirnice, a možda su velike količine robe kojoj ističe rok upravo upućene najsiromašnijima. Bogate zemlje vode računa da se hrana ne baca i to je deo njihove kulture. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Spas u štednji, slede i otkazi Predstavnici vladajuće koalicije usaglasili mere kojima treba da se smanji deficit državnog budžeta. Štednja na subvencijama, nabavkama i ulaganjima. Na jesen na dnevnom redu racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru  VLADA je sve bliža paketu mera koji će zaustaviti rast "minusa" srpskog budžeta. Na sastanku predstavnika stranaka vladajuće koalicije u utorak dogovoreno je kako će se kretati plate i penzije ove i sledeće godine. Oktobar će, po svemu sudeći, zaposlenima, koji plate primaju iz budžeta, i najstarijima doneti povišicu od 0,5 odsto. Dogovoreno je smanjenje javnog sektora, a predstoje i izmene Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji. Detalji paketa ekonomskih mera biće usaglašeni u nedelju- Shodno zaključku s prethodnog sastanka, ove godine se ne planira ni zamrzavanje ni smanjenje plata i penzija, dok će njihov dalji rast u 2014. godini biti u skladu sa rastom privrednih aktivnosti - navodi se u saopštenju Vlade Srbije posle održanog sastanka.
Budžet će se tako spasavati smanjenjem rashoda. Neophodnih 40 milijardi sačuvaće se smanjenjem subvencija, pre svega gubitašima, manjim nabavkama robe i usluga i manjim investicijama. Već na jesen, kako je u utorak najavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, na dnevnom redu će biti racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru.bi se na jesen doneli zakoni koji će omogućiti racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru.Srbiji predstoje ozbiljne strukturne reforme. Podsticaćemo samo one koji mogu da proizvode, da ulažu i zaposle ljude, a ne želimo više da trošimo novac na gubitaše i na neproduktivne aktivnosti. Budžetski deficit će biti ograničen na 4,7 odsto BDP-a na republičkom nivou.
Procene nekih međunarodnih institucija, među kojima i Svetske banke, kažu da budžet plaća najmanje 20.000 zaposlenih više nego što je državi potrebno. Prekobrojnih je, prema njihovoj proceni, najviše u lokalnim samoupravama, među nemedicinskim osobljem u zdravstvu i prosvetarima u seoskim područjima.Predstavnici stranaka vladajuće koalicije su se dogovorili i da se krene u reformu radnog zakonodavstva i Zakona o planiranju i izgradnji. Izmene prvog treba da omoguće lakše zapošljavanje, ali i otpuštanje. Glavna zamerka investitora je način obračuna otpremnina i njihov zahtev je da se one isplaćuju samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca.
Stručnjaci, s druge strane, napominju da je neophodno uvođenje fleksibilnog radnog vremena. Na građevinsku dozvolu u Srbiji se sada čeka i 260 dana, pa bi nova zakonska rešenja trebalo da pojednostave birokratske procedure. A kad je reč o mogućnostima privrede da finansira povećanje plata i penzija, Fiskalni savet je nedavno poručio da naredne godine one ne bi trebalo da rastu više od dva odsto.
EFIKASNIJE
SRBIJI je, smatra profesor Milojko Arsić, potrebno efikasnije upravljanje investicijama kako naši putevi ne bi bili skuplji od nemačkih. Istovremeno, potrebno je omogućiti lako menjanje vlasnika nesolventnih preduzeća, pa i u privatnom sektoru da se ne bi ponovila sudbina putarskih firmi koje su bile u vlasništvu Mila Đuraškovića. Trajne kontrole budžeta izgleda da nema bez reforme penzionog sistema.
- Prvi korak bi moralo da bude nagrađivanje onih koji kasnije odlaze u penziju i smanjenje primanja onima koji se ranije penzionišu - smatra Arsić. - Sledeći korak bi trebalo da bude povećanje starosne granice za žene. OPREZNO
EKONOMISTI upozoravaju da Vlada mora bude oprezna u štednji, kako se ne bi usporio privatni sektor. - Iz ugla fiskalne politike mora da se uštedi 40 milijardi dinara, ali to treba uraditi na optimalan način - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Bilo je bolje da se uštedelo na platama i penzijama i da su se oporezovale veće zarade u javnom sektoru. Moguće je uštedeti 40 milijardi dinara i na diskrecionim rashodima. Važno je da te uštede ne naškode privredi. Od nekih investicija i javnih nabavki treba odustati, ali ne treba odustati od investicija u infrastrukturu niti rizikovati da štednja u nabavkama dovede do nestašice lekova ili nečeg sličnog. Ne bi trebalo ni da se kasni u plaćanju privatnom sektoru. Uz štednju, potrebni su kratkoročni stimulansi privredi da bi preduzeća preživela. Neophodno je istovremeno otpočinjanje strukturnih reformi. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Državne firme na čelu gubitaša Gubitak srpske privrede lane bio 63 milijarde dinara, a najveći deo "zaradila" su javna preduzeća. Najveći minus ima "Srbijagas" - 35 milijardi dinara. NIS predvodi uspešne firme  SRPSKA privreda prošlu godinu je završila u gubitku od 63 milijarde dinara. Najveći deo "minusa", čak 87 odsto, stvorila su javna preduzeća. Državne firme su 2012. godinu okončale sa manjkom od 54 milijarde dinara i on je sedam puta veći nego u 2011. godini. Za razliku od ostatka privrede, državna preduzeća, pokazuje u sredu predstavljena analiza Agencije za privredne registre, stvorila su gubitak i u redovnom poslovanju.Preduzeća u Srbiji su se tako vratila na krizne staze. Posle "plusa" od 64 milijarde dinara upisanog u 2011. firme su, pritisnute kreditima, nastavile da uvećavaju gubitak. Najveći gubitaš među javnim preduzećima, ali i u čitavoj srpskoj privredi je "Srbijagas" sa manjkom od 35,1 milijardu dinara. Najbolji poslovni rezultat i lane je postigao NIS, koji je poslovao sa dobitkom od 49,5 milijardi dinara. Među 490 javnih preduzeća, gubitaša je čak 198.
- Srpska privreda u 2012. je, kao i ranijih godina,imala pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja, ali on nije bio dovoljan da finansira kursne razlike i razne otpise koji su posledica poslovanja - objašnjava Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja i boniteta APR.
- Pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja nije bio dovoljan da finansira rashode, kursne razlike i razne otpise koji su posledica poslovanja iz pozajmljenih sredstava. Dalje pozajmljivanje više ne proizvodi pozitivan efekat. Srpska privreda više ne može da napravi rezultat koji je veći od troškova pozajmljenih sredstava. Gubitak je, ipak, manji nego u prvim kriznim godinama.
Javnim preduzećima, međutim, ni redovno poslovanje, bez pratećih troškova, nije donelo dobitak, već "minus" od tri milijarde dinara. Tokom 2012. su uspeli da stvore 17 milijardi dinara finansijskih gubitaka i još 34 milijarde ostalih gubitaka.- Pitanje je zašto su javna preduzeća ostvarila gubitak i u redovnom poslovanju - kaže Ružica Stamenković. - Ostali gubici su cena zaduživanja i cena otpisanih potraživanja. To može da znači i čišćenje bilansa javnih preduzeća, ali samo ako se ti otpisi ne budu videli i narednih godina.
Zdravo tkivo srpske privrede čini 35.030 preduzeća, što je 38,8 odsto, koja mogu i dalje da se pozajmljuju. Ona ostvaruju 75 odsto ukupnih prihoda privrede, a zapošljavaju 63 odsto radnika. Među javnim preduzećima kreditori bi sredstva odobrili ako ih zatraži neko od 291 bonitetno sposobnih.
PADA ZAPOSLENOST
I TOKOM prošle godine privreda u Srbiji je smanjivala radnu snagu. U 92.157 preduzeća, koja su podnela finansijske izveštaje, radilo je ukupno 1.004.336 ljudi. To je za 1,4 odsto, odnosno 14.381 radnik, manje nego u 2011. godini.
DO GUŠE U DUGOVIMA
PRIVREDA se zaduživala nemilice i tokom 2012. Učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja je smanjeno sa 36,8 na 34,6 odsto. Jedan pozajmljeni dinar bio je pokriven sa svega 60 para sopstvenih sredstava, a godinu ranije sa 66 sopstvenih para.
AMBIJENT
SRPSKA privreda lane je poslovala uz inflaciju od 12,2 odsto i slabljenje dinara od 8,7 odsto. Nasuprot tome, u 2011. godini, kada je privreda bila u "plusu", dinar je ojačao za 0,8 odsto, a inflacija je bila sedam odsto. Prošle godine bruto domaći proizvod Srbije je smanjen za 1,7 odsto, a industrijska proizvodnja za 2,9 odsto. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Austrijski hotel raspisao konkurs za dvorsku ludu, plata 1900 evraBEČ - Jedan austrijski hotel raspisao je konkurs za posao i traži dvorsku ludu, koja će biti komunikativna, ekstrovertna, muzički nadarena i maštovita. Od svih kandidata se traži da donesu i sviraju pred komisijom tokom intervjua za posao jedan instrument, a takođe su dobro došli i kreativni kostimi.
Kandidat koji prođe konkurs zarađivaće mesečno od 1.400 do 1.900 evra.
Direktorkla hotela Melani Frenki rekla je da je ideja za ovaj konkurs došla jer gosti hotela treba da se tretiraju kao da su prinčevi i princeze, a da su "dvorske lude luksuz koji kraljevske porodice treba da imaju".
Hotel, koji se nalazi u austrijskoj provinciji Stirija dizajnirao je poznati umetnik Fridensrih Hundertvaser, a Frenkijeva je rekla da će se dvorska luda uklopiti u taj ambijent. GdeInvestirati
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Na putevima ostvaruju samo minus Preduzeća iz oblasti saobraćaja i skladištenja 2012. „zaradila“ gubitak od 54 milijarde dinara. Građevinarstvo lane dostiglo manjak od 37 milijardi dinara, osam puta veći nego u 2011.  NAJUSPEŠNIJE i najneuspešnije kompanije u Srbiji odredile su sudbinu svojih sektora. Prošle godine su sa najvećim gubitkom poslovala preduzeća iz oblasti saobraćaja i skladištenja. Dostigla su „minus“ od 54 milijarde dinara, a najveći deo odlazi na manjak „Srbijagasa“ od 35 milijardi dinara, koji je i najveći gubitaš srpske privrede u 2012. godini. S druge strane, najveći dobitak ide na „dušu“ rudarstva, oko 40 milijardi dinara. U ovoj delatnosti posluje najuspešnija kompanija, NIS, koja je lane ostvarila dobit od 49 milijardi dinara.
Prevoz ljudi i skladištenje robe samo godinu ranije kompanijama su omogućili dobit od oko 14,5 milijardi dinara. U ovom sektoru su, međutim, i „Železnice Srbije“. One su lane imale gubitak od oko 16,6 milijardi dinara. Godinu ranije, zahvaljujući tome što je država preuzela deo njihovih starih dugovanja, bile su u dobitku. Deo gubitka saobraćaja ide i na teret „Jat ervejza“, koji je 2012. završio sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara. I ostala saobraćajna preduzeća imala su problema.
- Sektor saobraćaja je prošle godine bio opterećen negativnim kursnim razlikama - kaže Velibor Sovrović, direktor „Laste“ i potpredsednik Privredne komore Srbije. - Prošlu godinu je obeležio i skok cena goriva, a i broj putnika je smanjen. Ove godine očekujemo stabilizaciju, pre svega jer je kurs prilično stabilan, kao i cene goriva. I dalje pada broj putnika, i to između osam i deset odsto, ali naše preduzeće u prvih šest meseci beleži nešto bolje rezultate.U Srbiji je lane neprofitabilno poslovalo još devet sektora. Posle saobraćaja, najveći minus su dostigli građevinari - skoro 37 milijardi dinara. To je čak osam puta veći minus nego u 2011. godini.
- To je zbog toga što je realizacija posla bila mala - objašnjava Goran Rodić, ekspert iz oblasti građevinarstva. - Firme su zbog nelikvidnosti uzimale kredite po zelanaškim kamatama. Tako su poboljšavale finansijsku situaciju, jer im država i lokalne samouprave nisu redovno plaćale. Novi poslovi, međutim, nisu došli. Istovremeno gas je poskupeo 50 odsto, a cene kvadrata, zbog male tražnje, nisu menjane. Građevinska industrija je desetkovana. Sada država najavljuje stečaj preduzeća. Neće im isplatiti dugovanja, ona neće svojim dužnicima, a radnici će ostati državi na „vratu“.
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja su u gubitku od 14 milijardi dinara, skoro isto koliko i poslovanje sa nekretninama. Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, godinu su završili u „minusu“ od skoro 13 milijardi dinara. Godinu ranije poslovali su sa dobitkom od 22 milijarde dinara. DOBITNICI
SA dobitkom u Srbiji je lane poslovalo devet sektora. Među njima, čak osam je bilo u „plusu“ i u 2011. godini. - Najveći pozitivan neto finansijski rezultat, kao i u prethodnoj godini, iskazalo je rudarstvo - piše u saopštenju Agencije za privredne registre. - Slede informisanje i komunikacije sa dobitkom od 15,7 milijardi dinara, i trgovina na veliko i na malo, sa dobitkom od 10,8 milijardi dinara, i on je udvostručen u poređenju sa prethodnom godinom. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 26 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
