Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 05 Dec 2020, 11:15


Autoru Poruka
Truth and Pain
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 22 Okt 2012, 11:06
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946

OffLine
Životna priča – Vivijen Li: Lepota kao krst, ludilo kao usud

Slika

Jedna od najlepših glumica Vivijen Li patila je od bipolarnog poremećaja izazvanog dvostrukim pobačajem, a česti nervni slomovi praćeni raskalašnim ponašanjem oterali su i ljubav njenog života Lorensa Olivijera

O tome ću misliti sutra izgovorila je glumica Vivijen Li u kultnom filmu Prohujalo sa vihorom, koji je postao ženska biblija mnogo pre Sex&City. Skarlet O’Hara bila je idol dvadesetog veka, a i danas je smatraju jednom od najintrigantnijih filmskih likova ikada. Ova Britanka koju opisuju najlepšom damom sa Ostrva od najranijih dana bila je žena granica koja je u svakoj situaciji davala sve od sebe. Volela je strasno i po svaku cenu, nije prezala od prezira okoline i imala hrabrosti da se suoči sa svima. Međutim, ono čemu nikako nije mogla da parira bilo je psihičko oboljenje. Na samom početku karijere dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj zbog kojeg je izgubila mnoge velike projekte, prijatelje, dostojanstvo i ljubav svog života.


Slika

Vivijen Meri Li je rođena 5. novembra 1913. u Dardžilingu, u Britanskoj Indiji, u porodici Ernesta Hartlija, britanskog oficira u indijskoj konjici, i Gertrude Robinson, Irkinje jermenskog porekla. Bila je jedinica i to joj je i omogućavalo da ima potpunu podršku roditelja. U Indiji je sa porodicom živela do svoje šeste godine, a nakon toga preselila se u Britaniju. Vivian se prvi put pojavila u pozorištu sa tri godine recitujući pesmicu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Roditelji su je već 1920. godine poslali na školovanje u manastir u Engleskoj. Pored zanimanja za književnost, ona je igrala balet, svirala čelo, klavir i aktivno učila i govorila strane jezike. Otac joj je pomogao da se upiše na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Krajem 1931. upoznala je Herberta Lija Holmana, trinaest godina starijeg advokata. Venčali su se 20. decembra 1932. godine, ona je napustila studije i ubrzo je rodila ćerku Suzan Ferington. Ove promene nisu je sputale u glumačkim planovima. Ubrzo nakon porođaja, Vivian se vratila na započete studije glume koje je završila u rekordnom roku. Prijatelji su je predložili za manju ulogu u filmu Stvari izgledaju bolje, što je bio njen filmski debi, a nakon toga je svoje ime Vivijen Holman promenila u Vivijen Li.

Slika

Nakon uloge u predstavi Maska vrlina 1935. godine, Leigh je dobila sjajne kritike, a tada su usledili intervjui i novinski članci. Ovom ulogom očarala je i mladog, oženjenog glumca koji je harao londonskim pozorišnim scenama prvenstveno zbog svoje lepote i talenta - Laurence Oliviera. Ljubav se, i pored svih objektivnih prepreka, rasplamsala. Čak i pre nego što ga je upoznala, govorila je kako će postati njegova žena, iako je već bila u braku. Dok su glumili ljubavnike u filmu Vatra iznad Engleske, između Olivijera i Vivijen razvile su se simpatije, a posle snimanja započeli su i vezu. Svedoci tog vremena tvrde da su njih dvoje bili najlepši i najzaljubljeniji par. U tom periodu, ona je pročitala roman Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom i rekla agentu da je predloži za ulogu. Posle je isticala: Sama sam se angažovala za ulogu Scarlett O'Hare. Toliko se pričalo o filmu pre samog snimanja da je pitanje izbora glumaca postalo gotovo od društvenog značaja. Ipak je uspela da trijumfuje na kastingu, a lik je uvežbavala tako što je satima pred ogledalom ponavljala replike. Nakon premijere koja je bila pravi hit, mnoge žene su je oponašale, neki su je oslovljavali sa Skarlet, a ona sama je zbog ove uloge postala mit. Kritičari i reditelji koji su davali komentare poput Lepotica čija je zanosna lepota često znala zaseniti njene vrtoglave uspehe kao glumice i Potpuna glumica sprečena lepotom. Ona sama je govorila: Ljudi misle da ako izgledaš prilično zgodno, ne znaš da glumiš, a budući da je meni stalo jedino do glume, mislim da lepota ne može biti veliki hendikep ukoliko stvarno želiš da izgledaš kao lik kojeg tumačiš, a koji nije kao ti. Bilo kako bilo, ovo je bila njena životna uloga, a u isto vreme Olivier je igrao u Orkanskim visovima. U tom periodu njih dvoje su vladali svetom. Među deset Oskara koje je osvojio film Prohujalo sa vihorom, bila je i nagrada za najbolju glumicu koju je osvojila Vivijen.


Slika

Četrdesetih godina počele su da se dešavaju situacije koje su loše uticale na njeno duševno zdravlje. Menjala je raspoloženja i ubrzo stekla reputaciju teške i nerazumne osobe. Čak je bila hirovita i na snimanju Vihora. Na to je uticao i loš odnos sa suprugom koji nije hteo da joj da razvod. Sama je smatrala da nikada neće moći potpuno da uživa u svojoj sreći koja je izgrađena na dve tuđe nesreće. Ipak, Lari je bio uz nju u svakom trenutku kako bi joj dokazao da se, bez obzira na sve, vredi boriti za svoju sreću. U prilog građenju njihovog bračnog života išlo je i ponašanje njene ćerke i Lorensovog sina, koji su prihvatili svoju maćehu, odnosno očuha kao prave roditelje. Olivijer i Vivien su počeli da žive zajedno, iako su Holman i Olivijerova žena, glumica Džil Esmond, i dalje odbijali da im daju razvod. U međuvremenu, Vivian je rešila nesuglasice sa Holmanom kome je često pisala iz Amerike: Prezirem Holivud... nikad se neću navići na ovo - kako mrzim filmsku glumu! Prohujalo sa vihorom doneo je Vivijen slavu, ali ona je tvrdila: Ja nisam filmska zvezda - ja sam glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život koji se povodi lažnim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nađe divnih uloga. U februaru 1940. godine, Jill je dala razvod Olivieru, a i Holman je potpisao papire o sporazumnom raskidu braka.

Slika

Posle toga, Olivie i Li venčali su se u Kaliforniji, a na svečanosti su bili prisutni samo njihovi kumovi Ketrin Hepebern i Garson Kanin. Sledećih godina bračni par je obilazio kastinge na kojima je Olivijer dobijao uloge, ali ona je bivala odbijana. Zato su zajedno postavili pozorišnu predstavu Romeo i Julija na Brodveju, u nju su uložili svu ušteđevinu, a neuspeh je doneo i finansijsku katastrofu. Vratili su se u Englesku, a Vivijen je 1943. godine putovala severnom Afrikom nastupajući pred vojnicima. Posle nekoliko meseci, usled ogromnih fizičkih napora kako bi zaradila što više novca, razbolela se od tuberkuloze. Ni to je nije nateralo da se smiri pa je u proleće počela da snima film Cezar i Kleopatra. Tada je otkrila da je trudna, ali je ubrzo pobacila. Gubitak bebe doveo je do pada u tešku depresiju. Oni koji su se bavili njenim likom i delom, često su isticali kako je ona žarko želela dete sa Olivierom, ali da to nikada nije priznavala. Tada su počeli da je muče nervni slomovi koje su kasnije psiholozi definisali kao maničnu depresiju. Glumica je često menjala raspoloženja, patila je od nesanice, paničnih napada, bila je često vrlo gruba prema bliskim osobama, vređala ih i čak fizički nasrtala na njih, a zatim im se pokorno izvinjavala šaljući poklone, pisma i cveće sa molbama za oproštaj. Dešavalo joj se čak da je imala seksualne odnose sa potpunim strancima, ljudima koje bi bukvalno pokupila s ulice. Neadekvatno lečenje samo je pogoršavalo situaciju.

Slika

Glumica je često silom priključivana na elektrošok terapiju ili su joj davane velike količine sedativa. Ono što je bilo za divljenje jeste da je čak i posle takvih terapija izlazila na scenu i igrala datu ulogu najbolje što je mogla. Njen muž je pričao da je ponekad bila u toliko lošem stanju da su je uloge koje je igrala opsedale, naročito lik Blanche Dubois. Vivian je igrala u pozorišnoj verziji kultne drame Tramvaj zvani želja Tennesseeja Williamsa. Nakon 326 nastupa, angažovana je i za filmsku verziju. Izjavila je za Los Angeles Times: Devet meseci sam u pozorištu bila Blanche Dubois. Sada ona upravlja mnome. Ova uloga joj je donela drugog Oskara za najbolju glumicu, a kasnije je isticala da ju je igranje Blanche odvelo u ludilo. Za vreme snimanja ovog filma pričalo se da je Marlon Brando u tajnoj vezi sa Vivijen. Posle izjave Dejvida Nivena da je video Branda i Lorensa kako se ljube u bazenu njihove porodične kuće, šaputalo se da su njih dvojica u vezi. Li je navodno znala za njihovu aferu. U svojoj autobiografiji, Brando je napisao: Nikada ne bi spopadao Larryijevu piletinu jer je Larry bio izuzetno dobar momak.

Slika

Baš u vreme kada su se borili sa teškom situacijom, Olivier je proglašen vitezom, a ona mu se pridružila u Bakingemskoj palati na inauguraciji. Postala je Lejdi Olivire, titula koju je nosila sve do smrti. Olivije je 1948. godine postao i član Saveta reditelja pozorišta Old Vic, a nakon svečanosti on i Vivijen zaputili su se na turneju po Australiji i Novom Zelandu kako bi prikupili sredstva za pozorište. Članovi glumačke družine kasnije su se prisećali nekoliko svađa između para, a najdramatičnija je bila ona kada Vivian nije htela da izađe na pozornicu. Olivier ju je ošamario, a ona mu je uzvratila i opsovala ga pre nego što je otišla na scenu. Pri kraju turneje, oboje su bili iscrpljeni i bolesni, a Olivije je rekao novinarima: Možda ne znate, ali razgovarate sa parom hodajućih leševa. Kasnije je rekao kako je u Australiji izgubio Vivian.

Slika

U januaru 1953. godine Vivian je snimala film Slonovski hod sa Piterom Finchom. Ubrzo nakon početka snimanja, doživela je nervni slom pa ju je na setu zamenila Elizabeth Tailor. Olivier ju je vratio u njihov dom u Engleskoj, gde mu je priznala za svoju aferu sa Finchom. Zaljubila sam se u njega – rekla je prevarenom mužu koji je uprkos povređenom egu odlučio da ostane s njom i pomogne joj da se oporavi. Za to su bili potrebni meseci, a zbog te epizode mnogi njihovi prijatelji su saznali za njene probleme. Larryju je čaša bila prepuna, posle dvadeset godina braka i ogromne ljubavi želeo je da stavi tačku na njihovu sve samo ne normalnu vezu. Nije više mogao da podnese sebe pored nje, borbu sa maničnim stanjima svoje Vivian, a ni sukobe sa prijateljima koji su ga osuđivali što sve to trpi. Iako rešen, ipak nije mogao da je ostavi. Odlučio je da ostane, samo još ovaj put. Nedugo potom Vivian je zatrudnela po drugi put, ali se scenario ponovio, opet je pobacila. Pala je u depresiju koja je potrajala mesecima. Kada se oporavila, pridružila se Olivieu na evropskoj turneji koja je prekinuta zbog njenih čestih izliva besa. Bio je to i kraj njihove romance. Po povratku u London, njen prvi muž Herbert Leight Holman, koji je imao veliki uticaj na svoju suprugu, ostao je pored nje kako bi pokušao da je smiri. Vivian je 1958. otpočela vezu sa glumcem Jackom Merivalom koji je znao za njeno zdravstveno stanje i uverio je Oliviera da će se brinuti o njoj. Dve godine kasnije, ona i Laurence su se razveli, a on se oženio mladom glumicom Joan Plowright. Vodili su miran život, imali tri sina, ali Joan nije mogla da parira Vivian ili da je zameni. Bila je suviše jednostavna. Iako nikada više nisu bili zajedno, najlepša Britanka kako je novinari često nazivaju, jednom je rekla: Radije bih proživela kratak život sa Larryem, nego se suočila sa dugim bez njega. Do svoje smrti uz sebe je nosila sliku iz mladosti svog drugog supruga. Njihova ljubav je bila fatalna, verovatno kobna, ali večna.

Slika

U maju 1967. godine zdravstveno stanje joj se znatno pogoršalo, a tuberkuloza uznapredovala. Nepunih mesec dana kasnije, u noći 7. jula muž Merival ju je, kao i mnogo puta do tada, ostavio kod kuće kako bi nastupio u predstavi, a kada se u ponoć vratio, zatekao ju je kako spava. Sve je delovalo uobičajeno, međutim kada se pola sata kasnije vratio u spavaću sobu, pronašao ju je mrtvu. Njeno beživotno telo ležalo je na podu pored njihovog kreveta. Pre smrti, ustala je i pokušala da ode u kupatilo, ali kako su joj se pluća bila ispunjena tečnošću, srušila se i ugušila. Merival je odmah pozvao Oliviera koji je, iako je u tom periodu primao tešku terapiju zbog raka prostate, odmah dojurio u rezidenciju bivše supruge. U svojoj autobiografiji, Olivier je opisao gorku patnju kad je shvatio da je više nema. Prisetio se da je zatekao Merivala koji je premestio njeno telo na krevet. Dugo sam stajao i molio je za oproštaj za sva zla koja su se našla između nas Pošto se oprostio od voljene žene pomogao je Merivalu da sredi sve oko sahrane. U jednom delu Londona, nakon bolnog saznanja o odlasku dive pogasila su se sva svetla. Vivian je kremirana, a njen pepeo je prema njenoj želji rasut po jezeru kod kuće u kojoj je živela u Istočnom Saseksu, u Engleskoj. Laurence je nadživeo Vivian tačno dvadeset I dve godine, ali ni to nije bilo dovoljno da je zaboravi I preboli. Leejeva je i posle razvoda ostala Baronica Olivier, a njeni prijatelji su govorili da je do kraja života volela bivšeg supruga. Godine 1987. porodični prijatelj Olivierovih je zatekao Laurencea kako plačući gleda jedan stari film sa Vivien. Kada ga je ugledao, Larry je kroz suze rekao: Ovo je bilo ono pravo. Ovo je bila ljubav.


Story

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=b04ShbtaNnc


Vrh
Passion
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 10 Dec 2012, 16:56
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951

OffLine
Bruce Lee: Život u zmajevom gnezdu

Brus Li (Bruce Lee) je rođen 27.11.1940. godine u San Francisku (SAD), ali je odrastao u Hong Kongu i zemlji svog porekla, Kini. Postoje mnoge zablude u vezi sa tim čime se on zapravo bavio. Mnogi su znali za njega preko filmova o borilačkim veštinama u kojima je glumio. Međutim, daleko od toga da je on bio samo glumac, jer je van filmskog platna zaista bio majstor borilačkih veština. Mnogi misle da je Brus Li bio karatista, što je velika greška i uvreda za Kineze, jer karate su japanska borilačka veština, a Brus je trenirao kung fu, što simbolizuje kineske borilačke veštine. Tačnije, kao dete je počeo da trenira wing chun, a kasnije da proučava i ostale grane kung fua, te je vremenom razvio i sopstvenu veštinu koja se naziva Džit Kun Do.

Slika

Brus je imao izuzetnu mišićnu definiciju, jer je mnogo pažnje poklanjao načinu ishrane
Ono što je takođe malo poznato jeste da je Brus završio filozofiju u Americi i da je celog svog života zapisivao misli, od kojih je neke uspeo da pretoči u knjige, ali ne u potpunosti, jer ga je u tome sprečila prerana smrt. Za njega kung fu nije predstavljao samo splet borilačkih veština, već životnu filozofiju koja se temelji na duhovnim vrednostima.

Ono što se smatra njegovim najvećim dostignućima jeste brzina udarca od pet stotinki na 90 cm udaljenosti, sklekovi na jednoj ruci, pri čemu je koristio samo dva prsta, mogao je da probije vreću od 70 kg jednim sajdikom (nožni udarac sa strane) i neverovatno ali istinito, mogao je da baci zrna pirinča u vazduh i da ih hvata štapićima za jelo. Sve ovo govori o njegovoj neverovatnoj brzini, ali i snazi, uprkos tome što nije bio krupan. U mnogim filmovima smo imali prilike da vidimo njegov besprekorno izdefinisan torzo, koji je imao zahvaljujući rigidnom treniranju i specijalnom režimu ishrane.

Slika

Brus Li kakvog pamtimo, u žaru borbe
Snimio je dosta filmova, ali oni ozbiljniji, rađeni u holivudskoj produkciji, napravili su takav odjek, da je za Brus Lija čuo ceo svet, a i dan-danas, 40 godina posle smrti, njegovo ime se izgovara sa istim poštovanjem. U filmovima je popularizovao kineske borilačke veštine, a kažu da je tako na sebe navukao gnev Kineza, koji su smatrali da njihovu tradiciju ne treba komercijalizovati i “prodavati” je Amerikancima. Nažalost, nisu shvatili da je njegova veličina bila u tome što je razmišljao “out of the box”.

Postoji dosta spekulacija u vezi sa njegovom smrću. Kažu da je poslednjih dana imao česte glavobolje i da je konačno jednog dana pao u (misterioznu) komu iz koje se nije probudio. Svi su se naravno pitali kako je čovek perfektnog zdravlja mogao tako da završi, ali nikada nije dokazano da ga je neko ubio. Ipak, dosta priča vezano je za kineske Trijade, sa kojima nije bio u dobrim odnosima, a priču potkrepljuje činjenica da je i njegov sin, Brendon Li (Brandon Lee) stradao nesrećnim slučajem koji takođe nije objašnjen. Umro je veoma mlad, u tridesettrećoj godini, sahranjen je u Sijetlu (SAD), a njegov grob i dan-danas obilaze milioni poštovalaca.


Wanabe magazine


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 17 Dec 2012, 21:14
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Орсон Велс


Slika


Рођен у Кеноши 1915. Год. умро је у Лос Анђелосу октобра, 1985. године.
Био је један од оних америчких уметника који су били испред времена по својим делима, а дубоко традиционални свестраном уметничком ангажману, због чега су га сви звали ренесансним човеком.


Slika


У свет глуме и сценарија ушао је почетком тридесетих година, за време боравка у Даблину где је добио ангажман као позоришни глумац и режисер. Позоришту је остао веран још неко време по повратку у Сједињене Државе, а од 1935. године све више сарађује на радију као наратор, глумац или писац, а повремено адаптира и занимљива књижевна дела.
30. октобра 1938. године изазвао општу панику вештом и уверљивом адаптацијом романа Рат светова о инвазији Марсоваца. О тој помутњи коју је Велс изазвао својом радио-драмом снимљен је 1975. године ТВ филм Ноћ која је успаничила Америку.


Slika


Његов филмски првенац, двосатни филм Грађанин Кејн, ког је режирао 1941. године, спада међу ремек-дела светског филма. Номинован је за Оскара за најбољи филм, режију и главну улогу коју је одиграо сам Велс. Иако није добио оскара, овај филм је 1999. године проглашен за најбољи филм 20. века. Као филмски режисер никад није постигао комерцијални успех, али је зато велику популарност стекао као филмски глумац.


Slika


Статус филмске звезде утврдио му је филм Трећи човек, снимљен 1949. године у којем је одиграо лик супериорног криминалца.
По Шекспировој трагедији Отело, 1952. године снимио је истоимени играни филм који му је донео Златну палму на фестивалу у Кану.
Последње дело, филм Истине и лажи, снимио је 1974. године. Године 1975. добио је награду за животно дело Америчког филмског института. Свој последњи наступ Орсон Велс је имао у анимираном филму Трансформерси, из 1986. године, давши глас Јуникрону. Преминуо је убрзо након наступа у том филму.


Slika


Опште познато је да је у `Битци на Неретви` играо четника, али је мало знано да је 1942. Год. уз глумца Винсента Прајса, учествовао у америчкој радиоемисији `Четници`. Био је то део серијала, спонзорисаног од стране америчке владе, који је упознавао слушаоце на важна дешавања у Европи захваћеној II светским ратом. У 15-оминутној радио драми Винсент Прајс је био наратор, док је Орсон глумио `Душана`.
Поред поменуте Битке на Неретви играо је и у филму Тајна Николе Тесле Косте Папића (1980)!


Slika


Геније који би у сваком медију и у сваком послу могао да створи ремек-дела остао је запамћен по својој првој, најуспешнијој фази, а остатак живота провео је под преоклетством независног уметника који никада неће имати довољно пара да оствари своје пројекте, па ће каријеру практично потрошити у туђим лошим филмовима.


Slika


Велсовим најбољим биографом сматра се његов пријатељ Питер Богданович, који је као прави филмофил радио на афирмацији Велса и његових филмова, а према Велсовом упуствима довршио је и `Другу страну ветра`, један од више Велсових филмова који су остали недовршени.


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 08 Jun 2013, 00:27
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
Zauvek u srcu: Gari Kuper

Američki glumac, Gari Kuper, čije je puno i pravo ime Frenk Džejms Kuper, rođen je 7. maja 1901. godine u Heleni, Montana. Godine 1924. prelazi da živi u Los Anđeles gde počinje s raznim poslovima da bi zaradio za život. Nedugo nakon toga, već naredne godine, 1925. Gari stiče svoje prvo glumačko iskustvo i susreće se s filmom i filmskom industrijom, ali radeći samo kao statista i kaskader u raznim filmovima, uglavom vesternima. Prvu veću ulogu dobija naredne, 1926. godine, u filmu “Dobitak Barbare Vorth” koji postiže ogromni uspeh. Tada je Kuperova karijera krenula vrtoglavom brzinom ka vrhu.

Kuper je briljirao o kom god žanru da se radilo. Bio je izvrstan u vesternu “Podne”, kriminalnom filmu “Gradske ulice”, komediji “Gospodin Dids stiže u grad” i drami “Ponos Jenkija”. Kuperova slava i karijera trajale su do pred samu njegovu smrt, a tokom karijere snimio je više od sto filmova.

Slika
Osmeh holivudskog zavodnika

Bio je pet puta nominovan za Oskara za najboljeg glumca, a ovu prestižnu nagradu osvojio je dva puta, za film “Vodnik Jork” i “Podne”. Godine 1961. dobio je Počasnu nagradu Akademije. Decenijama kasnije, američki filmski institut Kupera stavlja na visoko jedanaesto mesto na listi od 100 najvećih zvezda poslednjih 100 godina među muškarcima iz klasičnog perioda holivudskog bioskopa. Godine 2003. isti institut njegove uloge ubraja u 100 najboljih u kategoriji “Heroji i zlikovci” gde je svaki lik koji je on tumačio bio heroj.

Slika
Legenda američkog filma

Pedesetih godina, Kupera je privuklo hrišćanstvo, tako da se on 1958. godine i krstio. Što se njegovog ljubavnog života tiče, imao je par ozbiljnijih ljubavnih veza sa koleginicama od kojih su najpoznatije Klara Bou i Lupe Velez. Takođe, zabavljao se i sa damom iz visokog društva, groficom Karlom Dentrice. Petnaestog decembra 1933. oženio je Veroniku Balfe. Veronika je imala par zapaženijih uloga od kojih je najvažnija bila u filmu “King Kong” iz 1933. Iako je bio oženjen, sve do prelaska u katolizam, Kuper je imao afere sa poznatim damama kao što su Marlen Ditrih, Grejs Keli i Patriša Nil. Veza sa Patrišom je bila javna tajna, isto kao i to da joj je platio abortus da ne bi izbio skandal, koji bi bio izvestan da je Patriša rodila vanbračno dete. Sa zakonitom ženom imao je ćerku Mariju.

Slika
Čovek od stila

U aprilu, 1960. operisan je zbog raka prostate. Bolest se sve više širila na pluća i kosti, ali Kuper za to nije znao do februara 1961. Zbog opake bolesti, bio je sprečen da prisustvuje dodeli Oskara 1961, pa je to u njegovo ime učinio dobar prijatelj Džejms Stjuart. Tada je Džejms nagovestio da Kuper ima neki zdravstveni problem, a već sledećeg dana osvanuo je naslov u novinama “Kuper ima rak”. Trinaestog maja 1961. godine, samo mesec dana kasnije i šest dana nakon svog šezdesetog rođendana, Gari Kuper je preminuo. Gari, počivaj u miru, ti si bio i ostaćeš legenda holivudskog filma.

Slika
Jedan od najvećih američkih glumaca svih vremena

Slika
Vestern-majstor

Slika
Kuper iz mlađih dana

Slika
Gari Kuper i Helen Hajs


wannabestars

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 08 Jun 2013, 01:39
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
Životna priča - Stiv Martin: Divlji i ludi večiti momak

Slika

Slavnom komičaru Stivu Martinu koji glumački talenat nosi u genima, dugo nije polazilo za rukom da pronađe sreću u ljubavi, pa je posle niza nesrećnih veza, u mirnu bračnu luku ušao sa novinarkom En Stringfil i tek u 68. godini postao otac

Nikada nisam mislio da će uloga oca postati moj zaštitni znak. Doduše, nisam akciona zvezda pa ne mogu da glumim sa puškom. Ali, stvarno, do sada o sebi nisam razmišljao kao o ocu, čak ni na filmu, a za neke od tih uloga bio sam i prestar. Najbolje je kada iznenadiš samog sebe – rekao je pre nekoliko godina slavni komičar Stiv Martin i ne sluteći da će u decembru prošle godine napokon u 68. godini iskusiti čari roditeljstva. Privatno poprilično povučen i često nesrećan u ljubavi, u poslu je oduvek bio izvrstan pa u svojoj više od četrdeset godina dugoj karijeri gotovo da nije imao većih uspona i padova.

Slika

- Oduvek sam osećao da sve što radim ima dublje značenje, nisam bez veze divlji i lud, već postoji neka filozofska pozadina. Ima nešto komično u nastojanju da budeš smešan – tako ovaj dobitnik nagrada Emi i Gremi, ali ne i Oskara, komentariše svoju karijeru.

Rođen je kao Stiven Glen Martin 14. avgusta 1945. godine u teksaskom gradiću Vakou. Kada je navršio pet godina, njegova porodica preselila se u Inglevud u Kaliforniji. Glumčev otac Glen Veron bavio se prodajom nekretnina, ali mu je glavni interes ipak bila gluma, u čemu ga je podržavala i njegova majka Meri Li. Otac je glumio u lokalnom pozorištu, a jedno od prvih Stivovih sećanja bila je je upravo gluma njegovog oca na sceni pozorišta Call Board na Merlos Plejsu. Tokom Drugog svetskog rata, Vernon je nastupio u predstavi Our Town sa poznatim glumcem Rajmondom Mesijem, kome je posle pisao kako bi pomogao njegovom sinu i pokrenuo mu karijeru u Holivudu.

Slika

Mada ih je vezivala ljubav prema glumi, Stiv baš nije imao idealan odnos sa ocem. Veron je prema njemu bio strog i nepopustljiv, iako mu je često kupovao skupe stvari poput bicikla i automobila. Nikada nije bio potpuno emocionalno otvoren prema Stivu, mada je bio ponosan na njega. U isto vreme njegova majka Meri život je posvetila sinu kome je bila velika podrška kada se, pre glume, zainteresovao za iluzionizam. Kupovala mu je knjige i rekvizite koje bi Stiv koristio kada bi u njihovom domu u Inglevudu priređivao kućne predstave u kojima bi uživala cela porodica. U to vreme, Martin je redovno pratio The Red Skelton Show, gde je učio trikove koje bi dan kasnije pokazivao prijateljima u školi.

Nakon pet godina života u Inglewudu, porodica se preselila u Garden Grou u blizini Anahejma, gradića u Orandž Kantriju. U blizini se upravo otvorio Diznilend, pa se Stiv već sa deset godina tamo zaposlio.  Radio je nakon nastave, vikendima i leti, a njegov zadatak bio je da proda što više vodiča po zabavnom parku. Norma mu je bila 50 knjiga, ali je zahvaljujući svojoj neposrednosti i duhovitosti, ubrzo premašio taj broj. Jedan dan prodao je čak 625 primeraka.

Slika

Nakon srednje škole, Martin je upisao Santa Ana Junior koledž gde je pohađao časove glume i engleske poezije. U slobodno vreme, sa Keti Vestmoreland, prijateljicom iz srednje škole, glumio je u komedijama u pozorištu Bridž Kejdž. Nakon toga priređivao je komičarske nastupe sa mladom glumicom Suzan Šerk, u koju se ubrzo zaljubio. Kada je upisao filozofiju na Kalifornijskom univerzitetu, a ona sat vremena udaljeni UCLA, njihova veza je prekinuta.

- Vreme koje sam proveo na fakultetu potpuno me promenilo, na prvom mestu moja verovanja i način razmišljanja. Studirao sam filozofiju, a posebno me zanimala logika. Ako studirate geologiju koja je prepuna činjenica, sve što na fakultetu naučite zaboravićete čim diplomirate. A kada je reč o filozofiji, uvek ćete se sećati mnogih stvari koje će vam zeznuti ostatak života – rekao je nesuđeni filozof koje se posle prebacio na studije glume u Los Anđelesu, gde je počeo da nastupa u stend ap klubovima, pa je u 21. godini napustio fakultet.

Sledećih desetak godina Stiv se polako probijao u svetu komedije, često je nastupao pre poznatih umetnika, a odlično se snašao i kao scenarista u šou-programu The Smothers Brothers Comedy Hour, gde mu je posao sredila tadašnja devojka, plesačica Nina Golblat. Zajedno sa ostalim scenaristima 1969, u 23. godini dobio je nagradu Emi za rad u tom projektu. Sredinom sedamdesetih nanizao je nastupe u renomiranim šou-programima kao što su The Tonight Show, The Gong Show, On Location, The Muppet Show i Sutarday Night Live, gde je čak 15 puta bio domaćin i svi su ga znali po frazi: Just a wild and crazy guy.

Slika

Do kraja sedamdesetih bio je popularan poput rok zvezde, nastupi na njegovim turnejama bili su rasprodati danima unapred, a dvorane krcate hiljadama obožavatelja koji nisu prestajali da vrište. Svoju debi rolu imao je 1972. u filmu Another Nice Mess, a prvo važno  pojavljivanje na filmskom platnu ostvario je ulogom u kratkom filmu The Absen Minded Waiter. Glumio je i u filmskom mjuziklu Sgt Peppers Lonely Hearts Club Band, u kome je pevao pesmu Bitlsa Maxwell Silver Hammer. Već 1979. učestvovao je u pisanju scenarija za komediju Neprilagođen, u kojoj je imao glavnu ulogu. U muzičkoj drami Nebeski novčići iz 1981. godine, očajnički je želeo ulogu prodavca modnih zapisa Artura Parkera jer se bojao da će ga publika staviti u kalup komičnih rola po kojima je bio najpoznatiji. Da ne bi razočarao producente, čak šest meseci pre snimanja marljivo je uvežbavao step, a iskustva je razmenjivao sa kolegom iz filma  Kristoferom Volkenom, koji je tu veštinu stekao još u detinjstvu. Sa Britancem Mišelom Kainom glumio je 1988. u kriminalističkoj komediji Prljavi pokvareni prevaranti, a godinu dana kasnije odigrao je ulogu oca u filmu Roditelji. Sa svojom tadašnjom suprugom Viktorijom Tenant snimio je 1991. film Priča iz LA, a zaigrao je i u ostvarenju Grand kanjon u kom je igrao holivudskog filmskog producenta koji se oporavlja od pljačke u kojoj je ranjen. Bio je to još jedan kratak izlet u ozbiljne uloge, pre novog talasa komedija – Mladin otac, čiji je prvi deo snimio 1991, ali i nastavka iz 1995. godine, potom komedije Podstanarka u kojoj su mu partnerke bile Goldi Hon i Dana Delani. Glumio je u trileru Dejvida Mameta Španski zatvorenik iz 1997, a dve godine posle oduševio je uz Edija Marfija u filmu Bovnfinger – kralj Holivuda, za koji je napisao i scenario. Često je posuđivao glas u animiranim projektima, pa smo ga 1998. mogli čuti kao Hotepa u Princu od Egipta, iste godine dao je glas sanitarnom inspektoru Reju Patersonu u jubilarnoj 200. epizodi animirane serije Simpsonovi. Godine 1999. zaigrao je glavnu ulogu u komediji Provincijalci, rimejku uspešnog filma Nila Simona iz 1970. godine u kojoj je opet glumio sa Goldi Hon. U prethodnoj deceniji, Stiv Martin imao je niz uspešnih projekata, poput filma Prodavačica iz 2005. godine koji je nastao prema njegovoj noveli, a snimljen je i nastavak ostvarenja Popust na količinu. Partnerka u tom filmu bila mu je tada dvadesetšestogodišnja Kler Dens s kojom je na snimanju, uprkos razlici u godinama, odlično slagao.

Slika

Dva puta se našao u koži inspektora Kluzoa u novoj verziji Pink Pantera. U Rent a mama 2008. postao je osnivač kompanije koja se bavi zdravom hranom, a 2009. u romantičnoj komediji Previše je složeno oduševio je uz Meril Strip i Aleka Boldvina s kojim je godinu dana kasnije vodio dodelu Oskara. Za tu nagradu nikada nije nominovan, ali našao se na listi najboljih glumaca kojima je to priznanje izmaklo.

- Komičari ne osvajaju Oskare pa sam i ja od toga davno odustao. Zato i ne mogu da komentarišem jesu li moje glumačke izvedbe dostojne te nagrade ili nisu – objasnio je.

Sa kolegama Ovenom Vilsonom, Džekom Blakom i Džo Bet Vilijamsom pojavio se 2011. u komediji o posmatračima ptica Velika godina i to je za sada njegova poslednja filmska uloga. Stiv je priznao da mu je duhovitost često bila veliko opterećenje u privatnom životu.

- Kada sam bio poznat po svojim stend ap nastupima, ljudi su očekivali da i u običnom razgovoru neprestano smišljam šale. Ali, očekivanja su ubrzo splasnula jer ih nisam ispunio. Verujem da sam svojom karijerom dokazao kako sam više od pukog komičara – rekao je najsmešniji ozbiljni glumac koji u privatnom životu još od 1968. sakuplja umetnine, među kojima i Pikasova dela. Stiv, inače, ima koeficijent inteligencije 142 i član je Mense, a malo je poznato da obožava muziku i čak ima svoj bend. On je odličan svirač bendža, a iza sebe ima brojne nastupe.

- Opuštam se uz bendžo i presrećan sam što su moji albumi dobro prihvaćeni. Nastupao sam po celom svetu. Da mi je neko pre 20 godina rekao da ću biti zvezda Karnegi hola, zamolio  bih ga za malo njegovog belog praha. Obožavam muziku i volim da budem na pozornici.

Sve do pre nekoliko godina, Martinov ljubavni život i nije bio tako uspešan. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina bio je u vezi sa njujorškom glumicom Bernadet Peters. Zajedno su nastupili u nekoliko filmova, ali nakon prekida, ona je odlučila da se vrati u Njujork, ali i da obnovi karijeru na Brodveju. Nakon toga upustio se u vezu sa lepom Engleskinjom Viktorijom Tent. Oni su svoju vezu krunisali brakom 2. decembra 1986. u Rimu. Viktorija, koja je bila iz ugledne britanske porodice, osvojila je vegetarijanca Stiva svojom prefinjenošću, lepotom i znanjem svetskih jezika, a bila mu je i podrška u svemu što je radio. Ali, dok je u Australiji snimala jednu seriju, Viktorija se zaljubila u jednog kolegu. Vratila se kući samo da bi supruga obavestila kako je među njima sve gotovo. Razveli su se 1994. godine.

Nakon što se potpuno razočarao u ljubav, sreću je tražio među mladim glumcima poput En Heč. Iza njih su bile dve lepe godine veze kada je En na neko vreme odlučila da postane lezbijka i ostavi Stiva zbog voditeljke Elen de Dženeris, s kojom je kasnije raskinula zbog drugog muškarca. To je bilo veliko razočarenje za Stiva koji je nastavio da juri mlade devojke, zabavljao se, ali čini se da nijednu nije iskreno voleo sve dok 2004. godine nije upoznao 26 godina mlađu novinarku En Stringfild. Par se upoznao u njujorškoj redakciji s kojom je Stiv godinama sarađivao, a u kojoj je En radila kao šefica istraživačkog tima. Venčali su se 28. aprila 2007. na tajnoj ceremoniji u glumčevom domu na Beverli Hilsu. Par je na garden party pozvao sedamdesetak gostiju, među kojima su bili glumci Tom Henks, Dajen Kiton... Niko nije ni slutio da će svedočiti jednom od najlepših trenutaka u životu srećnih partnera, sve dok En nije izašla iz kuće u raskošnoj venčanici Vere Vang.

Slika

- U braku za sada sve dobro funkcioniše i mnogo smo srećni. Sve dok žena može da me nasmeje, nije mi važno da li je plavuša, crnka ili brineta. Volim brak, ali do sada mi je bio problem da nađem pravu osobu – iskreno je rekao nakon venčanja.

Vrhunac sreće supružnici su doživeli u decembru prošle godine kada je novinarka rodila njihovo prvo dete. Novinari su za tu vest saznali tek dva meseca posle porođaja kada su glumac i njegova draga viđeni ispred kuće sa novorođenčetom. On nije želeo da govori o tom najprivatnijem delu svog života, čak nije hteo ni da potvrdi, ali ni da demantuje vest ili otkrije pol deteta. Međutim, početkom aprila gostujući kod Dejvida Letermana u njegovom šou-programu priznao je da se njegova ćerkica zove Conquistador, te da se od svoje naslednice i supruge ne razdvaja. Privatnost je glumac uvek ljubomorno čuvao za sebe, pa tako nikada nije želeo da komentariše spekulacije da se podvrgao plastičnoj operaciji lica zbog koje izgleda znatno mlađe.


story

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 25 Avg 2013, 23:30
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
Životna priča: Mišel Fajfer - Karijerista sa licem anđela

Dok se priprema za proslavu svog 55. rođendana, Mišel Fajfer može da se pohvali sa više od tri decenije postojanja u svetu glume tokom kojih je dugo dokazivala kako nije samo lepa, nego i talentovana. Posao joj je često bio važniji od porodice kojoj se posvetila tek u poznim godinama

Slika

Ima istine u tome da su lepim ljudima vrata svuda otvorena, a Mišel Fajfer o ovome može i lično da posvedoči. Njena lepota došla je do punog izražaja ubrzo nakon što je postala punoletna, kada je pobedila na lokalnom izboru za mis. Budući da je lepota mač sa dve oštrice, bila je prinuđena da otkloni predrasudu o svom glumačkom talentu. Pohađala je časove glume i pokazivala veliku upornost u tome da se ostvari u svetu sedme umetnosti. Ubrzo se s njenim glumačkim talentom upoznao čitav svet, a konzumiranje droge i alkohola, tuče i konflikte praktikovala je samo za potrebe filma. Izvan toga, u privatnom životu držala se dalje od skandala. Od 1993. godine udata je za scenaristu Dejvida I. Kelija s kojim ima dvoje dece, od kojih je jedno usvojeno. Holivudski kritičari umeju da kažu kako je njena lepota neprolazna, a čak i u šestoj deceniji još važi za jednu od najzanosnijih svetskih glumica.

Slika

Trgovac Ričard Fajfer i njegova supruga, domaćica Dona Taverna, živeli su u kalifornijskom predgrađu Santa Ana, kada su 29. aprila 1958. godine postali roditelji devojčice koju su nazvali Mišel. S očeve strane, buduća zvezda nasledila je nemačko poreklo, dok od majke nosi švedske gene. Rasla je u skromnom okruženju koje nije predviđalo da će jednog dana biti u centru glamura i zvezdanog holivudskog neba.

Slika

- U mojoj porodici nije se mnogo pričalo o modi i glumi. Vodili smo život kao svi naši susedi i delili sudbinu prosečnog stanovništva - reči su kojima se Mišel u intervjuu za emisiju Movie Stars prisetila detinjstva.

Ipak, ona danas ne zaboravlja da naglasi zahvalnost koju duguje roditeljima i ističe kako ju je porodica podržavala u tome da svoje zadovoljstvo pronađe na polju filmskog stvaralaštva.

Slika

- Majka me je učila da mogu postići sve što god poželim i da napravim karijeru pre nego što se udam. Otac me je savetovao da čovek može postići nešto u životu samo ako se zaista trudi - navela je 2007. godine kada je dobila zvezdu s njenim imenom na holivudskom Bulevaru slavnih.

U porodičnom domu u kome je načinila prve korake, pored sebe imala je starijeg brata Rika i mlađu sestru Didi, koja se kasnije takođe okušala u svetu glume. Uspomene koje ima iz perioda detinjstva odnose se na zdravo odrastanje, boravak u porodici u kojoj su svađe bile retka pojava, a obrazovanje glavna preokupacija. Pohađala je srednju školu Fountain Valley High School, a potom i Univerzitet Golden West Community College. Nakon što je sa osamnaest godina maturirala, odlučila je da se prijavi na lokalni izbor za mis. Gde god bi se pojavila, nije imala konkurenciju kada je reč o lepoti. Kao dvadesetogodišnjakinja osvojila je prvo mesto na izboru za Mis okruga Orindž, što ju je ohrabrilo da se okuša i u okviru takmičenja za Mis Kalifornije, gde nije uspela da se domogne titule.

Slika

Na jednom od brojnih filmskih snimanja upoznala je kolegu Pitera Hortona izul Los Anđelesa. Junakinja naše priče imala je dvadeset dve godine kada se udala za ovog glumca. Na njihovom medenom mesecu saznala je da je dobila glavnu ulogu u nastavku Briljantina, što ju je pokolebalo u tome da se posveti privatnom životu. Mladi bračni par odlučio je da se rastane 1988, a zvanično su se razveli dve godine kasnije. Horton je kasnije rekao da je za razlaz bila kriva njena prevelika posvećenost karijeri. Godine 1993. lepa glumica rešila je da podnese zahtev za usvajanje deteta. Nije joj se dopala ideja da čeka na idealnog muškarca kako bi imala porodicu, pa je tako devojčica po imenu Klaudija Rouz, dete jedne siromašne njujorške medicinske sestre, zvanično postala Mišelina ćerka u martu 1993. godine. Baš u periodu u kome se privikavala na majčinsku ulogu, prijateljice su joj zakazale sudar sa scenaristom i producentom Dejvidom I. Kelijem. Pošto je taj sastanak sticajem okolnosti prerastao u događaj na kome je bilo prisutno nekoliko zajedničkih prijatelja, njih dvoje nisu imali priliku da se upoznaju i razmene iskustva. Sledeće nedelje, Keli ju je izveo u bioskop gde se davao Kopolin Drakaula. Tada su počeli da se zabavljaju. Glumica se 13. novembra 1993. godine udala za Dejvida, a nekoliko godina posle tog događaja ovaj poznati scenarista priznao je kako je Mišel čak i od njega krila pojedinosti u vezi sa organizacijom venčanja.

Slika

- Moja žena se toliko brinula da će nam paparaci upropastiti svadbu da je detalje u vezi sa venčanjem skrivala od svih, uključujući i mene - priznao je Keli u jednom intervjuu nekoliko meseci nakon što se oženio sa slavnom filmskom umetnicom. Fajferova i Keli sada imaju dvoje dece: usvojenu ćerku Klaudiju i sina Džona Henrija koga je donela na svet u avgustu 1994. godine. Njih dvoje su i danas u skladnom braku, ali retko kad se zajedno pojavljuju u javnosti.

Slika

Ne bi bilo pogrešno reći da je najveći deo dosadašnjih aktivnosti Mišel Fajfer isprepletan poslom kojim se bavi. Događaji koje pamti, ljude koje poznaje, uspomene koje nosi, kao i svetsku slavu koju je stekla, duguje svemu onome što je u vezi sa filmskom umetnošću. Prve uloge igrala je u TV serijama početkom osamdesetih, da bi premijernu rolu na filmu dobila u Holivudskim vitezovima pored Fren Drešer. S obzirom na to da kritika nije bila zadovoljna kako ona tumači zadate uloge, odlučila je da uzima časove glume. Istovremeno je snimala tri TV filma, od kojih je jedan bio rimejk kultnog ostvarenja Sjaj u travi. Potom je dobila prvu glavnu ulogu u filmu Briljantin 2. Videvši je u tom mjuziklu, Brajan de Palma  odlučio je da je odbije na kastingu za svoj triler Lice sa ožiljkom. Međutim, na zahtev producenta slavni reditelj morao je baš nju da odabere za ulogu Elvire Henkok, kojoj društvo pravi Al Paćino u ulozi Tonija Montane. Tada je Fajferova dobila prve pozitivne kritike i na sebe skrenula pažnju režisera koji su je do tada isključivo videli kao plavokosu lepoticu i nisu je želeli u svojim filmovima. Njeno ime ne izostavlja se ni kada je reč o holivudskim damama, a ako vas neko pita šta Mišel Fajfer ima zajedničko sa Merilin Monro, Glen Klouz i Gretom Garbom, odgovor nije ni slava, ni lepota, ni bogatstvo… Naime, ona se našla u društvu spomenutih lepotica kao glumica koja nije imala priliku da dobije američkog Oskara. Ova nagrada izmicala joj je nekoliko puta jer je beležila nominacije za ovo priznanje nakon ostvarenih uloga u filmovima Lice sa ožiljkom, Povratak Betmena i Zvezdana prašina. Ipak, američka glumica može da se pohvali priznanjem za ikonu filma, koje joj je dodeljeno prošle godine.

Slika

- Mišel Fajfer je jedna od istinski velikih glavnih glumica filmske industrije - rekao je u aprilu prošle godine  Miš Nojhaser, direktor konvencije na kojoj je junakinja naše priče nagrađena priznanjem za ikonu filma, koja se dodeljuje za doprinos u ovoj umetničkoj industriji. Brojne ljubavne scene koje je beležila još od prvih pojavljivanja na velikom platnu, nastavile su da se nižu i u njenim zrelim godinama. U maju 2012. to je šaljivo komentarisala za časopisu Parade.

- Moji partneri s kojima glumim postaju sve mlađi i mlađi. Tokom godina snimala sam seksi scene sa Eštonom Kučerom, Rupertom Frendom, kao i sa Zakom Efronom. Ako tako nastavim, završiću u pornografskim vodama. U trideset drugoj snimila sam ostvarenje The Russia House sa Šonom Konerijem koji je tada napunio 60 godina. Verovatno to tako ide s muškarcima i njihovim partnerkama, zar ne - prokomentarisala je holivudska diva.

Ukoliko se vodimo izrekom da je talenat osećaj za meru, još jedan svoj dar Mišel Fajfer demonstrirala je tako što je znala kada treba da napravi pauzu. Ona je u periodu od 2003. do 2007. godine bila potpuno van domašaja javnosti jer je tada odlučila da se posveti porodici. Trenutke poslovne apstinencije otvoreno je opravdavala rečima kako je došao trenutak da se posveti deci i suprugu.

- Svakako da je u mom životu došlo vreme kada više ne želim da non-stop radim. To mi prija i sve je u savršenom redu - izjavila je 2009. godine, nakon premijere ostvarenja Čeri na Berlinskom filmskom festivalu.

Nakon pauze, Fajferova je 2010. godine prihvatila uloge u porodičnim dramama Doček Nove godine i Dobrodošli u porodicu. Mišel je takođe igrala Elizabet Kolins u visokobudžetnom gotičkom hororu Mračne senke, gde se pored nje pojavljuju Džoni Dep i Helena Bonam Karter.

Slika

Javni istupi Mišel Fajfer obiluju elegancijom koju poseduje. Poznata je kao miljenica crvenih tepiha na kojima se pojavljuje najčešće obučena u dekoltirane damske haljine i suknjice pripijene uz telo, a stilskim kritičarima nikada nije padalo na pamet da je ocene kao vulgarno ili neumesno odevenu ženu. Frizure nije mnogo menjala tokom karijere. Ostala je verna svojoj poludugoj kosi koja je dobijala različite nijanse u svetlijim tonovima. Ipak, ova pedesetpetogodišnja zvezda nije odolela estetskim ulepšavanjima. Ima implantate u obrazima, povećanu gornju usnu, botoks u čelu, korekciju očnih kapaka, kožu je tretirala laserima… Premda priznaje kako još nije spremna za plastične operacije, ona ne krije da podržava takve poduhvate ukoliko ne vode u preterivanja.

- Ne smeta mi ako je neko imao plastičnu operaciju ili koristio botoks. Jedino je tužno kada se toliko pretera da čovek više ne liči na sebe - rekla je za magazin Elle 2011. godine i dodala da bi se podvrgla čarima plastične hirurgije ukoliko bi osetila potrebu za nečim sličnim. Kada je pitaju šta je recept za njenu današnju lepotu i formu, najčešće odgovara da dovoljno spava, pronalazi vremena za fizičke aktivnosti, a sve to nastoji da isprati zdravom ishranom.

 


story

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 26 Avg 2013, 02:39
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
HEMFRI BOGART, HARIZMATIČNI CINIK

Legendarni Bogi bio je oličenje lošeg momka, buntovnika, ćudljivog i usamljenog, neshvaćenog i odbačenog čoveka

Slika

Neodoljivi holivudski antiheroj Hemfri Bogart živeo je onako kako je hteo, ne smetajući nikome i ne dozvoljavajući nikome da mu smeta. Bio je strastveni ljubitelj mora i plovidbe i izvrstan šahista, a žene je voleo duboko i posvećeno. Alkohol i cigarete bili su njegovi veliki poroci, koji su mu došli glave pre šezdesetog rođendana. Iako je tokom većeg dela karijere dobijao uloge koje su odbijali drugi holivudski glumci, važi za jednu od najvećih holivudskih legendi, bez koje je priča o bleštavom carstvu sedme umetnosti gotovo nemoguća. Godine 1999. Američki filmski institut i zvanično ga je proglasio najvećom muškom filmskom zvezdom svih vremena.

Hemfri Bogart bio je nalik filmskim junacima koje je glumio. Njegovo karakteristično koščato i grubo lice iskrivljeno u podrugljiv osmeh, tužne oči i zabrinut pogled, odisali su muževnošću i šarmom. Ciničan i harizmatičan u isto vreme, legendarni Bogi bio je oličenje lošeg momka, buntovnika, ćudljivog i usamljenog, neshvaćenog i odbačenog čoveka. U Holivudu dugo nije mogao da se oslobodi uloge gangstera, a kasnije, kada je zablistao u filmskim klasicima kakvi su „Malteški soko“, „Kazablanka“, „Blago Sijera Madre“ ili „Afrička kraljica“, tumačio je plemenite, ali ćudljive muškarce.

Slika

Od mora do Brodveja

Holivudska legenda rođena je na pragu 20. veka, u vreme katoličkog Božića. Bio je najstarije dete njujorškog hirurga Belmonta de Foresta Bogarta i Mod Hemfri, ugledne ilustratorke. I otac i majka bili su veoma posvećeni karijeri, tako da je Hemfriju i njegovim dvema mlađim sestrama Frensis i Ketrin Elizabet falila roditeljska briga. Porodične okolnosti bile su posebno neuobičajene za ono vreme zbog činjenice da je njegova majka zarađivala mnogo više od oca. To je bio jedan od uzroka čestih porodičnih svađa, kao i kasnijeg razlaza Bogartovih.

Kada je Hemfri bio beba, majka je upotrebila njegov nacrtani portret za kampanju za popularnu dečju hranu. Uredno odeveni dečak s uvojcima često je pozirao svojoj majci za razne ilustracije. Kada je porastao roditelji su se pobrinuli da pohađa najbolje privatne škole. Uprkos tome, Bogart je bio nezainteresovan za učenje, tako da se roditeljski san o tome da njihov sin studira na Jejlu nije ispunio. Umesto fakulteta odabrao je mornaricu, u koju se prijavio na proleće 1918. godine, da bi se ubrzo nakon potpisivanja primirja i završetka Prvog svetskog rata posvetio šoubiznisu.

Zahvaljujući prijatelju iz detinjstva Bilu Brediju Džunioru, čiji je otac bio uticajan u zabavnoj industriji, približio se glumačkom svetu. Prva značajna stanica na putu ka slavi bila mu je Brodvej. Nakon kratkotrajne prakse u kancelariji Vilijama Bredija postavljen je za menadžera brodvejske predstave koju je režirala gazdina kći Alis. Nekoliko meseci kasnije dobio je priliku da i sam nastupi u jednoj njenoj predstavi kao epizodista, a potom je dobio još nekoliko manjih uloga. Opijen svetlošću pozornice i pažnjom koju je dobijao od publike, bivši mornar odlučio je da se posveti glumi, iako je njegov otac smatrao da to nije poziv za jednog džentlmena. Hemfri je marljivo radio na sebi, strpljivo utirući put ka zvezdama. Na Brodveju je nastupao do sredine tridesetih godina, najčešće kao sporedni glumac u salonskim komedijama.

Istovremeno, nakon berzanskog kraha 1929. godine, počeo je da gradi i filmsku karijeru. Finansijska kriza dovela je do pada pozorišne produkcije, što je mnoge glumce navelo da sreću potraže u Holivudu. Među njima je bio i mladi Hemfri. Nakon uloga u nekoliko kratkih filmova potpisao je početkom tridesetih ugovor s filmskom korporacijom „Foks“. Sa svojim dobrim prijateljem, brodvejskom zvezdom Spenserom Trejsijem, 1930. godine nastupio je u jednom od prvih zvučnih filmova Džona Forda, komediji „Up the River“, glumeći odbeglog zatvorenika.

Do sredine tridesetih Bogart je paralelno nastupao na Brodveju i tumačio sporedne role u holivudskim filmovima. Godine 1935. dobio je ulogu hladnokrvnog ubice u predstavi „Okamenjena šuma“ koja je bila izuzetno popularna na Brodveju. Partner u toj predstavi bio mu je slavni Lesli Hauard. Kada je studio „Vorner Bros“ odlučio da ekranizuje taj komad, Hauard je insistirao da u ulozi Mantija ponovo bude angažovan njegov brodvejski kolega. Bogart nikada nije zaboravio tu uslugu, tako da je svoju jedinu kćer nazvao Lesli, u znak sećanja na prijatelja koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Filmska verzija „Okamenjene šume“ pojavila se 1936. godine. Iako je Bogartov nastup u tom filmu bio izuzetno dobro ocenjen, ugovor koji je potpisao s „Vornerom“ bio je prilično skroman. Dobio je dvogodišnji angažman, uz honorar od 550 dolara sedmično. Uz to, bio je osuđen da tumači uloge gangstera. Iako nezadovoljan takvom reputacijom, Bogart je bio prinuđen da prihvata svaku ponudu, tako da je usledila serija uloga u drugorazrednim kriminalističkim dramama. To talentovanog glumca nije sprečilo da razvije svoju prepoznatljivu filmsku pojavu ciničnog, ali šarmantnog usamljenika koji se ruga sebi i celom svetu.

Rad u „Vorneru“ bio je vrlo naporan za njega, budući da veliki studio nije imao u planu da od njega stvara zvezdu. Često je odlazio sa snimanja na snimanje, prelazeći iz jedne uloge u drugu, nakon svega nekoliko sati odmora. Do 1941. snimao je po jedan film u dva meseca, često radeći i na dva projekta istovremeno. Dobre role uporno su mimoilazile glumca koji je u filmovima najčešće ničice padao kao žrtva protivničkih metaka. U to vreme njegovo utočište bilo je more, na koje je često odlazio u pauzama između snimanja. Tridesetih godina kupio je u Kaliforniji jahtu „Santana“, na kojoj je često jedrio. Objašnjavao je da je glumcu potrebna neka vrsta odstupnice, nešto što će mu pomoći da se vrati sebi i da zaboravi na ulogu koju trenutno igra.


Slika

Na stazi slavnih


Bogart se 1941. godine, tokom snimanja filma „Visoka Sijera“ Raula Volša, zbližio sa Džonom Hjustonom, koji je napisao scenario za to ostvarenje. Zajednička im je bila ljubav prema piću, kao i naklonost prema dugim provokativnim razgovorima. Bogart se Hjustonu divio zbog spisateljskog dara, dok je Hjuston bio zadivljen Bogartovim glumačkim talentom, ali i sposobnošću da se skoncentriše na setu. Spajala ih je i sklonost ka zbijanju neslanih šala na dosadnim snimanjima.

Hjuston se 1941. pripremao da snimi svoj prvi film, danas filmski klasik „Malteški soko“, ekranizaciju dela Dešijela Hemeta. Bogart je dobio ulogu privatnog detektiva Sema Spejda, koja je osvojila i gledaoce i kritiku. Bio je ponosan na tu ulogu, smatrajući Hjustonov film remek-delom.

Sledeću veliku filmsku ulogu ostvario je u čuvenoj „Kazablanki“, glumeći usamljenog cinika Rika Blejna koji je u dilemi da li da pomogne bivšoj ljubavnici ili da joj se osveti za prevaru. U tom filmskom klasiku Majkla Kertisa partnerka mu je bila Ingrid Bergman. Iako su kao par na velikom platnu neodoljivi, vrlo malo su razgovarali jedno s drugim izvan seta. Pošto je Bergmanova bila viša od njega, Bogart je u pojedinim scenama na cipelama imao pričvršćene blokove od nekoliko centimetara. „Kazablanka“ je 1943. godine osvojila „Oskara“ za najbolji film. On je bio nominovan za najboljeg glavnog glumca, ali ga je nagrada te godine mimoišla. Ipak, nakon te uloge postao je najplaćeniji svetski glumac, s godišnjom zaradom od gotovo pola miliona dolara.

Godinu dana nakon premijere „Kazablanke“ dobio je ulogu u filmu „Imati i nemati“, rađenom prema romanu Ernesta Hemingveja. Tu je upoznao svoju buduću suprugu, 26 godina mlađu glumicu Lorin Bekol. Nekoliko meseci po završetku tog snimanja, oni su se ponovo udružili u sledećem zajedničkom projektu, remek-delu film „Duboki san“.

Sa Džonom Hjustonom ponovo je sarađivao u filmu „Blago Sijera Madre“ (1948), koji je snimljen u produkciji njegove vlastite kompanije „Santana Productions“. Za priču o tri pohlepna kopača zlata u prašnjavoj meksičkoj pustinji Hjuston je osvojio „Oskara“ za režiju i scenario, ali film nije imao veći komercijalni uspeh.

Usledila je uloga u filmu „Afrička kraljica“ (1951), takođe u Hjustonovoj režiji. Bogartova partnerka u tom klasiku bila je Ketrin Hepbern. Zajedno su se uputili u Afriku, odnosno u Belgijski Kongo, u kojem su proveli nekoliko napornih meseci. Gotovo cela filmska ekipa, s izuzetkom Bogarta i Hjustona, obolela je na snimanju od dizenterije, a mučili su ih i nesnosna vrućina, negostoljubive divlje zveri, bljutava hrana i brojne druge poteškoće. Uloga grubog brodskog kapetana Čarlija Alnata donela mu je jedinog „Oskara“. Sam glumac smatrao je tu svoju rolu najboljom.

Uspeh „Afričke kraljice“ doneo mu je još nekoliko zapaženih uloga, poput pomorskog kapetana Kvejga u „Pobuni na Kejnu“, starijeg brata u „Sabrini“ koji se s Vilijamom Holdenom takmiči za naklonost Odri Hepbern, ciničnog reditelja u „Bosonogoj kontesi“, filmu inspirisanom sudbinom Rite Hejvort.

Poslednji film koji je snimio sa Džonom Hjustonom bila je parodija „Udri neprijatelja“ (1954) o tri nitkova koji se utrkuju u potrazi za uranijumom. Koscenarista u tom projektu bio je Truman Kapot.

Godinu dana pred smrt Bogart je snimio tri filma: „Leva ruka Boga“ Edvarda Dmitrika, „Mi nismo anđeli“ Majkla Kertisa i „Trenuci očaja“ Vilijema Vajlera. Film „Težak pad“ Marka Robsona premijerno je prikazan 1956. godine i bio je njegov poslednji.

Hemfri Bogart bio je strastveni pušač i ljubitelj dobre kapljice, što je nepovoljno uticalo na njegovo zdravlje. Dugo je imao ozbiljne napade kašlja i poteškoće s gutanjem, ali je odbijao da ode kod lekara sve do januara 1956. godine, kada mu je postavljena neumoljiva dijagnoza – rak jednjaka. Umro je svega nekoliko nedelja kasnije. Sahranjen je uz prisustvo mnogih holivudskih zvezda, među kojima su bili Ketrin Hepbern, Spenser Trejsi, Ronald Regan, Džon Fontejn, Marlen Ditrih, Erol Flin, Gregori Pek, Gari Kuper i mnogi drugi. Posmrtni govor održao je njegov veliki prijatelj Džon Hjuston. Zajedno s Bogijem zakopana je i mala zlatna zviždaljka koju mu je poklonila Lorin Bekol pre nego što su se venčali. U spomen na njihov prvi zajednički film bilo je ugravirano: „Ako želiš nešto, samo zazviždi“.

Slika

Brak sa Lorin Bekol

Na početku brodvejske karijere Bogart je upoznao svoju prvu suprugu, glumicu Helen Menken, s kojom je bio u braku godinu i po dana. Ubrzo nakon toga oženio se vatrenom brodvejskom glumicom Meri Filips. Nakon nekoliko godina razišli su se jer Filipsova nije želela da napusti svoju brodvejsku karijeru i da pođe sa njim u Holivud. Treća supruga bila mu je paranoična glumica Mejo Metot, s kojom se često svađao zbog njenih napada ljubomore.

Lorin Bekol upoznao je na snimanju filma „Imati i nemati“. Njemu je bilo 45, a njoj 19 godina. Pored emotivne i fizičke privlačnosti, važan element njihove veze bila je i profesionalna saradnja, zasnovana na odnosu mentor-učenik. U prvo vreme viđali su se tajno, jer je Bogart i dalje bio oženjen. Dao je sve od sebe kako bi mladoj glumici olakšao nastup u prvom filmu, diskretno je savetujući šta da radi. I reditelj Hauard Hoks činio je sve kako bi joj pomogao, tako da je nakon nekog vremena njihova veza počela da mu smeta. Kasnije je ljubomorno izjavio: „Bogi se zaljubio u lik koji je (Lorin) igrala, pa mora da nastavi da ga glumi do kraja života.“

Bogart i Bekolova venčali su se u maju 1945. Živeli su u harmoničnom braku, bez obzira na mnoge razlike koje su ih delile, ne samo u godinama, nego i u interesovanjima i stilu života. Bogart je voleo more, a Bekolovoj je na moru bilo muka, zbog čega mu je dopustila da vikende provodi bez nje na svom brodu. Bogijeva ljubav prema alkoholu takođe je bila uzrok povremenih bračnih razmirica, kao i profesionalne obaveze mlade glumice, koje su je odvajale od porodičnih dužnosti. Ipak naučili su da prave kompromise i tako održavali skladan odnos. Bekolova je početkom 1949. rodila sina Stivena Hemfrija Bogarta, a tri godine kasnije i kćer Lesli Hauard Bogart.

Strastveni ljubitelj šaha

Hemfri Bogart bio je izvrstan šahista, kadar da se takmiči s velemajstorima. Pre nego što je počeo da zarađuje novac glumeći, igrao je šah po njujorškim parkovima i na Koni Ajlendu, dobijajući sitne sume novca kao pobednik. Igrao je šah gotovo svaki dan, a naročito je voleo da mu se posveti između snimanja filmova. Scene šaha u „Kazablanki“ nisu bile deo originalnog scenarija, ali su ubačene na njegovo insistiranje. Bogart je bio član Šahovske federacije SAD-a, a bio je aktivan u Šahovskoj organizaciji Kalifornije i redovni posetilac holivudskog šahovskog kluba. U simultanki održanoj 1955. na Beverli Hilsu s velemajstorom Semjuelom Reševskim izvukao je remi.


akter

_________________
Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 01 Dec 2013, 23:16
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Životna priča: Lajza Mineli - Neshvaćena žrtva u senci slavne majke


Slika


Legendarna Lajza Mineli nikada nije uspela da izađe iz senke slavnih roditelja Džudi Garland i Vinsenta Minelija, stalno se borila sa željom da se poslovno dokaže, a nije prežalila to što se nije ostvarila u ulozi majke.

Iako je ozbiljno zagazila u sedmu deceniju, voljena, hvaljena, ali često i osporavana Lajza Mineli i dalje aktivno nastupa. Poslednji u nizu njenih postupaka oduševio je javnost. Naime, ona i njena sestra Lorna Laft nastupiće zajedno, prvi put posle dvadeset godina, na dva koncerta u Njujorku u okviru kampanje za prikupljanje novca za borbu protiv raka dojke. Koncerti su zakazani za 14. i 21. oktobar u džez klubu Berdlend u Njujorku.


Slika


Kao dete poznatih roditelja Džudi Garland i Vinsenta Minelija oduvek je bila pred oštrim sudom javnosti, a kako je odrastala u Holivudu nije bila imuna na sve boljke koje nosi sjaj Los Anđelesa. Njeno detinjstvo nije bilo nimalo bezbrižno, godinama se borila sa bolestima i zavisnošću, iza nje su četiri propala braka, ali ništa nije uništilo njenu želju za životom i nastupima. Posle gotovo šezdeset godina, koliko je provela na sceni, Lajza Mineli i dalje oduševljava publiku. Nakon male uloge u popularnom Seks i gradu, ove jeseni izdala je i muzički CD Confessions čime je pokazala da namerava da ostane na sceni.

- Moji roditelji i ja jedini smo majka, otac i ćerka koji su nominovani za nagradu Akademije - jednom je izjavila.


Slika


I nisu bili samo nominovani. Reditelj Vinsent Mineli, osvojio je Oskara za režiju filma Gigi, Džudi Garland za nastup u Čarobnjaku iz Oza, a njihova ćerka Lajza za ulogu u filmu Kabare Uz glumački talenat, od majke je nasledila i popularnost unutar homoseksualne zajednice koja je tokom Drugog svetskog rata svoju seksualnu pripadnost označavala terminom Dorotini prijatelji.


Slika


Oni koji su imali priliku da rade sa Lajzom dive se njenom talentu, ali su istovremeno svesni koliko je ponekad zahtevna. Odgajana je u uverenju kako će svet čekati na svoje zvezde koliko god vremena im je potrebno da se doteraju. Ali, sa druge strane, potvrda uspeha koju neprestano očekuje i pažnja koje je željna jedine su zavisnosti kojih nije uspela da se reši.

- Mislim da je sve to poteklo iz mog detinjstva. Uz majku sam se u jednom trenutku osećala toplo i sigurno da bi me u drugom obuzeo osećaj potpune napuštenosti - rekla je.

Toj nesigurnosti doprinosi činjenica da se mnogi oko nje nisu rešili osećaja kako se sve u njenom životu događalo isključivo zahvaljujući poznatim roditeljima.


Slika


- Kada sam počela da glumim govorili su: Ćerka Vinsenta Minelija u filmu? Pa naravno! Onda sam propevala, pa su rekli: Ćerka Džudi Garland pevačica? Pa naravno! Potom su počeli moji problemi sa alkoholom i svi su, kao što sam očekivala rekli: Pa naravno! Kao da nikada ništa nisam sama napravila - ljutita je diva koja je svoj prvi važniji izlazak pred impresivnu publiku imala 12. marta 1946. godine u privatnom apartmanu losanđeleske bolnice Cedar-Sinari.

Presrećni roditelji pozvali su sve svoje prijatelje kako bi upoznali malenu Lajzu Mej. Prvi je stigao Frenk Sinatra... Tako je otprilike izgledalo njeno detinjstvo. Nije morala da gleda televiziju da bi videla kako izgledaju zvezde jer su one vrlo često u njenoj kuhinji mešale martini. Noel Kovard, Net King Kol, Hemfri Bogart i Fred Aster bili su redovni gosti u njihovom domu. Prisetila se i kako je Merilin Monro, kada bi dolazila na njihove žurke, svraćala u njenu sobu da razgovaraju.


Slika


- Lepa žena, tako sam je zvala - otkrila je. Svoj prvi veliki televizijski nastup imala je sa samo tri godine i to uz majku u filmu Dobro staro letnje vreme. Njene haljine izrađivali su vrhunski modni kreatori posebno za nju, a s obzirom na to da je bila jedinica, svu roditeljsku ljubav i pažnju čuvala je samo za sebe.

- Smestili bi me između njih, u sredinu, i svi bismo zaspali. Ponekad bi se tokom noći u snu mama i tata držali za ruke preko mog stomaka ili glave i nisam se usudila da se pomeram kako me ne bi izgurali - otkrila je, ali ta idila nije dugo trajala.

Šuškalo se da su slavni reditelj i uspešna glumica i pre rođenja svoje ćerke imali problema u braku, ali razveli su se tek kada je Lajza napunila pet godina. Zbog majčine zavisnosti o tabletama i alkoholu, sazrela je ranije. Majka joj je kao devetogodišnjoj devojčici često pričala o svojoj usamljenosti, profesionalnim krizama i ljubavnim brodolomima.


Slika


- Imala sam zanimljivo detinjstvo, ako sam uopšte i bila dete - iskrena je bila jednom prilikom Lajza.

Od četrnaeste godine vozila je brata i sestru iz majčinog drugog braka u školu jer je njihov vozač uvek bio pijan, a majci je bio previše drag da bi ga otpustila. I pre nego što je navršila deset godina, Lajza je nekoliko puta spasila majku od predoziranja bensedinom, deksedrinom ili kombinacijom oba leka. Sa sestrom je često znala da isprazni majčinu bočicu lekova i da u nju sipa šećer kako se ne bi slučajno ili namerno predozirala. Kako bi se osigurala, Lajza je čak nabavila i pumpu za ispiranje želuca. Jednom prilikom Džudi je uletela u sobu dok je Lajza sa prijateljima iz škole gledala televiziju, najavila da će se ubiti i odletela u kupatilo.


Slika


- Mama, nemoj da se ubiješ! - zaplakala je Lajza da bi potom ušla i videla kako rastrojena Džudi baca aspirin u WC šolju. Lajza je brzo naučila kako je to biti majka, frizerka, pa čak i domaćica koja je zapošljavala osoblje, intervjuisala zainteresovane proveravajući da li bi se mogli nositi sa majčinim nerazumnim ponašanjem i molila policiju da proveri njihove biografije. Uz sve to, Garlandova je često bila bez ijednog novčića. Lajza se jednom našalila kako je pre nego što je naučila da čita i piše, naučila kako da se iskrade iz hotela, a da ne plati dug. Čak i kada je 1967. godine udavala za svog prvog supruga, pevača Pitera Alena, s kojim ju je upoznala upravo njena majka, Džudi nije imala čime da joj kupi poklon. Ali Lajza ju je ipak volela. Uz nju je sa samo jedanaest godina stala na pozornicu.


Slika


- Znala sam da ne žele da gledaju mene. Nerviralo bi me kada bi me pozvala, pogotovo zato što sam osećala da publika misli: Slatko. Ali kada će se više pomeriti? Ali, pretpostavljala sam da me je pozivala kako bi drugi videli da je i ona normalna majka i žena. To je bilo dražesno - otkrila je najmlađa dobitnica nagrade Tony koju je dobila za nastup u brodvejskoj predstavi Flora sa samo 19 godina.

Budući da se toliko dugo brinula za druge, tinejdžerske godine počela je da proživljava relativno kasno. Alkohol je prvi put probala kao tridesetogodišnjakinja.

- Jednog dana odlučila sam da
popijem nešto i svidelo mi se kako je to delovalo na mene - rekla je, a osam godina kasnije zbog alkoholizma bila je prisiljena da se prijavi u kliniku Betty Ford.

Slika


Većinu života provela je pod lupom javnosti, neprestano se iscrpljujući na nastupima i turnejama, a pri tom se oslanjala na pomoć raznih tableta, posebno valijuma koji joj je prvi put propisan za majčinu sahranu.

Treba pomenuti i četiri operacije zbog kojih je duže ležala u bolnici. Tokom tog razdoblja, Lajza je utehu pronašla u alkoholu i ljudima koje niko od njenih starih prijatelja i porodice nije prihvatao, uglavnom zato što su verovali da se s njima druži jedino zato što je retko kritikuju.

- Lajza se okružuje ljudima koji negativno utiču na nju. U takvim okolnostima ne mogu biti pored nje. Odrasla je i mora da donosi sopstvene odluke - rekla je svojevremeno njena polusestra Lorna Luft.


Slika


Nakon prvog propalog braka, muzička diva se 1975. ponovo udala i to za sina glumca koji je napravio Čarobnjaka iz Oza, Džeka Haleja mlađeg. Par se zbog njene prevare razveo tri godine kasnije. U treći brak ušla je već naredne godine sa skulpturom Markom Gerom koji je 1992. godine napustio zahtevnu divu. Šuškalo se da je u međuvremenu održavala romansu sa glumcima Piterom Selersom i Mihailom Barašnjikovim, Benom Verinom, Desijem Arnazom, Bobom Foesom i rediteljem Martinom Skorsezeom. Bila je i česta gošća tada popularnog Studija 54, gde se noćima zabavljala sa prijateljem, dizajnerom Halstonom.

Činilo se da je ljubavnu sreću napokon pronašla u naručju neobičnog muzičkog promotera Dejvida Gesta. Par se upoznao u domu Frenka Sinatre i premda u početku nije izgledalo kako će se njih dvoje zaista zaljubiti s vremenom su se u njima prilikom saradnje na turneji Majkla Džeksona probudile emocije. Mnogi su se nadali da će ova veza pomoći Lajzi da ponovo stane na noge.


Slika


Sa nekoliko kilograma viška i štakama pomoću kojih je hodala zbog operacije kuka, nekada velika zvezda nije se više osećala toliko sjajno, a iza nje bilo je i pet boravaka na klinici za odvikavanje. Venčanje u martu 2002. godine bilo je u najmanju ruku neobičan spektakl. Mlada je, navodno, bila omamljena od tableta, mladoženja izobličen od silnih estetskih operacija, a oko njih se okupila cela svita zaboravljenih i bizarnih holivudskih zvezda.

- Činiš me potpunom posebnim - promrmljao je Gest dok su se pokraj njega smeškali kumovi Elizabet Tejlor i Majkl Džekson. Proslavu prve godišnjice braka par je odložio zato što je Lajza ponovo završila na lečenju, a na iznenađenje tek malog broja ljudi, samo šesnaest meseci kasnije, brak se raspao.


Slika


Zapravo je već na samom početku sve krenulo nizbrdo. Mineli se pobunila protiv režima koji je uveo njen ambiciozni suprug. Nije smela da unosi više od 900 kalorija na dan i trebalo je da se posveti međunarodnoj koncertnoj turneji. Navodno joj je često govorio da je debela i odvratna, a šuška se i kako je keruša Lili koja je ime dobila po njenom nerođenom detetu, uspavana bez njenog znanja dok je bila u kupovini. Govorila je da se bojala za svoj život jer ju je suprug trovao drogom i tako je kontrolisao. On je nju na sudu optužio kako ga je tukla, prenela mu polnu bolest te da je seksualno napastvovala vozača. Mnogi su rekli kako su odmah znali kako je on loš odabir zato što je homoseksualac. Gest je to demantovao, ali zbog izrazito ženstvenih manira, mnogi i dalje sumnjaju u to. Ceo taj događaj još jednom je naveo zlobnike da zaključe kako je Lajza ista majka. Džudi je takođe bila zavisna o alkoholu i tabletama i nesrećno se udavala pet puta, od čega dvaput za biseksualce. Zbog lošeg odabira muškaraca, Lajza je zaključila da više nikada neće stupiti u brak.


Slika


- Ne znam zašto nikada nisam našla pravog partnera. Mislim da je to možda zbog toga što sam odrasla u zemlji snova. Uvek sam to pokušavala da shvatim. Sećam se kako sam jednom pitala majku šta se događa nakon živeli su srećno zauvek, zastala je i samo rekla: Otkrićeš - kaže i danas vitalna zvezda koja se ipak nije odrekla muškaraca i to uglavnom mlađih.

Povezivali su je sa 25 godina mlađim pijanistom Bilijem Stričem i sa dvadesetogodišnjim vratarom njene zgrade u Njujorku, Kingom Levisom.

- Uvek sam u braku. Ili izlazim s nekim. Uvek sam u braku. Ili izlazim s nekim. Osećala sam da ne postojim ako me ne definiše neki muškarac. To se zove zavisnost. Laknulo mi je što sada nisam ni u kakvoj vezi. Mogla bih svako jutro da čestitam sebi zbog toga - priznala je žena koja danas jedino žali što uprkos tri trudnoće koje su se završile spontanim pobačajima, nije mogla da ima dece.


Slika



preuzeto sa story


Vrh
GiGi
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 24 Jun 2014, 20:31
Korisnikov avatar
Karolina Riječka

Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13
Postovi: 18509

OffLine
Životna priča glumca za velike uloge


Slika


Unatoč bezbrojnim naslovnicama koje krasi njegov blistav osmijeh i jednako tako nebrojenim top-listama što ga proglašavaju seks-simbolom – Leonardo DiCaprio nikad nije bio samo ukras na ekranu. Svatko tko je gledao “Što muči Gilberta Grapea” ili “Pokojne”, morao je doživjeti onaj trenutak kad trnci prolaze niz kralježnicu. Sklonost manekenkama i partijanju mnoge će, međutim, spriječiti da ovog holivudskog ljepotana ikad dožive ozbiljno


George Clooney kaže da te slava zaustavi u razvoju onog trenutka kad postaneš slavan. Dobro se to vidi na svim dječjim zvijezdama koje nemaju pojma kako se nositi sa svijetom oko sebe ni kad napune 30, te su lak plijen droge i ostalih loših utjecaja. Pa i na samom Georgeu ‒ bio je zreo muškarac od 33. kad ga je proslavila “Hitna služba”, a sad se možemo diviti načinu na koji se ponaša, i poslovno i privatno. Leonardo DiCaprio zapeo je u 23. kao mladi ljepotan na kojeg su se, zbog uloga u “Romeu i Juliji” i “Titanicu”, bacale sve mlade i ne tako mlade žene, a on, novookrunjeni “kralj svijeta”, mogao je birati i partijati kako je htio.

Slika

Malo se toga u Leovu životu promijenilo od 1998. godine, kad je većinom New Yorkom, a i dobrim dijelom Zemljine kugle krstario sa svojom pussy posse. Posse je potjera, pussy u ovom slučaju ne znači mala mačkica, nego termin ima ono drugo, vulgarnije značenje. Osim Lea, u lov na voljne i manje voljne cure išli su Tobey Maguire, iluzionist David Blaine, Lucas Haas i još nekoliko momaka koji su uživali u DiCapriovoj moći i odsjaju slave koja se i na njih odražavala pa su mogli ulaziti u klubove u koje su htjeli, sjedili za najboljim stolovima, posluživani su najvećom brzinom, a žene u koje bi uprli prstom bile bi njihove. Tobey je sada sretno oženjen otac dvoje djece, što ne znači da više nije Leov prijatelj, Blaine već dugo nije viđen u Leovu društvu, a Lucas se pretvorio u DiCapriovu sjenu pa ga se može vidjeti svugdje gdje je i Leo. Dečko koji je karijeru započeo u hvaljenom “Svjedoku”, uz Harrisona Forda, sada se zadovoljava manjim ulogama i valjda mu je dovoljno što uz frenda proživljava sve prednosti glamura holivudske A liste.

Slika

Još je nešto ostalo isto, a to je dob i profil žena koje orbitiraju oko 39-godišnjeg Lea: gotovo su to redom modeli u ranim dvadesetim godinama. Tako je bilo kad su Leu društvo pravile Naomi Campbell, Kristen Zang, Emma Miller, Bridget Hall, Amber Valetta, Gisele Bündchen, Ana Vjalicina, Bar Refaeli ili sada Toni Garrn, cura koja je nedavno napunila 21. rođendan. Rijetke “ne-manekenke” koje su se uvukle u ovaj popis su Spajsica Emma Bunton, potom Mariah Carey, starlete Carmen Electra i Paris Hilton, glumice Bijou Phillips i Alicia Silverstone.

Slika

Doduše, Leo je naučio da cure s ovog drugog popisa ne slušaju tako dobro kao manekenke. DiCapriju, koji jako dobro pazi da što manje detalja iz njegova privatnog života iscuri u medije, a ima i vjernu prijateljsku pratnju koju nikakvi obećani honorari od tabloida ne mogu privoliti da izdaju svoju zvijezdu, popustila je, recimo, paž­nja na spomenutom rođendanu mlade Toni. Cura koja stiže iz doba Twittera i Instagrama ima i takve prijatelje, pa su Leove fotke s opuš­tenog tuluma osvanule na društvenim mrežama. Nekoliko sati kasnije sve su maknute, svi blogeri i mediji dobili su oštro upozorenje Leovih odvjetnika da učine isto, a Toni se takva greška nije ponovila. Nije ni čudno što je Tina Fey na ovogodišnjoj dodjeli Zlatnih globusa najavila DiCapriov dolazak na pozornicu: “A sada, poput vagine supermodela, poželimo toplu dobrodošlicu Leonardu DiCapriju.”

Slika

S glumicama je drugačije. U vrijeme dok je harala pussy posse, i dok su izluđivali svojim prohtjevima osoblje ekskluzivnih klubova, a potom odlazili bez ikakve napojnice (Leo je bio zloglasan po škrtoj ruci), dečkima je jednu večer za oko zapela Elizabeth Berkley. Osrednja glumica tada je, krajem 1990-ih, bila na vrhuncu slave zah­valjujući kontroverznom hitu “Plesačice”, Paula Verhoevena, u kojem je imala jednu od glavnih uloga. Jesu li Leo i ekipa pomislili da se Elizabeth i u privatnom životu ponaša skandalozno kao njezin lik Nomi Malone, nebitno je. Bitno je da su poslali “tekliča” po nju, jednu od holivudskih agentica koja je skupljala bodove obavljajući sitne posliće za razmaženu ekipu. Ta je došla do Elizabeth i rekla joj da dečki traže da im se pridruži. Elizabeth je objasnila da je u klubu s dečkom Rogerom Wilsonom i mislila da je time sve riješila.

Slika

No, kad su ona i Roger stigli kući, počela je serija napornih i neugodnih poziva. U jednom od njih Roger je imao “psovački” okršaj s nekim iz Leove pratnje, a sve je završilo tučnjavom pred klubom u kojem je Wilsonu teško ozlijeđen dušnik. Sumnja se da je udarac nanio upravo Leo, kojeg je Roger tužio za 45 milijuna dolara. Slučaj je riješen nagodbom, ne zna se kolikom, zna se samo da se odjednom cijela priča prestala spominjati.
Druga Leova “opeklina” zbog glumica novijeg je datuma. Za filmskog festivala u Cannesu 2011., jednako važnog zbog filmova koliko i zbog bogataških jahti usidrenih na Azurnoj obali, Leo je na jednom takvom plovilu ugostio svoju uobičajenu ekipu – frendove bogate i manje bogate, manekenke, starlete i sl. Među njima se našla i Blake Lively, za koju se ne zna što je točno tražila u Cannesu, ali se zna da je otišla s Leom. Uslijedilo je ljeto ljubavi, a DiCaprija, inače opsesivno sklonog skrivanju od kamera koje nisu filmske, moglo se vidjeti kako s Blake obilazi europske crkve, šeće ulicama uobičajenih europskih turističkih odredišta, čak i u Veroni, gradu najslavnijeg ljubavnog para Romea i Julije, kako kleči pred mladom glumicom. Na cesti, da ga svi dobro vide. U ranu jesen Blake ga je posjetila u Australiji, gdje je snimao “Velikog Gatsbyja”, a kad je nekoliko dana poslije okončala vezu “jer nije bila spremna ozbiljno se vezati kao što je Leo htio”, danima se durio i svima na snimanju pravio velike prob­leme. Još je gore bilo kad je samo tjedan poslije Blake započela vrlo ozbiljnu vezu s Ryanom Reynoldsom, koja je završila brakom. DiCaprio se promptno vratio manje zahtjevnim manekenkama.

Slika

Fama oko Lea narasla je zbog još jedne činjenice, ili glasine, ovisno koliko ste u sljedeće spremni vjerovati: Leo je, kažu, iznimno obdaren, i pritom ne mislimo na glumački talent, iako taj ni na trenutak ne dolazi pod znak pitanja. Bobbie Brown, jedna od najpoznatijih rock groupie cura s kraja 1980-ih i ranih 1990-ih, u svojim memoarima tvrdi da se u jednom trenutku, kad ju je ostavio Tommy Lee iz Mötley Crüea, spetljala s Leom. Bilo joj je čudno kad joj je zapjevao “Waterfalls” ženskog benda TLC, ali je pravi šok doživjela kad je spustio hlače. “Golem je”, kaže ona. Časopis Playgirl, pak, bio se dokopao fotografija Lea dok se gol ludirao s Tobeyjem i Blaineom i 1998. planirao pokazati svima koliki je Leo, ali ih je glumac preduhitrio tužbom pa su slike ostale pod ključem. A kažu da Sharon Stone nisu samo Leove uloge u “Životu ovog dječaka” i “Što muči Gilberta Grapea” navele da iz vlastitog džepa plati DiCapriov honorar za “Brze i mrtve”, toliko ga je željela u filmu.

Slika

Leo je pod tepih relativno uspješno pomeo i mali film znan kao “Don’s Plum”: njega, Kevina Connollyja, Tobeyja, Amber Benson i još nekoliko pripadnika tadašnje holivudske “zlatne mladeži” snimao je njihov prijatelj R. D. Robb 1995.-96. kako se zabavljaju u jednom kafiću. Razgovaralo se o alkoholu, drogi i seksu, a sve je bilo začinjeno vrlo vulgarnim šalama i pošalicama. Trebala je to biti zafrkancija i vježba, ali kad su se Leo i Tobey proslavili, Robb i producenti odlučili su to objaviti kao crno-bijelu dramu. DiCaprio i Maguire nisu dali ni čuti i odmah su ih tužili. Nije u pitanju, sigurno, bilo samo to što netko na njima želi zaraditi, mnogo je važnije bilo to što su o ženama izgovorili tako odvratne rečenice ‒ i pritom se često baš i ne čini da glume ‒ da bi njihov imidž pretrpio itekakvu štetu. Film je na kraju izdan izvan Amerike, ali nije imao odjeka i uglavnom je ­zaboravljen.
Nije čudno što DiCaprio nastoji kontrolirati sve dijelove života koje može: dječak koji je odrastao s poremećajem u ponašanju, u jednom od najgorih dijelova Los Angelesa, u obitelji koja se vrlo lako može nazvati boemskom, vjerojatno je u potrazi za kakvim-takvim sidrom. Leova majka Irmelin, Njemica koja je radila kao odvjetnička tajnica i s kojom je glumac živio sve do mjesec dana prije premijere “Titanica”, trudila se sina odgajati najbolje što je mogla u četvrti zapadnog Hollywooda kojom su vladali narko-dileri i prostitutke. Leo je imao pet godina kad ga je uza zid pribio diler oboružan špricama, a dobivao je batine skoro na dnevnoj bazi. Irmelin nije dijete podizala sama jer se Leov otac George, crtač i prodavač stripova, potrudio ostati u sinovu životu i nakon što se razveo od njegove majke kad je Leu bila samo godina dana. No Georgeov pristup bio je zabava, zabava i samo zabava, pa su otac i sin stalno ludovali po kvartovskim feštama, a kroz kuću su defilirali brojni likovi iz raznih sfera američkog umjetničkog života, od onih koji nikada nisu uspjeli na sceni do Charlesa Bukowskog i Huberta Selbyja Jr-a, autora “Posljednjeg izlaza za Brooklyn” i “Rekvijema za snove”.

Slika

George je dugo Leonardu birao i uloge. Glumom se DiCaprio počeo baviti još kao klinac, iako je u početku zbog sklonosti izazivanju kaosa oko sebe često izbacivan sa setova reklama. Kasnije, kad se vidjelo da ga škola nimalo ne zanima i da jedva podnosi okove razreda, Leo je potican da slijedi starijeg polubrata Adama Farrara u glumačkoj karijeri. Adam je dijete Georgeove žene Peggy Anne, kojom se oženio nakon što je ostavio Irmelin. Farraru je kao mladom odlično krenulo u Hollywoodu, pa se Leo imao na koga ugledati kao dijete željno pozornice. No kako je od početka 1990-ih Leu karijera išla uzlaznom putanjom, tako je Adam tonuo u svakom pogledu, pa zad­nje desetljeće i pol, unatoč Leovim pokušajima da ga potakne da od sebe i za sebe stvori nešto pošteno, Farrar svako malo završi u zatvoru zbog nasilja, krađa i droge.

Slika

DiCaprio se od takve sudbine spasio. Pod Georgeovom je paskom odlazio na audicije i najprije dobivao manje uloge na televiziji, među ostalima i u slavnoj sapunici “Santa Barbara”. Onda ga je među 400 kandidata Robert De Niro osobno odabrao da mu bude part­ner u drami “Život ovog dječaka”. Leo je povjerenje potvrdio sjanim nastupom u ulozi zlostavljanog dječaka koja je oduševila kritičare i donijela mu dvije nagrade. Otac je DiCaprija navodio na nastupe koji su mu redom bili izazovi, pa su uslijedile jednako zahtjevne uloge u “Što muči Gilberta Grapea” (prva nominacija za Oscar) i “Dnevnik košarkaša”, u kojem je Leo glumeći nadarenog košarkaša kojeg uništava droga vjerojatno najbliže došao narkomaniji: momak koji se odrastajući nagledao užasa koje donose heroin, crack i slična sredstva, u životu nije probao ništa jače od alkohola.
Od droge ga odvraća i tragična sudbina nekolicine njegovih vršnjaka i kolega. Christopher Pettiet, Brad Renfro i Jonathan Brandis su se, i prije i poslije, natjecali za uloge s Leom. Pettiet i Renfro umrli su od predoziranja, Brandis se objesio nakon duge borbe s ovisnošću. River Phoenix bio je u ranim godinama Leove karijere njegov uzor: DiCaprio se divio Phoenixovim nastupima i žudio za ulogama kakve je ovaj igrao, a onda mu se želja ispunila na najgori mogući način: kad je kombinacija heroina i kokaina ubila Rivera, Leo je bio taj koji je preuzeo ulogu Arthura Rimbauda u “Totalnoj ­pomrčini”.

Slika

Leonardo je već samostalno, bez Georgeova utjecaja birao uloge kad je upao u tornado “Titanica”. Iako je od početka znao da film Jamesa Camerona nije mali, neovisni film, ništa ga nije moglo pripremiti na činjenicu da mjesecima nije silazio s naslovnica, da su ga gdje god je došao pratili vriskovi i da su se uz njegov lik i djelo vezali epiteti: najseksi, najslađi, najpoželjniji, najljepši… Situaciju je, ako se to može tako reći, pogoršala činjenica da je malo prije “Titanica” Leo bio Romeo u neobičnoj adaptaciji Baza Luhrmanna. Ekranizacija je bila pomaknuta, ali lik Romea je ostao isti pa nije bilo pomoći ženskim srcima širom planeta. Ma koliko uživao u tome što su mu se širom otvarala vrata i ruke milijuna žena, taj status u karijeri Leo nije htio. Ogradu od statusa zavodnika lijepog lica digao je birajući zahtjevne uloge u filmovima koji se rijetko mogu nazvati lakim štivom. Najbliže što je DiCaprio došao komediji bile su uloge u satiri “Superstar” Woodyja Allena i s relativno lepršavim nastupom u “Uhvati me ako možeš” Stevena Spielberga. A nijedan od tih filmova baš ne izaziva suze zbog smijeha. S druge strane, s Martinom Scorsesejem, kojem nisu svojstvene komedije, DiCaprio je surađivao na već pet filmova. Dva od njih – “Avijatičar” i “Vuk s Wall Streeta” – donijeli su mu Zlatne globuse i nominacije za Oscar.

Slika

Nema naznaka da će Leonardo u skorije vrijeme promijeniti smjer u karijeri. Doduše, trenutačno se ne zna ni hoće li pratiti ovaj kojim sad ide jer Leo je najavio pauzu od glume. Kaže da je iscrpljen i da se mora dobro odmoriti i odmaknuti od posla i uloga koje su ga iscijedile. Pretpostavljamo da to znači novu rundu provoda na jahtama, vožnji biciklom i obilazaka klubova s Lucasom, vjerojatno i biranje nekog novog modela iz kataloga Victoria’s Secreta. Samo da ne bude kao Aretha Wilson, manekenka koja mu je 2005. razbila bocu o glavu. Takvo što ni Leu, koji zaista voli adrenalin i koji je dva puta skakao s padobranom, sigurno ne bi pomoglo da se riješi stresa.


Story

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Biografije slavnih glumaca i režisera  |  Poslato: 12 Nov 2014, 00:01
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43827

OffLine
Životna priča – Brižit Bardo: I Bog stvori ženu...

Amerikanci su imali Merilin Monro, a Evropljani božanski lepu i suicidnu Francuskinju Brižit Bardo kojoa je iz dna duše prezirala slavu a svojim postupcima i izgledom fascinirala svet. I dan-danas je smatraju jednom od najkontroverznijih ličnosti

Slika

Brižit Bardo, Foto: Profimedia, Guliver

Sve do pojave glumice Brižit Bardo na velikom platnu holivudska produkcija je s visine gledala na evropsku kinematografiju. Nijedna žena nije bila dovoljno zanimljiva, glamurozna i seksepilna da bi skrenula pažnju vladara sedme umetnosti. Zanosna, plava, pravilnih crta lica, punih usana i sa pegicama na nosu zaludela je čitavu planetu. Konzervativno vaspitanje nije je sprečilo da se u ranoj mladosti ophodi liberal, ali ni da starost dočeka kao konzervativac. U dvadesetim i tridesetim godnama života nije se libila da pokaže obnaženo telo, a ostavljaja je bez daha mnoge muškarce od kojih je nekim pošlo za rukom da postanu njeni muževi. Zaljubljivala se, raskidala, udavala i razvodila ne mareći za glasine, a od nekog ko je sopstvenu trudnoću poistovetio sa bolešću, postala je strastveni borac za prava životinja. Iako je ušla u devetu deceniju, ostala je dosledna sebi i u širokom krugu zaobilazi plastične hirurge i tretmane botoksom ponosno pokazujući nove bore.

Slika

Bivša glumica i pevačica, danas najglasnija svetska aktivistkinja za zaštitu životinja, legendarna Kamil Java, poznatija pod umetničkim pseudonimom Brižit Bardo, rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu kao ćerka domaćice Ane Marie Musel i industrijalca Luisa Pilo Bardoa. Odrasla je u izuzetno religioznoj porodici u kojoj su joj od detinjstva usađeni ideali katoličke vere, a prsten konzervativnih kodeksa u čijem maniru je vaspitana, nije je sprečio da počne da se bavi umetnošću.

Slika

Birala je one discipline koje slave lepotu tela i njegovog pokreta, a konačan izbor pao je na balet koji ju je fascinirao. Karijeru je započela prvim plesnim koracima u Conservatoire Nationale de Danse, a njena lepota i gracioznost ubrzo su došli do izražaja, pa je već sa petnaest godina angažovana kao model. Atraktivan izgled doveo ju je do prve naslovne strane i to u modnom magazinu Elle. Baš na toj fotografiji ugledali su je režiser Mark Alegre i njegov asistent Rodžer Vadim što je potpuno promenilo njen život.

Slika

Ona i Rodžer zaljubili su se jedno u drugo, a šarmantni mladić opsednut lepotom svoje izabranice odlučio je da je zaprosi. Pošto je imala samo sedamnaest godina njeni roditelji su odbili da joj daju dozvolu za brak zbog čega je još kao maloletnica prvi put pokušala da se ubije. Pred takvom ucenom roditelji su poklekli pa je u svojoj osamnaestoj ipak postala supruga reditelja Rodžera Vadima. U detinjstvu je bila poznata pod nadimkom Bebe, a pod imenom Brižit Bardo na filmskom platnu je debitovala 1952. godine, u filmu Ludi od ljubavi.

Slika

Prvu glavnu ulogu odigrala je u ostvarenju La Lumiere d'en Face 1956, a angažman u En Effeuillant la Marguerite sledeće godine osigurao joj je status seks simbola. Zahvaljujući Vadimu dobila je rolu koja joj je donela svetsku slavu i milionsku zaradu u filmu I bog stvori ženu. Ovo ostvarenje u potpunosti je promenilo dotadašnje poimanje seksa u sedmoj umetnosti, naročito nakon legendarne scene u kojoj Brigitte igra bosonoga na stolu. Zahvaljujući svojim prvim ulogama ova zgodna Francuskinja stala je rame uz rame sa američkim seks simbolom Merilin Monro. Istovremeno, zahvaljujući ulogama u kojima je dominirao njen seksepil, poraslo je interesovanje holivudskih filmskih producenata za ostvarenja evropske kinematografije.

Slika

- Ako sam odigrala neku ulogu u evoluciji francuskog društva i običaja, to je bilo uprkos meni. Mislim da sam odgovarala tom razvoju, određenoj želji društva u određenom trenutku - tvrdila je u svojim izjavama voljena i osporavana Bardo.

Fascinacija njenim likom, koja je započela još 1953. zbog prvog američkog filma u kojem se pojavljuje s Kirkom Douglasom Un acte d'amour, nastavila se i Brigitte je postala prva osoba van anglosaksonskog govornog područja koja je proslavila uspeh francuske kinematografije.

Slika

Iako su na profesionalnom planu savršeno funkcionisali, Brižit i Rodžer imali su problema u privatnom životu. Brak im je trajao pet godina, ali se njihova profesionalna saradnja nastavila i posle razvoda. Vadim koji je preminuo pre dvanaest godina ostao je upamćen po rečenici: Vernost mi je dosadna, a upravo su ljubavne spletke i preljube ono što je navodno uništilo njihov brak.

Resized Image - Click For Actual Size

Brigitte se od Vadima razvela 1957, ali je godinu dana kasnije, nakon uspeha u Parižanki, zaigrala u njegovom filmu Les bijoutiers du clair de lune. Engleski je progovorila u klasiku Paris by Night s Frankom Sinatrom u glavnoj ulozi. Dve godine nakon razvoda ponovo je stala na ludi kamen udavši se za glumca Žaka Šarijera sa kojim se zbližila na snimanju filma Babette s'en va-t-en guerre. Dvanaest meseci nakon venčanja dobili su sina Nikolasa Žaka Šarijera sa kojim glumica nikada nije bila bliska jer je svoju trudnoću uporedila sa tumorom. Sin joj tu izjavu nikada nije oprostio, ali on nije bio glavni uzrok njene nesreće, budući da je samo osam meseci nakon njegovog rođenja, na svoj dvadeset i šesti rođendan 28. septembra 1960, po drugi put pokušala da se ubije. Bilo je to za vreme snimanja filma La Verite, a povod su bili bračni problemi. Ubrzo je 1962. godine usledio i njen drugi razvod, a film koji je snimala u vreme kada je pokušala samoubistvo postao je najgledaniji u Francuskoj i prvi po zaradi na blagajnama. Brigitte se međutim trudila da uprkos ogromnoj slavi živi u senci. Dešavalo se da je iz tog bega od slave protresu zaljubljeni fanovi koji su joj u više navrata provaljivali u kuću samo da bi je videli ili uzeli nešto njeno za uspomenu.

Slika

- Kad me prepoznaju, trebalo bi da mi je milo, ali ja se naježim - tvrdila je ona iako je oduzimala dah milionima muškaraca širom sveta, a o njoj su maštali I u njenom naručju se grejali najmoćniji ljudi proteklog veka među kojima i pevači Serž Gainsburg i Saša Distel i glumac Žan Luj Trintignant. Sve to je nije činilo srećnom, pa je u jednom od novijih intervjua priznala da je više puta baš zbog slave bila na ivici da sebi oduzme život.
- Možete da budete i bosonogi, ali da budete srećni. Zaista sam više puta bila na ivici da izvršim samoubistvo. Imala sam sve, a bila sam nesrećna. Pravo je čudo da sam još živa - govorila je Brigitte koja se dan pre svog četrdesetog rođendana, u septembru 1974. godine, povukla iz glumačkog života, promenila životne navike i postala vegetarijanka. Iako se više nije bavila glumom, paparaci su je konstantno pratili, pa je 1983. godine izašla čak i trilogija o životu BB. Svega dvadesetak dana kasnije, opterećena slavom i duboko depresivna Brigitte je po treći put pokušala da ode s ovog sveta, ali ju je spasila kućna pomoćnica.

Slika

Nakon drugog razvoda udala se i treći put za nemačkog milionera i plejboja Gantera Saksa, ali je njihova sreća bila kratkog daha. Ta veza ostala joj je u sećanju kao jedna od najdražih uspomena, a njegovo samoubistvo maja prošle godine u potpunosti ju je slomilo.

- Brižit Bardo je u šoku. Održavala je vezu sa Ganterom Saksom koji joj je dvadeset godina pomagao u fondaciji - potvrdio je glumičin bliski prijatelj. Ginter se ubio u dvorcu u Švajcarskoj koji je u vlasništvu fondaciji njegove bivše žene Brižit Bardo, što implicira da su nekadašnji supružnici bili bliski i nakon razvoda. Saks je inače sredinom šezdesetih pretvorio letovalište Sen Trope na francuskoj rivijeri u igraonicu bogatih i slavnih, a među njima je bila i filmska zvezda Bardo.

Slika

Poslednji put stala je na ludi kamen 1992. godine sa Bernardom o’Ormaleom s kojim i danas deli dobro i zlo. Reč je o funkcioneru ultradesničarske partije Front National. Njihovu zajednicu ne prate posebne kontroverze, ali zato Brigitte svetsku javnost povremeno šokira svojim izjavama. Nakon pisanja u svojoj knjizi Vapaj u tišini, 6. maja 2004. kažnjena je za podsticanje rasne mržnje i netrpeljivosti, pošto je izrazila zabrinutost zbog infiltracije islamskih ekstremista u Francuskoj. I danas je najgrlatiji portparol ksenofoba i antiislamista, što izaziva zgražavanje mnogih Francuza koji su je obožavali na filmskom platnu. Nekadašnji seks simbol nedavno je izjavila da razmišlja da se kandiduje za predsednika na izborima 2012. Bivša glumica koja se posle završetka filmske karijere posvetila zaštiti prava životinja rekla je da će na to biti primorana jer ju je sadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi izigrao. Ona zahteva da se u Francuskoj donese zakon kojim bi se obezbedilo da životinje budu omamljene pre ubijanja, imajući pre svega u vidu koze i ovce koje se žrtvuju posebno tokom muslimanskih praznika. Bardo u poslednje vreme sve češće diže prašinu u javnosti zbog kontroverznih stavova o imigraciji i homoseksualnosti i već ima nekoliko osuda zbog rasizma i svog antigej stava. Ova kontroverzna umetnica u septembru puni sedamdeset i osam godina, ali je u javnosti ostala upamćena proslava njenog sedamdesetog rođendana kada je uz nekoliko čaša šampanjca zahvalila Bogu što je ušla u osmu deceniju.

Slika

- Punim sedamdeset godina, hvala Bogu što mi je dao da stignem dotle. Ali, istovremeno, više bih volela da imam trideset. Ipak, rado prihvatam starost jer to je vreme koje prolazi. Danas duva neki ludi vetar, žene hoće da ostanu mlade i pribegavaju hirurgiji. Sve liče jedna na drugu... Savršenstvo je tako dosadno - kaže bivša glumica dok se u svetskoj javnosti i dalje vodi polemika šta je sve na svom licu i telu operisala, uprkos njenim tvrdnjama da se odlučila na prirodno starenje.

A da je u Francuskoj i dalje voljena pokazuje nedavna izložba fotografija iz doba njene glumačke karijere, koja je doživela ogroman uspeh.


story

_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 22 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker