|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Hiljade građana još bez lekara Pet godina od početka registracije osiguranika, ovaj postupak još nije završen. Doktora ima 5,3 miliona građana, a ginekologa tek svaka druga žena  POLA miliona odraslih stanovnika Srbije još nije izabralo svog lekara opšte medicine, a od 2,5 miliona žena starijih od 15 godina, tek svaka druga ima izabranog ginekologa. Svog pedijatra, međutim, dosad je izabralo 1,2 miliona dece, ili gotovo 95 odsto svih mlađih od 18 godina.Posle gotovo pet godina od početka registracije osiguranika u Srbiji, više ne može mnogo ni da se bira. Lekari opšte medicine, u proseku, imaju po 1.496 opredeljenih pacijenata, ginekolozi po 2.434, pedijatri po 1.063. Najmanja gužva je kod stomatologa, koji imaju po 656 pacijenata, ali na usluge ovih specijalista o trošku osiguranja pravo imaju samo zaštićene kategorije stanovništva.
Najtraženiji doktori odavno su popunili kvote, pa su sada “na biranje” uglavnom oni mlađi, ili lekari koji su došli iz drugih ustanova i još nemaju svoje pacijente. Veliki je problem da primamo nove pacijente jer onda nećemo moći da pružimo ni pravovremenu, ni kvalitetnu zdravstvenu zaštitu - kaže, za “Novosti”, dr Milica Nikolić Urošević, lekar u Domu zdravlja Vračar i zastupnik Udruženja izabranih lekara opšte medicine Srbije. - Prema kadrovskom planu Ministarstva zdravlja, Srbija ima jednog lekara opšte medicine na 1.600 građana, a u Domu zdravlja Vračar, kojem “pripada” 45.000 stanovnika, 26 izabranih lekara opšte medicine, u proseku, već ima po 1.663 pacijenta. Stari grad, međutim, sa 9.000 stanovnika više, ima 18 doktora više nego mi.
Oko pet odsto lekara u Srbiji trenutno ima više od 2.000 pacijenata. U unutrašnjosti, u ruralnim sredinama, prosek je 800 pacijenata po lekaru. Najopterećeniji su 1.000 izabranih lekara opšte medicine u 17 beogradskih opština, dok, recimo, u Subotici, doktori imaju po 880 kartona.
- Od 77 lekara, njih 90 odsto ima više od 1.800 pacijenata - kaže, za “Novosti”, dr Slavica Kalezić Milošević, direktor Doma zdravlja Palilula. - Za svog izabranog lekara na našoj opštini opredelilo se čak 99,78 odsto stanovnika, pa trenutno imamo 169.220 registrovanih pacijenata. Svakodnevno se uradi 30 odsto pregleda više nego što je norma. Pokušavamo da zaštitimo lekare sa više od 2.000 kartona, pa nove pacijente koji se sada registruju upućujemo na one koji imaju po 1.500 kartona. Preopterećeni smo, a zbog “male racionalnosti”, po kriterijumima RFZO, smo kao dom zdravlja ocenjeni sa svega 4,9.
Pravilnikom Fonda zdravstvenog osiguranja predviđeno je da se do izabranog lekara stigne za najviše 15 dana! U suprotnom, menadžment doma zdravlja dužan je da obezbedi pacijentu pregled kod drugog doktora. U praksi se, srećom, na pregled izabranog lekara ne čeka toliko. Pregledi se uglavnom zakazuju na pola sata, a između se primaju pacijenti koji su urgentni. POTPISANO 8,8 MILIONA IZJAVA
PACIJENTI su dosad potpisali ukupno 8,8 miliona izjava, što pokazuje da je jedan broj osiguranika izabrao dva izabrana doktora, a možda i sva tri koji im “pripadaju”. Od 5,8 miliona punoletnih građana, za nekog od 3.549 lekara opšte prakse, prema evidenciji Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, odlučilo se 5,3 miliona. Tačno za 531 izabranog ginekologa odlučilo se 1,3 miliona žena. Jednog od 1.428 izabranih stomatologa ima 937.602 osiguranika. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ministarstvo: Za dve godine 789 osuđenika sa “narukvicom” Elektronski nadzor tokom dve godine primenjen na 789 pritvorenih i osuđenih osoba. U kućnom pritvoru se nalazi 20 okrivljenih, u kućnom zatvoru 36 osuđenih, dok 275 osoba nose "narukvicu"  Kroz sistem elektronskog nadzora tokom dve godine primene prošlo je ukupno 789 što pritvorenih, što osuđenim osoba, a iz godine u godinu taj trend se povećava i donosi državi, ali i osuđenima višestruke koristi.
Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Srbiji je sada u kućnom pritvoru 20 okrivljenih, u kućnom zatvoru 36 osuđenih, dok 275 osoba nose "narukvicu".
Prva popularna "narukvica" postavljena je 5. januara 2011. godine, od kada je kroz "sistem" prošlo ukupno 789 osoba. Tokom 2011. u kućnom zatvoru bilo je 88 osuđenih, lane čak 610, a do kraja marta ove godine u kućnom zatvoru bio je 91 osuđeni.Načelnica za tretman i izvršenje u Upravi Dušanka Garić rekla je u intervjuu Tanjugu da je taj vid primene "poluslobode" u razvijenim zemljama dao dobre rezultate na polju smanjenja recidiva i bolje reintegracije osuđenih osoba u socijalnu sredinu.
Što se tiče primene elektronskog nadzora nad osuđenim osobama, od nje postoji višestruka korist, kao što su smanjenje broja osuđenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, što donosi značajne uštede za državu, a posebno smanjenje "kriminalne infekcije" naročito kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci lakših krivičnih dela.
Osuđeni, s druge strane, može da vreme provodi sa svojom porodicom, ide na posao i ne isključuje se u potpunosti iz svog šireg socijalnog okruženja, istakla je Garićeva.
Ona je ukazala da se mere elektronskog nadzora, kao vrsta alternativnih sankcija, naspram klasičnog zatvora, sprovode radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su osuđenom određena odlukom suda.
Pravilnikom o izvršenju kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, bliže se uređuje izvršenje sudske kazne. Tako osuđeni za vreme izvršenja kazne "kućnog zatvora" mora neprestano da nosi odašiljač na nozi, a prijemnik se instalira na odgovarajućem mestu u stanu.
Korišćenje opreme i eventualne zloupotrebe se daljinski prate u Operativno-bezbednosnom odeljenju Uprave.
Načelnica Uprave za tretman i alternativne sankcije je ukazala da nije nužno da osuđeni 24 sata boravi u stanu, jer iskustvo zemalja, koje već dugi niz godina sprovode elektronski nadzor , pokazuje da bi to bilo kontraproduktivno i da bi umanjivalo efikasnost ovakvog vida kažnjavanja.
Svrha tog vida kažnjavanja je da se kontroliše funkcionisanje osuđenog, ali da se on ne isključuje u potpunosti iz svog šireg socijalnog okruženja, istakla je Garićeva.
Naš zakon je predvideo mogućnost donošenja odluke da osuđeni napusti stan u određenom vremenskom periodu u toku dana, na primer, kada odlazi na posao.
U tom slučaju predviđa se da se tada nalazi u "zelenoj vremenskoj zoni" i određuje mu se tačno vreme povratka u stan, nakon čega više ne sme da napušta prostorije stana do sutrašnjeg ponovnog odlaska na posao, navela je Garićeva.
Ona je dodala da isto važi za pohađanje nastave ili posete lekaru, a da bi se takva odluka donela, neophodno je da osuđeni pribavi odgovarajuću dokumentaciju (medicinsku - u slučaju teške i akutne bolesti, potvrdu o zaposlenju i radnom vremenu i slično).
Radi uspešne realizacije pomenutih kazni, zakonska regulativa predviđa stalnu saradnju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i mesnih policijskih uprava.
Uprava ima obavezu da obavesti područni policiju o prijemu odluke suda, adresi osuđenog prema kome se izvršava mera elektronskog nadzora, o početku i načinu izvršavanja te mere, kao i o eventualnom slučaju da osuđeni prekrši pravila propisanog ponašanja.
Garićeva je ukazala na to da kazna zatvora sa elektronskim nadzorom podrazumeva odluku suda, prema kojoj osuđeni, kome je izrečena kazna zatvora do godinu dana, tu kaznu može da izdržava u svom stanu, a ne u klasičnom zatvoru.
Ta kazna se ne može izreći jedino osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice, koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu.
Prilikom donošenja te vrste odluke, sud mora da vodi računa o tehničkim mogućnostima da kazna bude adekvatno izvršena, odnosno da osuđeni bude pod elektronskim nadzorom.
To znači da osuđeni mora da ima stalno mesto prebivališta, odnosno boravišta, da u stanu ima fiksni telefon, koji ne sme da bude "dvojnik", kao i da, ukoliko osuđeni nije vlasnik stana u kome živi, saglasnost za instaliranje opreme osuđeni mora da pribavi od vlasnika stana.
Ukoliko ne postoje tehničke mogućnosti za izvršenje kućnog zatvora ili ne postoji pisana saglasnost vlasnika stana, Uprava o tome odmah obaveštava sud koji je kaznu izrekao. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Država slepa za Nikolinu Slepa devojčica proterana s KiM, sedmogodišnja Nikolina Petković, lišava se prava na školovanje. Pored tolikih „evropskih zakona“ i komisija, jedino razumevanje stiže od drugova iz razreda  SEDMOGODIŠNJA Nikolina Petković, rođena bez očnih jabučica, lekari kažu - žrtva bombardovanja osiromašenim uranijumom - dete je drugog reda. Iako zakoni Srbije kažu da joj sleduje pomoć države u školovanju, njeni školski dani su pravo mučenje, jer nastavnih sredstava, a ni stručnjaka za rad sa Nikolinom nema.Prošlog septembra, iako težak invalid, krenula je u prvi razred osnovne škole „Heroj Ivan Muher“ u Smederevskoj Palanci, po principu inkluzivnog obrazovanja. Ipak, ona ne može samostalno da pohađa školu, pa su joj neophodni defektolog-tiflolog, prilagođena nastavna sredstva i pomagala, udžbenici, računar sa prilagođenom tastaturom i mišem, prevoz do škole i nazad.
- Od svega toga, Nikolina ima jedino personalnog asistenta na časovima. U školi nemaju obučenog kadra za rad sa slepom decom, niti učila. Za to nema novca. Isti odgovor daju i u opštini. Ni u predškolsko nije išla, nisu imali uslova. Država kažnjava moje dete kao da već nije dovoljno kažnjeno - kaže otac Jugoslav Petković.
Roditelji slepe devojčice su se obraćali svima - od škole, opštine, preko prosvetne inspekcije, do ministra prosvete.
Ministar reče da za Nikolinin slučaj „nema nadležnost“.- Zahtev opštini podneli smo polovinom februara - kaže otac. - Odgovor nismo dobili, a usmeno nam je rečeno da ne mogu da pomognu. I škola se obraćala, bez uspeha.
I zaštitnik građana se uključio preporukom. Isti zahtev roditelja i pedagoga škole, kao i zaštitnika građana, nije rešen, iako je rok od sedam dana davno prošao.
- Komisija je 2011. predložila da dete upišemo u školu za slepu i slabovidu decu u Kragujevcu. Nemamo uslova da se preselimo, a ne možemo dete od sedam godina, životno vezano za nas, da pošaljemo samo u internat - kaže otac Jugoslav.
Nikolini nije obezbeđen ni prevoz.
Ministar Žarko Obradović, u pismu roditeljima, naveo je da, shodno zakonima ove zemlje „svaki učenik sa smetnjama u razvoju ima pravo na prevoz ili naknadu prevoza od kuće do škole i nazad bez obzira na udaljenost“. Još jedno mrtvo slovo na papiru.
U Centru za socijalni rad kažu da su specijalizovano kombi vozilo ustupili dnevnom boravku za decu i omladinu ometenu u razvoju „Puž“.
Porodica Petković je tako mesecima u začaranom krugu mrtvih propisa i krutih institucija. Nikolina, uprkos svemu, ne izostaje iz škole. Stidljiva i ranjiva, odmah je očarala drugare, koji joj nesebično pomažu, kao i personalni asistent Nataša. Kaže, najviše voli matematiku, a na času srpskog samo sluša, jer da bi naučila da čita, potrebne su joj knjige na Brajevom pismu.
ŽRTVA BOMBARDOVANJA NATO
PORODICU Petković rat je 1999. proterao iz Đakovice i zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203 hotela „Srbija“ u Boru. Tu se u oktobru 2005. rodila Nina. Lekari kažu da je njen hendikep posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom. Otac i majka su nezaposleni.
Imaju još dvoje dece. Očne proteze koje Nina nosi, jednom godišnje roditelji dobijaju preko lekarske komisije, a sve ostalo kupuju sami. Tako zakon kaže.
BEZOBRAZNI SU!
PREDSEDNIK opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić Kena, upkros obećanju, nije odgovorio na pitanja „Novosti“. Nezadovoljan što se porodica obratila novinarima, u telefonskom razgovoru poručio je „da im je pomogao više nego ikom drugom, da koriste njegovu osetljivost na bolesnu decu, da su bezobrazni i da svaki dan nešto traže“. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Propagandni štabovi u svim društvenim mrežama Različite društvene mreže i kod nas sve više služe za kreiranje javnog mnjenja. Najveći broj komentara plasira se iz dobro organizovanih „kuhinja“  DO pojave interneta privilegiju da javnost informišu, ali i protumače „da li je čaša dopola puna, ili dopola prazna“, imali su samo predstavnici medija. Danas, u gotovo svaki tekst na internetu, čitaoci mogu aktivno da se uključe - prokomentarišu, ocene, ali i podele na ostalim društvenim mrežama.Velike društvenopolitičke teme na portalima su zatrpane komentarima. Najveći broj dolazi iz organizovanih „kuhinja“, koje su zadužene za kreiranje javnog mnjenja. Medijski timovi političkih partija, velikih kompanija i interesnih grupa aktivno su se uključili u ovakvu medijsku promociju.
Praksa je pokazala da je malo neutralnih čitalaca, koji sa nekoliko rečenica iskazuju svoj lični stav o napisnoj temi, a koja se lično njih tiče.
- Posmatrajući tekstove koji su najviše komentarisani, prepoznaju se jasni i vidljivi rukopisi i timovi koji ih šalju - objašnjava Cvijetin Milivojević, direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“. - Zna se da postoji nekoliko stranaka koje imaju ozbiljne propagandne štabove, gde grupa mladih ljudi u okviru sektora za komunikacije, pozitivno komentariše istupe svojih partijskih lidera ili negativno ocenjuje političke suparnike.Prema Milivojevićevim rečima, ovaj vid propagande u Srbiji još nije uticajan, jer se samo trećina stanovništva aktivno informiše preko interneta.
U ratu komentarima ne učestvuju samo politički činioci, već je u borbi za tržište učestalo kršenje poslovnog fer-pleja. Udaranje ispod pojasa čest je slučaj u auto-industriji, prehrambenoj, konditorskoj, proizvodnji nameštaja...
- Ova oblast kod nas je velika džungla. Uopšte nije uređena, ovde niko ne odgovara za objavljenu klevetu i laž. Otežavajuća okolnost je što se 99 odsto tih komentatora krije iza maske anonimnosti, potpisujući se pseudonimom - kaže Milivojević.
Profesor dr Miroljub Radojković smatra da ovakva komunikacija, još nije jako informaciono oružje u kreiranju javnog mnjenja.
- Postoji princip „1-9-90“, po kojem se korisnici informišu. Samo jedan odsto se zaista ozbiljno udubi i uključi u temu. Svega devet odsto njih pročita tekst, uz to mu da pozitivnu ili negativnu ocenu, ili ga podeli sa prijateljima na nekoj društvenoj mreži. Najviše korisnika, njih 90 odsto, letimično bace pogled na rubriku i nastave dalje - objašnjava ovaj stručnjak sa Fakulteta političkih nauka.
ARMIJA “ANALITIČARA“
POJEDINE marketinške agencije, honorarno upošljavaju pravu armiju komentatora. To su uglavnom studenti ili tek svršeni akademci, koji su u obavezi da tokom čitavog dana budu „na vezi“. Posao nije težak, jer sa mobilnog telefona ili računara, treba svega nekoliko minuta da se ciljana informacija pohvali ili napada. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
POSLE 52 GODINE PONOVO U SRBIJI: Zemni ostaci kraljice Marije stigli u otadžbinu! (FOTO)Posmrtni ostaci kraljice Marije nakon 52 godine preneseni su iz Engleske u Srbiju i biće izloženi u kapeli Svetog Andreja Prvozvanog do sahrane na Oplencu 26. maja Zemni ostaci kraljice Marije Karađorđević (1900-1961), žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog preneti su iz Engleske u Srbiju, a kovčeg su na aerodromu “Nikola Tesla”, dočekali premijer, prinčevska porodica Karađorđević, Oliver Antić i episkop Atanasije, odakle su posmrtni ostaci preneti u kapelu Svetog Andreja Prvozvanog na Dvoru.
Kada je na Dvor pristiglo vozilo sa posmrtnim ostacima, mnogobrojni građani i poštovaoci monarhije klekli su i na taj način odali počast Kraljicu Majki. Tom prilikom intonirana je himna Bože pravde, a kraljičin kovčeg su izneli pripadnici garde – žandarmerija.
Na aerodrom “Nikola Tesla” u 18 sati, stigao je kovčeg sa posmrtnim ostacima kraljice Marije kojeg su dočekali predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, prinčevska porodica Karađorđević, specijalni savetnici predsednika Srbije Oliver Antić i Radoslav Pavlović, episkop hvostanski Atanasije.
Nakon ceremonije na aerodromu, zemni ostaci kraljice Marije preneti su u kapelu Svetog Andreja Prvozvanog, gde pomen služi srpski patrijarh Irinej.
- Nalazimo se časnom kraljevskom dvoru povodom tužnog a ujedno i radosnog događaja. Nakon 52 godine telo velike kraljice Marije ležalo je u tuđini, a sada je tu, u svojoj otadžbini. Bila je uzorna i kraljica i majka, koju je narod voleo. Politikom se nije bavila, već se brinula o svojoj deci i porodici. U izgnanstvu je živela skromno, rasprodajući svoj nakit da bi se prehranila. Zato se mi radujemo njenom povratku jer se time ispunjava njena želja da njeni zemni ostaci pocivaju pored njenog muža i dece na Oplencu – rekao je patrijarh Irinej nakon liturgije.
- Srbija mora da poštuje svoju istoriju, da bi je i drugi poštovali. Istorija je nešto što će nas spajati i činiti jačim u budućnosti. Dinastija Karađorđević je srpska dinastija koju Srbija poštuje i ovo je veliki dan za sve Srbe i državu – rekao je premijer Dačić nakon liturgije.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević rekao je da je Kraljica Marija volela svim srcem svoj narod, kao i da je povratak u Srbiju bila njena velika želja, koju smo ovim cinom i ispunili. Dobro došla kući Kraljice – rekao je posle liturgije prestolonaslednik.
Kako Telegraf saznaje na doček posmrtnih ostataka kraljice Marije došao je Kristofer Gejt, lični predstavnik kraljice Elizabete, koji je nedavno po nalogu engleske kraljice obišao Oplenac da vidi gde će biti preneti posmrtni ostaci.
Foto: Darko Zlojutro
Podsetimo kraljica Marija sahranjena je na kraljevskom groblju u Grogmoru nadomak zamka Vindzor, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljica Viktorija.
(D. Zlojutro) Telegraf
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Lopovi ukrali 1.800 jaja na pijaci  Pijaca u Gornjem Milanovcu opljačkana je prošle noći, a ukradeno je više od 1.800 jaja, rečeno je u policiji.
U pijačnoj zgradi, Slobodanki Lazović iz Kutlova kod Kragujevca ukradeno je 1.770 kokošijih jaja i 42 jaja od misirke (morke).
Lopovi su preskočili visoku gvozdenu ogradu, razvalili tezgu i pokupili jaja kojima su gađali okolne zgrade, a na jednoj napisali: "Mi smo ljudi, a ne jajare".
Prilikom bekstva jaja su im ispadala i na parkingu gde su verovatno ostavili automobil.
Slobodanka Lazović izjavila je da će tražiti nadoknadu štete od Javnog komunalnog preduzeća u Gornjem Milanovcu jer plaća sve pijačne obaveze, a roba joj nije bile zaštićena. 021
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Godišnjica stradanja Srba obeležena i u Beogradu BEOGRAD, 1. maja 2013. (Beta) - Parastosom u Crkvi Svetog Marka u Beogradu u sredu je obeležena 18. godišnjica stradanja Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Bljesak" u zapadnoj Slavoniji, u kojoj je poginulo i nestalo oko 300 ljudi.
Parastosu su prisustvovali članovi porodica i rodjaci stradalih i predstavnici udruženja porodica nestalih i izbeglica u Srbiji.
Član Udruženja porodica nestalih "Suza" Čedomir Marić rekao je novinarima da bi za porodice bilo ohrabrenje kada bi se napravio pomak u pronalaženju ubijenih ističući da je ekshumacija nastradalih u Bljesku počela tek u 2012. godini.
"Odnos prema zrtvama nije promenjen na bolje, a porodicama je najbolnije što su nedavne presude hrvatskim generalima ohrabrile počinioce zločina i stvorile utisak da su nedodirljivi", kazao je Marić.
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je počela 1. maja 1995. godine oko 5.00 artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas tokom "Bljeska" u zapadnoj Slavoniji ubijeno je 283 srpska civila, od kojih 57 žena i devetoro dece. Oko 15.000 Srba tada je napustilo zapadnu Slavoniju.
(Beta, 01.05.2013)
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Josipović i Milanović prisustvovali godišnjici Bljeska ZAGREB/OKUČANI, 1. maja 2013. (Beta) - Hrvatski državni vrh, na čelu s predsednikom Ivom Josipovićem i premijerom Zoranom Milanovićem, prisustvovao je u sredu u Okučanima obeležavanju 18. godišnjice vojno-policijske akcije "Bljesak".
Tom akcijom Hrvatska je preuzela kontrolu nad područjem zapadne Slavonije, do tada u sastavu samoproklamovane Republike Srpske Krajine.
"Bez akcija kakve su bile 'Bljesak' i 'Oluja' ne bi bilo slobodne Hrvatske, pa ni ove Hrvatske koja zagovara i promoviše sva ljudska prava i sva nacionalna prava", rekao je Josipović novinarima posle polaganja venaca kod Spomen krsta hrvatskim braniteljima, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
On je dodao da je na svečanosti izraženo poštovanje prema velikoj pobedi hrvatske vojske i policije kojom je oslobodjena zapadna Slavonija.
"Drago mi je da je ovde bila i delegacija Srpskog demokratskog foruma, to je znak da naše društvo ide prema pomirenju i pravoj evropskoj zajednici svih svojih gradjana", ocenio je Josipović.
Ministar branitelja Predrag Matić rekao je da se Hrvatska "ne nasladjuje ničijim porazom, ali ima pravo da slavi svoju pobedu".
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je počela 1. maja 1995. godine oko pet sati ujutro artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO) u akciji "Bljesak" ubijeno je 83 srpska civila. Od tog broja, njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama.
Više hrvatskih nevladinih organizacija upozorilo je u utorak, uoči obeležavanja 18. godišnjice vojno-policijske akcije "Bljesak", da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini, uključujući i ubistvo 22 civila u selu Medari kod Nove Gradiške, medju kojima je bilo troje dece i 11 žena.
(Beta, 01.05.2013)
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Danas je Velika subotaDanas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka. Ponoćnim liturgijama večeras počinje praznik Vaskrsenja, a patrijarh srpski Irinej služiće Vaskršnju liturgiju u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru BEOGRAD - Ponoćnim liturgijama večeras počinje praznik Vaskrsenja, a patrijarh srpski Irinej služiće u ponoć Vaskršnju liturgiju u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru.
Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka - dana raspeća i smrti Hristove, a vernici ga obeležavaju u molitvi i tišini, jer je to dan koji je Hristos proveo u Hadu.
Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom Svetog Vasilija Velikog završavaju se dani
žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Patrijarh srpski Irinej pozvao je u uskršnjoj poslanici vernike da ostajući uz Boga, ostanu dušom i srcem i uz stradalni narod na Kosovu I Metohiji i u svim krajevima zemlje gde pravoslavni stradaju zbog imena i vere u Hrista.
U poslanici patrijarh je poručio i da istina Vaskrsenja posebno snažno odjekuje u našem vremenu, prepunom patnji i stradanja - vremenu u kojem se, kao retko kada ranije, postavlja pitanje smisla i cilja života.
''Svedoci smo toga da je iz dana u dan sve više usamljenih i ostavljenih, toliko je domova bez tople ljudske reči, toliko je dece lišeno roditeljske pažnje i ljubavi. Pune su bolnice stradalnika, onih koji boluju telom i dušom'', kazao je Irinej.
On je poručio i da pojave kao što su nasilje, teror, pljačka tuđe imovine, neviđen nemir koji je danas zavladao u dušama ljudi širom sveta, sklonost kriminalu, ugrožavanje mira i sreće drugih, proizilaze iz duhovno opustelih i moralno raslabljenih duša, i to najčešće kod mladih ljudi koji se gube pre nego li i nađu neki put u život. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Nikolić-Vamen: Balkan nije deo EU bez članstva Srbije BEOGRAD -
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i danski ministar za evropske poslove Nikolaj Vamen složili su se danas u Beogradu da je punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji značajno ne samo za našu zemlju, već i za ceo region.
Kako su istakli, ne može se govoriti o Balkanu kao delu Evropske unije bez članstva Srbije u toj asocijaciji.
Danski ministar je prijemom kod Nikolića započeo posetu Srbiji, a kako je saopšteno iz Pres službe predsednika Srbije, Nikolić je Vamenu preneo da je Srbija na dobrom putu da postane moderna, uređena država, koja će uz podršku EU moći da podigne svoju ekonomiju i omogući bolji životni standard građanima.
Nikolić i Vamen su se posebno osvrnuli na briselski sporazum Beograda i Prištine, a danski ministar istakao je da je jasno da se u sporazumu "ne govori o priznavanju Kosova, već o normalizaciji odnosa, a da će sledeći važan potez biti njegova implementacija". Po rečima predsednika Nikolića, "Srbija iskreno pregovara, sa željom da se problem Kosova i Metohije reši jednom zauvek".
"Srbija nikada neće priznati nezavisnost KiM, a spremna je da sarađuje na pronalaženju kompromisnog rešenja, koje će omogućiti da ljudi žive bolje. Nakon potpisivanja sporazuma, sada ga treba pretočiti u život, bez pogrešnih tumačenja onoga što je dogovoreno", istakao je Nikolić.
Danski ministar je naglasio da je sporazum iz Brisela veliki korak na putu stabilizacije odnosa između Beograda i Prištine i da veliku zaslugu za postizanje dogovora imaju predsednik Nikolić i Vlada Srbije.
"Ukoliko se implementacija sporazuma što pre ostvari, to bi predstavljalo veliki korak ka daljem napretku Srbije u evrointegracijama", rekao je ministar Vamen, navodi se u saopštenju.
Kad je reč o bilateralnim odnosima, Nikolić je Vamenu preneo želju da se ekonomska razmena između Srbije i Danske podigne na mnogo viši nivo, pošto godišnja trgovinska razmena u vrednosti od 120 miliona evra, kako je naveo, "zaista ni približno ne predstavlja maksimum koji naše dve države mogu da ostvare".
Ministar Kraljevine Danske tokom posete Beogradu ima zakazane odvojene susrete i sa premijerom Ivicom Dačićem, prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i sa potpredsednicom vlade zaduženom za evropske integracije Suzanom Grubješić RTV
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
