U regionu gde krize i afere smenjuju jedna drugu, sećanje traje kratko čak i o ličnostima i dešavanjima koja se i te kako tiču vlastitih života. Ali, nasuprot većinskom mišljenju i dominantnom osećaju indiferentnosti, Zoran Đinđić je ipak na makedonskoj političkoj sceni prisutniji nego što bi mnogi verovali.
Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?
Čujem da se čak i u Srbiji ime Zorana Đinđića, kako prolaze godine, spominje sve više namenski, uz godišnjicu, pa da se i tamo kao i ovde najčešće stane na sigurno tlo: o pokojnicima sve najbolje! I brzo ih se zaboravi. Osim kada se ljudi lupe u glavu teatarskom predstavom kao što je Frljićeva, kada se izazovu emocije, stid, gnušanje ili gnev, a najviše strah od suočavanja s prošlošću i odgovornošću.
U regionu gde krize i afere smenjuju jedna drugu, sećanje traje kratko čak i o ličnostima i dešavanjima koja se i te kako tiču vlastitih života. Ali, nasuprot većinskom mišljenju i dominantnom osećaju indiferentnosti, Zoran Đinđić je ipak na makedonskoj političkoj sceni prisutniji nego što bi mnogi verovali.
Isto kao i u Srbiji, i ovde se na njega gleda kao na kontroverznu ličnost: uz mnogo hvale idu i brojne kritike. Mali broj je zasnovan na činjenicama i/ili poznavanju lika i dela Zorana Đinđića. To je razumljivo ako se ima u vidu činjenica da je tokom tih kritičnih godina, kada je Đinđić od mladog briljantnog filozofa prerastao u disidenta i vođu otpora Miloševićevom režimu, pa i u vreme njegovog kratkog premijerskog mandata, Makedonija bila zaokupljena sama sobom, a ne regionom.
S jedne strane, miran izlazak iz Jugoslavije značio je distanciranje od ratova i Miloševićeve politike, ali s druge - to je bio radikalan prekid sa intelektualnim i drugim progresivnim tokovima u regionu.
Dok je Srbija ratovala, a onda dekonstruisala Miloševićevo nasleđe, Makedonija je (p)ostala autistično društvo. Zvuči apsurdno, ali ne mali broj intelektualaca još i danas pomalo žali što se u „oazi mira“ (kako se Makedonija nazivala od 1991. do 2001. godine) nije ustoličio brutalan diktatorski režim, što bi pomoglo da se stvori kritična masa, građanski pokret i opozicija koja bi se kalila u borbi s njim. Drugim rečima, u Makedoniji nije bilo, a i danas nema, disidenata, a oaza mira je deo (lažne) prošlosti. Ipak, poslednjih godina u vreme svake političke krize koja po pravilu ima manihejski oblik u javnosti se pojave imena Miloševića i Đinđića, kao emanacija Zla i Dobra.
Mada konstelacije u zemlji ni izdaleka ne nalikuju srpskim prilikama s kraja 20. veka, ipak je opozicija ta koja, da bi se demokratski lakše legitimisala, ima očajnu potrebu da nađe svog Miloševića, traži svoj „peti oktobar“, nakon čega bi na vlast stupio makedonski Đinđić. Tako se politički likovi i simboli pozajmljuju od suseda, što je lakši deo zadatka, ali kada dođe do oživljavanja te politike mehur sapunice se začas rasprši.
Makedonija već nešto više od dvadeset godina čeka svog Đinđića, mada scena više nalikuje na čekanje Godoa. Najviše što su filozofi postigli jeste mesto savetnika predsednika, profesori su postajali ministri policije da bi kasnije pokušavali da zagovaraju građansku neposlušnost, a dobar deo intelektualaca nikada nije imao kuraž ili Đinđićevu veru da ulaskom u politiku, na taj prljavi ring, čovek ipak može da “make a difference”.
Srpska javnost i istoriografija će biti glavni suci u vezi sa Đinđićevim nasleđem i odgovoriće na pitanje da li je on bio samo meteor koji je za trenutak osvetlio tamni vilajet i doneo nadu u bolju budućnost, modernizaciju i evropeizaciju uprkos svemu. Ali, sa pozicije društva koje nije iskusilo čak ni takav kratak bljesak inteligentnog, harizmatičnog, pragmatičnog i energičnog lidera, nameće se pitanje da li je bolje iskusiti nadu u politički, socijalni i ekonomski preokret i ubrzo je izgubiti na tragičan način ili ne doživeti ni politički entuzijazam, ali biti i pošteđen razočaranja?
Ličnost Zorana Đinđića zauvek je obavijena velom tragičnog junaka koji će ostati upamćen kao etički superioran u odnosu na sve svoje prethodnike i sledbenike, kao što to dobro kaže režiser Frljić. Makedonija je imala sreću da u dramatičnim godinama novije istorije ima Kiru Gligorova na čelu države, ali je njegova tragedija bila drugačije vrste: on ne samo da je preživeo atentat, nego je doživeo i duboku starost i dovoljno vremena da vidi kako propada zemlja na čije je čelo stao u trenu njenog osamostaljenja i ljude koju su jedva dočekali da skinu maske.
Video je poltrone i neprijatelje kako likuju nad njegovom staračkom nemoći. Otišao je sa ovoga sveta ispraćen kao privatni građanin, samo u prisustvu članova svoje porodice.
Sledeće godine (2014) obeležiće se desetogodišnjica i od tragične pogibije drugog predsednika, Borisa Trajkovskog. I oko njegove smrti ima još uvek nagađanja, sumnji i elemenata teorije zavere, ali mada popularniji nakon smrti nego za vreme života, on nije ni približno tome da postane ikona demokratskog reformatora kao što je to postao Đinđić.
Zoran Đinđić je rekao da su loši političari posledica lošeg društva. On je bio daleko od savršenog “role modela” demokratskog političara, jer to nije ni mogao da bude u datim okolnostima. Daleko je lošije po političare koji nasuprot sebi nisu imali čvrstu i metastaziranu strukturu Miloševića, a opet su bili i ostali gori od njega.
Makedonija nije imala “peti oktobar”, takav dramatičan dan prekretnice u demokratskoj tranziciji; ona je čak izgubila i evolutivni put demokratizacije jer je negde izgubila kompas i krenula u devoluciju. Ono što, nažalost, danas spaja dva društva, makedonsko i srpsko, jeste možda onaj osećaj beznađa i mučnine iznad zastave. Makedoniji čak jedna zastava i nije dovoljna, jer su potrebne dve, kao što i podeljeno društvo danas čeka dva Godoa, ako već nema niti jednog Đinđića.
Novi magazin
_________________ Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena. Čarls Bukovski
Beograd -- Pokojni premijer Zoran Đinđić danas bi nam zamerio mnogo toga, a pre svega da smo spora nacija, kaže funkcionerka DS Gorica Mojović.
Ona je gostujući na RTS naglasila da bi Đinđićeva zamerka bila danas da ne radimo dovoljno, da nemamo dovoljno samodiscipline i pčela radilica.
"Kada je reč o sistemu rekao bi da ni tu nismo mnogo uradili, zakone smo doneli, ali njihovu primenu i institucije nismo ojačali", kazala je Mojovićeva i dodala da bi pokojni premijer imao primedbe i na rad DS.
Ona kaže da bi Đinđić današnjem DS-u zamerio što se nedovoljno bave svojim članstvom, jer je on, kako kaže Mojović, uvek govorio da su članovi najveći kapital stranke.
"Zamerio bi nam i što nedovoljnio sebi postavljamo pitanje zašto bi ljudi glasali za nas, a ne za nekog drugog, sugerisao bi nam i da se više interesujemo šta je potrebno građanima i da budemo advokati građana", naglasila je Mojovićeva.
Ona je rekla da je namera današnje akademije da se na konkretniji način pokaže kakvu je Srbiju želeo Zoran Đinđić.
"Njegove namere su bile da raskrstimo sa prošlošću, da promeni sistem, ali da pokuša da utiče na promenu našeg mentaliteta", kazala je Mojovićeva.
Ona je ukazala da je Đinđić predložio paket zakona koji su doneti posle osam, deset godina, a to su bili zakon o specijalnom javnom tužiocu, zakon o privatizaciji, zakon o prijavljivanju imovine funkcionera, vraćanju stare devizne štednje, o vraćanju imovine o skupštinskoj kontroli.
B92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Đilas: Jeremić je trebalo da bude smenjen još pre dve godine!
- Prihvatam i deo svoje odgovornosti jer sam bio potpredsednik DS koji je mislio da mu je posao samo ili skoro samo Beograd - kaže lider demokrata
Lider Demokratske stranke Dragan Đilas prihvata deo svoje odgovornosti za neuspeh partije, ali ističe da su bahatost i neodgovornost nekih ljudi, ali i nespremnost da se greške isprave dovele demokrate do izbornog poraza.- Neki su ljudi radili dobro, kao Bojan Pajtić u Vojvodini, mislim i ja u Beogradu, još neki u unutrašnjosti, ali drugi nisu bili ni blizu toga, a mi nismo imali snage da se borimo protiv toga. Prihvatam i deo svoje odgovornosti jer sam bio potpredsednik DS koji je mislio da mu je posao samo ili skoro samo Beograd – rekao je on.
Lider DS-a Dragan Đilas ne prestaje da pominje Vuka Jeremića, iako ga je nedavno izbacio iz stranke.
- Zato smo imali Vuka Jeremića, koga je zbog stavova i spoljne politike pre dve godine trebalo smeniti. Nije ni problem što su napravljeni propusti u, recimo, reformi pravosuđa, nego što ih nismo ispravljali kada je na njih ukazivano. Greška je i što nismo više činili na jačanju nezavisnih institucija koje se danas sve više urušavaju – kaže Đilas.
Telegraf.rs
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Nadležno veće Ustavnog suda Srbije proglasilo se nenadležnim po inicijativi predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i narodnog poslanika u Skupštini Srbije Vuka Jeremića za ocenu ustavnosti odluke Glavnog odbora Demokratske stranke da bivši ministri iz redova demokrata treba da vrate poslaničke mandate, saznaje „Blic“. U obrazloženju Ustavnog suda Srbije stoji da se u ovom slučaju ne radi o opštem pravnom aktu.
- Obavešten sam juče da se Ustavni sud proglasio nenadležnim u vezi s mojom inicijativom za ocenu ustavnosti odluke Glavnog odbora Demokratske stranke kojom se od narodnih poslanika zahteva da ustupe svoje mandate partiji.
Poštujem odluke državnih institucija i cenim što je Ustavni sud odlučio da postupi u izuzetno kratkom roku - navodi Vuk Jeremić za „Blic“. On naglašava da „i dalje čvrsto veruje da se samovolji ljudi poput Dragana Đilasa mora stati na put“.
- U interesu izgradnje demokratskog društva, takvim ljudima se mora stati na put. Ukoliko to nije moguće kroz sud, onda se to mora činiti političkim sredstvima - istakao je Jeremić i dodao: „Od danas više nisam član Demokratske stranke“.
Jeremić je ranije izjavio da će, ukoliko Ustavni sud donese presudu da je odluka GO DS u skladu sa zakonom, „mandat automatski pripasti lideru DS Draganu Đilasu“.
Blic online
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Beograd -- Nakon što je Ustavni sud odbacio inicijativu Vuka Jeremića, u DS kažu da više nemaju vremena da se bave njime i da su stavili tačku na njegov slučaj.
"Sama činjenica da je Sud doneo takvu odluku govori o tome da smo mi od početka bili u pravu. Podsećam da je Jeremić rekao da će u slučaju ovakvog ishoda podneti ostavku na mesto poslanika i vratiti mandat DS", kaže Borko Stefanović, šef poslaničke grupe demokrata, za "Blic".
Jeremić nije želeo da komentariše navode Stefanovića.
Ustavni sud je i zvanično saopštio da je odbacio inicijativu Vuka Jeremića za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke GO DS kojom je isključen iz stranke, jer nije nadležan da odlučuje o internom aktu partije.
U obrazloženju stoji i da "osporena odluka može predstavljati samo instrukciju datu članovima političke stranke koji su izabrani za narodne poslanike sa izborne liste DS a prethodno su obavljali funkcije ministara". Kako se navodi, odluke političke stranke "ne mogu biti u formalno pravnom smislu od uticaja na njegovu funkciju narodnog poslanika mimo njegove volje".
B92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Beograd -- Lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da su pojedinci koji su ga napali u Segedinu samo posledica uzroka, a uzrok je da smo kao društvo zatrovani.
Na pitanje kako je došlo do sukoba u Segedinu, kada su napadnuti on i njegova supruga, dok je njegov prijatelj završio sa povredama u bolnici, Jovanović je u Kažiprstu B92 rekao da ni u jednoj tuči nema razuma, pa ni u toj, s tim da se po pravilu posle toga ližu rane i izbegava suština.
A ta suština je, prema njegovim rečima, ta da se u tom događaju nije radilo o sukobu s navijačima.
"Za mene je to grupa kriminalaca koja se krije iza ’Zvezde’, sporta, velikih ideja, onako kako su se i pre njih krili neki i veći i značajniji, to su ljudi koji ne shvataju šta su uradili i koji moraju da shvate da to nije bio njihov obračun sa mnom i da ja nisam ličan. U ovom gradu živi moje četvoro dece, žive i druga prema kojima ne mogu da budem ravnodušan i tu ne može biti kompromisa ", kazao je Jovanović.
"Napravili su veliku grešku. Ja sam se uvek ponašao tako da sam razmišljao kakve će zaključke iz mog ponašanja izvući ovo društvo. I kada se trudim da govorim istinu, da živim od svoje sposobnosti i da ne parazitiram na ovom društvu, i kada uđem u auto koji malo ko može sebi da priušti, uvek sam razmišljao o toj simbolici. Ali, kada se obračunavate sa mnom, mojim prijateljem i majkom četvoro dece, to nije više moj problem, već je to problem ove zemlje, jer će svako normalan pred tim ustuknuti", istakao je Jovanović i dodao da on za napadače nije bio navijač Segedina, "da bi neki navijač Zvezde pomislio da može da ratuje".
„A i da jesam, u kakvoj zemlji živimo?“, zapitao je on i kazao da je to nasilje koje je doživeo u Segedinu zapravo samo posledica odnosa koji imamo prema životu.
"Ja ne znam neodgovorniji narod prema sebi i prema drugima od ovog našeg. Da ne ulazimo u analizu 20. veka, ali niko ne postavlja pitanje vrednosti života. Za mene je ta neverovatna potreba da sami sebe jedemo i agresija koja nam je postala jedini način da se dokažemo, poput one rečenice ’ako ne znamo da radimo ali znamo da se bijemo’. To je ono s čim moramo da se suočimo", smatra lider LDP-a.
B92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Vesna Pešić nije počela da se bavi politikom iz ubeđenja, već, kako priznaje, zbog - šarma
VESNA Pešić nije počela da se bavi politikom iz ubeđenja, već, kako priznaje, zbog - šarma! Ona voli šarmantne političare, a u takve ubraja nekadašnjeg saveznog premijera Antu Markovića, koji je bio, kako kaže, toliko šarmantan i pozitivan da je prvi put ušla u stranku - Markovićev Savez reformskih snaga Jugoslavije. Kao dobar primer, ona navodi i Dragoslava Avramovića, koji je ostao simbol šarma, lakoće u poslu, dobre komunikacije.Međutim, ovi u ponedeljak nisu takvi. Izgledaju kao da cepaju drva, ili kopaju u rudniku. Ako im je toliko teško, znači da moraju da traže drugi posao. To naročito treba da shvate mlađe generacije političara. Upoznala sam, recimo, Marka Đurića, savetnika predsednika Nikolića, koji je fin dečko, ali nisam izdržala da mu ne kažem - vi ste mladi, zašto ste stalno toliko ozbiljni, bez osmeha, u crnom odelu, pa niste zagrobni službenik!
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Snimak ceremonije predstavljanja obnovljenih krunskih dragulja u Vladislavskoj sali na kojem se vidi kako Miloš Zeman jedva stoji na nogama, pokrenuo je buru podsmeha na društvenim mrežama
Zeman na ceremoniji predstavljanja obnovljenih krunskih dragulja Češke u Vladislavskoj sali Starog kraljevskog dvorca
PRAG - Iako nije tajna da češki predsednik Miloš Zeman voli da popije, njegovo ponašanje na jednoj prošlonedeljnoj svečanosti kada se teturao i oslanjao o zid dok ga kardinal pridržava, izazvalo je osudu i podsmeh javnosti, a predsednikov kabinet je to protumačio kao posledicu virusa.
Snimak svečane ceremonije predstavljanja obnovljenih krunskih dragulja Češke prošle nedelje u Vladislavskoj sali Starog kraljevskog dvorca na kojem se vidi kako Zeman jedva stoji na nogama, pokrenuo je buru podsmeha na društvenim mrežama, preneo je AP.
Kabinet predsednika je reagovao saopštenjem da je Zeman jednostavno imao virus i da se loše osećao te da mora da se odmori dan-dva.
Česi, inače poznati po tome što piju najviše piva po glavi stanovnika u svetu - postavljali su vlastite slike na kojima se vidi kako sede u barovima i piju, uz slogane: "Evo dobijam virus" ili "Otišao sam na virus".
Zeman (68) inače strastveni pušac, ljubitelj je masne hrane, ali i ljubitelj je dobre kapljice. Jednom prilikom je pohvalio Vinstona Čerčila zbog njegove ljubavi prema viskiju i izjavio da je Adolf Hitler bio antialkoholičar i vegetarijanac "i znate kako je završio".
Tokom izborne kampanje 1996. godine, Zeman je govorio da se njegov izborni autobus "vozi na benzin i 'beherovku'", popularni češki liker. Dve godine kasnije postao je premijer.
Jedan češki tabloid je svojevremeno tvrdio da im je Klaus priznao da dnevno može da popije šest čaša vina - plus tri čašice žestokog pića.
Njegov protivkandidat na izborima Karel Švarcenberg, nije mogao da se uzdrži, a da ovu Zemanovu sklonost ne iskoristi u kampanji.
"Miloš Zeman je po mom mišljenju jedan od najpametnijih premijera koga je ova zemlja ikad imala", rekao je Švarcenberg tokom kampanje, "i da nije pio toliko mnogo, bio bi stvarno dobar premijer".
Zeman je imao običaj da tvrdi da je toliko navikao na piće da ono ne može da deluje na njega, i otvoreno je izazivao svakoga da dokaže suprotno.
"Ako me je iko ikad video pijanog, neka mi kaže kada", odgovarao je on tokom kampanje za predsedničke izbore.
Miroslava Nemcova, predsednica Donjeg doma češkog parlamenta koja je prisustvovala pomenutoj svečanosti, jedina je komentarisala prošlonedeljno Zemanovo ponašanje.
"Videla sam isto što i vi. Procenite sami", rekla je ona jednom češkom listu.
Novosti saznaju: Predsednik GS UN vraća se u politiku. Zasada ne planira da osniva svoju stranku
VUK Jeremić će od oktobra nastupati kao samostalni poslanik u Skupštini Srbije. Zasada ne planira da osniva svoju stranku, niti će se prikloniti klubu Dušana Petrovića - saznaju nezvanično „Novosti“.
Posle jednogodišnje pauze, nakon što je prošlog juna izabran za predsednika Generalne skupštine UN, bivši šef diplomatije vratiće se u poslaničku klupu.
Jeremić u ponedeljak za „Novosti“ nije hteo da otkriva svoje dalje političke planove, kada se vrati sa Ist Rivera, ali nam je samo kratko potvrdio:
- Posle isteka mandata, sigurno se vraćam u Beograd.
Iako su jedan drugom u više navrata pružali javnu podršku, naši izvori prenose da se Jeremić neće priključiti taboru Dušana Petrovića, koji je posle izbacivanja iz Demokratske stranke osnovao svoj klub „Zajedno za Srbiju“.
I sam Jeremić je u više navrata opovrgavao različite informacije koje su se pojavljivale o njegovim političkim planovima. Kako saznajemo, on nema nameru ni da karijeru nastavi na nekoj od važnih pozicija u međunarodnoj političkoj areni, od kojih se najviše pominjalo mesto generalnog sekretara UN, koje trenutno zauzima Ban Ki Mun.
Jeremić će „palicu“ novom predsedniku Generalne skupštine, koji će ove godine biti biran iz redova latinoameričkih država, predati do polovine septembra, a onda pakuje kofere za Beograd.
Prvi čovek GS UN u ponedeljak je bio u Briselu, gde je razgovarao sa predsednicima Evropske unije i Evropske komisije, Hermanom van Rompejem i Žozeom Manuelom Barozom, a sreo se i sa Fransom Timermansom, šefom diplomatije Holandije, jedine evropske zemlje, pored Nemačke, u kojoj parlament donosi odluku o datumu za Srbiju.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 30 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
