|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Gigantski dug "Farmakoma" plaši pola srpske privrede Računi četiri kompanije koje posluju u sastavu koncerna „Farmakom MB“ su u blokadi, kao i račun matičnog preduzeća, koje je na kraju prošle godine bilo zaduženo 15,44 milijarde dinara, odnosno oko 138 miliona evra. Kad velike firme poput „Farmakoma“ zapadnu u finansijske probleme, problem se ubrzo prenese i na radnike, ali i firme koje rade kao dobavljači velikih sistema.  U sastavu „Farmakoma MB“, jedne od retkih korporacija u Srbiji koja okuplja isključivo proizvodne firme, posluju, između ostalog, Mlekara Šabac, PIK „7. juli“, Livnica Požega, Industrijski kombinat Guča, Fabrika akumulatora Sombor, kao i nekoliko rudnika, uključujući Zajaču i rudnik Lece kod Medveđe.
Na jučerašnji dan, u blokadi su bili računi rudnika Zajače i Lece, Mlekare Šabac i Fabrika akumulatora Sombor, kao i račun samog koncerna „Farmakom MB“, a ukupan iznos blokade je 2,86 milijardi dinara. Zbog neisplaćenih zarada, štrajkovali su radnici u Fabrici akumulatora Sombor i Industrijskom kombinatu Guča, a još uvek je aktuelan štrajk u Rudniku i Topionici „Zajača“, gde pored plata, zaposleni traže i overu zdravstvenih knjižica. Osim toga, „Farmakom MB“ je dužan i državi oko 195 miliona dinara na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
- Firma koja zapošljava oko 3.000 ljudi dragocena je ne samo za zaposlene, već i za državu, koja ne bi smela da dozvoli da takva firma ode pod led, a radnici ostanu bez posla. Osim toga, proizvodi rudnika i livnica su baza za druge proizvođače u Srbiji, pre svega u metalskoj industriji - kaže za „Blic“ Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca.
Kao neposredni uzrok problema, sindikati navode teškoće u otplati kredita. U prilog tome govore i podaci APR-a, prema kojima su obaveze po kratkoročnim kreditima matične kompanije, ne računajući zavisna preduzeća, za poslednjih godinu dana narasle sa šest na 9,7 milijardi dinara.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća, međutim, da je „Farmakom MB“ prethodnih godina bio među korisnicima povoljnih kredita Fonda za razvoj i da prestanak te podrške može imati veze s problemima koji sad eskaliraju. Blic online
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bankari zbijaju redove U narednom periodu doći će do značajnih promena u bankarskom sektoru. Domaće banke ne mogu da računaju na budžet. Stranci smanjuju mrežu  BANKARSKI sektor u Srbiji u narednom periodu biće znatno promenjen. Domaće i strane banke će se spajati i grupisati, neke će otići sa tržišta, ali se očekuje i dolazak novih bankarskih grupacija. Trenutno u Srbiji posluju 32 banke u različitom vlasništvu, ali kako smatraju ekonomisti, to je previše za tržište kakvo je naše.Deo bankarske infrastrukture, odnosno ekspoziture i filijale sa radnom snagom je suvišan - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Za strane banke takav sistem je neracionalan i one neće dugo držati ovako veliki mrežu ekspozitura i filijala. Što se tiče domaćih, njihovo naslanjanje na budžet neće još dugo trajati. Generalno, na našem tržištu bankarska mreža je predimenzionirana i opterećena visokim kreditima. Prema preostalom delu vlasništva u domaćim bankama, država će se odnositi odgovorno i racionalno. Realno je očekivati dalju koncentraciju njihovih zdravih delova u manjem broju banaka i njihovo nuđenje međunarodnim finansijskim institucijama, u prvom redu EBRD.
Ubuduće, prema rečima Živanovića, sve manje će biti preuzimanja i klasičnog kupovanja banaka i sve više treba očekivati uzimanje delova kako preostalih domaćih banaka, tako i međunarodnih bankarskih grupacija na bankarskom tržištu Srbije. Realni scenario je da će bankari uzimati one delove bankarskih poslova koji im odgovaraju, bez preuzimanja zaposlenih i kompletne mreže ekspozitura i filijala.
- Do leta treba očekivati da KBC najverovatnije Sosijete ženeral banci ustupi kredite privredi, pa i veći deo kredita odobrenih stanovništvu - smatra Živanović. - Sporan je jedino problematični deo stambenih kredita, posebno u švajcarskim francima. Ifrastruktura KBC banke koja se odnosi na mrežu filijala sve bliža je prodaji Telenoru, koji će od nje napraviti tzv. banku na malo na svakom ćošku.Potražnja za izdvajanjem i kupovinom celokupnog iznosa stambenih kredita iz banaka postoji, od strane američkih, engleskih i grčkih investicionih fondova. Pojedinačna ustupanja stambenih kredita nisu moguća. Kako smatra Živanović, stav da im se ustupi celokupan kreditni iznos stambenih kredita moguće je odbraniti pred domaćom regulativom. To je moguće uz zadržavanje početnih uslova kod odobravanja kredita, promene uslova uz dogovor sa klijentom, jasno regulisanje pravila forsirane naplate pojedinačnih kredita...
Erste banka će se, kako kaže ovaj profesor, pripojiti Hipo banku, ali u vrlo racionalnom modelu. Povremene grčke zajednice - Alfa banka i NBG sa EFG Eurobankom će se verovatno završiti, takođe, neophodnom racionalizacijom po nacionalnom principu.
KOMERCIJALNA BANKA OSTVARILA PROFIT OD 4,12 MILIJARDI
KOMERCIJALNA banka proteklu godinu završila je sa profitom od 4,12 milijardi dinara, što je rast od 62 odsto za protekle četiri godine. Po ostvarenoj dobiti četvrta je banka na tržištu Srbije, dok je po svim ostalim parametrima na drugom mestu.
- Nivo problematičnih kredita u banci je 30 odsto niži od proseka bankarskog sektora i ti krediti u ukupnim plasimanima banke imaju udeo od 13 odsto - rekao je Ivica Smolić, predsednik izvršnog odbora Komercijalne banke. - Kada je reč o depozitima, oni su dostigli dve milijarde evra, od čega samo devizna štednja, koja je porasla u 2012. za 6,2 odsto, iznosi 1,32 milijarde evra. Na računima u Komercijalnoj banci nalazi se svaki šesti evro devizne štednje ukupnog bankarskog sektora, u vlasništvu gotovo pola miliona štediša.
Trend rasta štednje, kako je rekao, nastavljen je i u prvom kvartalu 2013. godine. RUSI DOLAZE
RUSKI VTB treba očekivati, ali pre svega kroz Moskovsku banku čiji je vlasnik, a ne preko kupovina domaćih mreža - kaže Branko Živanović. - Priželjkivane vezane kupovine i strateška partnerstva nemaju realnu podlogu, bar za sada. Arapski kapital ne treba preterano „gurati“ u kupovinu domaćih banaka, već ih treba očekivati samostalno. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Bajatović protiv podele Srbijagasa BEOGRAD, 25. aprila 2013. (Beta) - Srbijagas će otići u stečaj ako se bude podelio i restrukturirao kako je predložilo Ministarstvo energetike, izjavio je u četvrtak generalni direktor tog javnog preduzeća Dušan Bajatovih.
On je na konferenciji za novinare kazao da bi, po tom modelu, sve što valja bilo prebačeno u preduzeće Transgas, a problemi bi ostali Srbijagasu i dodao da "treba jasno da se kaže da je stečaj Srbijagasa cilj tog modela".
Bajatović je istakao da bi moglo da dodje do problema i u strateškom partnerstvu s ruskim Gaspromom: "Može da se otvori veliki fond problema, pravnih ali i političkih".
Direktor je ocenio da se u poslove Srbijagasa uvodi "tutorstvo" Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) što podrazumeva i politicke uslove.
Bajatović je dodao da je od premijera, prvog potredsednika Vlade Srbije i ministara energetike i finansija zatražio da se odloži usvajanje modela restrukturiranja Srbijagas i da se pre toga u formiranje modela uključe konsultatni, poslovodstvo i sindikati.
Vlada Srbije je vlasnik Srbijagasa i biće onako kako ona odluči, kazao je Bajatović i zatražio da o modelu restrukturiranja raspravlja Vlada.
(Beta, 25.04.2013)
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Prosečna plata u Srbiji u martu 41.689 dinaraProsečna bruto zarada u martu je iznosila 57.628 dinara i u odnosu na onu isplaćenu u februaru realno je manja za 4,3 odsto Prosečna neto zarada, isplaćena u martu, u Srbiji iznosi 41.689 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu u februaru, nominalno je manja za 3,9, a realno za 3,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Prosečna martovska neto zarada bila je nominalno veća za 2,8, a realno manja za 7,6 odsto, nego u istom mesecu lane.
Prosečna neto zarada, isplaćena u periodu januar-mart, bila je nominalno veća za šest, a realno manja za 5,4 odsto, nego u istom periodu lane.
Prosečna bruto zarada u martu je iznosila 57.628 dinara i u odnosu na onu isplaćenu u februaru nominalno je manja za 4,3, a realno za 4,3 odsto.
Martovska bruto zarada bila je nominalno veća za 2,7, a realno manja za 7,6 odsto od zarade isplaćene u istom mesecu lane.
(Telegraf.rs/ Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
BAJATOVIĆ MIHAJLOVIĆEVOJ: Ekspertu, šta si dosad uradila?! Direktor „Srbijagasa“, ogorčen zbog dovođenja njegove stručnosti u pitanje, pozvao ministarku da saopšti koje je to ugovore potpisala i koji posao je završila  BEOGRAD - Niko ne popušta.
- Model (ministarke energetike Zorane Mihajlović, prim. aut.) za reorganizaciju „Srbijagasa“ je skup eksperiment, koji me podseća na reformu obrazovanja Stipe Šuvara - izjavio je Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, i nastavio polemiku s ministarkom koja traje već nekoliko godina.
Ministarka je prekjuče najavila da će ovo preduzeće biti podeljeno na „Srbijagas“ i „Transgas“, koji će preuzeti transport, skladištenje i gradnju Južnog toka. Cilj je, kako je navela, da se spreči finansijski slom i smanje troškovi oko 30 odsto, jer su dugovanja dostigla 1,1 milijardu evra.
Bajatović je rekao da ne želi raspravu niti svađu, ali da o reorganizaciji mora da se razgovara u Vladi, ne u medijima. Istakao je da se Ministarstvo nije konsultovalo s njim o planu, čiji su, kako je rekao, rokovi nerealni, a autori nepoznati, kao i da ne postoji strategija na osnovu koje je napravljen i analiza efekata.
On navodi da se njegova stručnost stalno dovodi u pitanje, a izgradio je skladište Banatski Dvor, pripremio gradnju Južnog toka, obezbedio desetogodišnji ugovor o isporuci gasa iz Rusije, sačuvao oko 12.000 radnih mesta...
- Neka te ekspertske gromade kažu koje su ugovore potpisale, s kim i šta su dovele do kraja - prozvao je on.
Bajatović smatra da će plan Ministarstva odvesti „Srbijagas“ u stečaj, što mu je i cilj, jer će ostati samo s dugovima, napraviće pravne i političke probleme u vezi s Južnim tokom i uvešće u sve poslove strane banke, koje će ispostavljati političke uslove. „Srbijagas“ predlaže reorganizaciju koja će trajati duže i u kojoj će sve delatnosti biti odvojene, ali u holdingu.
- Planom se ne rešavaju glavni problemi „Srbijagasa“ - nerealna cena i neplaćanje gasa, za šta je odgovorna Vlada - istakao je on.
Zorana Mihajlović nije htela da komentariše Bajatovićeve izjave. 
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Dačić: U sporazumu nema ni reči o nezavisnosti KosovaSve stranke osim DSS-a pružile podršku sporazumu sa Prištinom Sporazumom koji je parafiran u Briselu ne priznaje se nezavisnost Kosova i Metohije, niti se potpisuje kapitulacija, on je najviše što se, u ovom trenutku, moglo postići i na njega treba gledati kao na povelju o pravima i slobodama Srba na KiM, malu za naše želje, ali veliku za njihov opstanak tamo, rekao je juče premijer Ivica Dačić, predstavljajući poslanicima u Skupštini Srbije izveštaj o dosadašnjem toku pregovora sa Prištinom. On je pozvao sve na „narodno jedinstvo, da se zajedno borimo za budućnost Srbije”, a podršku su najavili svi iz vlasti i opozicije, osim DSS-a.
Do zgrade parlamenta u kojoj je na dnevnom redu bila rasprava o vladinom „Izveštaju o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje EU” poslanici i članovi vlade morali su da prođu pored onih koji su zbog potpisivanja sporazuma protestovali ispred parlamenta – nije ih bilo mnogo, ali su bili vrlo glasni. Početak sednice nije bio prijatan, bar ne za premijera, kome su poslanici DSS-a dobacivali iz klupa, ali ni za Milana Nikolića Femana (SNS) dok je pokušavao da im predstavi izveštaj i aprilski sporazum parafiran u Briselu. Red je, uz izricanje nekoliko opomena poslanicima koji su dobacivali, uspostavljen pa je premijer mogao da nastavi izlaganje.
Premijer Dačić je kazao: „U ovom sporazumu nema nijedne reči o priznanju nezavisnosti Kosova, niti je bilo ko iz EU od nas to tražio, a da je traženo to ne bismo prihvatili”. Prema njegovim rečima „ovo je privremeno rešenje na osnovu osnovnih rešenja iz platforme koju je predsednik republike predložio, u realnim okvirima zadate situacije, najviše što se moglo izvući.”
On je istakao: „Moramo nastaviti borbu za konačno rešenje statusa Kosova i Metohije, ono koje će biti realno podržano od naših prijatelja i saveznika, a ne ono za šta mislimo da je najbolje, ono što će podržati naši saveznici koji mogu taj proces da dovedu do kraja.”
Dačić je rekao da „ovim sporazumom niko nije izgubio niti dobio, proces rešavanja kosovskog čvora biće dugotrajan i težak” i naglasio: „sa Evropom smo imali velikih nesporazuma, problem Srbije jeste što ne može da ostvari svoje nacionalne i državne interese bez svojih saveznika. Mi, zemlja koja ne zna gde joj počinje, a gde prestaje suverenitet, ne može da računa ni na kakav razvoj, napredak i budućnost. Mi smo na Balkanu, u upaljenom slepom crevu, koje će ili biti izlečeno, ili će biti odsečeno. To je surova realnost u kojoj živimo, ili možda mislite da treba da pričamo bajke za laku noć i da se sutra ujutru probudimo sa kosovskom ’Olujom’ gde država neće moći i neće smeti da interveniše, jer će mnogi od onih koji danas govore da smo izdali Kosovo, sutra reći – zašto bismo se mi borili za Kosovo? Nije danas u pitanju samo Kosovo, danas je u pitanju biološki opstanak cele nacije. Možda će nas neko sutra osuđivati zbog onoga što se radi, ali će nas kasnije zbog hrabrosti da ovo uradimo poštovati sledeće generacije. Mi danas ne možemo da odbranimo ne samo sever Kosova, ne možemo u suprotnom da odbranimo ni Srbiju od siromaštva, neperspektive i od totalne propasti.” Politika
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Има градова где струју готово нико и не плаћа
– Електропривреда Србије закључила је укупно око 110.000 споразума о репрограму дуга за електричну енергију, у укупном износу од седам милијарди динара, а при том су отписане камате од 1,3 милијарде – изјавио је данас помоћник директора за дистрибуцију у ЕПС-у Жељко Марковић.
Enlarge
– Одзив грађана је био задовољавајући, укупан репрограмирани дуг за домаћинства износи 3,5 милијарде динара, а уговори за другу половину репрограма у истом износу дуга склопљени су с привредом. Појединачно гледано, најбоље резултате по броју домаћинстава с којима је склопљен споразум о репрограму остварила је Електродистрибуција у Краљеву, док је, што се тиче привреде, најбоље резултате остварила „Електродистрибуција Београд„.
Марковић је истакао да овог пута неће бити продужења рока за склапање споразума о репрограму старих дугова.
– ЕПС је донео оперативни план искључења који стартује одмах по празнику и биће појачана искључења дужника, како грађана, тако и привреде – казао је он.
Што се тиче плаћања, како је напоменуо Марковић, у складу са споразумом који су купци склопили, односно броју рата на који су уговорили та дуговања, рата иде уз рачун за струју.
– Када је реч о укупним дуговањима ЕПС-у, она износе око 100 милијарди динара и ту је однос домаћинстава и привреде такође једнак – по 50 милијарди динара – рекао је Марковић.
Он је објаснио да је 85.000 купаца у статусу обуставе електричне енергије, односно искључена им је струја. Од пет највећих дужника међу физичким лицима, четири домаћинства су у Крагујевцу, а једно у Београду. Највећи дуг физичког лица од 19 милиона динара забележен је у Крагујевцу.
Марковић је додао да трошкови поновног укључења струје износе од 1.440 динара до 4.512. Говорећи о степену процента наплате, Марковић је навео да су најгори Смедеревска Паланка (81,55 одсто), Лебане (85,52 одсто) и Куршумлија (85,63 одсто).
Највећи дужници су међу правним лицима Рударско-топионичарски басен „Бор„ (4,4 милијарде динара), „Застава енергетика„ у Крагујевцу (три милијарде динара), „Петрохемија„ (2,6 милијарде динара) и „Азотара„ у Панчеву (1,3 милијарда динара).
Dnevnik
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Siva ekonomija ugasila 22.000 radnih mesta! Ideja da problem sive ekonomije na terenu rešava 7.000 inspektora nije zaživela, pa je nelegalno poslovanje i dalje izraženo U poslednjih godinu dana zbog sive ekonomije ugašeno je više od 22.000 radnih mesta u preduzetničkim firmama, tvrde u Zajednici preduzetnika.Na sastanku Skupštine Zajednice preduzetnika u Privrednoj komori Srbije ocenjeno je da najava da će problem sive ekonomije na terenu rešavati oko 7.000 inspektora u praksi nije zaživela i problem nelegalnog poslovanja i dalje je veoma izražen.
Članovi Skupštine Zajednice preduzetnika zatražili su da se izradi predlog novog zakona o privrednim komorama koji bi predviđao obavezno članstvo i omogućio preduzetnicima da u okviru komorskog sistema imaju reprezentativnost i zaštitu sopstvenih interesa.
Oni predlažu da se kroz obaveznu članarinu u komorskom sistemu predvidi i finansiranje troškova udruženja preduzetnika na lokalnom nivou.
(Telegraf.rs/ Beta)
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
KAKO UŠTEDETI U SRBIJI: Smanjite ratu za kredit u dogovoru s bankom, koristite prevoz i prestanite da pušite! Gorivo, servis, registracija su skupe stavke za samca, pa je bolje da se vozi gradskim prevozom. Struja, voda, internet, mobilni paket, sve su to troškovi koje čovek može da kontroliše Građani koji su na ivici bankrota i jedva podmiruju svoje dugove moraju da osmisle plan izlaska iz finansijskih problema, kaže Dušan Uzelac, direktor sajta Kamatica.On za Telegraf.rs slikovito kaže da prvo treba baciti na papir sve troškove i prihode.
- Suština je u znanju vođenja finansija, odnosno u neznanju, zbog čega nastaju mnogi problemi. Svi smo navikli na neki svoj stil života i u okviru njega se krećemo. Ali većina nije uspela da uskladi želje i mogućnosti. Zbog toga je neophodna strategija na duži rok – kaže Uzelac.  Prema njegovoj oceni, građani moraju da odvoje prihode od privida prihoda. Prihod je samo ono što primate kao platu. S druge strane, kredit je privid prihoda, kartice takođe.
- Ukoliko imate stambeni kredit i ratu od 250 evra koju više ne možete da izmirujete, morate da osmislite plan kako da ubedite banku da vam izađe u susret. Čak i u situaciji da su se primanja porodice smanjila ili u potpunosti presušila, a kreditno ste zaduženi, savetuje se odlazak u banku. Koliko god to zvučalo paradoksalno, banka je spremna da izađe klijentu u susret, ali ne zbog njega, već zbog sebe. Ona ne želi da klijent ode u bankrot i ona, samim tim, ostane bez svog novca – navodi Uzelac.
Kako kaže, veoma je važno da klijenti koji se odluče na ovakav korak moraju bankarima precizno da izlože na koji način su zamislili da izmire svoje dugove.
- Kada je postalo nemoguće da plaćate ratu 250 evra, predložite da vraćate 180 evra i da vam ta razlika za sada miruje. Banka, kada vidi da klijent ide ka rešavanju problema, gleda da mu izađe u susret. Za banku je veliki problem ukoliko ne može da naplati svoje potrživanje i uđe u proces sa hipotekama, advokatima i zaplenom imovine – tvrdi Uzelac.  Za naš portal on sugeriše da svi oni koji žive sami i voze automobile, umesto toga mogu na posao da idu prevozom i tako uštede.
- Gorivo, servis, registracija su skupe stavke za jednog samca. Čak mu je isplativije da ide taksijem, ali svakako predlažem gradski prevoz. Struja, voda, internet, mobilni paket… Sve su to troškovi koje čovek može da kontroliše ukoliko želi. Veoma je važno da se ne odustaje od cilja, jer sve te sitne uštede od 200 do 1.000 dinara mesečno godišnje mogu da budu značajne. A da ne pominjem pušače, koji bi umesto toga što paklu plaćaju 220 dinara dnevno, mogli da sačuvaju 6.600 dinara mesečno – zaključuje Uzelac. Telegraf
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Treba li prodavati Telekom Srbije? Treba li po svaku cenu prodavati „Telekom Srbija“ i koja javna preduzeća treba da ostanu državna - Mlađen Kovačević: Ako ga prodamo, taj novac ćemo pojesti kroz budžet  VLADA još nije odlučila, ali licitiranje sa zainteresovanim kupcima nagoveštava da bi „Telekom Srbija“ uskoro mogao ponovo da se nađe u „izlogu“. Zvanično, tek posle praznika država će odlučiti koja će javna preduzeća u budućnosti ponuditi na prodaju, u kojima će ustupiti samo „fotelju“, a koja će zadržati u potpunosti. Najava strategije otvara staro pitanje treba li uspešne firme rasprodati poput „porodičnog srebra“, ali i hoće li, ukoliko ostanu državne, ostati i profitabilne.Profesor Mlađen Kovačević veruje da „zlatnu koku“, u ovom slučaju „Telekom“, ne treba prodavati. Delimično i zbog krize koja se i dalje oseća u Evropi, pa ni eventualni kupci ne bi bili spremni da plate pravu cenu.
- Nije još vreme za prodaju - kaže profesor Kovačević. - Verujem da država treba da zadrži većinsko učešće u „Telekomu“. Ako ga prodamo, taj novac ćemo pojesti kroz budžet. Doduše, želimo aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a oni će nas verovatno usloviti da prodamo i postignemo što veću cenu. Kada se privatizuje, novi vlasnik će smanjiti broj radnika za trećinu i povećati cene. Kada prodamo sve „zlatne koke“, počećemo da prodajemo zemlju. Argument onih koji su za prodaju je da će država upravljanjem uništiti te kompanije. Češki „Čez“ je najprofitabilnija kompanija u tom delu Evrope, a država je vlasnik 70 odsto. Postavili su moćan menadžment. To možemo i mi da uradimo. Da dovedemo na nekoliko godina menadžment iz inostranstva.S druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da će „Telekom“ iz godine u godinu biti sve manje profitabilan. Delom baš zato što je državni, a delom i zato što su najbolji dani telekomunikacionih kompanija - prošli.
- Ne treba prodavati preduzeća koja imaju prirodni monopol i poseduju važnu infrastrukturu, poput „Železnica“, EPS, „Srbijagasa“, pa verujem da bi i „Južni tok“ trebalo da je u većinskom vlasništvu naše države - smatra Arsić. - „Telekom“ ima konkurenciju tako da ne postoji razlog da se ne proda. Verujem da će mu, ako ostane u vlasništvu države, padati tržišni udeo. Kompanije iz telekomunikacija više ne zarađuju kao pre dve decenije ili početkom veka. Udeo će mu padati i zato što ima višak zaposlenih, a i država nameće kvazifiskalne obaveze, kao što su razna sponzorstva. Državi daje i polovinu profita, umesto da ulaže u dalji razvoj. To ga usporava, a njegovi konkurenti ulažu sve više i ne moraju da imaju previše zaposlenih. I korporativno upravljanje ranijih godina nije bilo na pravom nivou. To što daje u budžet svake godine je veoma malo u odnosu na zaradu od prodaje.
Šta bi bilo sa novcem od prodaje, čini se, nema dileme. Zakrpio bi „minus“ u budžetu Srbije. Jedino je pitanje da li bi pokrio samo jednu ili više godina.
- Mi moramo da smanjimo deficit. Ove godine on ne sme da bude veći od četiri odsto BDP, a sledeće najviše dva odsto BDP - kaže profesor Arsić. - U tom slučaju bi prihod od prodaje „Telekoma“ mogao da se iskoristi za pokrivanje deficita narednih nekoliko godina. Tako bismo izbegli dalje zaduživanje. Postoji mogućnost i da tim novcem otplatimo neke skupe zajmove. „Telekom“ je državno preduzeće sa najvećim profitom. Prošle godine dobit je bila 11,25 milijardi dinara, upola manja od one postignute tokom 2011. Doduše, „Telekom“ je lane otkupio i deo akcija od grčkog „Ote“. Većina ostalih državnih kompanija godine završava sa gubitkom. Pa, ipak, ekonomisti veruju da ih ne treba sve prodavati.
- Mislim da ne treba prodavati ni Elektroprivredu Srbije - odgovara profesor Kovačević. - Ostala javna preduzeća verovatno niko ne bi ni poželeo da kupi, jer su veliki gubitaši. Ko bi uzeo, na primer, „Železnice Srbije“. Ja nisam ni za prodaju „Energoprojekta“.
STRATEGIJA HRVATSKE
SUSEDNA Hrvatska je završila strategiju prodaje državnih preduzeća. Više od 400 preduzeća biće u naredne dve godine privatizovano ili će udeo učešća države biti stavljen na prodaju. Vrednost državne imovine, po procenama, iznosi 32 milijarde evra. Hrvatska od nje, međutim, ima samo 300 miliona evra prihoda. Zato veruju da će kroz efikasno upravljanje, ali i prodajom preduzeća koja nisu od strateškog interesa ili ne ostvaruju profit, vlada povećati tu dobit.
PONUDA I PROCENA
PROŠLI tender za većinski deo „Telekoma Srbija“ bio je raspisan krajem 2010. godine. Na osnovu procene privatizacionog savetnika, Vlada Srbije je tada odredila minimalnau cenu za 51 odsto akcija - 1,4 milijarde evra. Tada se, međutim, javila samo jedna kompanija „Telekom Austrija“ koja je ponudila ukupno 1,1 milijardu evra. I to sa uslovom da odmah isplati 800 miliona evra, a ostatak na rate. Vlada je ponudu odbila. Ovih dana se čuje da država veruje da „Telekom“ vredi najmanje 2,5 milijardi evra. VLADA PRELAMA
ZA desetak dana Vlada Srbije će odlučivati koja će preduzeća da odu na prodaju a koja će zadržati u vlasništvu države. Najavljujući ovo ministar Mlađan Dinkić je ukazao i da „sa svih strana sveta“ ima zainteresovanih za kupovinu „Telekoma Srbija“ i da će se posle praznika znati odluka Vlade. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
