|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
„Novi fića“ za 10.900 evra Beograd - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i generalni direktor kompanije Fijat automobili Srbija Antonio Čezare Ferara potpisali su juče na beogradskom Sajmu automobila protokol kojim se, između ostalog, omogućava građanima da model 500L nacionale, kupuju pod povoljnijim uslovima.
Pre potpisivanja protokola Dinkić i Ferara su predstavili model 500L sa oznakom "nacionale" koji će se prodavati u Srbiji. Dinkić je potom objasnio da će Vlada Srbije od danas iz budžeta izdvajati 3.000 evra po automobilu koji će za domaće kupce sada koštati 10.900 evra. On je dodao da je vlada odobrila kontingent od 5.000 vozila koja će domaći kupci moći da dobiju pod povoljnim uslovima. Fijat će, uz to, obezbediti kredite sa rokom otplate od pet godina i kamatom od tri odsto na godišnjem nivou. Protokolom je predviđeno i da Fijat ove godine zaposli još 600 a naredne 800 radnika, tako da će u FAS-u, koji je po prvobitnom ugovoru trebalo da uposli ukupno 2.432 radnika, do kraja 2014. imati blizu 4.000 zaposlenih.
Kako je naglasio Ferara, Fijat je najveći investitor u Srbiji sa dugoročnim planovima, jer je u izgradnju i opremanje fabrike u Kragujevcu uložio 1,2 milijarde evra. On je dodao da je ove godine proizvedeno i izvezeno 43.000 automobila "fijat 500L", dok je za narednu planirano 110.000 vozila ili čak do 150.000 ukoliko se otvori mogućnost prodaje na ruskom tržištu.
Svega nekoliko sati po objavljivanju sadržaja potpisanog protokola, Asocijacija uvoznika vozila održala je hitno sazvanu vanrednu konferenciju za novinare na kojoj su ocenili da subvencije koje država daje Fijat automobilima Srbija diskriminiše sve ostale prodavce automobila u zemlji. Predsednik te asocijacije Miloš Petrović kazao je da su favorizovanjem samo jednog brenda ostali prodavci automobila u Srbiji preko noći postali nekonkurentni. "Mi u Asocijaciji smo jako razočarani ovom nefer utakmicom. Nama Fijat nije trn u oku. On je dobrodošao, ali tražimo jednake uslove za sve", naglasio je Petrović. Prema njegovim rečima, to udruženje koje okuplja 35 uvoznika vozila i delova će već u ponedeljak odlučiti da li će se zbog takve odluke povući sa Sajma automobila. Petrović je dodao da bi ova odluka o subvencijama Fijatu mogla da
prođe da su prihvaćeni raniji zahtevi Asocijacije i ponovo uveden sistem staro za novo, odložila ekološka taksa, kao i da se umesto važećeg standarda evro3 uveo standard evro4. On je kazao da će odluka o subvencijama "samo odbiti investitore, jer pokazuje da se u Srbiji ne vodi ozbiljna tržišna utakmica".
Iz Ministarstva finansija i privrede spremno su odgovorili na ovu prozivku, porukom da na iste podsticaje mogu da računaju "svi koji investiraju, izgrade fabrike i zaposle naše građane".
- Pozivamo uvoznike automobila da, umesto što protestuju, lobiraju i pozovu proizvođače automobila koje zastupaju, da investiraju u Srbiji i otvore nova radna mesta za naše građane, a država će im u tome pomoći. Protokolom koji je potpisan sa Fijatom, predviđeno je zapošljavanje još 1.400 radnika u kompaniji FAS, kao i nova Fijatova investicija od najmanje 10 miliona evra, a zauzvrat je omogućena olakšica za kupovinu Fijata 500 L Nacionale - navodi se u saopštenju Ministarstva.
Otvoren 51 Međunarodni salon automobila i sajam motocikala
Ministar trgovine Rasim Ljajić juče je otvorio 51. međunarodni salon automobila i 7. međunarodni sajam motocikala, na kojima se predstavlja više od 450 izlagača iz zemlje i inostranstva.
- Pravi podvig je organizovati sajam automobila u nepovoljnim uslovima u kojima je zbog globalne ekonomske krize ugrožena i auto industrija. U Evropi u je prošloj godini registrovano osam odsto manje novih automobila dok je u Srbiji 2012. registrovano 22.000 novih automobila - istakao je Ljajić i dodao da je prosečna starost automobila u Srbiji 13,8 godina. On je dodao da podaci iz prva dva meseca ove godine potvrđuju da se nastavlja pad prodaje automobila jer se mesečno proda od 1.100 do 1.200 automobila, što je četiri do pet puta manje od prosečne prodaje u 2008. godini.
Salon automobila i sajam motocikala trajaće do 31. marta.
G. V.
Danas
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Putarske (ne)zgode
Putarska je tuga pregolema,
stigla kriza, a poslova nema.
Ovako “pevaju” putari, dok im tekući računi malo, malo, pa blokirani (nekima i više meseci), a zaposleni malo, malo, pa trajno (raskid) ili privremeno (plaćeno odsustvo), kućama.
Ne znam koliko se zna, ali putarski dinar je trostruki, četvorotrostruki dinar. Petnaest hiljada putara, pokrene i angažuje pedeset hiljada zaposlenih. Podizvođača, kamenoloma i proizvođača ostalih građevinskih materijala, prevoznika. Čitava industrija, bre. Ne zovu uzalud izgradnju i rekonstrukciju putne infrastrukture jednim od najvećih ekonomskih multiplikatora. Koji se širi kao lepeza i pokreće ekonomski razvoj. I što je možda isto tako važno, bez (auto) puteva, nema investicija. Toliko potrebnih, priželjkivanih i obećavanih. Od industrije i poljoprivrede, do turizma. Kakav regionalni razvoj i (strani) investitori, sa ovakvim putevima.
A oni će biti samo još gori. Sudeći po planiranim parama. Za održavanje i obnovu državne putne infrastrukture (ranije su se zvali magistralni i regionalni putevi, a sada putevi prvog i drugog reda) od cca. 10.000 kilometara (čija je vrednost oko tri milijarde evra) koje finansira Republika (preko JP Putevi Srbije angažovanjem onih pomenutih 15.000 putara u putarskim firmama), Dinkić iz budžeta planirao samo 90 miliona evra. Nedostaje od 40 (minimum minimuma) do 120 (ako bi se “dobro” rekonstruisalo i pomalo obnavljalo) miliona evra.
Podastrli putari papire i grafikone na kojima sve piše. Da se 2006. godine u održavanje i obnovu mreže puteva (istina, bilo je tada ukupno 15.000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva, pa je od prošle godine, 5.000 kilometara “prešlo” u lokalne puteve koje treba da održavaju opštine i gradovi) utrošilo 277 milijardi dinara, 2007. - 254, 2009. – 207, 2011. – 149, 2012. – 140, a da za ovu ima ukupno 9,5 milijardi dinara, ili nepunih 90 miliona evra. Što ne dozvoljava da se realizuju ni najelementarnije potrebe, poput obnove horizontalne i vertikalne signalizacije i odvodnjavanja i krpljenja rupa. Čime se, kažu putari i resorno (Mrkino) ministarstvo, “direktno ugrožava bezbednost saobraćaja i života korisnika”, i uslovljava “da će se troškovi održavanja uvećavati geometrijskom progresijom u narednim godinama”.
Sad čitaocima otkrivamo nešto što možda ne znaju. Da su dva osnovna izvora finansiranja održavanja i obnove puteva - akciza na tečna goriva i putarina. Putarina nije menjana pet godina (o, zar se, u zemlji Srbiji, i to može), a od 2012. godine kompletna akciza na tečna goriva ide u budžet (do tada je deo akcize direktno uplaćivan na račun upravljača puteva za troškove održavanja i obnove putne infrastrukture), pa onda država “vraća” subvencije putarima. Ali ta subvencija iznosi jedva tri (?!) odsto, ili jedan odsto u odnosu na godišnji promet tečnih goriva. A trebalo bi 8,5 odsto na ukupan promet ili 25 odsto na akcizu, čime bi se “stiglo” na te nedostajuće i neophodne, 42 milijarde dinara za 2013. godinu (u zemljama u okruženju od akcize se izdvaja od 18 do čak 60 odsto).
Dakle, ili više para (od putarina i akciza), ili potpuna propast puteva i otpuštanje više hiljada radnika (kod putara i njihovih podizvođača i dobavljača).
Ko misli da je lako obezbediti “dodatne” pare, taj nije odavde. Svima treba, a para nema. Deficit sve veći, pa time i nivo duga. Nema odakle da se pokrije, nego iz novih kredita. Ako ovako nastavimo, uskoro ćemo (ne daj bože) stići Italiju i Grčku sa nivoima spoljnog duga većim od BDP-a .
Dakle, kaiš mora da se steže. Ili spadoše pantalone. Ali ne na multiplikatorima i osnovnim podstrekačima i faktorima privrednog razvoja. Ima više drugih pozicija, sa kojih treba uzeti i dati putarima. Za spas puteva i ekonomije. (Malo morgen ću da kažem gde treba “skidati”. Svi to znaju. Pa niko ne govori.)
Autor je ekonomski analitičar
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Kristofer Forbs u poseti SrbijiPotpredsednik izdavačke kompanije "Forbs" Kristofer Forbs razgovarao sa Ivicom Dačićem. Narednih dana planirani susreti i sa drugim državnim zvaničnicima i predstavnicima Telekoma Srbije i EPS-a.
Premijer Srbije Ivica Dačić sastao se s potpredsednikom izdavačke kompanije "Forbs" Kristoferom Forbsom, koji boravi u višednevnoj poseti Srbiji na poziv predsednika Vlade i tom prilikom mu poželeo dobrodošlicu. Premijer Srbije je podsetio da Forbs boravi u Beogradu drugi put i da ga je prvi put posetio 1967. godine.
Forbs u Srbiji boravi zajedno sa svojim unukom, a u naredna dva dana imaće zvanične razgovore sa državnim vrhom i obići će nekoliko institucija i muzeja.
Dačić je rekao da će Forbs sutra razgovarati sa patrijarhom Irinejom, u ponedeljak sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem, a dan posle i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Forbs će sutra obići Hram Svetog Save na Vračaru, Narodnu biblioteku, Muzej Paje Jovanovića, Konak kneginje Ljubice i Galeriju fresaka.
Planirano je da Forbs razgovara i sa delagacijama Telekoma Srbija i EPS-a, kao i da obiđe Fijat.
Premijer Srbije je posetio kompaniju "Forbs" početkom februara, tokom posete Vašingtonu. Tom prilikom Dačić je rekao da prioritet aktivnosti vlade nije samo međunarodna politika, već i stvaranje uslova za privlačenje stranih investicija u Srbiju.
"Kada bi samo jedan sa liste Forbsovih najbogatijih ljudi na svetu uložio nešto u Srbiju, mislim da bi svim građanima Srbije bilo bolje", rekao je tada Dačić i dodao da je Forbs izrazio želju da pomogne Srbiji da dođe do stranih investicija. RTS
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Građani moraju da ulože oko 250 evra u nov sistem grejanjaGrađani Srbije bi za uvođenje obaveznih termostatskih ventila za radijatore mogli da plaćaju oko 250 evra po stanu prosečne kvadrature, a država će razmotriti mogućnost da im pomogne pri toj nabavci, rečeno je danas u Ministarstvu energetike.
Nabavka će biti obavezni pri prelasku toplana na naplatu grejanja po utrošku, a vrednost jednog termostatskog ventila stručnjaci procenjuju na oko 50 evra. Po Zakonu o racionalnoj potrošnji energije, toplane moraju da predju na nov način naplate do grejne sezone 2015. godine.
- Od 1. januara 2014. godine počinje da radi Fond za energetsku efikasnost koji će domaćinstvima, opštinama, institucijama, omogućiti kandidovanje za projekte energetske efikasnosti, a jedan od prioriteta može biti pomoć u nabavci tih ventila - rekao je za agenciju Beta pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
Prema njegovim rečima, još je rano pričati o mehanizmima pomoći građanima, jer program finansiranja i prioriteti Fonda tek treba da se definišu, ali će ta institucija imati mogućnost budžetsko finansiranja, subvencionisanja kamatne stope i davanja garancija preko komercijalnih banaka.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kazao je za agenciju Beta da bi lokalne samouprave trebalo da utvrde pomoć gradjanima pri nabavci termostatskih ventila, pre nego što toplane u Srbiji predju na naplatu toplotne energije po utrošku.
- NOPS je već dao predlog da gradske uprave beskamatno kreditiraju građane prilikom nabavke tih ventila - naveo je Papović i dodao da istovremeno treba rešiti problem gubitaka toplote pri transportu.
Papović je kazao da dosadašnja iskustva gradjana, čije toplane već naplaćuju isporuku toplotne energije po utrošku, pokazuju da cena grejanja može biti veća i do 30 odsto nego ona koju su plaćali po kvadratnom metru.
On zamera i zbog komplikovanog načina izračunavanja utroška toplote
iz koga se ne vidi jasno koliki su gubici pri transportu, čime se ti troškovi stavljaju na teret građana.
Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan
Stojanović rekao je za agenciju Beta da većina toplana koje grejanje
obračunava po utrošku daje i mogućnost otplate potrebnih ventila na
rate, u kom slučaju je rata oko 1.000 dinara mesečno.
Stojanović je potvrdio da distributivne mreže srpskih toplana imaju i do 25 odsto gubitka energije.
- Gubici naših toplana su od 20 do 25 procenata u distributivnoj mreži dok većina evropskih država ima gubitke ispod 15 procenata, zbog čega je prioritet njihova rekonstrukcija radi povećanja energetske efikasnosti - rekao je on i dodao da će kreditom KFW banke od 50 miliona evra 18 srpskih toplana rešiti problem distribucije energije.
Direktor šabačke toplane Milan Stošić kazao je za agenciju Beta da iskustva pokazuju da ušteda u energentima, ali i u novcu, kod novog sistema naplate može biti i do 30 odsto.
- U proseku je novčana ušteda 26 procenata, ali samo ako se potrošači ponašaju racionalno i ako su motivisani da štede. Sami uređaji za pojedinačno očitavanje isplate se nakon tri do četiri grejne sezone. Imamo i ekstremne situacije da su potrošači u prvoj godini uštedeli za celu investiciju, ali i one kojima su računi bili viši nego u sezonama kada je potrošnja bila zajednička - rekao je Stošić.
Stošić je naveo da se u stambenim zgradama građani masovno opredeljuju za pojedinačno merenje utroška toplotne energije, ali da je ta investicija problem socijalno ugroženim porodicama.
U Srbiji se preko toplana greje oko 25 odsto domaćinstava.
24 SATA
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Pavle Petrović: Izbori bi bili katastrofa za srpski budžet 
BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je da bi prevremeni izbori bili katastrofalni za finansijsku i ekonomsku stabilnost u Srbiji.
"Samo pominjanje izbora mislim da je uticalo na oklevanje i zastoj u sprovođenju reformi na koje se Vlada obavezala fiskalnom strategijom u decembru 2012. Izbori bi gurnuli u stranu neophodno smanjenje deficita u 2014. koje podrazumeva odricanje, to je politički nepopularno, a treba ga sada dogovoriti", rekao je Petrović za novi broj beogradskog nedeljnika Magazin Biznis.
On je podsetio da se svaki put pred izbore, od 2003. do 2012. godine, fiskalni deficit značajno povećavao.
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
|
|
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51
Postovi: 40996
|
Šta su banke spremile za Sajam automobila
Nov automobil možete kupiti kako dinarskim kreditom tako i kreditom koji je indeksiran u evre. Dinarske kredite za kupovinu automobila nudi 21 banka. Kamate se kreću u rasponu od 13,53 odsto do čak 24,25 odsto, a EKS je u rasponu od 16,35 odsto do visokih 28,43 odsto
Foto: Milena Đorđević
Međunarodni salon automobila u Beogradu održava se od 22. do 31. marta. Kupce čeka 37 automobilskih brendova. Kako najpovoljnije kupiti novi automobili?
Ako pođemo od činjenice da većina nas nema dovoljno ušteđevine da kupi novi auto za gotovinu, onda nam je jedina mogućnost kupovina na kredit. Kako statistike pokazuju, u Srbiji se do automobila najčešće dolazi putem auto-kredita.
Da li je odluka da se kreditno zadužimo kako bismo sebi priuštili još jedno zadovoljstvo ispravna, nije na nama da sudimo. Međutim, kada su krediti za automobile u pitanju, stvari trenutno stoje ovako.
Nov automobil možete kupiti kako dinarskim kreditom tako i kreditom koji je indeksiran u evre. Dinarske kredite za kupovinu automobila nudi 21 banka. Kamatne stope kreću se u rasponu od 13,53 odsto do čak 24,25 odsto, a EKS je u rasponu od 16,35 odsto do visokih 28,43 odsto. Većina banaka kamatne stope vezuje za neku od promenljivih referentnih stopa, kao što su 3M BELIBOR, 6M BELIBOR i referentna stopa NBS, što, naravno, povlači periodičnu promenu rate kredita.
Sberbanka jedina nudi dinarski kredit sa fiksnom kamatnom stopom, što znači fiksnu ratu kredita do kraja otplate kredita. Maksimalni rokovi otplate idu i do 84 meseca, a naknade banaka za ove kredite kreću se od 0,5 odsto do 3 odsto.
Foto: Milena Đorđević
Kredite u evrima nude ukupno 22 banke. Kamate se kreću u rasponu od 5.88 odsto do čak 16 odsto, a EKS varira od 7,36 odsto do čak 26,19 odsto. Kao i kod dinarskih kredita, većina kamatnih stopa je promenljiva i vezana je za 3M EURIBOR ili 6M EURIBOR, što znači tromesečno, odnosno šestomesečno usklađivanje rate kredita.
Banke poput Inteze, Komercijalne banke, Sberbanke, Findomestik, Hipo, Marfin i KBC banke nude mogućnost kupovine auta uz fiksnu kamatnu stopu. Maksimalni rokovi otplate kreću se od 36 do 84 meseci, a sam rok zavisi od visine i vrste kamatne stope. Naknade banke kreću se od 0,5 odsto do 3 odsto.
Neke banke poput Rajfajzen i Eurobanke u ovom periodu neće naplaćivati naknadu za obradu kreditnog zahteva, a pojedine poput Findomestik banke će auto-kredite odobravati bez troškova održavanja kreditne partije, bez žiranata, bez prenosa plate, kao i bez obaveznog Kasko osiguranja za sve iznose kredita.
Findomestik banka će auto-kredit u evrima u periodu trajanja sajma odobravati i bez troška Kreditnog biroa i zaloge na vozilu za sve iznose kredita, piše Kamatica.com.
Manje-više standardna ponuda banaka, uz poprilično visoke kamatne stope i poneku povoljnost, jeste ono što vas očekuje zapadne li vam ovih dana neki novi četverotočkaš za oko.
Ipak, pre nego što definitivno odlučite da kreditom kupite auto, detaljno pogledajte ponudu banaka. Ne zaboravite, kupovina automobila donosi vam još poneki trošak sem onog koji treba da platite banci!
(I. M. / Izvor: Mondo)
_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51
Postovi: 40996
|
Besplatna studija za "Kanal Morava"
Kineska kompanija "Čajna Gezoba grup" besplatno će uraditi studiju izvodljivosti za "Kanal Morava", kaže Milan Bačević.
Miistar rudarstva i prostornog planiranja potpisao danas je ugovor o razmeni dokumentacije o plovnom putu "Kanal Morava", sa kineskom kompanijom Čajna Gezoba grup", čime je nastavljena realizacija projekta o izgradnji plovnog kanala od Dunava do Egejskog mora.
"Studija izvodljivosti realizacije kanala Morava pokazaće smislenost realizacije jednog ovakvog projekta i neće državu koštati nijednog evro centa", rekao je Bačević na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, kineska kompanija će se, nakon prikupljanja i dostavljanja dokumentacije, za dva meseca pojaviti za studijom izvodljivosti tog projekta.
On je rekao da ono što su posebne ingerencije ministarstva rudarstva i prostornog planiranja tiče se izrade prostornog plana posebne namene na čitavoj teritoriji Republike Srbije, do granice sa Makedonijom.
"Ministarstvo je veoma ozbiljno i temeljno pristupilo pripremi dokumentacije za realizaciju projekta kanala Morava. Jedan takav okvirni plan je osnovni dokument koji okuplja veći broj stručnjaka razičitih profila, jer je i sam projekat multifunkicionalan, pošto nije reč samo o plovidbi, veh i poljoprivredi, energetici, turizmu, socijalnim aspektima, kao i pokušaju da se zaustavi negativan migracioni saldo kako bi se sprečilo odumiranje sela", rekao je Bačević.
Prema njegovim rečima Srbija nema veću razvojnu šansu, niti će je imati, i ovaj projekat ima veiku podršku Rusije, Kine i SAD, a takođe vrlo pozitivni signali stižu i iz drugih država.
Ministar je rekao da, sem kineske strane, za ovaj projekat ima još dosta zainteresovanih, jer ne postoji nijedan projekat u Evropi koji po značaju može da nadmaši ovaj, zbog njegovih geostrateških i geopolitičkih karakteristika.
Bačević je rekao da potpisivanje ugovora o dostavljanju dokumentacije za studiju izvodljivosti sa kineskom kompanijom nije ni na koji način favorizovanje jedne strane u realizaciji tako velikog projekta.
"Ne postoji favorizovanje kineskih firmi u ovom projektu. Najveća kineska državna kompanija, koja se bavi projektovanjem i izradom studija izvodljivosti, izabrana je zbog njihove upornosti, inovantivnosti i velike želje i energije da uđu u ovaj projekta, i Vlada nije želela da propusti takvu šansu", rekao je Bačević.
On je dodao da niko od zapadnoevropskih država neće biti onemogućen da sa Vladom Srbije razgovara o ovom projektu, niti će im biti zabranjeno da u njemu učestvuju kao strateški partner ili na bilo koji način za koji bi se opredelili
Izvršni direktor "Gezoba korporacije", Džiatu Juan, izjavio je da je ovaj korak nastavak protokola o saradnji koji je potpisan u Pekingu.
"Kina će uložiti više od 10 milijardi dolara za izgradnju infrastrukture u Centralnoj Evropi, tako da smatramo da je ključno da se uskoro završi radni plan, što je razlog za rad sa ekspertima iz
Ministarstva rudarstava i prostornog planiranja Srbije", izjavio je Džiatu.
On je rekao da će kineska strana podeliti svoje iskustvo i znanje kao bi na najbolji način bio definisan plan izgradnje kanala, i dodao da je ubeđen da će kineska Vlada odvojiti finansije za projekat kanala Morava.
(Tanjug Foto Beta Nenad Petrović)
_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Vašington post: Kipar je bajata vest, neka se spremi Slovenija Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest - nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija, piše "Vašington post". Slovenija, mala članica EU, smeštena između Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske, ima iza sebe prilično lošu nedelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usled strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć, navodi američki dnevnik.
"Nivo na kom se trenutno nalaze prinosi na slovenačke državne zapise još je dosta ispod kriznog nivoa. Kamatne stope na Kipru se, recimo, kreću oko sedam odsto. Međutim, stope u Sloveniji svakako potpadaju pod 'opasnu zonu'", navodi američki dnevnik.
Slovenija je postala članica Evropske unije 2004, a domaću valutu, tolar, zamenila je evrom 2007. Ta zemlja ima malu i otvorenu privredu, zavisnu od izvoza, a tokom većeg dela protekle decenije beležila je rast veći od proseka evrozone, doduše uz visok nivo javnog duga.
Za razliku od većine zemalja koje su se mučile sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umesto kroz kapital. Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći deo privrednog rasta ostvarenog tokom decenije počev od 2000.
Podaci EU pokazuju da je samo u 2007. dug privatnog sektora porastao za 23,5 odsto, a dug nefinansijskog privatnog sektora za čak 40 odsto. Dobar deo tih kredita proglašen je nenaplativim tokom krize iz 2008.
U prošlonedeljnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012. Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama.
"Vašington post" podseća da je Slovenija, kao i dobar deo evropskih zemalja, pokrenula program štednje, uključujući kresanje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija u cilju spuštanja budžetskog deficita na 3,5 odsto u 2012. Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka. Press online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Nikolić upoznao Forbsa sa investicionom klimom u SrbijiPredsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je potpredsedniku izdavačke kompanije "Forbs" Kristoferu Forbsu predstavio niz komparativnih prednosti koje Srbija pruža stranim investitorima, objasnivši da je više od dve decenije neopravdano predstavljana stranoj javnosti, a pogotovo u SAD, kao loša zemlja Forbs je rekao predsedniku Nikoliću da će uraditi sve u svojoj moći da predstavi Srbiju iz drugog ugla, kao i da će objasniti potencijalnim investitorima koje sve mogućnosti američkoj poslovnoj zajednici nudi Srbija, saopštila je pres-služba predsednika Srbije.
"Istina je da ne postoje dobre ili loše države, dobri ili loši narodi", rekao je Nikolić, i dodao da je do sada malo ili gotovo ništa uradjeno da se Srbija predstavi na pravi način.
"Svi naši napori su usmereni ka tome da pokrenemo privredu i u tom smislu mi smo potpuno spremni za američki biznis", rekao je Nikolić, objasnivši da su prednosti Srbije izuzetno kvalitetna radna snaga, povoljan geografski položaj i različite mogućnosti u oblasti poljoprivrede, energetike i rudarstva. Press online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Evro 111,6434 dinara BEOGRAD, 27. marta 2013. (Beta) - Dinar je u sredu ostao skoro nepromenjen u odnosu na evro i zvanični srednji kurs je 111,6434 dinara za jedan evro.
Prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), evro košta skoro isto kao i prethodnog dana kada je kurs bio 111,6104 dinara za jedan evro.
Dinar je jači za 1,9 odsto nego na početku ove godine, a 0,2 odsto slabiji nego pre mesec dana.
Dinar je ove godine bio najslabiji 12. marta kada je evro koštao 112,3698 dinara, a najjači 21. februara kada je evro koštao 111,1356 dinara.
Centralna banka je ove godine na Medjubankarskom deviznom tržistu kupila ukupno 10 miliona evra da bi ublažila kolebanje kursa.
(Beta, 27.03.2013)
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 21 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
