|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Svaka druga mlada osoba bez posla Beograd - Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2 odsto, što znači da svaka druga mlada osoba nema posao, rekao je juče državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, na konferenciji „Mladi i planiranje karijere“. U Srbiji, kako je naglasio, ima 207.000 mladih od 15 do 30 godina koji nemaju posao, a petina od tog broja je nekvalifikovana, dok je više od dve trećine njih bez radnog iskustva.
- Stopa nezaposlenosti mladih se u poslednje četiri godine povećala za 16 odsto, a problemi su veliki broj nekvalifikovanih, neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, ali i rad na crno - naglasio je Martinović. On je podsetio da je krajem oktobra prošle godine stopa nezaposlenosti bila 22,4 odsto i rekao da očekuje da će, po objavljivanju nove ankete o radnoj snazi u aprilu, rezultati biti bolji. Državni sekretar veruje da bi najava dolaska stranih investitora mogla da utiče na to.
- Na javni poziv lokalnim samoupravama da učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja prijavilo 130 samouprava, koje su spremne da izdvoje milijardu dinara. To bi bio značajan podsticaj za nezaposlene - istakao je Martinović.
Zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Miljković rekao je da se na evidenciji NSZ nalazi 778.000 nezaposlenih i da na posao najviše čekaju oni iz vaspitno-obrazovne struke, potom rudarstva i poljoprivrede. Prosek čekanja na posao u ovim sektorima je duži od tri godine. Do posla, s druge strane, najbrže dolaze farmaceuti, elektrotehničari, informatičari i lekari.
Ambasador Norveške Ragnar Kamsvag ocenio je da ekonomska kriza u Srbiji, ali i Evropi, otežava ulazak mladih na tržište rada. On je rekao da je potrebno povećati šanse za zapošljavanje mladih, sprečiti prevremeno napuštanje školovanja i pomoći im da izaberu odgovarajuće obrazovanje. Konferenciju „Mladi i planiranje karijere“ organizovali su NSZ i Međunarodna organizacija rada. Danas
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Konferencija o poslovnoj primeni internetaOd petka, 15. marta, do nedelje 17. marta, u Zrenjaninu u hotelu Vojvodina, održava se velika regionalna konferencija o poslovnoj primeni Interneta, Webiz.  Prvi put u Zrenjaninu okupiće se više od trideset istaknutih imena regionalne Internet scene, koji će u tri dana trajanja konferencije posetiocima kroz predavanja i prezentovanje studija slučaja preneti dragocena iskustva vezana za poslovanje na Internetu, online tehnike i metode za poboljšanje poslovnih performansi, načine i modele komunikacije preko Interneta i društvenih mreža...
Konferencija je namenjena svima onima koji su zainteresovani da unaprede svoje poslovanje putem interneta, kao i onima koji su tek na početku svojih karijera, studentima i mladima, koji svoj profesionalni razvoj planiraju da grade korišćenjem potencijala globalne mreže.
Kako su popunjeni svi kapaciteti konferencije Webiz, prijavljivanje više nije moguće. Za sve one koji nisu stigli na vreme da se prijave za prisustvo na konferenciji obezbeđen je Live streaming celokupnog programa konferencije putem linka http://walltoall.com/webiz. Inače, prisustvo na konferenciji Webiz je besplatno tokom sva tri dana održavanja, bilo je neophodno samo se registrovati putem forme za prijavu na zvaničnoj Internet stranici konferencije.
Pored zvaničnog programa preko dana, sve posetioce, učesnike i goste konferencije Webiz očekuje daleko poznat zrenjaninski noćni provod. Petak veče je rezervisano za poznatu pivnicu ’’Četir’ konja debela’’ i tamburaše, dok se u subotu sprema velika žurka u kultnom zrenjaninskom pozorišnom klubu ’’Zeleno zvono’’. U subotu će novosadski sastav ’’Amateri’’ uz živu svirku i dobru atmosferu učiniti da svi učesnici i posetioci Webiz-a požele da se sledeći Webiz desi što pre!
Organizator konferencije je marketinška kuća iz Beograda, Creative Media Art, u osnovi full service agencija, odnosno agencija koja nudi najširi spektar marketinških usluga.
Tokom godina rada, CMA se prilagođavala potrebama kako svojih klijenata, tako i prilikama na tržištu. Danas je pretežno orijentisana na marketinške usluge koje se realizuju putem Interneta, grafički i web dizajn, community management, poslovanje putem nekoliko online formata…
Partneri konferencije su grad Zrenjanin, agencije Homepage i InternetGroup, RNIDS, kao i zrenjaninski Internet portal I Love Zrenjanin. Najznačajniji Prijatelji konferencije su kompanija Telekom Srbija a.d., kao i zrenjaninske obrazovne institucije Visoka tehnička škola strukovnih studija i Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin".
Zainteresovani mogu sve neophodne informacije naći na zvaničnoj Internet stranici konferencije www.webiz.rs, kao i na profilima konferencije na društvenim mrežama: Facebook, Google+ i Twitter. Blic online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Koliko godišnje izgubite novca? Istraživanje o potrošačkim navikama otkrilo je da godišnje u proseku izgubimo 365 dolara!
Novac uglavnom ostane zaboravljen ili izgubljen u automobilu, kod kuće, u kancelariji, a „rasipamo“ se i čuvanjem sitniša u stranoj valuti koji vratimo sa odmora ili poslovnog puta.
Kada bismo tu naizgled malu količinu novca redovno ubacivali u kasicu prasicu na kraju godine mogli bismo da kupimo 6,5 grama zlata.
Među najvećim svetskim „gubitnicima“ sitnog novca su Japanci – čak 337 dolara, na koje zaborave i ne iskoriste ih, dok su ljudi u Indoneziji znatno štedljiviji, jer kod kuće izgube samo 21 dolar.
Gde nestaje keš?
U automobilu, kod kuće i u kancelariji prosečno izgubimo 80 dolara, a svima nam je poznato i zveckanje stranih valuta u čepovima po povratku sa puta. Taj sitniš uglavnom nas čeka za buduća putovanja, dok samo jedan od petoro ispitanika Visa istraživanja strani novac promeni u domaću valutu. Istraživanje najveće svetske kompanije za platne usluge pokazalo je da se potrošači vraćaju iz inostranstva sa neiskorišćenih 285 dolara u stranoj valuti.
Među turistima „rasipnicima“ prednjače stanovnici Singapura koji po povratku sa putovanja „gube“ čak 625 dolara. Sa druge strane, stanovnici Indonezije, Južne Koreje ili Tajvana dosta su obazrivi pri korišćenju novca u inostranstvu, pa tako tokom godine na putovanjima ostanu „kratki“ za samo jedan dolar.
“Kontrola nad potrošnjom gotovine koju imamo kod sebe može biti gnjavaža – posebno uz današnji ubrzani tempo života, koji zahteva siguran, jednostavan i brz način korišćenja novčanih sredstava. Svima nam je poznato koliko nošenje keša može biti nezgodno i nepraktično, a istraživanjem smo otkrili koliko su potrošači na gubitnku usled korišćenja gotovine“, objasnio je James Lim, direktor Odeljenja ključnih proizvoda Visa Wordwide-a za područje Azije, Pacifika, Srednje Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. (Economy.rs, 15. mart 2013.)
Postavio: Economy.rs.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
EPS ukida popust za štedljiveRačuni štedljivih potrošača električne energije od aprila neće biti umanjeni za 15 odsto. Do uvođenja besplatnih kilovata, najsiromašniji ostaju bez olakšica ČAK i redovnim štedljivim potrošačima električne energije, koji troše do 500 kilovata, aprilski računi za struju skočiće za - 500 dinara. „Elektroprivreda Srbije“ od narednog meseca više neće „nagrađivati“ štednju struje popustom od 15 odsto.
Ukidanjem uredbe o olakšicama za malu potrošnju tokom aprila će najviše biti pogođeni najsiromašniji, koji sada nisu na evidenciji za socijalno ugrožene. Trenutne olakšice za električnu energiju koristi oko 70.000 domaćinstava, ali će, prema evidenciji Ministarstva rada, pravo na besplatne kilovate imati četiri i po puta više domova u našoj zemlji. Tako će bez popusta u aprilu ostati 250.000 siromašnih porodica.
- Struju će, kao i dosad, za 35 odsto manje plaćati dve kategorije socijalno ugroženih građana - kažu u EPS. - Ipak, od početka narednog meseca počinje prijavljivanje potrošača za energetski zaštićene kupce, kojih će biti mnogo više, oko 320.000 domaćinstava.
Ne zna se tačno koliko će trajati prijavljivanje siromašnih i kada će oni moći da dobiju besplatne kilovate koji im sleduju. Dotada, pogotovo oni koji se greju na struju, primorani su da poslednji mesec grejne sezone provedu sa „usijanim“ računima ili - smrzavajući se.
U proteklih pet meseci, od kada je EPS dozvolio ove olakšice, svoj račun za struju mesečno je smanjivalo i do 30 odsto domaćinstava koja ne troše mnogo.
- Umanjenje cene od pet odsto, za plaćanje električne energije na vreme, ostvaruje polovina potrošača u Srbiji - navode u „Elektroprivredi Srbije“. - Od ovog broja, oko dve trećine je u prethodnom periodu dobijalo pravo na popust od 15 odsto ako potroše do 500 kilovat-časova. Ova olakšica nije više na snazi, zaključno sa 31. martom, i najverovatnije neće biti ponovo vraćena naredne grejne sezone, jer je ideja da novi tarifni sistem uredi tržište električne energije, tako da će povlašćeni u ceni biti samo oni sa najmanjim primanjima.
TUŽENI BEZ OTPISA
BRISANJE kamata za električnu energiju ne može da dobije oko 40.000 domaćinstava, koje je „Elektroprivreda Srbije“ već tužila tokom proteklih godina. Među njima je veliki broj i deceniju neplaćenih računa. Ipak, potrošači koji su u sudskom sporu sa EPS, ipak, imaju pravo da reprogramiraju one dugove za struju za koje nisu tuženi. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Kipar: Od jutros dugački redovi pred bankomatimaNIKOZIJA - Porez na bankarske depozite kojim su ministri finansija zemalja evrozone uslovili pomoć Kipru šokirala je Kiprane i stvorila dugačke redove na bankomatima. Noćas je Evropska unija odobrila Kipru paket pomoći vredan 10 milijardi evra uz uslov da Nikozija jednokratno oporezuje bankarske depozite preko 100 hiljada evra stopom od 9.9 odsto, a manje depozite po stopi od 6.75 odsto.
Sporazum će verovatno stupiti na snagu u ponedeljak, jer ga večeras mora ratifikovati parlament.
Zato štediše žure da danas i sutra povuku novac sa računa, a kako su banke subotom zatvorene, od zore se stvaraju dugački redovi pred bankomatima.
Međutim, kako prenose mediji, građani su brzo ustanovili da je većina bankomata neispravna, dok se na drugima moglo podići samo 600 evra. Uz to, kiparska televizija je objavila, da je nakon nekoliko sati iznos koji se mogao podići na automatu smanjen na 200 evra, a na nekima je nestalo gotovine, što je izazvalo dodatni bes i ogorčenje.
Ogorčeni Kiprani zahtevaju da odluka o oporezivanju depozita stupi na snagu od utorka, kako bi u ponedeljak mogli povući svoja sredstva iz banaka.
Uslov Evropske unije izazvao je paniku i u Grčkoj, jer su u jeku dužničke krize mnogi Grci prebacili svoj novac iz grčkih u kiparske banke.
Nakon noćašnjeg sastanka u Briselu, kiparski ministar finansija Michael Sarris rekao je da bi volio da on nije taj ministar koji je morao pristati na uslov evrogrupe, ali "mnogo više novca moglo je biti izgubljeno da su banke, ili država, bankrotirale", rekao je on. GdeInvestirati
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Bez računa prođu milijardeZbog sivog i crnog tržišta država ostaje bez četvrtine prihoda, a hiljade radnika bez staža, osiguranja i plata. Gruba računica štete je oko dve milijarde evra, dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“ U NjOJ radi najmanje 400.000, a mnogo je verovatnije i 800.000 ljudi. Pretpostavlja se da se u sivoj i crnoj ekonomiji stvori skoro trećina ukupnog srpskog proizvoda. Kako nelojalno tržište ne uspeva da svuda mimoiđe državu, stručnjaci procenjuju da do „kase“ ne stigne oko 25 odsto prihoda. Grubom računicom, na primeru prošlogodišnjeg republičkog budžeta, stiže se do štete od oko dve milijarde evra - dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“.
Toliko bi nam prihodi bili veći da su svi plaćali porez na dodatu vrednost, poreze i dohotke na rad, akcize i carine. Istina je i da nema zemlje bez nelojalne konkurencije, ali je prosečna stopa u zemljama Evropske unije oko 19 odsto.
- Mada ne postoje konkretni podaci, zaobilaženje poreza najzastupljenije je u sektoru sitne trgovine, usluga, kao što je razno servisiranje i zanatske delatnosti, u građevinskoj industriji i poljoprivredi - objašnjava Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. - Takozvanu sitnu ekonomiju najteže je ubaciti u finansijski sistem, ali država od nje nije na prevelikom gubitku. Najviše štete imamo od sive privrede u velikim i srednjim firmama, koje ne plaćaju redovno poreze i doprinose.
Najnovije istraživanje USAID o sivoj ekonomiji pokazuje da ako bruto domaći proizvod pada za jedan odsto, očekuje se povećanje neformalne ekonomije za 0,7 do 0,8 odsto. Znači da je samo prošle godine ona u Srbiji ojačala za jedan, a možda i 1,2 odsto.
- Svi kupci učestvuju u sivoj ekonomiji kada ne uzmu fiskalni račun - poručio je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije manadžera i direktor „Centro štampe“. - Jedan od vidova je plaćanje na crno, a najgore je kada se radnicima uopšte i ne plaća. Siva ekonomija je i prodaja robe iz nelegalnih kanala. Mi godišnje damo osam miliona evra za doprinose i poreze na plate zaposlenih. U Beogradu, s druge strane, postoji preduzeće koje drži sedam kioska, koji rade neprekidno 24 sata dnevno. Zvanično imaju sedam zaposlenih, a malo je neverovatno da svi oni rade neprekidno. Svesni su da inspekcije gledaju kroz prste. Dolazimo u apsurdnu situaciju da naših 4.000 zaposlenih nećemo još dugo moći da zadržimo.
Kada se gleda iz ugla obrazovanja, ukazuju stručnjaci, legalni rad je postao privilegija osoba sa srednjim i visokim obrazovanjem. Od zaposlenih bez ikakve škole, kako pokazuju podaci zvanične statistike, čak 72 odsto radi na crno.
- Oporezivanje rada je ključni uzrok neformalne zaposlenosti, a naročito oporezivanje nisko plaćenog rada - objasnio je Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta, jedan od autora studije. - Jedna od preporuka bi bila smanjiti opterećenja, posebno slabo plaćenog rada. Institucije treba prilagoditi tako da poslovanje u sivoj ekonomiji bude manje isplativo, a ulazak u formalnu ekonomiju manje skup.
NA PIJACE ŠIROM SRBIJE ROBA ILEGALNIM KANALIMA STIŽE IZ MAĐARSKE, AUSTRIJE, BUGARSKE...
HRANU PONOVO NUDE IZ GEPEKA
SIVA berza u Srbiji ponovo radi punom parom. Tezge na pijacama širom zemlje pune su proizvoda, koji su i upola jeftiniji nego u prodavnicama.
„Milka“ čokolada se može kupiti za 30 dinara manje nego u supermarketu, prašak za veš po 60 dinara nižoj ceni, a jeftinije su i razne mesne prerađevine i testenine. Zbog neplaćanja poreza i ostalih finansijskih dažbina, trgovci na pijacama su tako u prilici da znatno spuste cenu svoje robe.
Na Kalenić pijaci, u Beogradu, građanima se nude slatkiši iz Austrije, šunka iz Mađarske, kozmetika iz Bugarske. Kupci fiskalni račun ne dobijaju, ali zato prolaze dosta jeftinije nego kada pazare u prodavnici. Iznad nekih tezgi može se videti natpis registrovane firme, ali većina preprodavaca svoju robu nabavlja na crno kako je i prodaje.
- Robu donosim uglavnom iz Bugarske i Mađarske, ali nabavljam i na velikim buvljacima u našoj zemlji - priča jedan trgovaca kozmetikom i kućnom hemijom sa Kalenić pijace. - Kada uvozim proizvode iz inostaranstva plaćam carinu, ali pošto nemam papire za firmu, nisam uključen u sistem PDV. Posao nam sigurno ne bi opstao da i državi plaćamo dažbine, jer i ovako jedva izlazimo na kraj sa troškovima nabavke, transporta i zakupa tezge. A džep kupaca je sve plići. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Kolubara: Uštedeli pola milionaNovo rukovodstvo „Kolubare“ tvrdi da su sprečavanjem krađa, smanjili minuse. Troškovi za održavanje vozila sada tri puta manji BIVŠI čelnici Rudarskog basena „Kolubara“ dozvoljavali su da se nafta u ovoj firmi dnevno krade - na tone. Ovaj energent se krao od tri i po do pet tona tokom 24 sata, kaže novi direktor „Kolubare“ Milorad Grčić. Za prvih sto dana otkako posluje novo rukovodstvo, u ovom rudarskom basenu su uštedeli oko pola miliona evra, i to samo u oblasti investicija.
- Kada se promenila upravljačka struktura pre nešto više od tri meseca, troškovi za održavanje putničkih vozila su znatno smanjeni, sa 4,1 milion dinara u septembru prošle godine na 1,2 miliona dinara u decembru 2012. godine - kaže Grčić. - Tako što smo potpuno izbegli ili, bar, u najvećoj meri, smanjili mogućnost za krađu nafte, uštedeli smo ukupno oko 50 miliona dinara. Takođe, prepolovili smo i troškove dnevnica i naknada za službeni put, a od smanjenog broja radnika koje smo slali na seminare, uštedeli smo tri puta više nego lane. U januaru ove godine ostvarena je i rekordna proizvodnja od 3,05 miliona tona uglja na površinskim kopovima „Kolubare“.
Prema rečima prvog čoveka rudarskog basena u Lazarevcu, procene pri eksproprijaciji zemljišta za širenje kopova će odsada vršiti zvanične državne institucije.
- Građani koji će u narednom periodu morati da se presele ne treba da se brinu - kaže novi direktor „Kolubare“. - Ranije su procenitelje za eksproprijaciju određivali čelnici samog rudarskog basena, a odsada će to raditi Republička uprava javnih prihoda i Gradski zavod za veštačenje.
POTREBNO 150 MILIONA EVRA
- ZAHVALjUJUĆI uglju iz RB „Kolubara“, proizvodi se 54 odsto od ukupne električne energije u Srbiji - rekao je prvi čovek ovog rudarskog basena. - Od 2006. godine uglavnom se ulagalo u TE „Nikola Tesla“, a „Kolubara“ radi sa mašinama starim i do 40 godina. Godišnje nam je potrebno oko 150 miliona evra za investicije, da bi se tokom 12 meseci proizvodilo 30 miliona tona uglja.
Novo rukovodstvo „Kolubare“ ističe da su trenutno aktuelna dva kredita za to preduzeće. Prvi od 80 miliona evra iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj, a drugi u vrednosti 74 miliona evra od Nemačke razvojne banke. Oba zajma će se koristiti za nabavku bagera, transportera, odlagača i sistema za homogenizaciju uglja.
BEZ OTKAZA
PREMA rečima direktora Milorada Grčića, u „Kolubari“ postoji višak zaposlenih, ali samo zato što su radnici neravnomerno raspoređeni.
- Imamo manjak radnika u neposrednom procesu proizvodnje, što će biti rešeno do polovine ove godine - rekao je Grčić.
- Planirano je da u ovoj godini 780 radnika ode u penziju. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Prodaje se hotel Jugobanke
Agencija za osiguranje depozita objavila je oglas za prodaju odmarališta na Kopaoniku.
Suvlasnici ovog hotela su Jugobanka u stečaju, Alfa banka u Srbiji, NLB banka Beograd, Jugobanka Kosovska Mitrovica, "Kop star" Beograd, po početnoj ceni od 3,7 miliona evra.
Licitacija za bivši Hotel Jugobanka će se održati 4. aprila u Agenciji za osiguranje depozita.
Dokaz o izvršenoj uplati 370.202 evra depozita i prijava treba da se dostave Agenciji do 29. marta. Zainteresovana lica koja kupe licitacionu dokumentaciju imaju pravo da razgledaju hotrel od 18. do 29. marta.
Beogradski dnevni list "Naše novine" danas je objavio da je za taj hotel zainteresovan princ prestolonasklednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Šeik Muhamed bin Zajed Al Nahjan koji je nedavno bio na Kopaoniku. krediti.rs
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Bačević: Nisam nudio naše rudnike Amerikancima
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević demantovao je medijske špekulacije da je, navodno, investitorima iz SAD ponudio na prodaju kosovske rudnike. Bačević je rekao da su američki investitori najviše interesa pokazali za učešće u izgradnji južnog kraka Južnog toka, kanala Dunav-Morava-Vardar i za geološka istraživanja i eksploataciju različitih sirovina u Srbiji.
- Investitori iz Ilinoisa raspitivali su se o stanju naših prirodnih bogatstava na Kosovu i Metohiji i pitali su kakav je trenutni pravni okvir da se u takve razgovore uđe - preneo je Bačević.
On je naglasio da je investitorima iz Ilinoisa preneo da u ovom trenutku država Srbija nema nikakav mehanizam da njih tamo uvede u posed.
Govoreći o projektu izgradnje plovnog puta Dunav-Morava-Vardar, Bačević je naglasio da je izgradnja tog objekta opravdana, jer može da donese veliku korist domaćoj ekonomiji.
Kamatica
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Nelegalan odliv milijardi iz SrbijeIz Srbije se, godišnje, nelegalno odlije čak pet milijardi dolara. Na listi od 143 zemlje, Srbija zauzima visoko 16. mesto po količini nelegalno izvučenog novca
IZ Srbije se, godišnje, nelegalno odlije čak pet milijardi dolara. Ovo pokazuje analiza američke organizacije "Global fajnenšl integriti", za period od 2001. do 2010. godine. Na listi od 143 zemlje, Srbija zauzima visoko 16. mesto po količini nelegalno izvučenog novca.
Na vrhu liste je Kina, sa 274 milijarde dolara. Sledi Meksiko sa 47,6 milijardi. Rusija je na petom mestu sa nešto više od 15 milijardi dolara nelegalnog iznetog novca.
Kada je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, Hrvatska je na 39. mestu, sa 1,5 milijardi dolara. Na 50. mestu je Crna Gora, sa milijardu dolara, BiH je još sedam mesta niže, sa "izvučenih" 836 miliona dolara. Najbolje se "drži" Makedonija, sa 461 milionom dolara, na 76. mestu.
Podaci su dobijeni upoređivanjem različitih podataka o uvozu i izvozu za svaku zemlju pojedinačno, koji su zatim pokazali da su kompanije prijavile manji izvoz i zaradu nego što su zapravo imale, ili da su prijavile da su uvezle i platile znatno više nego što to zaista jesu.
Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 30 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
