|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Plaćamo 2,7 milijardi godišnje za 30.000 službenih automobila Službena vozila građane Srbije koštaju više od 24 miliona evra godišnje ili 2,7 milijardi dinara, pokazuje računica „Blica” urađena na proceni Državne revizorske institucije da tih vozila ima više od 30.000.  U Srbiji, naime, ne postoji tačan podatak o broju službenih vozila, a vrlo često nisu dovoljno precizni ni kriterijumi ko i pod kojim uslovima ima pravo na službeno vozilo.
Računica je rađena na osnovu pretpostavke da svaki od 30.000 automobila dnevno pređe oko 50 kilometara. Milionski iznos troškova se dobije kada se zna da je trošak automobila oko šest dinara po kilometru.
Veliki problem je i ko ima pravo na automobil.
- Moglo bi da se postavi i pitanje da li su zaista neophodna sva službena vozila kojima se raspolaže. Jer, ako se neko vozilo koristi jednom ili dva puta mesečno za neki službeni put, isplativije bi bilo angažovati profesionalnu agenciju koja se bavi tom vrstom usluge - ocenjuje Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.
Problem je, kako navodi Nenadić, i pitanje nabavke vozila, raspisivanja tendera i kriterijuma koji se na tim tenderima postavljaju. Problem kontrole korišćenja službenih vozila mogao je, prema njegovim rečima, da bude rešen uvođenjem posebnih registarskih tablica za službena vozila (nešto poput onih sa oznakom TX za taksi vozila) ili ugradnjom GPS uređaja uz pomoć kojeg bi u operativnom centru svakom trenutku znali gde je vozilo, pa čak i kojom se brzinom kreće.
Na taj način bi se istovremeno kontrolisali i da li se poštuju saobraćajni propisi.  Državna revizorska institucija je nedavno zatražila od određenih korisnika budžeta podatke o službenim vozilima, njihovoj strukturi i troškovima održavanja. Sada prikuplja podatke neophodne za otpočinjanje revizije - kazali su „Blicu“ u ovoj državnoj ustanovi.
Sličnu kontrolu u nekoliko javnih preduzeća i lokalnih samouprava najavili su i iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, inače, raspolaže sa 319 vozila, prosečne starosti od 8,96 godina, koja su u 2012. godini prešla 8.123.000 kilometara. Troškovi njihovog održavanja bili su 86.700.000 dinara. Blic Online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Kad vladika predaje o rokenrolu
„Let’s do it“ - rekao je vladika lipljanski Jovan, vikar srpskog patrijarha, kada je u ponedeljak uveče ustao sa stolice u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda i počeo predavanje o - rokenrolu. Skoro sat i po vladika je govorio o „religijskim motivima u jugoslovenskom rokenrolu“ - kako je bila naslovljena tribina Instituta za noviju istoriju.
Krcata sala u kojoj se skupilo šarenoliko društvo - od „šezdesetosmaša“ Dragomira Olujića Oluje, preko rokera Ace Seltika do profesora Nebojše Pajkića - pažljivo je pratila izlaganje, a neki su potom i debatovali sa vladikom. Kome nije smetalo ni to što je kao ilustracija njegovog predavanja, između ostalih, emitovan i spot Rolingstounsa „Simpathy for the devil“. Rekao je, istina: „Malo bi bilo glupo da ja kao vladika SPC kažem naslov te pesme.“
Istoričar dr Aleksandar Raković, urednik tribine, objašnjava da se dugo poznaje sa vladikom Jovanom.
- Vladika mi je recimo preko privatne veze sa jednim od menadžera Exit festivala omogućio da se sretnem sa Šejnom Mekgovanom, pevačem grupe The Pogues, kada je 2003. nastupao u Novom Sadu. Tada sam Šejnu poklonio pravoslavnu ikonu irskog svetitelja Svetog Patrika, što je posle objavljeno i na njegovom zvaničnom sajtu - kaže Aleksandar.
Pre desetak godina, kada je situacija na Kosovu što se tiče Srba bila mnogo teža nego danas, jer je sloboda kretanja svedena na minimum, Raković i vladika Jovan su zajedno boravili u Pećkoj patrijaršiji. Jednog dana su pet sati pričali o rokenrolu unutar manastira.
- Najviše smo razgovarali o panku. Pa posle te priče izađemo napolje, tu je rečica - vladika zavrne mantiju, a ja pantalone, i odemo na jednu poljanu, manastirsku zemlju koju su uzurpirali Albanci. Oni krenu ka nama da viču i od dalje šetnje nas odvrate italijanski vojnici Kfora. Italijanski general Toreli je, inače, vladiki poklonio šešir. Kada ga je vladika Jovan stavio na glavu, pred svima je rekao: Sad sam ko Gibons (gitarista ZZ Top) - kaže Raković.
Vladiku inače stalno prati sličnost sa bradonjama iz ZZ Top - na ulici u njujorškom Harlemu jedan crnac počeo je da viče kada ga je video: ‘ZZ, ZZ, it’s you! I love your music man! I listen to your music for years, and finaly I met you! Give me five bucks!’“
Govoreći o temi tribine vladika je objasnio da u osnovi rokenrola leže biblijske slike.
- Nekada se ne razlikuje da li se peva Bogu ili ženi. Bez biblijskih slika nema zapadne kulture. U vreme komunizma u jugoslovenskom rokenrolu stvari su bile isključive - strogo je zabranjivano pominjanje Boga i pominjanje u negativnom kontekstu Tita. Bilo je, istina, mnogo udvoričke poezije. Jedan od onih koji je u to vreme posvetio pesmu Titu bio je tada nepoznati psihijatar Radovan Karadžić - pričao je vladika.
I u popu i roku, podsetio je, bilo je udvoričkih pesama poput „Drugarice, posadimo cveće kud vojska druga Tita kreće“.
- Glavnu ulogu što se tiče teme o kojoj pričamo imao je Goran Bregović - on se vratio iz Niša iz vojske, gde istina nije bio u padobrancima, gde je, uzgred, bio Svetislav Basara, i sa Bijelim dugmetom snimio album „Bitanga i princeza“. Morao je najpre da promeni omot. Menjao je i pesme, pa čujemo da se u pesmi pominje neko ko je „kopile i jad“. Tu je trebalo da piše Hrist. Da li je Hristos izbačen iz pesme zbog tadašnje zabrane pominjanja religijskih pojmova ili je u pitanju nešto drugo - ostaje nepoznato. Bijelo dugme je u SFRJ bilo apsolutno državni projekat. Oni su bili ti koji su širili jugoslovenski nacionalizam sarajevskog tipa - objasnio je vladika.
On je kao važne „religijske momente“ u YU rokenrolu pomenuo i album Idola „Odbrana i poslednji dani“, koji je, kako je istakao, kasnije imao uticaj na grupu Lajbah i Neue Slowenische Kunst. Tu je i makedonska grupa Padot na Vizantija, čiji jedan stih kaže: „Dosta mi je bilo duhovnog ropstva Zapada.“ Zatim grupe Anastazija i Mizar.
- Mizar su bili jugoslovenski Sister of mercy. Ta grupa se probila u Zagrebu, Ljubljani, pobedila je na Subotičkom festivalu, ali nikada nisu bili popularni u Beogradu - rekao je vladika.
Projekat rok obrada stihova Nikolaja Velimirovića „Pesme iznad Istoka i Zapada“ (2001) vladika je nazvao istorijskim. Na albumu su svirali članovi sastava: Kurve, Bjesovi, La strada, Partibrejkers, Džukele, Pusiket, 357, Revolt, Darkvud dab...
- Suštinska pesma na toj ploči bila je ona koju izvode Partibrejkersi. Prvi put dobijamo zdravi elementarni rokenrol koji je biblijski. Posle toga ništa više neće biti isto. Ogroman broj ljudi koji su pravili „Pesme iznad Istoka i Zapada“ jesu ljudi iz crkve i ne vidim razliku između Caneta i mene - objasnio je vladika Jovan.
U kasnijoj debati primećeno je da su narodnjaci mnogo lakše u svoje stihove mogli da ubacuju religiozne elemente.
- Njima je bilo mnogo lakše da pređu tu granicu jer je religioznost išla uz izvornost, pa se nije ni gledalo kad je Bog tu uplovio. U narodnoj muzici religioznost je mnogo pitkija. U jugoslovenskom socijalističkom roku to je išlo teže. Zamislite recimo da je Dado Topić pevao o Kainu i Avelju - našalio se vladika.
Na kraju, on je primetio da globalno u rokenrolu posle grandža i tehna nema više pokreta kakav su recimo bili postpank ili hip-hop.
- Pop kultura kao da je završila svoj kreativni život. Nema više razvoja. Imamo samo kreativne pojedince - rekao je vladika Jovan.
Episkop lipljanski je, inače, pre nego što se zamonašio, bio rok kritičar magazina „Ritam“, odrastao je uz legendarni časopis „Džuboks“ i poznat je kao hroničar progresivnih, alternativnih umetničkih tendencija sa područja bivše Jugoslavije. Na pitanje kako je jedan rok kritičar i veliki ljubitelj grupe „Joy Division“ postao vladika, on kaže: „I ja bih voleo to da znam. Ne upravljamo mi baš u potpunosti svojim životom.“
Od Zenice do Pećke patrijaršije
Životni put vladike Jovana veoma je osoben - rekao je Aleksandar Raković na početku tribine. „Rođen je u Zenici 1965, školovao se u Gradišci i Banjaluci, diplomirao je južnoslovenske jezike i književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i pravoslavnu teologiju na Duhovnoj akademiji u Foči. Zamonašen je 1993. u Cetinjskom manastiru, a od 1997. je iguman manastira Moračnik na Skadarskom jezeru. Magistrirao je na Međunarodnom institutu za proučavanje Holokausta u Jad Vašemu (Izrael), gde je sada na doktorskim studijama. Jedan je od pokretača Radio Svetigore, bio je glavni i odgovorni urednik magazina Svetigora. Koordinator je Odbora za Jasenovac i član je Odbora za Kosovo i Metohiju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. S blagoslovom srpskog patrijarha Pavla, tadašnji protosinđel Jovan Ćulibrk se 1999. starao o zaštiti srpskih svetinja i naroda u Metohiji nakon povlačenja naših odbrambenih snaga, radio je na izbavljanju ostataka srpskog naroda koji se našao pod oružanim terorom UČK, dokumentovao je ubijene, ranjene, nestale, proterane i izbegle Srbe iz Metohije. U rezervnom je sastavu 63. padobranske brigade Vojske Srbije. Danas stoluje u Pećkoj patrijaršiji“ - rekao je Raković. Danas
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Dečaku šest sati vadili tumor iz glave Nikoli Čokanjelović (13) iz Kladova ostvario se dečački san da igra fudbal u Barseloni. I taman kada je potpisao ugovor na dve godine ustanovljena mu je dijagnoza - tumor u centru mozga. Veliki kao pomorandža. Nakon šest sati dramatične operacije u KCS, hirurzi su ga spasli. Samo dan nakon intervencije, Nikola je već stao na noge i obukao Mesijev dres.  Ovako složena intervencija, u kojoj je učestvovao čitav tim lekara iz tri klinike KCS, prvi put je izvedena u Srbiji. Dečaku nije otvarana lobanje, već je tumor izvađen kroz nos. I pored ovakvog pristupa, tokom operacije dete je izgubilo sedam i po litara krvi, objašnjava za “Blic” prof. dr Miodrag Rakić, direktor Klinike za neurohirurgiju.
Nikola je dugi niz godina imao problema sa nosem. Stalno mu je bio zapušen. Lekari su mislili da se radi o polipu. Igrom slučaja došao je do neurohiruga dr Dragana Savića, koji je ustanovio da se radi o velikom tumoru.
Jedva čeka da zaigra fudbal
Nikola iz bolnice izlazi već u petak. Nakon toga očekuje ga dvonedeljni oporavak pa pravac na fudbalski teren u klubu Las Palmas, ekspozituri fudbalskog kluba Barselona. „Jedva čekam da ponovo zaigram fudbal. Sada vanredno idem u sedmi razred jer još nisam naučio španski jezik. Ali od sledeće godine krenuću tamo u školu - kaže Nikola.
Dva meseca su trajale priprema kako bi se ova intervencija obavila na najbezbedniji način za dečaka. Zahvaljujući prof. dr Lazaru Davidoviću obezbeđen je aparat “self sejver”, pomoću kojeg se krv koju pacijent tokom operacije gubi prečišćava i ponovo vraća. Zbog toga je bila angažovana ekipa transfuziologa sa druge hirurške klinike.
- Tumor je bio nezgodan zato što je bio tvrd i krvav. Nije mogao da se usisa ili čupa, jer bi se onda povukle sve strukture koje su bitne za život pacijent. Moglo je doći do oduzimanja ruke, noge, a mogao je i da oslepi ili ogluvi. Velika šansa je bila da se dete izgubi na operacionom stolu jer krvarenja koja nastaju pri operacije oavkvih tumora ne mogu da se kontrolišu - priča za “Blic” vođa cele ekipe dr Dragan Savić.
Operacija je počela u pola devet ujutru, a zvaršila se u pola tri po podne.
- Da nismo njegovu krv koju je gubio automatski vraćali, pitanje je da li bi preživeo i da li bi tuđu krv mogao da obnovi kako treba. Pritisak mu je padao. U tim momentima panika je u čitavoj sali. Bilo je pitanje da li da se zaustavi intervencija ili ne - priča dr Savić.
Ipak, zahvaljujući hrabrosti i umeću dr Savića, tumor je uspešno izvađen, što je i kontrolni snimak narednog dana pokazao. Blic Online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Sedam godina od smrti Slobodana Miloševića
BEOGRAD – Sutra se navršava sedam godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, i haškog optuženika Slobodana Miloševića.
Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Rusiji, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Mirjani Marković se sudi u odsustvu zbog zloupotrebe službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je bila raspisana i za Markom Miloševićem kome se, takođe, u odsustvu, sudilo u Požarevcu po tužbi trojice „otporaša”, ali je u međuvremenu oslobođen svih optužbi zbog apsolutne zastarelosti.
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS-a, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i tadašnji zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg s telom je bio izložen u Muzeju „25. maj”, u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Hiljade ljudi su prošle pored kovčega. Istog dana više desetina hiljada pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine Srbije i Crne Gore u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim telom.
Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo potom usledio je raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije (SPS), dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije.
Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ.
Posle pobede DOS-a na tim izborima, 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija građana širom Srbije.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto je okončana njegova vladavina.
U maju 1999. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Miloševića zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, a dve godine kasnije optužnicu zbog zločina u Hrvatskoj. Krajem 2001. optužen je i za genocid nad Mulimanima i Hrvatima u BiH.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002.
SPS, čiji je lider bio od osnivanja, ponovo se vratila na vlast u julu 2008. kada je formirana koaliciona vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj je SPS dobio četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
Četiri godine ranije, u martu 2004, manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.
U julu prošle godine Dačić je izabran za premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova.
Beta
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Zašto smo „pukli”?Ekonomska kriza, politička previranja i minuli ratovi u velikoj meri pozadina nasilja u porodici, u prevozu, na pijaci... Ako televizijske vesti sve češće počinju izveštajima o porodičnom nasilju, u kojem je od početka ove godine stradalo jedanaest žena i dvoje male dece, reportažama sa pijaca na kojima su se ulični prodavci poubijali jer su prodavali konkurentsku robu i izveštajima iz gradskog prevoza u kojem su putnici prebili kontrolore, onda ne čudi činjenica da veliki broj naših sugrađana sa strepnjom konstatuje da smo počeli da pucamo po šavovima mentalnog zdravlja.
I psiholozi i sociolozi zaključuju da su ekonomska kriza, politička previranja i minuli ratovi u velikoj meri krivi za činjenicu da se veliki broj osoba našao „sa one strane granice zdravog razuma”.
Dr Zoran Đurić, psihijatar i psihoterapeut koji svakoga dana na Klinici za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” radi sa osobama koje pate od ozbiljnih psihijatrijskih bolesti, ističe da o „ludilu” ovde govorimo u kolokvijalnom, a ne u psihijatrijskom značenju te reči.
 – Meni u ordinaciju svakoga dana dolaze ljudi u šestoj deceniji života koji su potpuno očajni jer nemaju posao, a imaju svega nekoliko godina do penzije. Oni nemaju od čega da hrane porodicu i od mene najčešće traže da ih pošaljem u invalidsku penziju. Nažalost, očaj nije dovoljan „uslov” za ovu vrstu penzije... Ove osobe nisu lude u psihijatrijskom značenju te reči, ali su im višegodišnja briga i nerviranje u velikoj meri „istanjili” nerve i ozbiljno poremetili funkcionisanje, razdražljivi su i „pucaju” zbog svake sitnice, imaju čir i visok pritisak, pa im lekari pišu uput za psihijatra. Ja bih rešio sve njihove probleme kada bih mogao da ih zaposlim – kaže dr Đurić.
On ističe da je porodica koja čini kamen temeljac mentalnog zdravlja, odavno prestala da ima svoju ulogu „karijatida”.
– Zdravo tkivo mnogih porodica razoreno je nakon ratova, migracija i razvoda, a brojne porodice godinama žive u nemaštini i traže krivca za svoje probleme. Osobe kojima nije dobro u svom domu udružuju se sa navijačima i raznim ekstremističkim organizacijama i kroz te grupe „ventiliraju” svoj bes i agresiju – objašnjava dr Đurić.
On skreće pažnju na činjenicu da gotovo milion radno aktivnih osoba u Srbiji ne radi, „što znači da milion ljudi nema strukturisan dan, ne zna šta bi radilo sa samim sobom i ne zna gde da zaradi novac za golu egzistenciju”.
– Onda ne treba da nas čudi činjenica da čovek ode u ribolov, baci dinamit da bi imao veći „prinos” i zaradu jer mora da prehrani porodicu. Ne treba da nas čudi ni podatak da sve veći broj slivnika u gradu ostaje bez rešetaka koje neki drugi očajni ljudi prodaju za 200 dinara. Neko to otkupljuje i pravi se lud, a država ne kažnjava ovu vrstu prestupa – konstatuje dr Đurić.
Sociolog Marija Mitrović kaže da je ekonomska kriza veomauticala na činjenicu da je prag trpljenja stanovništva sve niži – ilustrativni dokaz teze je nedavno ubistvo na jednoj beogradskoj pijaci, kada je ulični prodavac ubio drugog, jer je procenio da mu on ugrožava egzistenciju. Ona podseća da je ovo drugi talas velike ekonomske krize – prvi se desio početkom devedesetih godina, kada je veliki broj osoba pare imao u slamaricama ili je preživljavao zahvaljujući pomoći rođaka sa sela ili iz inostranstva. Takvih rezervi više nema.
– Ako neko ima kredit za stan i jedno dete na vanrednim studijama on se nalazi u ozbiljnom egzistencijalnom problemu. Ako izgubi posao, ozbiljan problem prerasta u bezizlaznu situaciju – neko će „izlaz” pronaći u samoubistvu, a neko će agresiju usmeriti ka bližnjem svom ili prema kontroloru u autobusu. Mnogo ljudi svakog dana dobije otkaz, pa ne čudi što su neki u trenutku očaja digli ruku na sebe ili na nekog drugog koga smatraju odgovornim za tešku situaciju u kojoj su se našli – konstatuje naša sagovornica.
Ona dodaje da je zbog rasta nezaposlenosti i pada životnog standarda veliki broj ljudi prinuđen da živi u zajednici, a ako više generacija živi pod istim krovom raste verovatnoća da će doći do sukoba.
Katarina Đorđević
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
ZADUŠNICE: Goveđe glave i pokradeni kovčezi na srpskom groblju u PećiNa gradskom groblju u Peći, kolonu iz Kraljeva zatekla je tužna slika - brdo smeća, pošto je jedno od najvećih pravoslavnih groblja na Kosovu i Metohiji danas pretvoreno u deponiju, na kojoj Albanci bacaju svoje smeće, navodi Kancelarija za KiM Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju iz Kraljeva organizovala je odlazak na Zadušnice u Istok i Peć za raseljena lica koja godinama nisu bila u prilici da posete tamošnja groblja, koja su vandali oskrnavili.
Kako je saopštila kancelarija, u mestu Istok, gde danas živi tek nekoliko srpskih porodica, oštećeno je i porušeno više od 100 nadgrobnih spomenika.
Jedna decenija bezumlja ne može pobediti vekove, istakao je na razrušenom pravoslavnom groblju u Peći direktor te kancelarije u Kraljevu Aleksandar Erac.
U Istoku “bezumnici nisu imali poštovanja ni prema kome, rušeni su i obarani spomenici svima, bez obzira na starosnu dob počivših”.
Njihovi potomci u tišini su zapalili sveće svojim najmilijima, nemoćni da čak i privremeno podignu oborene i polomljene nadgrobne spomenike.
Na gradskom groblju u Peći, kolonu iz Kraljeva zatekla je još tužnija slika – brdo smeća pošto je jedno od najvećih pravoslavnih grobalja na Kosovu i Metohiji danas pretvoreno u deponiju, na kojoj Albanci bacaju svoje smeće, navodi Kancelarija za KiM.
- Po nekad uređenim stazama danas rasute goveđe glave sablasno opominju na nepočinstva onih čiju je navodnu nezavisnost priznalo više od 90 zemalja – saopštila je Kancelarija.Na pojedinim grobovima ne samo da su oboreni nadgrobni spomenici, već su porušene i ploče i pokradeni i polomljeni kovčezi, u kojima danas nema skeleta.
Rušenjem spomenika bezumnici su, kako je rekao, pokušali da sakriju vekovno postojanje srpskog naroda na ovim prostorima.
Erac je dodao da je neophodno da se naredne godine na ovom groblju nađe još veći broj Srba i da se uz pomoć države bar uredi ovaj prostor.
- Aleksandar Vulin ušao je hrabro u priču pomoći povratnicima, i očekujem da će raseljena lica prepoznati dobre namere Kancelarije za KiM. Jedna decenija bezumlja nikada ne može pobediti vekove. Srpski narod pokazao je svoje pravo lice slikom i stanjem albanskog groblja u severnom delu Kosovske Mitrovice, na kojem ni jedan jedini spomenik nije oštećen – navodi Erac.
Za razliku od ovih bezumnika, uvek ćemo biti svesni činjenice da imamo bogato nasleđe, koje nas obavezuje da ne smemo da zaboravimo ljude koji ovde leže, jer sramota uvek traje duže od života, dodao je on.
Posetu Kosovu i Metohiji raseljeni su završili posetom manastiru Gorioču, gde je sestrinstvo manastira, zajedno sa parohom istočke opštine, razgovoralo sa Ercom, koji im je obećao da će ih vrlo brzo ponovo posetiti.
(Telegraf.rs / Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Pola plate za pripremu za prijemni ispitPripreme za prijemni ispit počele su na većini fakulteta, a za mnoge od njih potrebno je izdvojiti najmanje polovinu prosečne plate. Najskuplji je Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde sedam meseci priprema košta oko 1.300 evra, a ako se izuzme nekoliko fakulteta koji pripreme organizuju besplatno, najjeftiniji je beogradski Ekonomski, sa cenom od 6.000 dinara. Pojedini fakulteti, poput FPN i ETF u Beogradu, iskoristili su svoju popularnost da ove godine čak podignu cena priprema, pa je za FPN, umesto prošlogodišnjih 9.000 dinara, sada potrebno 12.000, a cena priprema na ETF-u podignuta je sa 24.500 na 27.000 dinara.
- Fakulteti vide pripreme kao još jedan izvor prihoda, ali studenti treba da procene koliko su im one zaista korisne i šta na njima mogu da nauče. Primera radi, ako neki fakultet organizuje pripreme od nekoliko dana, jasno je da tu nećete moći mnogo da naučite. Ono što fakulteti u Srbiji nemaju, a preko je potrebno budućim brucošima, jeste besplatan javni čas, na kojem bi informisali đake kako treba da se pripremaju za prijemni i šta ih čeka na fakultetu - kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Zanimljivo je i da su pripreme na arhitekturi u Novom Sadu (9.000 dinara mesečno) upola jeftinije od onih u Beogradu (21.000 mesečno).
Takođe, za razliku od Matematičkog fakulteta u Beogradu, na kojem 24 časa koštaju 22.000 dinara, Prirodno-matematički u Novom Sadu pripreme organizuje besplatno.
Filološki fakultet u Beogradu organizovaće onlajn pripremu, ali ona „zbog tehničke opreme i rada profesora“ košta 25.000 dinara.
- Voleli bismo da možemo da priuštimo besplatnu pripremu, ali nismo u mogućnosti. Zato bar držimo istu cenu i ne razmišljamo o poskupljenju - kaže prof. dr Aleksandra Vraneš, dekanka Filološkog fakulteta. Blic Online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
DIZANJE MINIMALCA Sindikati za 130 dinara po satuPotpredsednik SSSS Zoran Mihajlović kazao je da je stav tog sindikata da minimalna cena rada treba da se makne sa 115 dinara ćaj tržišta. To sad tera veliki broj poslodavaca u sivu zonu", kazao je potpredsednik S S S S.
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak kazao je da bi minimalna cena rada u Srbiji trebalo da se poveća za minimum pet do "idealnih 10 odsto", ali da ni tada to ne bi bilo dovoljno. Čanak je naglasio da su svi ekonomski parametri koji određuju da li treba povećati minimalnu zaradu ispunjeni, dodajući da zaposleni nisu krivi za to.
"Država je najveći poslodavac u Srbiji i zbog toga verovatno ima matematiku koju drugi poslodavci nemaju. Jedno je nahraniti 500.000 ljudi a drugo 50. Država diktira stalno rušenje vrednosti cene rada, sem u predizbornim kampanjama kad je izuzetno galantna", kazao je Čanak.
On je dodao i da država izbegava da pregovara o socijalnom položaju radnika i podsetio da se na poslednjoj sednici Socijalno ekonomskog saveta (SES), na kojoj je trebalo da se odlučuje o "minimalcu", niko nije pojavio iz vlade i da je ta sednica otkazana.
"Nadamo se da će u dogledno vreme neko da se oglasi iz vlade i da kaže da ih uopšte ne zanima socijalni dijalog. Krajnje je vreme da otvore karte ili da kažu mi nemamo pare i zato ne možemo da podnesemo povećanje minimalne cene rada", kazao je predsednik sindikata Nezavisnost.
Predstavnici Udruženja poslodavaca Srbije saopštili su ranije da smatraju da u prvoj polovini ove godine ne bi trebalo povećavati minimalnu cenu rada, jer se za to nisu stekli uslovi u privredi i da bi u ovom momentu samo povećanje minimalne cene za tri dinara povećalo namete poslodavcima za nekih 56 miliona evra.
Prema Zakonu o radu minimalnu zaradu određuje SES, a ukoliko se u roku od 10 dana od predviđenog roka ne postigne dogovor, odluku donosi vlada. Nova vrednost minimalne zarade trebalo je da bude objavljena do 1. marta.
Prošle godine minimalna zarada podignuta je sa 102 na 115 dinara po satu. Kurir
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Otkrivanje tajni Titovog sefaOliver Antić, general Milorad Simić i Nenad Jevremović čine tročlanu državnu komisiju koja će, do kraja meseca, bez prisustva javnosti, jedina prisustvovati otključavanju trezora BEOGRAD - Državna komisija otvoriće do kraja meseca sefove u Narodnoj banci Srbije u kojima je nekadašnje Predsedništvo SFRJ pohranilo stvari Josipa Broza Tita posle njegove smrti.
Ovo je potvrdio profesor Oliver Antić, predsednik tročlane komisije, u kojoj su još jedan Nikolićev savetnik, general Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika republike Nenad Jevremović.
"Otvaranju će prisustvovati samo naša tročlana državna komisija, i o tome smo obavestili sud. S obzirom na to da se ne zna šta je u sefovima, da li su u pitanju lične Brozove stvari ili vlasništvo države, zadatak komisije je da utvrdi sadržaj pohranjenih vreća", kaže Antić.
On dodaje da otvaranju neće prisustvovati ni predastavnik Prvog osnovnog suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinski postupak, ni advokati Brozovih naslednika, a nisu u obavezi da prisustvuju ni predstavnici NBS.
Oni mogu samo da otvore sefove i puste članove komisije da zapisnički utvrde šta se u njima nalazi. Da bi se izbegla medijska pompa, ni tačan datum neće biti saopšten.
"Sud je zadužen da utvrdi šta pripada ostavinskoj masi, koja će se deliti među naslednicima. Dakle, samo da utvrdi privatnu svojinu Josipa Broza. Zato sudija neće prisustvovati otvaranju sefova. Ukoliko utvrdimo da je u njima bilo šta od ličnih stvari bivšeg jugoslovenskog predsednika, o tome ćemo obavestiti sud i predati te stvari u sudski depozit, ako sud garantuje da su u njemu bezbedne", nastavlja Antić.
Ukoliko se, pak, ispostavi da sud nema odgovarajući depozit da pohrani stvari velike vrednosti, pod uslovom da takve budu nađene, onda će one biti popisane, sudu dostavljen spisak, a stvari pohranjene u posebnom sefu u NBS. Za utvrđivanje prirode nađenih stvari državna komisija će koristiti usluge veštaka. Kurir
|
|
|
|
|
|
|
Kalina
|
|
rang
Pridružio se: 25 Feb 2013, 00:15
Postovi: 490
|
Споменку нема ко да упали свећу Јовић – Споменко Гостић, петнаестогодишњи борац војске Републике Српске, погинуо је пре 20 година док је доносио следовање хране војсци на положаје, журећи да стигне кући, где је у пећи оставио хлеб да се пече. Данас се готово нико не сећа малог хероја из Јовића и нема ко да му упали свећу.
Мали херој је данас заборављен, а до сеоског гробља може се доћи само пешице, шумским путем и нико се није сетио да ода дужну пошту дечаку који је живот уградио у темеље Републике Српске.
Споменков саборац Бране Миливојевић сећа се да је дечаку умрла мајка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната је пред кућом убила баку с којом је живео.
Момчић се одмах на почетку рата 1992. пријавио у војску, чији борци су га штитили, хранили и бринули о њему колико су могли. А његови саборци га се сећају као невероватно храброг и вредног. Углавном је носио храну борцима на линију, коњским колима и једном је чак налетео на мину, али је том приликом остао неповређен.
Чак га је једна породица Срба која је из Француске стигла на Озрен носећи хуманитарну помоћ хтела да усвоји и спасе од страхота рата. Споменко је одбио.
„Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овдје до краја, док не дочекамо мири и слободу, а онда, видећемо“, рекао је тада мали борац.
Споменко Гостић погинуо је 20. марта 1993. од хаубичке гранате код Јовића, на Озрену, где је погинуло још шест његових другова. Споменко је посмртно одликован Медаљом заслуга за народ. Vtv
_________________
Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio.
To znači da više nisi vredan mog vremena.
Čarls Bukovski
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
