•KAFANA• ***** • Srbija Forum

ВИНСКА ФАЗА

Ономад сам писао како сам боравио у кафанама раније, док сам живео 100 км јужније од Београда, у Шумадији. Мада, географски, и Београд је у Шумадији, распитајте се па ћете се уверити.
Тада сам пио искључиво кратко и жестоко, ракију, коњак, вотку... То "кратко" схватите само терминолошки, јер смо та пића наручивали у бокалчићима од по 3 деци, да кешама не набијамо километражу.
Ове године биће 20 година како сам дошао у Београд, иако сам још најмање десетак година пре тога у Београд долазио једном до двапут недељно, облигатно. У Београду сам упознао колегу, који се оженио једном Новосађанком, дивна дама, која је из првог брака имала двојицу синова, близанаца, који су тада били дјечарци, тек постали пунолетни. Обојица су свирали тамбурице и певали.
Колега је често имао жељу да иде у Нови Сад код родбине, и често ме је звао да му правим друштво, а и да га возим својим аутом. Тако смо пошли, за тим младићима, по новосадским и фрушкогорским кафанама. Знате и сами да се у Карловцима и по Фрушкој гори (Врдник, Бранковац...)обично пију лепа фрушкогорска вина, уз војвођанску обилну храну.
Како и моја родбина живи у Новом Саду, тетка, а теча се "одметнуо" на Фрушку Гору, где је направио кућу, виноград, велики воћњак... имали смо обојица разлога да најмање једном месечно обилазимо фрушкогорске кафане.
Тако сам се навукао на вино и тамбурицу.
Дјечарци су имали свој оркестар, три тамбурице, бегеш и хармонику, и певали су свашта, све што Лалама и Србијанцима падне на памет у кафани, од Маринка Роквића до Аце Дејановића...
Трајало је то неколико година, па је мој колега отишао у пензију. Онда се и он повукао ван Београда у неку викендицу, тако да смо се све мање виђали и сусретали.
Међутим, вино и тамбурица су ми остали.
Ускоро сам ту двојицу тамбураша и контрабасисту запазио у Тамбурашком оркестру РТВ, и у пратњи Звонка Богдана. Обрадовао сам се што су успели да постигну врхунац уметничке вештине свирања.
Да бисте и ви видели те људе поставићу вам један кратки снимак нумере Ако једном одеш ти, где се види један од двојице бизанаца, кога Звонко и представља као примаша, као и контрабасиста, бегеш, из њиховог малог оркестра, који пева и пратеће вокале:

Звонко Богдан је, опет, посебна прича. Чини ми се да је последњи певач из своје генерације који пева на свом високом нивоу, ако не и боље него што је певао док је био млађи.
Гледао сам га и у Београду, у ресторану хотела Унион. То је прави кафански певач, који је свој стил формирао у кафани у непосредном контакту са публиком. Гледао сам га и у Новом Саду са тетком и течом на Петроварадину. Увек је био стандардно добар, никада се није назирао утисак "тезге", рутинерства, отаљавања...
Један је од ретких који је од поп нумера успео да направи кафанску песму, као што су А ти се нећеш вратити (Бајага, Лоша) или Ко те има тај те нема (Бане Крстић).
Ево снимка где ћете опет видети моје познанике, у оркестру. Слушајте Звонка како пева стихове:

Неки живе близу ал далеко
Као камен не могу се маћи
И кад се за руке држе стално
У мраку се не могу пронаћи

Пријатно!...Живели!
Још литар јеееедан!