•KAFANA• ***** • Srbija Forum

Кћери моја, кћери вучија,
Ово није за кафану, ово је за "клубове".
Очигледно је да ти праву кафану ниси ни видела, а камоли провела у њој две ноћи и цео дан између из цуга.
Уз ово не можеш да чујеш ни Човека за истим столом, не можеш да диваниш, да флертујеш са женама за суседним столовима, да спајаш столове, да мезиш суву сланину, слан сир и кисо купус са љутом туцаном паприком, да у неко доба узмеш кувано јаје из корпице која стоји испред тебе и куцнеш га о ћоше астала, а онда га полако љуштиш, тако да од љуске остане само једна дуга спирала, да загрлиш Човека или Жену поред себе и онда заједно певате, тако да се лепо чујете, и онда у једном тренутку осетите како вам гласови уђу у исти тоналитет, као да су се узглобили, па чине само један глас, а у грудима вас нешто заболи...
То су оне кафане у којима не морате ништа да говорите кеши, он зна шта пијете, колико мора ракија да има година (бар две године више од певачице) шта кад једете, кад ће да промени тањире и амбалажу, а кад ће да седне заједно са вама, а да неког тамо отера у *у*ац, јер стално тражи да пије пиво или кокаколу, а стално иде у нужник па пиша поред рупе.
У тим кафанама певачице певају само до неког доба, а онда певају сами свирачи, најчешће хармоникаши или басаџије, не питајући вас коју песму желите, јер по вама знају каква песма вам одговара баш сад, у овом моменту, која ће песма да вас потреви.
Опрости ми... ово није припремљена прича, куцам је овог тренутка, право из леве преткоморе и хипофизе. Ово не пишем по сећању, већ ми сад шапуће адреналин...
Љуби те твој чика М...
(Јебига, за ово нису умели да направе смајлија, пу, изем ти....)