|
| Autoru |
Poruka |
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
Lajčak: Savet EU pružio šansu Srbiji Zaključci Saveta EU pružaju jasnu šansu Srbiji da otvori pregovore o pristupanju Uniji naredne godine, kaže Miroslav Lajčak. Potrebno je, navodi Lajčak, da Vlada Srbije ostane na trenutnom kursu kada je reč o unutrašnjim reformama i dijalogu s Prištinom.  Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak izjavio je da zaključci Saveta Evropske unije pružaju jasnu šansu Srbiji da otvori pregovore o pristupanju EU naredne godine.
"Ključno očekivanje od Srbije odnosi se na to da njena vlada ostane na trenutnom kursu kada je reč o unutrašnjim reformama i dijalogu s Prištinom", rekao je Lajčak u intervjuu listu "Danas", komentarišući odluku šefova diplomatija EU da preporuče mogućnost otpočinjanja pregovora o pristupanju Srbije u periodu između 1. januara i 1. jula 2013.
Lajčak je kazao da je Slovačka tokom ministarskog sastanka u Briselu podržavala princip "svakome treba suditi po njegovim zaslugama".
"Drago mi je što je takav princip za koji smo se zalagali uvršten i u zaključke Saveta", rekao je Lajčak. S Media
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Šulc: Jun nije nemoguć cilj za Srbiju
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc ocenio je da nova vlada Srbije čini mnogo da bi se izbeglo širenje tenzija oko pitanja Kosova, zbog čega joj odaje priznanje, kao i da jun kao rok da se sedne za pregovarački sto sa EU nije nemogući cilj.
Šulc za "Novosti" povodom otvaranja pretpristupnih pregovora između EU i Srbije ističe da su uslovi za prijem jasno definisani i nedvosmisleni, naglašavajući da sada prvo treba sačekati predstojeću procenu Evropske komisije na proleće, da bi se znalo koji će sledeći koraci biti preduzeti, ali da jun kao rok da se sedne za pregovarački sto, ipak, nije nemogući cilj.
Upitan zašto je 26 ministara spoljnih poslova EU bilo za to da se Srbiji utvrdi uslovni datum za jun za početak pretprijemnih pregovora, dok je jedino Nemačka bila protiv, Šulc navodi da u tome ulogu igraju odnosi između Srbije i Kosova, a da se već na osnovu poslednje posete Angele Merkel Beogradu videlo da Nemačka ostaje veoma skeptična u odnosu na napredak Srbije.
"Po mom mišljenju, Vlada Srbije nije doprinela povećanju tenzija. Smatram da to treba istaći. Priznajem da sam na početku i sam bio veoma skeptičan kada je reč o predsedniku Tomislavu Nikoliću i novoj vladi. Ali, sada priznajem da sam pogrešio.
Aktuelna vlada Nemačke je i dalje sumnjičava, i to primam k znanju. Što se mene tiče, čekam izveštaj o napretku EK i izvestioca Evropskog parlamenta, pre nego što izrazim svoje mišljenje", kaže Šulc.
On kaže i da je teško reći kakav rezultat se može očekivati na kraju dijaloga između Beograda i Prištine.
"Teško je to reći. Dobro je poznato da u okviru Evropske unije postoji više zemalja članica koje nisu priznale Kosovo. S druge strane, EU traži od Srbije da poboljša odnose s Kosovom. Smatram to neophodnim, ali, ipak, to je u neku ruku kontradiktorno u našoj politici".
On ocenjuje da je pred Srbijom važna uloga i da može da bude faktor stabilnosti u regionu.
"Slabljenje tenzije između Kosova i Srbije je uvek doprinos više tom cilju. Ipak, ti odnosi ostaju izuzetno delikatni i teški, a svaki korak, i svaka izrečena reč, predstavljaju rizik", zaključio je Šulc.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
EU otvara pregovore sa Srbijom u narednih pola godine
Prema njenim rečima, Srbija je spremna da "sutra" otpočne pregovore ukoliko se to do nje zatraži
BEOGRAD/BRISEL - Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić rekla je da je uverena da će Evropska unija, u prvoj polovini iduće godine, tokom predsedavanja Irske, utvrditi datum početka pregovora sa Srbijom o njenom prijemu u EU.
Suzana Grubješić je jutros u Briselu rekla da je Srbija na ovonedeljnim sastancima EU pohvaljena zbog napretka poslednjih meseci na polju evropskih integracija, ali je i ukazano da treba da nastavi reforme.
"U zaključcima (sa ministarskog sastanka EU) se daje vremenski okvir, tačno se navodi da bi za Srbiju tokom prvog polugodišta narednog predsedavanja trebalo da se otvore pregovori. Irska predsedava od 1. januara do kraja jula i, ukoliko nastavimo sa reformama i dijalogom sa Prištinom, s punim pravom očekujemo otvaranje pregovora", rekla je Grubješić za RTS.
Po njenim rečima, Srbija je spremna da "sutra" otpočne pregovore ukoliko se to do nje zatraži.
"Usvojili smo akcioni plan iz oktobra ove godine koji važi do septembra naredne godine, formirano je nacionalno koordinaciono telo, 35 strucnih grupa stalno radi i mi smo spremni da otvorimo pregovre ako treba i sutra", izjavila je Grubješićeva.
Ona je istakla da otvaranje pregovora zavisi od primene dogovora s Prištinom, kao najvažnijeg političkog pitanja i dodala da će i sever Kosova uskoro biti glavna tema razgovora srpskog i kosovskog premijera. "Sever Kosova se oduvek pominjao.
Kada se kaže: "Priznajte realnost", misli se i na sever Kosova koji će sigurno biti tema političkog dijaloga jer se samo tako može doći do održivog rešenja", rekla je Grubješićeva. Posebno je pomenula mart, kada se očekuje izveštaj visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Kurir
|
|
|
|
|
|
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
I registracija koza uslov za EU Skoro 200 funkcionera i činovnika radi na realizaciji akcionog plana za pridruživanje Evropskoj uniji. Čekaju nas najsitniji detalji - od kontrole igračaka do registracije koza  Tim od skoro 200 ljudi ”mobilisan” je kako bi Srbija spremno dočekala mart i odluku Evropskog saveta o dodeljivanju datuma za početak pregovora sa EU.
Državni vrh izdao je precizne instrukcije svima koji su kroz razna tela uključeni u ovaj proces da maksimalno intenziviraju rad na ispunjavanju Akcionog plana koji je usvojila Vlada.
Ovaj dokument, kako pišu "Novosti" sadrži 231 zadatak i precizne rokove u kojima se moraju ispuniti obaveze oko Kosova, u oblastima vladavine prava, reforme pravosuđa, jačanja nezavisnih institucija, usvajanja brojnih zakona...
Akcioni plan ide do najsitnijih detalja usaglašavanja sa evropskim standardima, pa osim krupnih reformskih zadataka, obavezuje nadležne institucije da donesu, na primer, pravilnike o ispravnosti dečjih igračaka, nivou dozvoljene buke koju proizvode razni uređaji na otvorenom, da završe registraciju ovaca i koza...
U oblasti rešavanja kosovskog pitanja, najvažnije je da se do marta uspostavi potpuna primena Sporazuma o integrisanom upravljanju granicama, a do aprila dogovora o katastru.
Nema većeg izazova od napretka u normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali će Brisel posebno držati ”pod lupom” unutrašnje reforme, pogotovo one u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Insistiraće se na strogom poštovanju rokova, kaže za ”Novosti” Suzana Grubješić, potpredsednik zadužena za integracije.
Laslo Varga, iz skupštinskog Odbora za EU integracije, misli da stvari neće ići tako glatko:
" Problem može biti i obaveza da se konačno donese zakon o finansiranju Vojvodine, jer oko toga još ne postoji volja i saglasnost svih političkih aktera".
Trenutno je čak sedam raznih državnih tela zaduženo za proces integracija. U kabinetu potpredsednice Grubješić na tim poslovima radi još troje savetnika, dok u Kancelariji za EU integracije ima 75 zaposlenih.
Tu su i Vladin Savet za EU u kojem su svi ministri i oko 30 predstavnika univerziteta, sindikata, crkve, NVO... Postoji još i Koordinaciono telo za pristupanje u kome sede premijer i 11 ministara, zatim Savet za SSP i Odbor za sprovođenje ovog sporazuma. U Skupštini o integracijama ”brinu” poslanici u Odboru za EU. Mondo
|
|
|
|
|
|
|
montoya
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:34
Postovi: 6875
|
danas opet pominju Vizni režim...od EU opet se ježim... 
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Ne putujte noću na Kosovo
Šta stoji između Srbije i njenog članstva u Evropskoj uniji - javnost EU zemalja ili političke elite zemalja članica? Odgovor na to pitanje je kompleksan i ima zapanjujuće malo veze sa argumentom koji Srbija stalno dobija serviran iz Brisela i Berlina, a koji glasi: priznajte Kosovo, pa da razgovaramo, prenosi RTS.
Priznajte Kosovo, pa da razgovaramo?
Austrija se doživljava - čak i po vlastitim merilima - kao zemlja koja je naviše profitirala od proširenja Evropske unije 2004. godine. Izgleda da je tada, barem što se ovdašnje javnosti tiče, trebalo staviti tačku na proces. Rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Evrobarometar pokazuju da je 72 odsto ispitanika u Austriji protiv svakog daljeg proširenja Unije (u Nemačkoj čak 73 odsto).
Šta znači taj "dosta je bilo"- stav alpske države, čiju ekonomiju, ako je se uporedi sa ostalim zemljama Evropske unije, kriza gotovo da nije dotakla?
Kao prvo, poslednje proširenje Unije sa Rumunijom i Bugarskom 2007. godine dramatično je pokazalo kako u praksi izgleda brzopleto preuzimanje zemalja problematične demokratske i ekonomske strukture, i to samo zato da bi se na kratko uživalo u iritaciji Moskve.
Drugo, smatraju ispitanici, novi potencijalni članovi bi samo doneli i nove ekonomske probleme, i to u trenutku kada Unija ne stiže da rešava ni postojeće - osim Turske, čija bi ekonomija bila dobrodošla, kad ne bi bila upakovana u Evropi neprihvatljivi religiozno-kulturni paket.
Zašto konkretno Austrijanci - za razliku od njihove vlade koja i dalje vatreno zagovara proširenje - neće nikog novog u Evropskoj Uniji?
Dok se Evropa 27 najviše boji nezaposlenosti, kod Austrijanaca je strah od nezaposlenosti tek na trećem mestu - pre njega se kao zamerke procesu proširenja navode inflacija i opšta ekonomska situacija bez ulaženja u detalje.
U slučaju Srbije i njenog statusa kandidata, poslednje ispitivanje Evrobarometra pokazuje sledeće: nerešeni problem sa statusom Kosova ne igra nikakvu ulogu u javnosti EU 27, na osnovu kojeg bi njene šanse za članstvo u Uniji rasle ili padale.
Kosovo se dakle pojavljuje kao čisto političko pitanje, postavljeno od strane nacionalnih političkih elita i tvrdoglavo formirano van svakih ekonomskih pokazatelja.
Poslednja polemika koja to dokazuje vođena je nedavno na stranicama najuglednijeg austrijskog dnevnika "Die Presse". Najnoviji izveštaj Evropskog revizorskog suda čita se kao neki roman Karla Maja od pre sto godina - gde god pogledaš samo kriminal, korupcija i neefikasni sudovi, žalio se Štefan Broča, profesor sa Bečkog fakulteta za internacionalni razvoj.
Od 1999. do 2007. godine u Kosovo je upumpano tri po milijarde evra iz EU-izvora, od 2007. do danas još 1,2 milijarde, da bi rezultati ostali ili mršavi, ili nikakvi, kaže Broča. Po njemu, EU nema dugoročni koncept za Kosovo, nema izlaznu strategiju, pati zbog netransparentnosti tamošnjih političkih prilika, ne zna u koju državnu formu spada "problematična konstrukcija Kosovo", je li to protektorat, novi kolonijalizam ili "stabilizovani de-fakto režim", drugim rečima, EU tapka u mraku, ali svejedno podržava EU perspektivu Kosova.
Vreme je da Evropsko veće revidira svoj zaključak iz juna 2008. gde se Kosovo definiše kao potencijalni kandidat, svako dalje insistiranje na toj ideji je igra s vatrom, jer, zaključuje Broča, Kosovo kao "zavisno nezavisna tvorevina" nije spremno za EU.
Bročinim argumentima, koji se mogu shvatiti kao ekonomski voks populi, suprotstavlja se jedan predstavnik političkog establišmenta, austrijski profesionalni diplomata Albert Rohan, koji je svojevremno zajedno sa Martijem Ahtisarijem vodio pregovore o statusu Kosova. Po njemu, evropske perspektive Kosova "nemaju alternativu", a što se tiče visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu, ne bi to bilo ništa posebno, ima toga i drugde.
Ukratko, zaključuje Rohan, Kosovo je nezavisno zato što ga je priznalo 95 država, što je rečenica koja spada u istu logiku kao i oni javni argumenti koji su dolazili iz NATO saveza pre bombardovanja Srbije - da tu akciju treba sprovesti zato što su pripreme već dobro odmakle.
Je li situacija na Kosovu samo loša kao i svuda drugde, kako tvrdi Rohan ili jedinstveno katastrofalna, kako iznosi Broča?
Austrijsko minstarstvo inostranih poslova ne želi u tom smislu nikakve rizike, kada na svom sajtu objavljuje savete za putnike-namernike po Kosovu: "Ne putujte noću, ostavljate auto samo u garaži, izbegavajte javna mesta s većim brojem okupljenih i nikad ne zaboravite da se tamo nalazi nekoliko stotina hiljada ilegalnog vatrenog oružja u privatnim rukama, po tradiciji lakim na obaraču". Vesti
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Saradnja Srbije i BiH na putu ka EU
Ministri spoljnih poslova Srbije i BiH Ivan Mrkić i Zlatko Lagumdžija potpisali u Sarajevu Memorandum o razumevanju između Saveta ministara BiH i Vlade Srbije o saradnji u oblasti evropskih integracija.
Mrkić je nakon potpisivanja memoranduma rekao novinarima da "Srbija oseća Bosnu i Hercegovinu kao najbližeg suseda i da treba nastaviti razvijati to prijateljstvo".
"Imamo zajedničku istoriju, skladnu sadašnjost, a težimo zajedničkoj budućnosti", rekao je ministar Mrkić i dodao da BiH I Srbija treba da "prave projekte koji će pomoći jačanju tih odnosa".
On je istakao da Srbija želi najbliže moguće odnose sa Sarajevom i BiH i da je regionalna saradnja nužna za ulazak balkanskih zemalja u Evropsku uniju.
Ministri su se složili da je potrebno da se dve vlade što češće sastaju, a srpski ministar je pozvao Lagumdžiju da što pre poseti Beograd.
Lagumdžija je izrazio nadu da će između dve zemlje biti uskoro rešeni imovinsko-pravni odnosi, pitanje državne granice i druga otvorena pitanja, te da bi dva puta godišnje trebalo da budu održavani sastanci na nivou vlada dve zemlje.
On je takođe najavio da nakon potpisivanja Memoranduma sledi konkretan zajednički rad kako bi se Srbija i BiH pripremili za ulazak Hrvatske u EU.
Mrkić će se danas u Sarajevu sastati i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem.
Ovo je prva poseta Mrkića Sarajevu od kako je stupio na dužnost šefa diplomatije.
(Beta, foto: Beta/Ministarstvo spoljnih poslova Srbije)
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Srbija u Evropi, ali bez EU?
Treba li Srbija da razmišlja o putu kojim su išle Norveška, Island i Lihtenštajn i da zatraži prijem u Evropsko ekonomsko područje (EEP), koje i za nečlanice Evropske unije otvara vrata jedinstvenog evropskog tržišta, a ne zahteva političku integraciju, pišu beogradske Večernje novosti.
Da li je Evropska unija jedini put za Srbiju...
Ideju, koju je razradio profesor ekonomije Boris Begović, smatrajući da bi Srbiji bilo bolje u EEP, stručnjaci različito posmatraju. Po jednima, ovaj klub bi pre nego Unija bio po meri Srbije, po drugima, ovaj evropski "rukavac" nije lek za srpske boljke.
Begović polazi od toga da posle ulaska Hrvatske u EU nova učlanjenja ne treba očekivati barem deset godina, a da insistiranje Srbije na punopravnom članstvu u EU stvara izvanredne mogućnosti za političko uslovljavanje, koje se sve više svodi na priznavanje nezavisnosti Kosova. Politička zamka, po njemu, mogla bi se izbeći ulaskom u EEP, čime bi se dobio pristup jedinstvenom tržištu.
Pravila
EEP koji obuhvata zemlje Evropske unije plus Island, Lihtenštajn i Norvešku, osnovan je 1994. godine i ovim državama omogućava da učestvuju u unutrašnjem tržištu EU. One su u obavezi da usvoje sve zakone EU koji se tiču jedinstvenog tržišta, osim propisa o poljoprivredi i ribarstvu. Švajcarska, koja takođe nije članica EU, nije se pridružila EEP, ali sa EU ima sličan sporazum.
Slično Begoviću razmišlja i ekonomista Boško Mijatović:
"Ako u političkim odnosima postoji problem koji bi sprečavao učlanjenje Srbije u EU i ukoliko bi Srbija digla glavu i zaoštrila odbranu Kosova, onda bi trebalo da krene na taj alternativni put saradnje sa EU. Ne vidim nijednu prednost koju bi Srbija imala ušavši u EU u odnosu na neke zemlje koje nisu njene članice, a u okviru EEP imaju razvijene oblike saradnje, od bescarinskog prometa robe, pa nadalje".
Bez članstva u Uniji Srbija ostaje uskraćena za mogućnost da utiče na poslove EU, ali Mijatović kaže, za naš list, da to nije bitna manjkavost EEP-a, jer i kada bi bila punopravan član EU, glas Srbije ne bi značajnije odjekivao:
"Verujem da bi i EU bila spremna da pređe na ovaj režim i zato je potrebno da se ova opcija detaljnije razmotri, a ne da se iz neznanja i bojazni donose odluke na račun Srbije i srpskog naroda.
Po profesoru Jovanu Teokareviću sa Fakulteta političkih nauka, EEP, međutim, nije dobra ideja.
Kakve veze imamo sa Švedskom?
Na primedbu koja se često čuje da ono što je za Norvešku, nije za Srbiju, profesor Begović nam kaže:
"A zašto, onda, ulazimo u EU, u kojoj su izuzetno razvijene zemlje poput Holandije, Švedske ili Danske? Kakve veze imamo sa njima? Suština pristupanja EEP je aktiviranje mehanizama konkurentnosti. Kada postoji konkurentski pritisak, svako daje svoj maksimum".
"Pogledajmo šta je bila Norveška kada se odlučila za ovakav aranžman sa EU. Bila je daleko ispred ovoga gde je Srbija danas, a imala je i visoke prihode od nafte, pa je odlučila da joj ne treba članstvo u EU", kaže Teokarević za Večernje novosti.
On sumnja da bi Srbija nastavila da se reformiše bez toga da ispred sebe ima EU kao orijentir i motivacioni faktor. Takav je slučaj bio, podseća, sa svim postmiloševićevskim vladama, jer se u Srbiji zapinje samo pod pritiskom. Navodi i da nijedna država koja je započela integraciju sa EU nije stala kada je dobila kandidaturu:
"Ne vidim da su naše potrebe i interesi drugačiji od zemalja koje su nastavile putem integracija".
Razmišljanje o EEP, prema Milici Delević, predsedniku skupštinskog odbora za evrointegracije, najpre podrazumeva da se ustanovi mogućnost prijema Srbije u EEP, jer bi za prebacivanje sa puta u članstvo na neki drugi aranžman bila potrebna saglasnost članica EU.
"Druga važna stvar je ta da Srbija proceni da li joj je u interesu da sprovodi odluke EEP na koje ne može da utiče. Tačno je da kao članica EU Srbija nikada neće biti uticajna kao Nemačka ili Francuska, ali bi imala mogućnost da stvara savezništva, a ima primera da su male članice EU uspevale da blokiraju neke odluke", kaže Delevićeva.
Argument da je EEP zatvoren klub, po Begoviću, ne stoji. On za Večernje novosti kaže da nigde nije video takav propis, a čak i da jeste tako, to ukazuje da ne postoji procedura koju EU nije prekršila.
"Ovde je jedino pitanje da li će Srbija da kaže: budući da ste nam oteli Kosovo, i rekli da je to "sui generis", onda je i Srbija "slučaj za sebe" ili će biti poslušan đak, koji neće ništa drugo da radi osim onoga što mu kaže učiteljica".
Što se tiče mogućeg pada motivacije za dalje reforme u Srbiji ako ona ispred sebe ne bi imala EU kao orijentir, Begović se poziva na iskustvo koje je pokazalo da su održive samo one reforme koje imaju podršku domaćih snaga.
Ulaskom u EEP, Srbija ne bi izgubila šansu da se priključi EU. Island se, recimo, prijavio za članstvo u Uniji 2009. godine pošto je doživeo finansijski slom zbog svetske ekonomske krize. Ali, kako je zemlja krenula putem privrednog oporavka, najnovije ankete pokazuju da je više od polovine Islanđana za povlačenje kandidature za članstvo u Uniji. Vesti
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Srbiji u junu datum za pregovore sa EU?
Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić izjavio je da će Srbija u junu "vrlo verovatno" dobiti datum za početak pristupnih pregovora s Evropskom unijom.
Veruje da će Srbija u junu da dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom: Ivan Mrkić, ministar inostranih poslova Srbije
Mrkić je u intervju za beogradski Blic na pitanje da li Srbija može dobit datum početka pristupnih pregovora rekao: "Možda i možemo. Sada kako stvari stoje, vrlo
verovatno".
Šef diplomatije, koji je, kako je rekao, učestvovao u sastavljanju platforme o Kosovu, naveo je da bi srpski državni vrh bio zadovoljan ako Zapad u celini prihvati taj dokument o Kosovu.
"Mi smo strancima dali non-pejper, tj. radni papir. Tu nema zaglavlja, nema naslova, nema ničega od toga. To je naše viđene, naš doprinos rešenju kosovskog pitanja, voleli bismo da tako bude. Hiljadu puta smo doživeli zamerke kako Srbi nikako da kažu šta hoće. Sad smo rekli, i ođednom je ispao veliki problem", rekao je on.
Mrkić je rekao da međunarodna zajednica različito reaguje na srpski predlog, ali da će sada kada shvata pravu svrhu tog papira, neki delovi iz njega naći na podršku, "jer ima tamo zdravih rešenja".
Na pitanje zašto je premijer Ivica Dačić negodovao ako je državni vrh učestvovao u sastavljanju platform, Mrkić je rekao da ima hiljadu tumačenje i da se stvara pritisak bez osnove.
"Verujem da je premijer hteo da bude uverljiv da objasni da mi posle četiri meseca rada nismo izašli s papirom s kojim želimo sve da pokvarimo. U ovoj vladi nema nesporazuma. Mi smo zajedno na tome radili", rekao je Mrkić. Vesti
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Kakve su evropske šanse Srbije u 2013?
U Novoj godini novo odbrojavanje. Januar, mart, pa jun - to je redosled datuma za poteze koji bi Srbiju trebalo da dovedu do početka pregovora o članstvu u EU.
Hoće li Srbija konačno početi pregovore sa EU?
Nekadašnja direktorka vladine kancelarije za EU integracije Tanja Miščević smatra da su se stekli uslovi za napredak.
- Mislim da su se kockice složile, do sada je učinjen sav napredak, uz sve probleme u smislu uvođenja evropskih standarda, harmonizovanja zakona i njihove implementacije stvaranja regulatornih tela...sada na takvom nivou je došlo vreme da se pregovara o članstvu. Ako mene pitate mislim da je moglo i ranije što se tiče tehničke pripremljenosti, ali politički uslovi su se stvorili, jer su sva velika pitanja koja su ometala proces evrointegracija na vidiku da imaju dobar pravac - kaže Tanja Miščević.
Ključni uslov svakog narednog koraka u tom pravcu je Kosovo. Od Srbije se očekuje da primeni sve do sada dogovoreno, pre svega sporazum o zajedničkom upravljanju administrativnim prelazima. Dodatno, u Novoj godini na red dolazi rešavanje pitanja srpskih institucija na severu Kosova.
Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da približavanje uniji nije uslov opstanka Srbije, ali jeste presudno za kvalitet ekonomskog i opšte društvenog razvoja. On dodaje da je Srbija u prethodnih 20 godina već isprobala scenario opstanka van integrisanja u Evropsku uniju.
Ako se opredelila za približavanje Evropi, Srbija bi morala da ključne uslove ispuni do proleća, podseća Ognjen Pribicević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj. Srbija bi u martu trebalo da se nađe na dnevnom redu sastanka ministara EU koji će ceniti da li je došlo vreme da Beograd dobije zeleno svetlo za nastavak EU integracija.
Do tada bi u Srbiji skupština trebalo da usvoji rezoluciju o Kosovu, a premijer Dačić da, 17. januara, nastavi dijalog sa Hašimom Tačijem.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 25 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
