najvise volim da slusam dr.lova

_________________

hmmm..zar nije poenta biti ne opusten ?

_________________
skriveni tigar pritajeni zmaj

ma ako je partner dobar..i ako je sposoban da me opusti,,mogu da pevaju i ROkeri s moravu..meni ce to zvucati kao betovenova simfonija

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!

Када неког волим, када се волимо, ништа нам не треба, осим кревета, обичног, да не шкрипи. Обична, бела постељина. Ништа друго.
Најбоље је природно светло, месечина. Довољно да се види, али да не заслепљује.
Можда је најлепше ујутру, када си одморан и опуштен.
Није вам потребна никаква музика.
Сва чула су већ усмерена...
На партнера.
На ослушкивање дисања, даха. На ослушкивање трења, клизања, меких удараца коже о кожу.
Никаква музика не може да појача осећања, нити да помогне. Ни Хеј Словени, ни Боже правде, ни Стонси, ни Бах, ни Силвана, ни Кеба, ни Бајага...
На мирисање косе, коже, зноја, феромона. Не доприноси ни парфем, ни сапун, само чиста кожа, ни индијски штапићи, ни травке побрљавке... Волим мирис зреле жене између груди. По том мирису могу да осетим колико ме воли, колико је узбуђена, да ли је нешто мучи... Наравно, мислим на жену коју дуго познајем.
На љубљење, грицкање, осећање укуса, соли, пљувачке, слузи. Ни мед ни воће, ни паприке, ни зачини ми неће помоћи да боље осетим укус љубави жене коју волим.
На додиривање, без грча, без журбе, као по диркама клавира или жицама виолине. Додиривање споља као и изнутра. Лагано. Истраживање по ко зна који пут сваког угла утробе. Пипкање, све док не запишти пара, док се поглед не замагли, док уши не заглухну и не отме се звук из дубине утробе.
Онда загрљај, преплет удова, ослањање лица уз лице и ослушкивање дисања,можда поновно утоњавање у сан од исцрпљености....

ti si se Mad bas uziveo..ono pravo

nego Mad bre..el ti znas kako se sad brzo zivi..Dok covek obavi sve ovo gore napisano..pa omirise, pa opipa pa oseti..pa jos ujutru..pa posle svega da ispreplecu udove i utonu u san..ma nis od toga..to ima samo u romanima a i .jadna zena..na kraju ce il ostati neh***na ili ce dobiti otkaz na poslu zbog kasnjenja..

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!