Да, ја имам времена, нигде не журим. Све што ми се сада дешава само је ствар љубави, лепоте и уживања.

Не осећам да ми истиче време. Да МОРАМ да искористим још две или три године, да ће ми проћи лепота и младост, неповратно.
Моја душа је пуна лепоте и доживљаја. И више него што сам могао да помислим, да маштам.
Ни за чим не жалим, и ништа ми више не треба.
Сада мерим време по ономе што бих могао другоме да пружим.

Да, и волим да посматрам људе.
И волим да се зезам.

Знам, драга Јулија, знам...
Схватам да је дошло другачије време.
Сви би хтели сада, одмах, што јаче, са додатним ефектима (светло, музика, мирисни штапићи, алкохол, дрога, садомазо, шамарање по гузи, цепање на друга врата...).

Јебига, матор сам. Имао сам времена све да пробам и искусим.
Није ми више стало до крљања до бола, да сви виде да сам мазнуо рибетину, или неку клинку, па то да ми буде као медаља. Није ми стало да ме виђају на страва местима, у монденским локалима.
У животу сам одавно све то проживео. Био на таквим местима, био са таквим људима и женама, дружио се или волео. Играо у позоришту, излагао своје слике или фотографије, то исто омогућавао другима. Јео, пио, летовао, зимовао, планинарио, гњурао...
Уосталом, о томе сам већ писао на овом форуму. Али људи не воле дугачке постове. Воле само две три речи, као у СМС-у. Не могу да задрже пажњу на више од две реченице...

Да, ја имам времена, нигде не журим. Своју сам квоту одавно потрошио. Све што ми се сада дешава само је ствар љубави, лепоте и уживања.
Не осећам да ми истиче време. Да МОРАМ да искористим још две или три године, да ће ми проћи лепота и младост, неповратно.
Моја душа је пуна лепоте и доживљаја. И више него што сам могао да помислим, да маштам.
Ни за чим не жалим, и ништа ми више не треба.
Сада мерим време по ономе што бих могао другоме да пружим.

Да, и волим да посматрам људе.
И волим да се зезам.