Povodom prenošenja moštiju kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića u Srbiju i polaganja njihovih posmrtnih ostataka u kriptu Crkve „Sveti Đorđe“ na Oplencu, princ Aleksandar i princeza Katarina pripredili su prijem u „Belom dvoru“. Brojne zvanice iz javnog i političkog života naše zemlje imale su priliku da budu deo stvaranja istorije. Knez Pavle ovim povodom je izjavio kako je njegova porodica jača nego ikada. - Ovaj događaj ujedinio je porodicu i označio početak nove stranice u istoriji Srbije. Zahvalan sam mojoj sestri Jelisaveti što je imala mnogo više hrabrosti od svih nas da u Srbiju vrati našeg oca, majku i brata. Znam koliko je bila teška i neizvesna njena borba, ali u mom srcu uvek je imala podršku - rekao je princ Aleksandar. Za princezu Jelisavetu ovo je bilo veoma dirljivo iskustvo. Okružena porodicom i uz podršku kćerke Katarine Oksenber, dočekala je da velika nepravda bude napokon ispravljena. - Ovo je čudo. Ispravljena je nepravda i ona više ne postoji. Sada možemo da menjamo udžbenike i bez sumnje idemo u bolju budućnost. Moja patnja je bila duboka, a rane zbog njihovog izgnanstva neprebolne, ali danas moje srce je spokojno zbog mira koji su moji najdraži našli uz svoje pretke – rekla je sa setom u očima princeza Jelisaveta.
Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević: Staza ljubavi i jedinstva ka zajedničkim ciljevima
Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, koji su pre dve godine proslavili „srebrnu svadbu“, dvadeset pet godina skladnog braka, neskrivenom ljubavlju i poštovanjem koje imaju jedno za drugo osvajaju okolinu. Prijatni i srdačni, sa toplinom u ophođenju, fotografisali su se i iskreno pričali za magazin „Hello!“. Energična dama, rođena u Atini, govori o smislu njenog života, humanitarnom angažovanju, kao i jakim emocijama prema suprugu. Aleksandra je upoznala 1984. u Vašingtonu, a venčali su se godinu dana kasnije u Londonu, gradu u kome je Aleksandar rođen. Uvek vedra Katarina ima dvoje dece iz prethodnog braka, Dejvida i Alison. Aleksandar ima trojicu sinova, Petra, Filipa i Aleksandra, kojima je njegova supruga veoma privržena. Katarina, koja je studirala biznis, ima petoro unučadi, Amandu, Aleksandra, Stefani, Nikolasa i Majkla, za koje je posebno vezana. Sa neskrivenom tugom govori o bolnom gubitku, kada je pre dve godine u toku četiri meseca izgubila oba roditelja. Humanitarne akcije koje organizuje cele godine daju joj snagu da se izbori sa gubitkom jer su joj roditelji usadili saosećajnost za ljude. Aleksandar, čiji je zaštitni znak iskreni osmeh, voli ronjenje i skijanje, kao i razne sportove na vodi, 1972. osvojio je titulu šampiona britanske vojske u skijanju. Na početku razgovora prvo govori o veoma značajnom događaju za njega, njegovu porodicu i Srbiju. Pre mesec dana jedan događaj je ujedinio vašu porodicu i označio početak nove stranice u istoriji Srbije, prenošenje mošti kneza Pavla u Srbiju. Šta za vas lično znači taj čin? Aleksandar: Prenos posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole u kriptu porodičnog mauzoleja na Oplencu bio je događaj od istorijskog značaja, koji je cela naša porodica doživela veoma emotivno. Podržavao sam princezu Jelisavetu u njenim nastojanjima i zahvaljujući njenom velikom zalaganju i odličnoj koordinaciji i podršci naše vlade, velika istorijska nepravda je ispravljena prenosom i sahranom Njihovih kraljevskih visočanstava u tri grobna mesta, jedno pored drugog, u kraljevskoj kripti prelepe crkve „Sveti Đorđe“ na Oplencu. Meni je to bilo izuzetno važno jer sam poznavao kneza Pavla i kneginju Olgu, često sam ih posećivao u njihovoj kući u Parizu i uvek su bili izuzetno fini prema meni, tako da me je njihov odlazak izuzetno ražalostio. Prisustvovao sam i sahrani kneza Pavla u Parizu 1976. godine, kao i kneginje Olge 1997. Prema meni su se odnosili kao veoma brižni baka i deka. Sećam se i kada mi je knežević Nikola jednom dao prekrasan božićni poklon u Londonu. Kako ste podržali vašu sestru Jelisavetu u njenom nastojanju da ispravi istorijsku nepravdu? Rekli ste da ste je u srcu uvek podržavali u toj njenoj borbi. Aleksandar: Princeza Jelisaveta mi je uvek bila veoma draga. Ponekad smo se u godinama od povratka u domovinu razmimoilazili, ali smo se ponovo zbližili. Iskreno se divim svemu što je učinila kako bi svoje roditelje i brata vratila u otadžbinu. Za princezu Jelisavetu to je bila velika borba da ispravi nepravdu nanetu njenom ocu, u čemu je i uspela. Naš predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, kao i mnogi drugi zaposleni u vladi i predsedništvu, obavili su fantastičan posao, a ne bi trebalo zaboraviti ni ono što je uradila prethodna vlada. Moja supruga, princeza Katarina i sinovi, princ Petar i princ Filip, bili su veoma ponosni što prisustvuju ovom istorijskom događaju uz ostale članove porodice. Proslavili ste šezdeset deveti rođendan 13. novembra. Kako ste proveli taj dan? Katarina: Ove godine proslavila sam drugi put rođendan bez svojih roditelja i zbog toga nije bilo ni one radosti kao kad su oni bili živi. Želela sam da deo toga dana posvetim sećanju na njih, bilo mi je izuzetno važno da obiđem njihove grobove, jer bez njih ne bi ni mene bilo, niti bih bila u mogućnosti da pomognem tolikim ljudima, jer su oni bili moji vaspitači. Svojim primerom naučili su me radosti davanja. Moja majka bila je svetica koju su svi voleli i poštovali, koja je u živote tolikih ljudi donela radost i pomagala im. Moj otac je dobio priznanje grčke vlade kao jedan od najvećih dobrotvora koje je ta zemlja imala. Bili su izuzetni roditelji i njihov odlazak naneo mi je najveći bol u životu. Dobila sam toliko divnih rođendanskih čestitki od prijatelja širom sveta. Iako se to ponavlja svake godine, ja se svaki put prijatno iznenadim. Posebno me je obradovao moj unuk Aleksandrar, kome je sada četiri godine, koji je navaljivao da bude deo proslave tako što je pakovao poklone i slikao me dok sam gasila svećice. Moja četiri sina i kćerka bili su divni, kao i moj suprug, naravno, i svi su se potrudili da me obraduju. Zbog svega toga ja svake godine zahvalim Bogu na svemu, a pogotovo jer mi je dao mogućnost i privilegiju da živim u našoj zemlji, da pomognem da ljudi žive bolje i da naša domovina bude bolja zemlja. Toga dana snimljen je i dokumentarni film o vašem humanitarnom radu. Koliko činjenica da ste pokrovitelj mnogobrojnih humanitarnih organizacija godi vašim najbližima, pre svega suprugu i deci? Sigurno su ponosni na vas? Katarina: Znam da im nije bilo lako što sam dvadeset godina života posvetila humanitarnom radu i što nisam uvek mogla da im se posvetim onoliko koliko sam htela. Ali, to je moj život, i ništa me ne čini srećnijom od pomaganja ljudima. Naravno da su ponosni, i ja sam im zahvalna na strpljenju i toleranciji, i na njihovoj žrtvi, što su mi dopustili da se potpuno posvetim svom radu. Često mi kažu da ih iscrpljuje da me gledaju kako učestvujem u tolikim projektima za Srbiju, što znači da moram da budem u kontaktu sa ljudima širom sveta, uključujući kancelarije moje humanitarne organizacije „Lajflajn“ u inostranstvu: u Čikagu, Njujorku, Torontu i Londonu, kao i Atini, čiji je rad trenutno orijentisan na pomoć narodu Grčke koji se nalazi u nevolji. Sada je na nas red da im pomognemo jer je u teškim godinama grčki narod pomagao nama i bio tako dobar prema Srbiji. Prošle godine imali ste značajan jubilej, desetogodišnjicu humanitarnog rada. Mnogo ste postigli, šta još želite da uradite za dobrobit naroda i najugroženijih? Katarina: Za mene moj humanitarni rad nije vezan za poslednjih deset godina rada Fondacije u Srbiji već traje ceo život. Ne probudite se jedno jutro sa odlukom da ćete početi da radite dobre stvari u korist sveta. Čovek mora da uči i da od detinjstva razvija saosećajnost i interesovanje za ljude oko sebe, kao i za njihove patnje, i mora da investira vreme i novac kako bi im pomogao. Osnovna stvar koju možemo da podelimo sa našim bližnjima i sa ljudima koji nas okružuju je naše vreme. Osmeh, lepa reč, prijateljska poseta i interesovanje za živote ljudi je nekad dovoljno da pomognemo onima kojima je to potrebno, čak i prijateljima. Potrebe nisu uvek vezane za hranu, novac. Nekada je osobi neophodan pravi i lojalni prijatelj koji je uvek tu. Moja porodica zna za radost davanja od kada znamo za sebe i tu se nalaze prava sreća i zadovoljstvo. Molila sam se Bogu da mi da mogućnost da pomognem ljudima, što mi je i podario. Sve bih uradila da pomognem narodu u Srbiji, koji je dovoljno patio i jedino što zaista želi je mogućnost da vodi normalan život. Bog nam je podario život da bismo bili srećni i uživali u njemu. Ali nekada nesuglasice, svađe i ratovi uništavaju svrhu života i bivstvovanja. Mislim da, ako imamo veru u Boga i osećamo više ljubavi jedni za druge, život će nam biti lepši i ispunjeniji.
Beograd -- Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević priredili su u Belom dvoru prijem povodom proslave krsne slave kraljevske porodice Svetog Andreja Prvozvanog.
Prijem je priređen zajedno sa princom Filipom i princezom Jelisavetom, a prisustvovale su brojne ličnosti iz kulturnog, političkog i javnog života Srbije.
Na svečanosti je upriličena i ceremonija predaje nove kraljevske zastave - standarte princu Aleksandru.
Princ je ukazao da se Srbija i njeni građani suočavaju sa brojnim teškoćama i da zato "moramo da radimo zajedno, a ne protiv sebe" i izrazio nadu da će iduća godina biti bolja za Srbiju.
U jutarnjim časovima patrijarh srpski Irinej služio je svetu liturgiju u Dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog zajedno sa episkopom šumadijskim Jovanom, uz sasluženje sveštenstva beogradsko-karlovačke mitropolije.
Nakon toga je episkop šabački Lavrentije obavio čin sečenja slavskog kolača u Plavom salonu Kraljevskog dvora, a zatim je priređen svečani ručak.
Svečanom prijemu u Belom dvoru prisustvovali su večeras predstavnici vlade, Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja, predstavnici diplomatskog kora, među kojima i Majkl Kirbi, ambasador SAD, članovi Krunskog veća i saveta, međunarodnih organizacija i drugi gosti iz kulturnog, političkog, poslovnog, akademskog i javnog života Srbije.
Sveti Andrej Prvozvani je krsna slava porodice Karađorđević još od vremena Prvog srpskog ustanka. Vožd Karađorđe, koji je do tada slavio svetog Klimenta, dao je zavet svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.
Princ Vladimir i princeza Brigita Karađorđević proslavljaju krsnu slavu Svetog Andreja Prvozvanog u svojoj kući u Nemačkoj.
Vladimir i Brigita Karađorđević sa prijateljima | Foto: Snežana Miljković
- Bila je nam je velika želja da ove godine proslavimo krsnu slavu u domu Princa Vladimira u Srbiji, Kraljevskom Dvoru na Dedinju ali, nažalost, ni ovoga puta to nije bilo moguće - rečeno nam je u prinčevskoj porodici. Umesto toga, Vladimir i Brigita će ovaj poseban događaj obeležiti u svojoj kući u Nemačkoj u malom krugu prijatelja. Otac Bogdan Smiljić iz Bilefelda izvršiće verski obred sečenja slavskog kolača. Na pitanje zašto on i njegova supruga ne prisustvuju obeležavanju slave na Dvoru u Beogradu, Princ Vladimir je kratko odgovorio: - Dok se porodične stvari ne reše jednom za svagda, bilo bi potpuno licemerno sa naše strane da slavimo ove godine na Dvoru.
Porodica Karađorđević proslavila krsnu slavu Sveti Andrej Prvozvani FOTO
Na svečanom slavskom prijemu koji je sinoć organizovan na Belom Dvoru prvi put su zajedno zvanice dočekivali i pozdravljali prestolonaslednik Aleksandar, njegova supruga Katarina, princ Filip i kneginja Jelisaveta Karađorđević.
Domaćini i gosti na slavi Sveti Andrej Prvozvani u domu Karađorđevića Dok su se brojne poznate ličnosti, predstavnici diplomatskog kora, te predstavnici brojnih drugih javnih institucija ređale pred članovima kraljevske porodice bilo je primetno da je jedino kneginja Jelisaveta goste pozdravlja sa rukavicama na rukama.
Predstavnici političkog vrha Srbije izostali su sa prijema, ali među gostima su bili operska diva Jadranka Jovanović, advokat Božo Pelević u društvu supruge, glumica Vanje Milačić, pevačica Ilda Šaulić, glumica Anita Lazić, Vladeta Janković, Vesna de Vinča, ambasadori Francuske i Velike Britanije i mnogi drugi.
Zvanično: Princeza Katarina, princ Filip, princeza Jelisaveta i princ Aleksandar Puno pažnje privukao je dolazak poznate manekenke Ivane Kukrić, koja je bila u društvu marketinškog stručnjaka Vuka Brajovića. Odevena u decentnu crnu, dugu haljinu, manekenka koja već duže vreme živi i radi u Los Anđelesu, izdvajala se svojim stasom i lepotom.
Doček gostiju... Opšti je utisak da je u odnosu na prošlu godinu bilo manje gužve i manje poznatih ličnosti, kao i da su se nakon kratkih pozdrava i nekoliko razmenjenih reči sa poznanicima, svi gosti brzo odlučili za povratak kućama.
S druge strane, blicevi fotoaparata cele večeri ipak nisu prestajali da sevaju jer su mnogi od prisutnih želeli da ovekoveče svoj boravak na dvoru, te su se fotografisali u svakoj prostoriji, ispred izloženih slika, kamina, kao da je reč o turističkoj poseti, a ne obeležavanju krsne slave kraljevske porodice.
Prenos posmrtnih ostataka Marije Karađorđević: Čeka se pristanak kraljice Elizabete
Odbor koji je formirala država aktivno radi na prenosu posmrtnih ostataka troje Karađorđevića na Oplenac. Antić: Princ Aleksandar razgovara sa krunama i vlastima u Britaniji, SAD i Grčkoj o sahrani kralja Petra II, kraljica Marije i Aleksandre
Kraljica Marija sa sinom Petrom u izbeglištvu
POSLE sahrane kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge i sina u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu, država je nastavila da radi na ispunjenju testamenta kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići budu sahranjeni na jednom mestu, u njegovoj zadužbini.
- Odbor za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, kome predsedava predsednik Tomislav Nikolić, poverio je prestolonasledniku Aleksandru da razgovora sa članovima engleske kraljevske porodice, ali i vlastima SAD i Grčke. Od njih će tražiti odobrenje za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije na Oplencu - otkriva, za “Novosti”, profesor Oliver Antić, član Odbora.
On kaže da princ Aleksandar treba da razgovara sa kraljicom Elizabetom, sa kojom redovnu komunikaciju ima i kneginja Jelisaveta, o ekshumaciji i prenosu njegove bake, kraljice Marije Karađorđević koja počiva na groblju britanske kraljevske porodice. Kraljica Elizabeta i kraljica Marija su bile rođake, što je veoma važno za britansku krunu. Britanci, međutim, izuzetno poštuju instituciju poslednje volje monarha, kao deo javnog interesa jedne nacije i zato verujemo da će se složiti da kraljica Marija bude sahranjena na Oplencu - tvrdi profesor Oliver Antić.
MOJ PREDSEDNIK
KAKO otkriva dr Antić, predsednik Nikolić se i lično angažovao da među Karađorđevićima dođe do porodičnog jedinstva. - Pre sahrane porodice kneza Pavla na Oplencu, predsednik Srbije je okupio sve Karađorđeviće u restoranu “Dača” na Karaburmi. Bili su oduševljeni, pa je prestolonaslednik Aleksandar glasno prokomentarisao: “Ovo je moj predsednik!” U SAD prestolonaslednik Aleksandar vodi razgovare o izvršenju poslednje volje kralja Petra Prvog sa predstavnicima vlasti i sa članovima Srpske pravoslavne crkve o prenosu posmrtnih ostataka svog oca kralja Petra Drugog iz manastira Sveti Sava u Libertivilu.
Slični razgovori će se voditi i u Grčkoj, jer je prestolonaslednikova majka Aleksandra sahranjena u Atini.
Kako smo saznali, SPC je saglasna sa prenosom kralja Petra Drugog, mada među tamošnjim vernicima ima onih koji se bune zbog ekshumacije, jer tvrde da će “manastir biti prazan bez kralja”.
Prestolonaslednik Aleksandar, međutim, kaže, za “Novosti”, da nije bilo nikakvih zvaničnih reakcija, osim razumevanja i apsolutnog shvatanja da kralj Petar Drugi sa pravom pripada Srbiji. I da treba da sa svojom porodicom počiva u porodičnoj kripti u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Kako kaže profesor Antić, posle diplomatske misije prestolonaslednika Aleksandra i kneginje Jelisavete, država će preko svojih ambasadora u SAD, Grčkoj i Velikoj Britaniji uputiti zvanične zahteve za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice.
- Povratak srpskih monarha u otadžbinu je istorijski i državni čin, koji doprinosi ugledu Srbije. Bi-Bi-Si je, na primer, posle sahrane kneza Pavla i porodice javio da je “Srbija ugledna zemlja koja drži do tradicije”. Karađorđevići su bili izgnani iz otadžbine i naša obaveza je da istorijsku nepravdu ispravimo. Kralj Petar Drugi, kraljica Marija i kraljica Aleksandra Karađorđević biće sahranjeni uz državne počasti. Plan je da se zajednička sahrana na Oplencu obavi do kraja 2013. godine. Ukoliko to ne bude izvodljivo, sahrane će se obaviti pojedinačno - kaže profesor Antić.
PRINC ČARLS U SRBIJI
- BRITANSKA kruna je zainteresovana za saradnju sa Srbijom i porodicom Karađorđević- kaže profesor Oliver Antić.
- Ima velikih izgleda da na proleće u posetu našoj zemlji dođe pranc Čarls. On je rođak prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, koji je poznat kao veliki poštovalac Srba i pravoslavlja
Prvo zajedničko Badnje veče Aleksandra i Jelisavete Karađorđević
Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar, Princeza Katarina, Princ Filip, Princeza Lavinija, njen suprug Pričard Levi i njihov sin Luka, Princeza Jelisaveta i Dragan Babić proslavili su Badnje veče u Kraljevskom Dvoru na Dedinju.
Badnje veče u Kraljevskom Dvoru
Tradicionalno paljenje badnjaka obavljeno je ispred Kraljevskog Dvora, badnjak su blagoslovili otac Gaja Gajić iz Hrama Svetog Save i otac Panajotis Kartasios predstavnik Grčke Pravoslavne crkve u Srbiji i sveštenstvo Srpske Pravoslavne Crkve.
Pored članova Kraljevske porodice paljenju badnjaka prisustvovali su i pripadnici žandarmerije, zaposleni na Dvoru i predstavnici medija. Tradicionalni prigodni prijem za sve prisutne priređen je potom u Kraljevskom Dvoru.
Posmrtni ostaci kralja Petra II Karađorđevića biće prebačeni u Srbiju, a datum njegove sahrane na Oplencu biće naknadno određen tokom ove godine
BEOGRAD - Posmrtni ostaci kralja Petra II Karađorđevića biće prebačeni u Srbiju, a datum njegove sahrane na Oplencu biće naknadno određen tokom ove godine, izjavio je danas princ Aleksandar Karađorđević.
"Kralj Petar će se konačno pridružiti svojim precima u Kraljevskom mauzoleju na Oplencu. Do tog trenutka počivaće u miru u kapeli pri kraljevskom dvoru na Dedinju u Beogradu", rekao je princ Karađorđević, a saopšteno iz njegove kancelarije.
Princ Karađorđević je zahvalio predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, Vladi Srbije i Odboru za prenos posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice na njihovoj nesebičnoj pomoći i savetima.
Kako je navedeno u saopštenju, datum sahrane biće određen kasnije tokom ove godine u dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom, predsednikom Nikolićem, Vladom Srbije i drugim kraljevskim kućama.
Princ Karađorđević je rekao da je povratak kralja Petra II u Srbiju veoma dirljiv događaj od velikog istorijskog značaja i da su on i njegova porodica veoma ponosni što se njegov otac Kralj Petar II konačno vraća kući.
Vlada Srbije u septembru prošle godine donela je odluku o obrazovanju Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević u porodičnu kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu.
Za predsednika Odbora imenovan je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Predsednik Nikolić rekao je u oktobru prošle godine da će Vlada Srbije nastojati da vrati i posmrtne ostatke kralja Petra II i pored toga što "postoje izvesni problemi sa SAD".
Kralj Petar II bio je najstariji sin kralja Aleksandra I i Kraljice Marije od Jugoslavije, rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. godine, obrazovanje je započeo u kraljevskom dvoru u Beogradu, posle čega je upisao školu Sandroid u Engleskoj, odakle se vratio posle ubistva svoga oca u Marselju, 1934. godine.
Pošto je u vreme atentata Kralj Petar II imao samo 11 godina, kraljevsko upravljanje zemljom preneto je na namesništvo.
Početkom Drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija našla se okružena zemljama koje su se pridružile silama osovine, kao saveznice nacističke Nemačke, a odluka Kneza Pavla da potpiše ugovor o nenapadanju sa nacističkom Nemačkom izazvala je žestoke proteste u zemlji, koji su 27. marta 1941. doveli do krize vlade i državnog udara koji su izveli oficiri Kraljevske vojske, podseća se u saopštenju.
Kako se dalje navodi, kao rezultat tih događaja, kralj Petar II proglašen je punoletnim, a nakon što je Jugoslavija okupirana, kralj Petar II bio je primoran da, zajedno sa Jugoslovenskom vladom, emigrira prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat.
Kralj Petar II se u junu 1941. godine u Londonu pridružio drugim monarsima i liderima evropskih država koji su izbegli pred nacističkom okupacijom.
Kralj Petar II nije nikada abdicirao, u izgnanstvu je prvo živeo u Londonu, a poslednje godine života proveo je u Americi, gde je posle duge i teške bolesti umro 1970.
Sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu u državi Ilinois.
Beograd -- Avion s posmrtnim ostacima bivšeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića sleteo je oko 14 sati u Beograd. Sahrana, verovatno, u maju.
Posmrtne ostatke Petra II (1923-1970) na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" dočekali su, uz državne počasti, članovi porodice, premijer Srbije Ivica Dačić i zvaničnici Vojske Srbije.
Nakon puta iz SAD, telo kralja Petra II je predato na čuvanje Žandarmeriji i preneto u kapelu Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, gde će biti do sahrane, koja bi trebalo da se održi na Oplencu na proleće.
"Naš plan je da on bude sahranjen sredinom maja na Oplencu. Radimo na tome da se u Srbiju vrate i kraljice Marija i Aleksandar, a cilj je da se vrati i princ Andrej", rekao je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, sin poslednjeg srpskog kralja.
Aleksandar Karađorđević je rekao da je dan donošenja posmrtnih ostataka njegovog oca u Srbiju veliki dan za njega i njegovu porodicu.
Foto: Tanjug
"Ovo je veoma emotivan dan za moju porodicu i mene i ovo je dan kada se ostvario san. Moj otac, kralj Petar, je konačno kod kuće i uskoro će biti sa svojim precima na Oplencu", rekao je Karađorđević.
"Povratak u otadžbinu je bila najveća želja mog oca, koji je iznad svega voleo svoju zemlju i svoj narod. O tome je govorio često, svaki put kada bismo nas dvojica bili zajedno. Danas se konačno vratio u Srbiju, u zemlju svojih predaka i svojih sunarodnika. Vratio se da bi nama pomogao da razumemo sopstvenu istoriju, kao ida naučimo da je poštujemo. Ovim činom vraćamo sebi identitet, jer kako govori i izreka - ko sebe ne poštuje ni drugi ga neće poštovati", rekao je princ Aleksandar Karađorđević.
Princ Petar Karađorđević stavlja krunu na sanduk u kome se nalaze posmrtni ostaci kralja Petra Drugog (Foto: Tanjug)
Srpski patrijarh Irinej služio je liturgiju u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog u 15 časova.
Kako javlja novinar B92, na liturgiji je bilo nekoliko stotina građana, kojima su se obratili premijer Ivica Dačić i savetnik predsednika Oliver Antić.
Premijer Dačić je kratko prokomentarisao nakon liturgije da je: "Ovo posao od izuzetnog državnog i nacionalnog značaja", i da se na ovaj način ispisuju stranice srpske istorije, odnosno da Srbija tako kompletira svoju istoriju.
Dačić je rekao da je povratak posmrtnih ostataka kralja Petra II Karađorđevića u Srbiju doprinos preko potrebnom jedinstvu i ujedinjavanju srpskog naroda.
Ukoliko u zemlju budu vraćeni posmrtni ostaci i ostalih znamenitih Srba, biće upotpunjena srpska istorija, rekao je premijer Dačić i istakao rešenost Vlade Srbije i predsednika države da omoguće povratak tela ostalih preminulih članova porodice Karađorđević i drugih istorijski značajnih ličnosti.
Foto: Tanjug
"Zemlja koja zaboravlja svoju istoriju osuđena je da je ponovo proživi. Srbija treba da bude jaka i postojana, a ne može da bude takva ako ne poštuje samu sebe", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, savremena srpska istorija ne bi ni mogla da bude napisana bez doprinosa koji su joj dali članovi loze vožda Karađorđa.
Nakon današnje službe, vrata Belog dvora biće otvorena svima onima koji žele da odaju počast poslednjem srpskom kralju.
Patrijarh: Srbiji nedostaju car ili kralj
Foto: Tanjug, arhiva
Srpski patrijarh Irinej izjavio je da Srbiji "nedostaju car ili kralj" i paralamentarna monarhija u kojoj bi kralj bio ujedinitelj naroda.
"Srbiji nedostaju car ili kralj, odnosno neki oblik parlamentarne monarhije u kojoj bi kralj bio ujedinitelj naroda", rekao je patrijarh novinarima, posle liturgije.
On je istakao da je Srbija sve postigla s kraljem i da bi parlamentarna monarhija za Srbiju bila korisna.
Patrijarh je naveo da je prenos posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog Karađorđevića veliki događaj u koji pre 10 godina niko nije verovao.
"Pre 10 godina niko nije verovao da će se kralj Petar, kome su oduzeta sva prava, svečano vratiti u svoju zemlju. Ovo je rezultat ispravljenog stanja i gledanja, jer država Srbija zvanično dočekuje kralja", rekao je Irinej.
Ekshumacija iz manastira Sveti Sava u Libertvilu obavljena je prošlog četvrtka i praktično izvedena u tajnosti. To je izazvalo ogorčenje dela srpske migracije u Čikagu, pišu "Novosti".
Oni prenošenje tela kralja Petra Drugog, bez ispraćaja i poslednjih pozdrava njegovih saboraca, smatraju nepravednim i nipodaštavanjem emigracije. Zaboravljaju da kralj Petar pripada i njima, navedeno je na pojedinim sajtovima srpske dijaspore u Americi.
Član Krunskog saveta Dušan Babac izjavio je ranije danas da današnji doček ne bi trebalo da bude događaj prvog ranga, već će takav događaj biti krajem maja, kada se bude organizovala državna sahrana na Oplencu.
"Današnji prenos pre svega ima simboličan značaj, i to u smislu pomirenja sa nama samima", kaže Babac za B92.
Petar II Karađorđević bio je najstariji sin kralja Aleksandra I i kraljice Marije, rođen pre 90 godina. Posle aprilskog sloma 1941. emigrirao je zajedno sa kraljevskom vladom, da bi mu 1945. bila oduzeta građanska prava i državljanstvo. Jugoslavija je posle oslobodilačkog rata, 1945, proglašena za republiku.
U Krunskom savetu ističu da nikada nije abdicirao.
U egzilu je prvo živeo u Londonu, dok je poslednje godine života proveo u Americi, gde je posle duge i teške bolesti umro 1970.
Sahranjen je u Crkvi Svetog Save u Libertvilu, nedaleko od Čikaga.
"Kralj Petar će se konačno pridružiti svojim precima u Kraljevskom mauzoleju na Oplencu. Do tog trenutka počivaće u miru u kapeli pri kraljevskom dvoru na Dedinju u Beogradu. Povratak kralja Petra II u Srbiju veoma dirljiv događaj, od velikog istorijskog značaja i veoma smo ponosni što se kralj Petar II konačno vraća kući", rekao je ranije princ Aleksandar Karađorđević.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 143 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
