Na Festivalu zimnice koji se u opštini Koceljeva održava četvrti put, svoje proizvode ponudilo je 86 poljoprivrednih domaćinstava iz te opštine.
Vredne domaćiće, osim tradicionalnog ajvara, kiselih krastavaca i salata, ovoga puta pravile su džem od ljutih papričica, peglane paprike i džemove od raznih vrsta voća.
Ukusi i mirisi voća i povrća na Festivalu zimnice u Koceljevi privukli su mnoge. Na štandovima sve za sladokusce a za gurmane ljuto.
Među gostima i ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki koji kaže "Probao sam rakiju, ajvar a kupio sam kisele krastavce.
Na festivalu je sve potpuno prirodno od proizvoda do načina pripreme, a ajvar iz kuhinje Spomenke Sofranić sa ponosom nosi porodično ime.
"To je sve od paprika koje se peku i dodaju začini. Sve je prirodno i nema konzervansa", kaže Spomenka Sofranić Stanojković
Inata kao drugog srpskog brenda ovde nije bilo, ali hrane i pića je bilo u izobilju.
"Ovo je ljubavni napitak koji se pravi od 30 vrsta različitog voća a kada se pije ugođaj je koji morate da osetite" kaže Aleksandra Terzić koje je predstavila čudesni sok.
Eksperimentisale su domaćice iz Posavotamnave sa voćem i povrćem, naizgled nespojivim.
"Ovo je džem od ljutih papričica. Isprži se šećer i dodaju ljute paprike. Ukus je poseban, ljut i sladak", kaže Ljiljana Petrović
Ko nije spremao zimnicu, ovde je sigurno mogao da se obezbedi.
"Ja uvek kupujem ovde zimnicu koju prave vešte domaćice iz Posavotamnave od najlepšeg voća i povrća", kaže Marijana Isaković.
A pazarilo se, bez obzira na cene, jer se šarenilu i ukusima nije moglo odoleti:
"Sve salate su oko 150 dinara, kiseli krastavci 150 a džemovi 400 dinara" kaže Milena Pavlović.
Duž cele ulice spremao se gulaš, a 70 kuvara učestvovalo je u ovom nadmetanju, a kuvar Ljubinko Petronijević, kaže da se uvek sve pojede da su svi zadovoljni.
Ova manifestacija traje četiri godine a osnovana je sa ciljem da podstakne ekonomski i privredni razvoj opštine.
"Jedni proizvode voće, drugi finalne proizvodei na taj način podižemo kapacitete opštine. Ljudi proizvode i svi smo zadovoljni" kaže Veroljub Matić predsednik Opštine Koceljeva.
Tako će i biti, čini se, jer odavde niko nije otišao gladan... a hrana ipak košta.
TEMERIN: 14. Južnobački festival ludaje sa bogatim i zanimljivim programom – uspešno je organizovalo Društvo prijatelja bašte u Temerinu. U Prvomajskoj ulici i na pijačnom trgu sve je bilo u znaku jesenjih plodova.
Festival su otvorili Andraš Gustonj, predsednik SO Temerin i Janoš Berenji, profesor Univerzitata u Novom Sadu. Zbog dugotrajne suše, na festivalu su bile izložene samo tri džinovske bundeve. Zvanje vlasnika najteže (145,10 kg) pripalo je proizvođaču Šandoru Horvatu. Drugoplasirani su Deneš Petrik i Šandor Horvat (137,65 kg), a trećeplasirani je Florian Novak (49,65). Najduže tikve imali su Jožef Varga (185 cm), Zoltan Kiš (168) i Tibor Varga (165). U kategoriji belih bundeva istakli su se proizvođači Janoš Mesaroš (22,90 kg) Aleksandar i Katarina Sivić (22,65) i Borbala Farago (20,55). Najlepše kompozicije od bundeva i jesenjih plodova imali su Irenka Tenji, Erika Kočička, Robert Kovač i Eržebet Šetalo.
Turističko -privredna manifestacija "Kukuruz fest" , na kojoj je sve u znaku te žitarice, pa i suveniri, biće prvi put održana sutra u Ljigu, ispred platoa Srpske magaze
LJIG - Turističko -privredna manifestacija "Kukuruz fest" , na kojoj je sve u znaku te žitarice, pa i suveniri, biće prvi put održana sutra u Ljigu, ispred platoa Srpske magaze, najavila je Turistička organizacija Ljiga.
Na manifestaciji će biti predstavljeni tradicionalni proizvodi od kukuruza - proja, kačamak, purenjak, kukuruzno brašno, boza... Posetioci će imati priliku da probaju i na licu mesta vide pripremu pojedinih specijaliteta.
Namera je i da se kroz aktivan kulturno-umetnički program, pruži značajan podsticaj promovisanju sela kao i turističke ponude regiona centalne Srbije.
U prepodnevnim časovima biće organizovana predavanja na temu "Kukuruz al`na drugi način" eminentnih članova udruženja "Srpski krivak". Pored muzičkog programa i filmova, posetioci će uživati u sportskim nadmetanjima u tradicionalnim igrama, a za najmlađe tu je "Koš na travi" i takmičenje u pronalaženju izlaza iz "kukuruznog lavirinta".
Festival organizuje Srpska magaza i udruženja "Moba", u saradnji sa udruženjem "Srpski krivak", a podržavaju ga TO Ljig, Institut za kukuruz "Zemun Polje", "AS Hibridi" i Opština Ljig.
Od 12. do 14. oktobra održava se tradicionalna 49. oplenačka berba grožđa. Mnogobrojni gosti slaviće berbu grožđa, degustiraće kvalitetna vina
U Topoli se održava najvažnija manifestacija posvećena vinu
NAREDNOG vikenda Topola će biti centar Srbije, jer se u ovoj varoši održava najvažnija manifestacija posvećena vinu, 49. po redu - „Oplenačka berba“. Istog dana biće organizovan i 40. sabor narodnog stvaralaštva Srbije, kao i Međunarodni festival „Prva harmonika Srbije“. Međutim, Šumadinci ovu manifestaciju, koju poseti 150.000 ljudi, jednostavno zovu Vašar u Topoli. Tri dana, od petka do nedelje, gosti će slaviti berbu grožđa, degustirati vina i provoditi se uz muziku koju vole.
Istorijat
OD daleke 1958. godine, u Topoli se svakog oktobra održava „Oplenačka berba“. To je prilika da se kupi grožđe, sazna koje je vino najbolje, nabavi autentičan suvenir, ali i zaigra kolo, upoznaju stari zanati i srpsko nasleđe, pogleda nastup folklornih grupa, pojede dobra pljeskavica i popije dobra rakija.
Održavanje vašara, odnosno panađura, u Topoli datira još iz vremena Aleksandra Karađorđevića. O topolskom vašaru pevao je pesnik Dobrica Erić, a pre njega su narodni pevači svedočili da je to u ovom kraju najvažniji događaj u godini. I danas je moto „Oplenačke berbe“ stih „Obraše se vinogradi, dole kraj Topole“.
ČINJENICE
CENE * Topola je jedna od sedam opština Šumadijskog okruga * Oplenac je od Beograda udaljen 80 km. Starim kragujevačkim putem stiže se preko Ralje, a ukoliko se putuje autoputem Beograd-Niš, treba ići preko Mladenovca. * Ulaznica za obilazak pet objekata kompleksa staje 300 dinara. Šumadijski doček je 1.000 dinara * Sorte vina - preovlađuju prokupac, vranac i smederevka * Turistička organizacija 034/8111-72 i topolaoplenac.org.rs * Informacije o pećini Risovači - muzej-arandjelovac.org U okviru svetkovine organizuje se nekoliko međunarodnih takmičenja - u ocenjivanju vina i rakija. A ovaj kraj se još u srednjem veku pročuo po dobrom vinu. Despot Stefan Lazarević je, često dolazeći u lov u ovaj kraj, upoznao delikatni buke pavlovačkih, a danas koraćičkih vina. U doba kneza Miloša vinova loza u ataru Topole je tako obilato rađala da grožđe i vino nisu imali gde da smeste. Podrum vina kralja Petra Prvog Karađorđevića osnovan je 1903. godine, i kraljevska porodica je zaslužna što se slava oplenačkih vina proširila širom Evrope.
Nasleđe
DANAS, najbolju tradiciju venčačkih vinogradara i kraljevskih podruma nastavljaju vrhunske male vinarije. U podrumu „Aleksandrović“, po receptu glavnog podrumara porodice Karađorđević, obnovljena je proizvodnja nekih vina. Tu su i drugi oplenački podrumi, poput „Tri hrasta“, Srpske tradicije“, „Gedoševića“ ili „Grba“.
Poseta Topoli je i prilika da se upozna vredno srpsko nasleđe. Individualni posetioci treba da kupe kartu koja predstavlja ulaznicu za svih pet objekata. Mauzolej porodice Karađorđević, Crkva Svetog Đorđa je autentične i rafinirane lepote, jer se savršeno uklapa u okolinu. Izgrađena je u srpsko-vizantijskom stilu i u njoj se nalaze kopije iz 60 srpskih manastira. Ukupna površina crkvenih mozaika je 3.500 metara kvadratnih, a 40 miliona staklenih kockica urađeno je u 15.000 nijansi boja. Masivni polijelej je naopako postavljena kruna koja simbolizuje tugu za izgubljenim srpskim carstvom na Kosovu. U kripti se nalazi 20 članova dinastije.
OPLENAČKI ZALOGAJ
U OPLENAČKOM kraju uvek se dobro jede, bez obzira na to da li se kupi pljeskavica s tezge, ruča u restoranu ili kod domaćina. Dobar zalogaj valja zaliti i odličnim vinom. Uz pršutu i kajmak, čvarke i pogaču, dobro ide roze vino „varijanta“, uz prasetinu - smederevka, uz hajdučki ćevap pristaju vranac i prokupac, a svadbarski kupus se slaže i sa belim sovinjonom.
Pećina
PORED Vinogradareve i Petrove kuće, kao i Kraljevog podruma, posetioci mogu da vide i kraljevu vilu i vilu kraljice Marije u kojima i danas povremeno borave članovi Kraljevskog doma Karađorđević.
Deci je svakako najzanimljivija poseta Karađorđevom gradu, gde mogu da vide lične predmete vožda Karađorđa i top „aberdar“, kojem nedostaje desna ručka jer ju je Petar Prvi pretopio u svoje krunidbene insignije.
Pećina je stanište jedne vrste slepog miša - potkovičara, koji je, kao i sve ostale vrste slepih miševa u Evropi, ugrožen i, kao takav, zaštićen. Nedaleko se nalazi i srednjovekovni manastir Nikolje, ali i pećina Risovača, koja je spomenik prirode prve kategorije.
INFO
CENE
* Hotel „Oplenac“ (dvokrevetna soba) 3.102 dinara
* Jednodnevni izlet sa turističkim agencijama košta od 1.150 do 2.650 dinara
PREVOZ
* Agencije polaze iz Beograda u 8.00 časova, a u Topoli organizuju posetu Zadužbini Karađorđevića, pa sledi slobodno vreme na vašaru i povratak je oko 19 časova
ODMOR
* Idealno mesto za ručak je selo Orašac, kolevka srpske državnosti gde se nalazi spomenik Karađorđu, u kojem se nalazi etno-domaćinstvo „Karađorđev vajat“.
Prvi festival ajvara i zimnice održan je za vikend u Leskovcu. Pored domaćeg, zaštićenog leskovačkog ajvara, predstavljeno je još četrdesetak kiselih i slatkih proizvoda, koji su specifični za taj kraj.
Obilje boja, ukusa i mirisa. Na tridesetak nanizanih štandova u dvorištu Šop Đokićeve kuće bogata ponuda zimskih specijaliteta od paprike i paradajza. Najviše je ajvara.
Ljut, neljut, mleveni ili cepkani pravi domaći leskovački ajvar pripremljen je na tradicionalni način i, kako kaž,u udruženi proizvođači zlata vredan. Tegla košta od 450 do 500 dinara.
"Toliko je rada i truda u njega uloženo, a njegov kvalitet pokazuju boja, ukus i miris", kaže Gordana Petrović, proizvođač ajvara.
Nezamnljiv ukus i kvalitet ovog proizvoda našli su put i do probirljivih evropskih kupaca.
Jelena Antić iz preduzeća "Strela Klajić" kaže da planiraju da izvoze ajvara u Češku, Ukrajinu i Holandiju, kao i da je njihova proizvodnja u porastu.
Od ajvara su napravljene razne đakonije. Sve, kažu, kao iz bakine kuhinje.
"Spremila sam domaću pitu od pečenih paprika, rolat i leskovačku pitu ajvarušu", kaže Slavica Stefanović, proizvođač ajvara.
Na prvom festivalu zimnice pored ajvara, ljutenica, pindžur, lovačka salata, peglana paprika. Da se razgleda, proba, ali i napuni kesa.
Na štandovima privlače pažnju i slatki proizvodi. Slatko od mladih oraha retko ko pravi, džemovi od šipuraka, borovnica, šljiva, kajsija po ceni od 300 do 400 dinara.
U narednih trideset godina hrana će poskupeti čak 400 puta procenjuju stručnjaci. Regionalna privredna komora u Leskovcu šansu je videla upravo u proizvodnji hrane i mnogo rade na tome.
Na veliko iznenađenje, ali i zadovoljstvo ove godine biće proizvedeno i isporučeno tržitu 220 hiljada tegli ajvara, što je, čak sedam puta više, nego lane.
Predsednik Regionalne komore za Jablanički i Pčinjski okrug Goran Jović kaže da oni očekuju da se leskovački ajvar nađe, ne samo na tržištu Evropske unije, već u celom svetu.
Leskovac je jedini grad u Srbiji koji ima dva brenda - roštilj i ajvar, a u komori kažu da će ih biti još, jer se uveliko pripremaju da zaštite leskovačku spržu i ljutenicu.
Beograd -- Od 12. do 14. oktobra na Beogradskom sajmu se održava jubilarni 10. Dečji sajam na kome zabavu mogu naći i deca i roditelji.
Posetioci će moći da se upoznaju sa časopisima i knjigama za decu i roditelje, radio i TV programima za najmlađe, vrtićima, školama stranih jezika, horovima, dramskim grupama, sportskim i rekreativnim programima. Veliko interesovanje prethodnih godina izazvali su besplatni edukativni programi i predavanja stručnjaka iz različitih oblasti vezanih za pravilan rast i razvoj dece.
Istovrmeno je predviđen i zabavni program za decu od pesme i igre na bini, preko aktivnosti na sportskom terenu, do druženju sa Saobraćajnom policijom, Vatrogasnom brigadom i Žandermerijom. Očekuju ih i razna iznenađenja poput nagradnih igara, veštačkih stena, ogromne igraonice.
Na sajmu će se naći i štandovi "Bitke za bebe“, na kojima će posetioci moći da se informišu o velikoj humanitarnoj akciji Fonda B92 i doprinesu borbi za opremanje svih porodilišta u Srbiji opremom neophodnom za život i zdravlje beba.
Pored raznolikog programa, svi koji posete ovu manifestaciju moći da će da dobiju informacije o velikom broju dečijih brendova i usluga namenjenih kako najmlađima, tako i celoj porodici, da kupe određene proizvode po specijalnim popustima.
Dečji sajam traje od 12. do 14. oktobra, održava se u hali 3 Beogradskog sajma i ulaz je besplatan.
LOZNICA - Tradicionalna naučno-kulturna manifestacija "Cvijićevi dani" posvećena naučniku Jovanu Cvijiću biće održana 11. i 12. oktobra u njegovom rodnom gradu Loznici.
Manifestacija će početi u Galeriji Mina Karadžić u četvrtak 11. oktobra od 18 časova, dokumentarnom izložbom "Cvijićevi savremenici" autorke Biljane Radičević.
Iste večeri Srpsko geografsko društvo uručiće lozničkom Centru za kulturu "Vuk Karadžić" medalju "Jovan Cvijić", a biće predstavljena i knjiga "Jadar i Rađevina" u izdanju Službenog glasnika. Manifestacija će biti završena u petak 12. oktobra, obeležavanjem Dana Osnovne škole "Jovan Cvijić".
Organizatori "Cvijićevih dana" su Centar za kulturu "Vuk Karadžić" i Osnovna škola "Jovan Cvijić", a pokrovitelj je grad Loznica.
Jovan Cvijić (1865-1927) bio je rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije i još sedam akademija nauka kao i 16 geografskih i prirodnjačkih društava. Bio je nosilac engleske, francuske i američke medalje za naučne radove i počasni doktor Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.
„Šipurijada“, Novo Korito, 13. oktobar 2012. godine
Ovogodišnja „Šipurijada“ održava se po šesti put u selu Novo Korito, u opštini Knjaževac. Cilj ove manifestacije je očuvanje i popularizacija starih srpskih običaja, jela i kolača od šipurka. Manifestacija se održava u subotu, 13. oktobra, sa početkom u 11.00 sati.
Manifestacija promoviše proizvode od šipurka, uz mogućnost degustacije istih. Njen osnivač je Toplica Ignjatović, rodom iz sela Novo Korito, koji dugi niz godina živi u Sloveniji.
Povodom ove manifestacije otvoren je likovni i literalni konkurs na temu šipurka za učenike osnovnih škola, a biraće se i najveći i najlepši šipak, najbolji pekmez, najoriginalniji recept i najlepše uređena tezga.
„Festival bundeve 2012“, Surčin, 13. i 14. oktobar 2012. godine
Treća po redu turističko-kulturna manifestacija „Festival bundeve 2012“ održava se na teritoriji Opštine Surčin tokom vikenda 13. i 14. oktobra 2012. godine od 12.00 do 18.00 časova na terenima salaša Stremen, u organizaciji Konjičkog kluba Stremen, Salaša Stremen i udruženja za očuvanje tradicije i prirode „Etno Eko Tim“ iz Pančeva.
Ove godine pored kreativnih radionica za decu u pravljenju slika sa motivima bundeve, organizatori najavljuju modnu reviju od maski na temu „Šarmantna bundeva sa ruba Srema“.
„Festival bundeve“ je jedinstvena manifestacija koja omogućava stanovnicima gradske urbane zone da nedaleko od grada uživaju u prirodi autohtonog sremačkog ambijenta, kao i lepoti bavljenja plemenitim životinjama konjima, odnosno uživanju u tradicionalnim veštinama kao što su spravljanje pekmeza od bundeve.
Prodajna izložba rukotvoraca iz Etno kuće Stajkov iz Boljevaca, propratni je program ove jedinstvene manifestacije.
Festival duvan čvaraka u Valjevu, 13. oktobar 2012. godine
U Valjevu će u subotu 13. oktobra, biti održan 7. po redu Festival duvan čvaraka. Prvi ovakav festival održan je 2006. godine u Valjevu. Inicijator i organizator je valjevski mesar Slaven Batočanin, koji je u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine dobio sertifikat u kom je upisan kao vlasnik žiga, odnosno brenda duvan čvaraka.
Manifestacija koja je posvećena brendu valjevskog kraja, svake godine okuplja veliki broj posetilaca, od kojih mnogi imaju priliku da po prvi put vide kako se spremaju čvarci po recepturi staroj dvesta godina, ali i da degustiraju ovaj jedinstveni proizvod koji je izum valjevskih mesara i koji se nigde na planeti ne priprema na ovakav način.Tajna dobrih duvan čvaraka je u njihovom dugotrajnom kuvanju, posle kog se prže, a potom cede kroz lanenu tkaninu.
I ove godine u takmičarskom delu festivala za pravljenje najboljeg čvaraka , koji će se održati na keju reke Kolubare, očekuje se veliki broj učesnika. Izložbeno-prodajni deo festivala biće održan na Platou Centra za kulturu, gde se, takođe, očekuje veliki broj izlagača različitih proizvoda : meda, rakije, vina, zimnice,mesare, suvenira, sušenog voća, rukotvorina od drveta.
Ovom prilikom organizovan je i bogat muzički program. U podne će organizatori poželeti dobrodošlicu učesnicima i publici, nakon čega počinje koncert narodnog orkestra „Abrašević“ i grupe pevača, sa solistom Dragicom Popović. Potom sledi nastup folklornog ansambla „Đerdan“, a za kraj koncert Tamburaškog orkestra iz Sremske Mitrovice.
U 15.00 časova stručni žiri proglašava pobednika, dodeljuje diplome i pehare.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 263 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
_620x0.jpg)
