"Sremska kobasicijada" i "Festival domaće kobasice, kulena i slanine" biće održani ovog vikenda u Šidu i Bačkoj Palanci
Takmičenja majstora kobasice u Šidu i Bačkoj Palanci, foto: Tanjug
ŠID, BAČKA PALANKA - Gastronomske manifestacije "Sremska kobasicijada" i "Festival domaće kobasice, kulena i slanine" biće održane ovog vikenda u Šidu i Bačkoj Palanci.
"Sremska kobasicijada", 16. po redu, biće održana danas i sutra u sportskoj hali u Šidu.
Očekuje se učešće majstora kobasice iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a u takmičarskom delu ove godine prijavljeno je šest ekipa za obradu svinja i oko 20 ekipa za takmičenja u pravljenju i brzom jedenju kobasica, rekao je predsednik organizacionog odbora ove manifestacije Stanislav Đerčan.
Festival domaćih kobasica, kulena i slanine, 52 po redu, biće održan sutra u Polojskoj šumi kod Bačke Palanke, najavio je predsednik ovog festivala Miroslav Popin.
Skup takmičara i gostiju predviđen je u ranim jutarnjim satima ispred kafane "Lipa" gde će se konzumirati kuvana rakija i pripremiti za odlazak u Polojsku šumu na takmičenje, rekao je Popin.
Prema njegovim rečima u šumi će na založenoj logorskoj vatri svako peći svoje kobasice i slaninu, takmičari će predati uzorke na ocenjivanje, a oko podneva je predviđeno proglašenje pobednika i dodela nagrada.
Međunarodni sajam vina "Beovajn 2013." biće održan na Beogradskom sajmu od 21. do 24. februara, najavili su organizatori
BEOGRAD - Međunarodni sajam vina i opreme za vinarstvo i vinogradarstvo "Beovajn 2013." biće održan na Beogradskom sajmu od 21. do 24. februara, najavili su organizatori.
Ovogodišnji Sajam vina održva se istovremeno kada i Sajam turizma, a ove godine će akcenat biti na promociji vinskog turizma i Puteva vina, pri čemu će izlagači imati priliku da prikažu svoje vinarije, kao atraktivna tirstička odredišta.
Na sajmu u Hali dva Beogradskog sajma, očekuje se više od 140 izlagača, od kojih 50 iz inostranstva. Prisustvo najuglednijih vinara i vinarija govore o značaju Sajma vina u Beogradu, ne samo u Srbiji, već i regionu.
Pored Srbije, na ovogodšnjem sajmu učestvuju i proizvođači vina iz Italije, Austrije, Francuske, Španije, Grčke, Švedske, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Rumunije.
Državni sekretar za turizam Goran Petković ocenio je da se broj izlagača na tom sajmu svake godine povećava, što govori o povećanju interesovanja izlagača, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.
On je podsetio da je Srbija uspela da obeleži turističkom signalizacijom 10 vinskih puteva i ucrta ih na karte "Puteva vina Srbije".
Ove godine po prvi put će se vinarima pridružiti i proizvođači rakija, rekao je Petković i izrazio uverenje da ćemo mi sledeće godine biti u prilici da promovišemo i rakijske ture.
Šef grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić istakao je da je izvoz srpskog vina u EU lane povećan, ali da je uglavnom u pitanju vino nižeg kvaliteta i iz masovne proizvodnje, po ceni od 0,5 evrocenti, a naš je cilj da litar bude tri evra.
On je naveo da Ministarstvo poljoprivrede radi na izradi Nacrta pravilnika o subvencijama za vinarsku proizvodnju.
Organizatori manifestacije su Udržeženje vinara i vinogradara Srbije i "Spsko vino". Sajam će biti održan istovremeno sa sajmovima turizma, hotelijerstva i ugostiteljske opreme HORECA, kao i sajmom suvenira "Posetite Srbiju".
Promocija 29. Turijske kobasicijade, koja je na programu 22, 23. i 24 februara u Turiji kod Srbobrana, održana je juče u Dunavskoj ulici u Novom Sadu i privukla je veliku pažnju Novosađana.
Glavni organizator Turijske kobasicijade Miroslav Medurić Čika, na novosadskoj promociji te manifestacije rekao je da je procena da će Turijsku kobasicijadu ove godine u tri dana posetiti više od 70.000 gostiju.
"Ove godine nam dolazi komisija iz Ginisove knjige rekorda kako bi potvrdila da imamo najveću kobasicu na svetu čija će dužina biti 2.029 metara, a težina 2.300 kilograma", rekao je Medurić, dodajući da će ta džinovska kobasica početi da se pravi u sredu posle podne.
Prema Medurićevim rečima, ta kobasica će, posle merenja, biti prodata, a neće se prodavati na kilogram, već na dužni metar. Novosađani su u velikom broju danas posetili štand Turijske kobasicijade gde su mogli da pazare nadaleko čuvene turijske kobasice. Sušene su prodavane po 750 dinara za kilogram, kilogram svežih je koštao 500, a cena roštiljskih kobasica je bila 150 dinara za kilogram.
U galeriji Zavičajnog muzeja u Knjaževcu održano je 22. "Veče otvorenog srca", manifestacija posvećena ljubavi i vinu i umetnosti. Na tradicionalnoj likovnoj izložbi koja se priređuje u okviru "Večeri otvorenog srca" učestvovali su autori iz Knjaževca, Niša i Beograda.
Veliko interesovanje knjaževčana i prepuna galerija Zavičajnog muzeja još jednom su potvrdili da je "Veče otvorenog srca" preraslo u jednu od najznačajnihih manifestacija u oblasti kulture i umetnosti u gradu.
Na tradicionalnoj likovnoj izložbi koja se priređuje u okviru "Večeri otvorenog srca" učestvovali su autori iz Knjaževca, Niša i Beograda, a u muzičkom delu programa nastupio je duo "Stringendo", violinistkinja Snežana Ivković i gitarista Mladen Milojković.
Bane Stojanović, skulptor i dugogodišnji učesnik manifestacije kaže da je srećan što se tradicija nastavlja na najbolji mogući način.
"Raduje me to što je svake godine sve više učesnika, naročito onih najmlađih. Mi stariji smo tu da im pomognemo u druženju i negovanju tradicije održavanja ove lepe smotre ljubavi i umetnosti", kaže on.
Gost 22. "Večeri otvorenog srca, galerista i publicista Momčilo Moša Todorović, dobitnik Vukove nagrade za 2012. godinu, govoreći o ljubavi rekao je da je ljubav, zajedno sa verom, nadom i mudrošću ovaploćenje svega uzvišenog u čoveku.
"Preporučujem svima da u svemu čime se bave utkaju pre svega dovoljno iskrene ljubavi. To posebno važi za umetnost koja je nerazdvojiva od ljubavi. Ako se, umesto ljubavlju, rukovodimo interesima onda smo osuđeni na propadanje u svakom smislu", kaže Todorović.
Ne skrivajući ponos što je "Veče otvorenog srca" postalo tradicija, Milena Milošević Mićić, kustoskinja Zavičajnog muzeja, kaže da manifestacija uspešno spaja različite vidove umetnosti i predstavlja svojevrsnu priliku da stvaraoci predstave svoje najnovije radove.
"Ove godine naša izložba beleži najveći broj izlagača otkako manifestacija postoji. Učestvuje četrdesetsedmoro stvaralaca, slikara, vajara, grafičara, što akademski obrazovanih, što samo ljubitelja umetnosti, odnosno amatera. Posebno nam je drago što se sve više mladih ljudi uključuje i što su osim tradicionalnih disciplina sve prisutnija umetnička izražavanja u novim medijima i tehnologijama", kaže ona.
Prvo "Veče otvorenog srca", održano je 1991. godine, na inicijativu grupe srednjoškolaca i studenata. Zavičajni muzej podržao je njihovu ideju, obezbedio prostor za održavanje u Galeriji muzeja u kući Alekse Ace stanovnika i kasnije preuzeo organizovanje manifestacije.
U skladu sa tradicijom i u saradnji sa udruženjem knjaževačkih proizvođača vina, za posetioce 22. "Večeri otvorenog srca" priređena je degustacija vina knjaževačkog kraja.
Počinje Kobasicijada! Osim onih koji kobasice prave, i onih koji ih jedu, u Turiju stižu i zvanični predstavnici Ginisove knjige rekorda.
U Turiji danas počinje 29. kobasicijada na kojoj će se okupiti više od 100 izlagača mesnih prerađevina, vina, rakije i ostalih proizvoda, saopštila je danas Opština Srbobran.
Kako se navodi, svečano otvaranje biće održano u subotu, 23. februara u podne, a petnaest minuta kasnije zvanični predstavnici Ginisove knjige rekorda izmeriće i verifikovati najveću kobasicu na svetu.
Naglašava se da su turinski majstori ove godine napravili kobasicu dugu 2.029 metara i tešku oko 2,3 tone i ona će nakon merenja, biti namenjena posetiocima i prodavaće se "na metar".
U saopštenju se dodaje da je turinska Kobasicijada jedna od najznačajnihih turističko-ugostiteljskih manifestacija u Vojvodini i Srbiji.
PANČEVO, 28. februar 2013. (TV Pančevo) – Danas je počela 26. Slaninijada u Kačarevu. Mirko Jaćimović iz Kačareva i Mesara ,,Burjan“ iz Pančeva pobednici su ovogodišnje Slaninijade. Dobar kvalitet slanine, za sada ne snižene cene, dobra ponuda i poseta prve su karakteristike ovogodišnje smotre slanine u „najmasnijem sel“ na kugli zemaljskoj. ShareThis Najveći banatski vašar, kačarevačka Slaninijada, veći od onog u Debeljači , ali veći i od vršačkog Grožđenbala i pančevačkog Karnevala, traje četiri dana, od 28. februara do 3. marta. Svake godine u Kačarevo se na Vašar slanine slije nekoliko desetina hiljada posetilaca. Nekada zamišljena kao privredno turistička-manifestacija, danas je samo veći vašar, koji posećuju kupci slanine, mesa i mesnih prerađevina. - Ove godine je ponuda izvanredna, van očekivanja. Mi smo još pre 15 dana bili popunjeni. Ogroman je broj izlagača, mnoge smo vratili, nismo imali mesta za izlaganje njihove robe, rekao je Milan Ajder, član Odbora Slaninijade. Već godinama Mesara Plavi Dunav i Mesare Burjan su višegodišnji pobednici Slaninijade. Na štandu Plavog Dunava mogu se kupiti razni banatski specijaliteti. U konkurenciji industrijske slanine ove godine najbolja je slanina Mesare Burjan. - Kao prošlogodišnji pobednik ove svetske Slaninijade, ove godine nudimo slaninu, pančetu, dimljena rebra, kraški vrat, kraško meso, ribu, po znatno jeftinijim cenama nego prošle godine. Nadamo se da će pošto je kvalitet odličan, naglasila je Vesna Ereš, Mesara Plavi Dunav. - Kvalitet kao i uvek na prvom mestu. Nudimo proizvode širokog asortimana. Cene su primamljive, 10 posto danas, a za vikend očekujemo malo veće akcije, tj. niže cene, rekla je Marija Đuričić, Mesara ,,Burjan“. - Red, rad i disdciplana u klanici, saradnja s Institutom, redovna kontrola, dobra higijena,hasap, pre svega. Nadam se da to dovodi do dobrog kvaliteta rebe, rekla je Vesna Ereš, Mesara Plavi Dunav. Kvalitet slanine ove godine bio je izuzetno dobar. - Mogu reći da je kvalitet, kao i prethodih godina, izuzetno dobar. Komisija nema lak zadatak. Zaista smo bili svedoci obilja mirisa i ukusa koji se ogleda u različitoj pripremislanine, kao i od različite sorte svinje od koje potiče. Sve to možete videti kada probate 140 uzoraka slanine, kao što smo mi sad imali priliku. Tada možete da shvatite filozofiju pristupa samom pripremanju slanine, koju smo mi sada shvatili, istakao je Dragan Romić, član Komisije za kvalitet. U pojedinačnoj konkurenciji 140 takmičara prvo mesto za proizvedenu slaninu pripalo je Mirku Jaćimoviću, drugo Slavku Vuliću, a treće Zoranu Đuriću. Sva trojica su Kačarevci. - Najbolja slanina se pravi. Mnogo mi znači ovo priznanje. Prvi put u životu sam tako nešto dobio, rekao je Mirko Jaćimović, pobednik Slaninijade. Ranijih godina osnovna zamerka posetilaca su cene koje su često bile veće od onih u kasapnicama. Kakva je situacija danas, kada se duvan čvarci prodaju po 1. 400 dinara za kilogram, a obični čvarci su dostigli cenu od 800 dinara. - Ovde je mast 300 din kg, a u Smederevu 220. Suve koske u Smederevu 200, a ovde 400, nego hajde da nešto uzmemo kada smo već došli, rekla je jedna gošća Slaninijade. - Odnos cene i kvaliteta j eovoljan. Umerene au cene, rekao je posetilac Slaninijade. - Ne mogu da kažem ni da su jake, ni slabe cene, imajući u vidu trud, rad, negu životinje, ovakvo izlaganje, a sigurni smo i da je naš proizvođač to radio od srca. Za svakoga ima po nešto, naglasila je drga gospođa.
Ovogodišnja 26. Slaninijada je počela i traje do 3. marta. Ukoliko odete na Slaninijadu, u Kačarevu nemojte očekivati niže cene, ali možete videti razne proizvode blizu 20 mesoprerađivačkih kuća i nekoliko desetina kačarevačkih i drugih domaćina.
Blizu četrdeset udruženja žena iz Srema, po deveti put priredilo je u Sportskoj hali u Rumi izložbu tradicionalnih kolača
RUMA - Blizu četrdeset udruženja žena iz Srema, po deveti put priredilo je u Sportskoj hali u Rumi izložbu tradicionalnih kolača, sa željom da za budućnost sačuva deo tradicije. Vredne ženske ruke umesile su i izložile preko sto vrsta kolača, slanih i slatkih, ali i slavske kolače, koji predstavljaju remek-dela od testa.
Organizatori velike priredbe, koja se održava krajem februara, kad prođu sve slave i praznici, prezadovoljni su jer je Sportska hala u Rumi bila gotovo tesna da primi sve izlagače.
- "I kad prođu slave, ostaju kolači" je jedinstvena manifestacija ove vrste i ovde već devet godina dolaze žene iz svih krajeva Srema i cele Vojvodine da prikažu svoje umeće, da pokažu da ne zaboravljaju tradiciju kraja - kaže Petar Dimitrijević, organizator manifestacije.
Sunce koje je izmilelo posle veoma hladnog jutra, izmamilo je veliki broj posetilaca, pa je zabeležena i rekordna poseta gostiju-degustatora. Tu se kupovalo, razmenjivali su se recepti, saveti.
- Prvi put sam ovde, i mogu reći da sam oduševljena. Mnogi kolači su me podsetili na moju baku, koja ih je nekada spremala, to me je vratilo u detinjstvo - kaže Jasmina Stamenić koja je došla iz Novog Sada.
Tu su bile Šiđanke, Pećinčanke, Pavlovčanke... koje su donele svoje postavke, pređice, tapiserije, ćilime, razne ručne radove, da bi dočarale ambijent krajeva iz kojih dolaze.
Udruženje žena "Desanka Maksimović" iz Šašinaca, učestvuje na manifestaciji od samog osnivanja i već imaju pregršt nagrada, ali ni ove godine ne bi škodila pokoja.
POBEDNICI
Manifestacija ima i takmičarski deo, a ove godine nagrada za najbolju etno-postavku pripala je Udruženju žena "Desanka Maksimović" iz Šašinaca. Najbolji slavski kolač imalo je Udruženje žena "Divna art" iz Pavlovaca, slatki kolač "iz nedara Fruške gore" Neradin i slani kolač "sremice" iz Morovića.
U ekipi iz sela Deč je i Jovica Nikolić.
- Pekar sam, spremam najbolje slavske kolače, ali znam umesiti i druge. Salčiće sremske, prste da poližeš! Pa, kolač na kukuruzovini, bakin kolač, zato sam i upao u ovu žensku ekipu - priča Jovica.
Žene iz Kupinova iznele su preko 50 vrsta kolača, slatkih, slanih, pita...
- Družimo se i svaki put ovde saznamo neki već zaboravljen recept za domaći kolač. Znate, tradicija se ne može baš tako odbaciti, to su naši koreni, nekad su dobre domaćice - majstori za kolače, bile cenjene i poštovane, od njih se učilo. Danas pokušavamo i uspevamo da taj slatki deo naše stare kuhinje ne ode u zaborav i u tome, evo vidi se po stolovima, uspevamo. Nisu više recepti za stare kolače tajna, razmenjujemo ih, da i na taj način obogatimo trpezu i što više zainteresujemo mlađe žene - objašnjava Gordana Dimitrijević.
Kolači "svih fela", kako vole da kažu Sremice, nisu iz sportske hale u Rumi vraćeni kućama. Posetioci su probali kolače od stola do stola, a mnogi su uz to imali priliku da degustiraju roze i crno vino.
Ovogodišnja književna manifestacija - 47. "Borina nedelja" biće održana u Vranju od 23. do 29. marta
VRANJE - Ovogodišnja književna manifestacija - 47. "Borina nedelja" biće održana u Vranju od 23. do 29. marta, najavio je danas gradonačelnik Zoran Antić, istakavši da je grad glavni pokrovitelj i finansijer.
Istakavši da će ove godine, za razliku od prethodne dve godine, biti organizovana jedna manifestacija, on je kazao da "Borina nedelja" zaslužuje da bude partnerski organizovana sa Književnom zajednicom "Borisav Stanković".
Na čelu Odbora za realizaciju manifestacije biće predsednik lokalne Skupštine Dejan Tričković, dok će članica Gradskog veća za kulturu Maja Ristič biti koordinator svih dešavanja, rekao je Antić na konferenciji za novinare.
On je kazao da je iz gradskog budžeta za manifestaciju predviđeno milion dinara, dodavši da će ona verovatno koštati manje, zbog mera štednje koje su uvedene u svim sektorima lokalne samouprave.
Programski rukovodilac "Borine nedelje" biće urednik Književne zajednice Miroslav Cera Mihailović, a u žiriju za dodelu nagrade su Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Goran Maksimović, kao i jedan predstavnik lokalne samouprave.
Kada je o ovogodišnjem programu reč, prema rečima Mihailovića, vodiće se računa da se obuhvate neki značajni jubileji.
"Ove godine navršava se 200 godina od rođenja Njegoša, 110 od rođenja Miloša Crnjanskog, 20 godina od smrti Desanke Maksimović, što će sigurno uticati na koncepciju manifestacije", kazao je on.
Uz to, kako je rekao urednik Književne zajednice, jedno veče će biti posvećeno i vranjskim književnim stvaraocima.
BEOGRAD - Manifestacija "Sajam vina" biće održana 14. i 15. marta u hotelu Petrus u Paraćinu, saopštila je Turistička organizacija Srbije.
Opština Paraćin i Turistička organizacija opštine Paraćin organizuju vinsku svetkovinu "Dani vina" koja se u opštini Paraćin organizuje po 13. put. Ova vinska svetkovina traje više od 20 dana i u sebi sadrži niz manifestacija posvećenih vinu, vinskoj kulturi i izvornom stvaralaštvu. Od ove godine, sastavni deo manifestacije biće i "Sajam vina”, koji je zamišljen kao prodajna izložba, a gde će izlagači moći da prikažu svoje proizvode i ujedno i da ih prodaju zainteresovanim posetiocima. Prostor za "Sajam vina” biće organizovan u dve spojene sale u hotelu "Petrus", gde je predviđeno da se postavi oko 25 izlagačkih štandova. Pored vinara na nekoliko štandova biće predstavljeni i lokalni proizvođači rakije, distributeri ambalaže, kao i ugostitelji koji će prezentovati lokalne kulinarske specijalitete. Za vreme trajanja sajma predviđen je zanimljiv kulturno-umetnički program. Iznajmljivanje izlagačkog prostora je besplatno, a prednost će imati vinari koji su se prvi prijavili, navedeno je u saopštenju. (Tanjug)
Međunarodni sajam hortikulture, sa izložbama lekovitog bilja "Darovi prirode", i parkovskih i baštenskih mašina "MotoPlantExpo", biće održan od 4. do 7. aprila na Beogradskom sajmu.
Više od 100 izlagača iz raznih oblasti hortikulture - voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, proizvodnje sadnica i semenskog materijala, uzgoja i održavanje zelenih površina, pejzažne arhitekture najavilo je učešće.
Izložba "Darovi prirode" ponudiće čajeve i meleme, lekovito i aromatično bilje, med i preparate od meda, gljive i šumske plodove, fitokozmetičke i fitofarmakološke preparate.
U sklopu pratećeg programa, posetioci će moći da prisustvuju brojnim edukativnim, izložbenim i takmičarskim aktivnostima.
Prvog dana sajma će predsednik Kraljevskog udruženja ljubitelja ruža Srbije i svetski autoritet u gajenju i očuvanju starih vrsta, Radoslav Petrović, održati predavanje o kolekciji antičkih ruža na tlu Srbije. Slede prezentacije, takmičenja i predavanja o cvetnim aranžmanima, ikebani, bonsaiju, malim gradskim baštama, "čudotvornoj" biljci aroniji, magičnom mineralu zeolitu ...
Pokrovitelj sajma je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, koje će na vlastitom štandu, predstaviti brojne izlagače.
Sajam će se održavati u halama tri i 3a Beogradskog sajma, a za posetioce će biti otvoren od 10 do 19 sati. Pojedinačne ulaznice koštaće 150 dinara, grupne 100, a sajamski parking 100 dinara na sat.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 171 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
