|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
U krugu fabrike "Beneton" u Nišu nađeno sedam grobnica iz 1500. godine
Niški arheolozi pronašli su do sada sedam grobnica u 15 zidanih konstrukcija za koje se pretpostavlja da datiraju u periodu od 1500. do 1600. godine, u krugu fabrike tekstila "Beneton", bivši "Niteks" u Nišu.
Arheolog niškog Zavoda za zaštitu spomenika Toni Čerkov, rukovodilac ovih istraživanja, kaže da je očigledno da se radi o delu ogromne nekropole u Jagodinmali jer su pronađene grobnice u nizu.
- Prilikom kopanja temelja za nove zgrade u "Benetonu" radnici su došli do 10 zidanih konstrukcija, potpuno očuvanih. Tu su prestali radovi i počeli smo mi da istražujemo. Sad smo već pronašli 15 zidanih konstrukcija, u kojima su poređane grobnice. Arheološke radove smo počeli 7. jula, a najmanje bi trebalo da traju do 31. jula - objašnjava Čerškov.
Čelnici "Benetona" u Srbiji nisu dozvolili novinarskim ekipama da snime arheološka iskopavanja u krugu njihove fabrike u Nišu, uz obrazloženje da će kad se završe radovi otvoriti kapije i javnosti pokazati sve što je pronađeno.
Na terenu trenutno vredno radi i dr Gordana Jeremić iz Arheološkog instituta, koja sa Čerškovim rukovodi ovim istraživanjem, kao i još sedam arheologa i tim od četvoro arhitekata.
- Grobnice su plitke, nalaze se na manje od pola metra dubine. Zanimljivo je da su sve grobnice u nizu. Pronašli smo i jedan zanimljiv konstrukcijski nalaz grobnice, ali to tek treba da ispitamo. Iako ove grobnice nisu nešto epohalno, nadam se da će komisija koja će izaći da proceni vrednost ovih nalaza pronaći pravo rešenje za njihovu zaštitu. Arheolozi samo istražuju, a neko drugi odlučuje koja je dalja sudbina naših nalaza - objašnjava Ćerškov.
Pre dve godine stotinak metara zapadno od te lokacije otkriveno je nekoliko grobnica prilikom izgradnje ulice koja spaja novi most i Knjaževačku ulicu. U Jagodinmali je zbog izgradnje ulica uništeno dosta važnih istorijskih spomenika. studiob
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Viminacijum: Otkrivena zelena karta za stari Rim
U Viminacijumu otkrivena nova dragocenost „legionarska diploma“ na bronzanoj ploči. Vlasnik dokumenta veteran koji je u vojnoj službi proveo 25 godina
NOVU dragocenost, deo „legionarske diplome“ iskopali su arheolozi iz crnice njiva starog Kostolca koje pokrivaju ostatke Viminacijuma, prestonice rimske provincije Gornje Mezije, koja se prostirala na teritoriji današnje Srbije. Reč je o bronzanoj ploči - ličnoj karti - koju su legionari „peregrini“ rođeni izvan Italije dobijali posle 25 godina vojničke službe i njome sticali za sebe i svoje potomke sva prava rimskog građanina.
Arheolozi kažu da je reč o fantastičnom otkriću jer je od nekoliko stotina hiljada ovakvih diploma do sada u svetu pronađeno samo nekoliko stotina primeraka rimskih „zelenih karti“. Vrednost ovakvog nalaza je ogromna za nauku jer daje precizne podatke o vlasniku dokumenta i vremenu kome je živeo. Naime, na diplomi je pre svih drugih ispisano ime aktuelnog rimskog imperatora koji veteranu daruje građanski status, zatim ime i poreklo vlasnika i njegovih roditelja, supruge i njenih roditelja, dece, legije u kojoj je služio, oficira koji su mu zapovedali.
- Od malog broja rimskih vojničkih diploma najveći broj je pronađen upravo na našem prostoru, oko Viminacijuma i Sirmijuma - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum. - Ova koju smo upravo otkrili potiče verovatno iz prvog veka i još je jedan dokaz da su najbolje legije regrutovane sa prostora današnje Srbije. U tom svetlu treba posmatrati i mit da je rimsko božanstvo rata Mars rođen negde između Mezije i Trakije. To je najverovatnije nastavak mnogo starijeg kulta s ovih prostora.
VREDNI KOMADIĆI ZLATA
RIMSKE vojne diplome su veoma cenjene i na crnom tržištu jer muzeji daju prava bogatstva da bi se domogli makar i komadića, pa ih krijumčari često seku i prodaju u delovim. Centralna kartoteka diploma u Rimu nikada nije preonađena i protpostavlja se da su one u kasnijim vremenima pretopljene.
Rimska vojnička diploma nije se lako sticala, naglašava sagovornik „Novosti“ i podseća da je za njeno dobijanje bio potrebno ratovati i preživeti tokom 25 dugih godina tokom kojih su legije premeštane po teritoriji cele imperije, od Afrike do Britanije. Jedna primerak ovog važnog dokumenata „otkucanog“ na dve bronzane ploče i overen pečatima sedam svedoka čuvan je u centralnom arhivu hrama Jupitera u Rimu, a drugi je kao najveće blago čuvao veteran, a zatim njegova porodica.
- Legionar je diplomom dobijao građansko pravo, što mu je garantovalo bolji položaj pred sudom i smanjenje poreza, mogućnost da ozakoni brak, a svi njegovi potomci su postajali rimski građani - obajšnjava prof. dr Korać. - Takođe, veteran je dobijao i imanje, baš kao ono na kome smo pronašli ovu dragocenu diplomu. Ono je bilo veoma veliko i nalazilo se izvan gradskih zidina, a površina vile rustike u kojoj je naš veteran živeo bila je, prema preliminarnim rezultatima iskopavanja, veća od 600 kvadratnih metara.
Vojničke diplome su izdavane u mnogo manjem broju posle ukaza imperatora Karakale, koji je krunisan upravo u Viminacijumu, jer je ovaj vladar dao građansko pravo svim stanovnicima s teritorije tadašnjeg carstva. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U Nišu pronađena 31 ranohrišćanska grobnica Posle dve sedmice od počteka arheoloških radova na potezu nekadašnjeg Niteksa, u Nišu javnosti je prezentovano šta se to vekovima krilo ispod pogona nekadašnjeg tekstilnog giganta sa juga Srbije. 
- Ova iskopavanja predstavljaju za sada najveća arheološka istraživanja na prostoru ranohrišcanske nekropole u Jagodin-mali. Pronalazak grobnica za nas je više nego očekivan, ali nas iznenađuje izuzetna grupisanost grobnih celina, njihov veliki broj na maloj površini, raznolokost i kvalitet grobnih konstrukcija, broj izvršenih sahrana i znacaj grobnih priloga - izjavio je vođa tima Toni Čerškov.
Prema njegovim rečima, pronađene grobnice svrstavaju se u red najznačajnijih spomenika ranohrišcanskog perioda i po značaju se mogu porediti sa nalazima na nekropolama velikih gradskih centara Pečuja, Solina kod Splita, Sofije i Soluna.
Način na koji su grobnice zidane i mnoštvo predmeta od stakla, keramike, čak i delovi platna koje je verovatno imalo svrhu pokrova ukazuju da se radi o grobnicama u koje su sahranjivani bogati građani koji su na ovim prostorima živeli izmedju IV i VI veka nove ere.
Svaka od zidanih grobnica ima na zapadnoj strani nišu u kojoj je smešten takozvani žižak, preteča kandila i lakrimarijum, posuda za sakupljanje suza.
U otkrivenim grobnicama nema predmeta od zlata ili nekih drugih plemenitih metala jer su sve sem jedne opljačkane, predpostavlja se još u antičko doba.
Kao poseban raritet Čerškov navodi otkriće pojasa izrađenog od kože sa bogatim bronzanim aplikacijama koji je pronađen uz lobanju u jednoj od grobnica. Za sada ovaj nalaz nije dostupan javnosti, smešten je u frižideru, a nakon obavljene reparacije i konzervacije verovatno će se naći u nekoj od muzejskih postavki.
Naravno, ono što je najviše interesovalo novinarske ekipe je dalja sudbina ovog nalazišta. Još, međutim, za sada nema preciznih informacija o tome.
Dr Gordana Jeremic iz Arheološkog instituta koja je član ovog velikog tima u Nišu kaže da ce tročlana komisija sastavljen od najeminentnijih srpskih arheologa u roku od 10-15 dana dati svoje mišljenje o tome kako valorizovati nalazište i predložiti šta dalje sa njim.
Ono što je za sada izvesno je da će istraživanje trajati do kraja ovog meseca, pa je vrlo izvesno da ce biti i novootkrivenih grobnica i pokretnih nalaza.
Čerškov kaže da ima vrlo ozbiljnih indicija da se ranohrišcanske grobnice u ovom delu Niša protežu na površini od čitava dva kvadratna kilometra,a da su mnoge uništene izgradnjom brojnih objekata društvenog značaja ali i privatnim kučama, lokalima i poslovnim prostorom.
Privredno društvo Beneton Srbija na čijem se prostoru nalazi lokalitet, "odrešilo je kesu", i radove na arheološkim istraživanjima do sada finansiralo sa svojih tri miliona dinara.Studio B
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Kostolac: Kiša otkrila fosil džinovskog jelena
Provala oblaka nad Kostolcem otkrila fosil džinovskog jelena iz poslednjeg ledenog doba. Nađeni mamutska kljova od 3,85 metara i jelenski zubi dugi pet centimetara
NEZAPAMĆENI pljusak koji se sručio u noći između utorka i srede na Stari Kostolac otkrio je nove fosile na groblju mamuta na brdu Nosak. To je nova zagonetka za stručnjake Arheološkog instituta SANU i holandske paleozoologe iz Lajdena, koji su se ovih dana priključili istraživanjima. Iz nanosa lesa na površinu je izbila još jedna ogromna kljova runastog mamuta duga 3,85 metara, ali i ostaci džinovskog jelena, koji je imao raspon rogova veći od četiri metra.
Holandski stručnjaci su prepoznali fosilizovane ostatke jelenske glave koji su se nalazili ispod mamutskih kostiju, a to po mišljenju arheologa, upućuje na neku munjevitu prirodnu katastrofu koja je ove divove sahranila u brdu lesa tokom poslednjeg ledenog doba.
- Ponavlja se priča koja je viđena kod mamutice Vike, kraj čijeg smo fosila u površinskom kopu Drmno takođe pronašli ostatke jelena, ali stepskog, koji je živeo u njeno doba - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum.
MILjOKAZ NA KORIDORU 10
NA trasi Koridora 10 u mestu Šuplja stena u blizini belopalanačkog sela Crvena reka, arheolozi Zoran Mitić i Katarina Lazarević otkrili su miljokaz - čitač kilometara, koji datira sa početka trećeg veka nove ere. Kameni stub iz rimskog doba visok je 2,4 metra, dobro je očuvan, a stručnjaci niškog Zavoda za zaštitu spomenika preveli su natpis koji označava 22. milju što je udaljenost ovog lokaliteta od Niša, rimskog Naisusa.
- Vika i njen jelen živeli su u Kostolcu pre najmanje milion godina, kad je ovde vladala vrela sutropska klime. Fosili na brdu Nosak pripadaju runastom mamutu i njegovom savremeniku džinovskom jelenu, koji su živeli mnogo kasnije, u subpolarnim uslovima hladne tundre.
Sagovornik „Novosti“ ističe da pronalazak fosila mamuta i jelena koji su živeli na istom mestu u razmaku od najmanje nekoliko stotina hiljada godina dokazuje pretpostavku da je naš prostor oaza u kojoj život opstaje i kad u drugim delovima sveta nestaje.
- Velika Vika i njen drugar jelen živeli i stradali su, najverovatnije u megapoplavi pra-Morave u vreloj kostolačkoj savani sa bujnom i visokom travom - kaže prof. Korać. - Gotovo na istom mestu, oko milion godina kasnije, žive i stradaju njihovi daleki rođaci koji su za to vreme evoluirali i prilagodili se klimatskim promenama koje su pretvorile ovaj kraj u hladnu tundru. Suštinska važnost ovih otkrića jeste da se na našim prostorima nit života nikada nije prekidala. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U Viminacijumu pronađena urna iz drugog milenijuma pre nove ere Prilikom jedne od redovnih inspekcija na površinskom kopu Drmno, na lokalitetu “Nad Klepečkom”, otkriven je grob sa keramičkom urnom na postolju od istog materijala, koja je zatvorena zdelom.  Direktor arheološkog projekta Viminacijum Miomir Korać rekao je Tanjugu da grob i urna datiraju iz razvijenog bronzanog doba, odnosno iz perioda druge polovine drugog milenijuma pre nove ere.
Pražnjenjem urne u njoj je otkrivena i jedna keramička šolja. Korać je objasnio da je urna, koja potiče iz takozvane dubovačko-žutobrdske grupe, koja se razvijala u Podunavlju tokom srednjeg i poznog bronzanog doba, pronađena samo 100 metara od mesta gde su otkrivene kosti mamuta, dodavši da je u pitanju predmet izvanrednog kvaliteta.
- Radi se o urni koja podseća na lonac i koja je bogato ukrašena urezanim geometrijskim motivima koji su ispunjeni belom inkrustacijom - rekao je Korać i ocenio da urna pripada jednom od najlepših primeraka kod nas.
On je ispričao da je urna visine oko 45 centimetara i da su u njoj pronađene spaljene kosti pokojnika.
- Primerak sa takvim ukrašavanjem je izuzetno redak, a na urni se mogu videti vrlo stilizovani i interesantni crteži - dodao je Korać. Korać: Nastavlja istraživanje rimskog amfiteatraDirektor Viminacijuma je rekao i da ubrzavaju radovi na istraživanju prostora gde su pronađeni delovo skeleta mamuta, nalaze se nove kosti, ne samo mamuta, već i drugih sisara i trenutno je u toku obrada otkrivenih ostataka.
- Kolege iz Holandije su otišle, sada čekamo da dođu stručnjaci iz drugih institucija, tako da su mamuti jedna od stvari koja je u žiži našeg arheološkog interesovanja - ocenio je Korać.
On je rekao da se nastavlja istraživanje rimskog amfiteatra, primetivši da se istraživanjem dobija ”jedna izvanredna slika rimskog teatra” koji je dimenzija Kombank arene.
- Rimski teatar se oslanja na gradski bedem tako da to izgleda fascinantno, a čitav niz objekata se uz njega pojavljuje. Postoji još jedan objekat koji ne možemo da definišemo - ne znamo da li se radi o još jednim termama ili se možda radi čak i o sakralnom objektu - objasnio je Korać. Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Rudnik: Iskopan tajni grad Otkriveni arheološki ostaci srednjovekovne naseobine. Izronili ostaci velike palate sa lukovima, kao i dve crkve  ZAGONETKA koja traje od početaka moderne arheologije - gde se tačno nalazila rudarska, trgovačka i politička varoš Rudnik u davnim predturskim vekovima - konačno je razrešena. Detaljnim i sveobuhvatnim istraživanja pod krovom Šumadije, u organizaciji Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca, a pod rukovodstvom dr Dejana Radičevića, docenta na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, otkriveni su ostaci tog velikog naselja iz doba pre Kosovske bitke.
Iz viševekovne tame i naslaga tla izronila su, na tri padine, tri lokaliteta - Stacionara, imanja Nikića na potesu Drenje i Madžarskog brda u podnožju vrha Mala Kelja - koji svedoče o procvatu onovremene Srbije i važnosti Rudnika.
- Iskopani su ostaci velike, po svemu sudeći, dvospratne, ako ne i veće palate sa lukovima. Služila je kao svojevrsni politički centar, ali i za stanovanje - objašnjava dr Radičević. - Pronađeni su ostaci dve velike crkve, namenjene za ktitorske sahrane. Crkve su dokaz mnogoljudnosti te urbane celine na Rudniku, koju su činili obližnji rudnici i utvrđenje Ostrvica. Blizu nađenih građevina je prolazio put Ostrvica - Gruža, a u dolinama rečica, niže od tog grada, bile su topionice rude.
Uprkos činjenici da arheološka iskopavanja na Rudniku imaju najdužu tradiciju u Srbiji, ona nikada nisu sprovedena ni u približno zadovoljavajućem obimu! Ranija iskopavanja uglavnom su pokazala arhitektonske tragove života iz turskog perioda, dok bi sadašnja arheološka kampanja na Rudniku, trebalo da preraste u multidisciplinarnu, uveravaju nas i kustos milanovačkog muzeja Ana Cicović i Gordana Gavrić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.
- Nađeni su i ostaci fresaka srednjovekovnog Rudnika, pa ćemo uključiti i slikare i istoričare umetnosti - objašnjava direktorka Gavrić.
- Kulturni turizam postaje svetski hit, a Rudnik ima sve uslove da bude proglašen za Arheološki park, jer otkrića pokazuju da on prevazilazi okvire lokalne zajednice.
Kako Rudnik donosi a i donosiće nova iznenađenja o svom nekadašnjem bogatstvu, značaju i moći, sveopštem punom procvatu zaustavljenom turskim osvajanjima Srbije sredinom 15. veka, potrebno je uraditi još mnogo toga: zaštititi dosadašnje iskopine od propadanja usled kiša i zime, ne dopustiti da ponovo budu zatrpane, rešiti imovinsko-pravna pitanja jer se iskopane građevine delom nalaze i na privatnim parcelama...
Ovaj projekat konkurisaće za nova sredstva Ministarstva kulture Srbije, koje je u 2012. odvojilo pola miliona dinara, a ostatak od 400.000 opština Gornji Milanovac, „Dunav osiguranje“ i „Svislajon Takovo“.
PLOMBE
OLOVNE plombe, svojevrsni zaštitni znakovi kvaliteta i onovremeni brendovi uvozne i izvozne robe, od metalnih do tekstilnih, nađene tokom ovih istraživanja, pouzdani su dokazi postojanja Rudnika. Bio je to jak centar srednjovekovne trgovine, koja se odvijala do Panonije, preko severnog Jadrana i Dubrovačke republike do Grčke, Bugarske...
TRAGAJU I LOPOVI
OVA istraživačka kampanja vrši se i modernim detektorima. Međutim, detektore imaju i nezakoniti tragači za podzemnim arheološkim blagom, lopovi koji na Rudniku uglavnom traže stari novac, rukotvorine svih prohujalih civilizacija... Inače, svi artefakti nađeni tokom zvaničnih istraživanja predaju se Muzeju rudničko-takovskog kraja. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
“RIMSKI DANI” ZA OČUVANJE GOMOLAVE
Vojvodina je žitnica Srbije, a da je bogata ravnica, potvrđuje i činjenica da je od devet rimskih šlemova, čak tri iskopano u ovom delu zemlje. Jedan od njih, zlatni paradni šlem iz doba Rimskog carstva, pronađen je na Gomolavi, jednom od najstarijih arheoloških nalazišta u Evropi, u selu Hrtkovci. Odnedavno, u zaštitu i očuvanje Gomolave stalo je udruženje „Rimski dani“.
Ima li čoveka koji ne sanja da pronađe ćup sa zlatom, a nekome se i posreći. Doduše, u Vojvodini, gde god zabodete ašov, u nešto će udariti. Tako je sremački paor, obrađujući zemlju, našao ćup u kome su bili zlatni delići, a kada su ih stručnjaci sastavili, imali su pred sobom zlatni paradni šlem iz doba Rima. Izložen je u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, kao i mnogobrojni eksponati pronađeni na Gomolavi, gde je naselje postojalo još pre šest hiljada godina, jer prvi nadzemni objekti su začeci građevinarstva iz ranog neolita.
Gomolava se nalazi na južnim padinama Fruške gore, na levoj obali Save, na kraju sela Hrtkovci. Tu su otkriveni ostaci kuća koje su bile pravouganog oblika, pravile su se od drveta i gline, imale su dve do tri prostorije. Zanimljivo je da je naselje bilo ušoreno, a po broju stanovnika Gomolava je bila grad i centar Jugoistočne Evrope. Tu su nađeni ostaci žitarica, domaćih životinja, predmeta od gline, raznog oruđa od kamena, čak i žrvanj, što potvrđuje da je područje oduvek bilo pogodno za zemljoradnju i stočarstvo.
Prva iskopavanja na ovom lokalitetu bila su početkom prošlog veka, ali su, zbog nedostatka novca, gotovo potpuno prestala posle 1985. godine. Istraženih, oko četiri hiljada kvadratnih metara je zaraslo u korov, a Sava je svake godine odnosila po koji metar vrednog nalazišta. Da bi skrenuli pažnju na lokalitet, u svetu poznat, grupa meštana je prošle godine formirala udruženje „Rimski dani“, a prva uspešna akcija je bila čišćenje – kaže Mirjana Rajaković, član udruženja čiji je zaštitni znak zlatni šlem iz doba rimskog carstva.
„Trudimo se da prikupimo sredstva tako što organizujemo manifestaciju Festiva hrane, pića i muzike, kako bi privukli ljude da vide ovo selo i nalazište, koje je u doba neolita bilo veliko naselje u ovom delu Evrope. Prošle godine je uspešno organizovana manifestacija Rismki dani, a u planu je da i ove godine 18. septembra bude takmičenje u kotliću, rukotvorinama, vuči konopca, za decu se priprema karneval“.
Do tada, predstavnici udruženja, obučeni u rimske toge i uniforme vojnika, predstavljaju Gomolavu na turističkim sajmovima, a u planu je da se do manifestacije naprave rimske kočije i da se toga dana organizuje trka.
Mirjana Rajaković ističe da su najveći deo postavke Muzeja Vojvodine upravo eksponati sa Gomolave, rimska plastika, pojasevi, prstenje, pa čak i jedna figura od terakote iz doba neolita za koju arheolozi kažu da je bila, verovatno, prva dečja igračka, što je jedinstveno otkriće u svetu.
Prva naselja u Gomolavi podigli su stanovnici mlađeg neolita, bila je naseljena kroz bronzano doba, a u mlađem gvozdenom dobu bila je važna ekonomska i kulturna stanica Kelta. Boravak rimskih podanika vezuje se za 1. vek nove ere, a nakon povlačenja Rimljana iz Srema, Gomolava je tek u ranom srednjem veku ponovo naseljena, o čemu svedoče nekropole iz 8. i 9. Veka. glassrbije
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
OTKRIVENE JOŠ DVE CRKVE U PORTI STUDENICE "Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture otkrili su u porti manastira Studenica ostatke dve crkve iz 13. veka", izjavio je arheolog Marko Popović  "Interesantno je da su ove dve crkve postradale krajem 14. veka, obe su spaljene, nisu nikada obnovljene i na tom mestu više nikada ništa nije građeno", rekao je Popović agenciji Beta.
Popović je rekao da se ostaci dveju crkava nalaze na istočnoj strani manastira, i da će pronađeni komadi trpezne keramike biti preneti na ispitivanje u Beograd.
Marko Popović je kazao da zahvaljujući trogodišnjim arheološkim istraživanjima ove godine konačno otklonjena dilema da li je bedem oko manastira Studenice građen u vreme Stefana Nemanje ili ranije.
"Bilo je mnogo različitih hipoteza, međutim, ove godine arheološki podaci nepobitno su pokazali da je bedem građen istovremeno kada i crkva, a to znači da je Stefan Nemanja zamislio Studenicu kao utvrđeni manastir", kazao je Popović.
On je dodao da u tom istorijskom periodu izgradnja utvrđenih manastira nije bila uobičajena, i da su tek krajem 15. veka zbog opasnosti od Turaka podignuti bedemi oko manastira Ravanice, Manasije i drugih.
"Postavlja se pitanje šta je nateralo Stefana Nemanju da svoju glavnu zadužbinu opaše bedemima koji predstavljaju pravo utvrđenje, i to je tema o kojoj ćemo morati da razmišljamo i da je proučavamo", rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, istraživanja u manastiru Studenica, koje finansira Ministarstvo kulture, ove godine su započeta 15. jula i planirano je da budu završena 15. avgusta.
"Ove godine nećemo stići da obavimo kompletna iskopavanja, ali kako smo došli skoro do kraja, verujem da će se iduće godine za mesec, ili mesec i po dana, konačno završtiti arheološka istraživanja u Studenici", ocenio je Popović.
Manastir Studenica je u drugoj polovini 12. veka sagradio Stefan Nemanja, osnivač srednjovekovne srpske države, a Bogorodičina i Kraljeva crkva sagrađene su od belog mermera i sadrže neprocenjive kolekcije vizantijskih živopisa iz 13. i 14. veka. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Otkriveno pet paleontoloških lokaliteta U proteklih nekoliko meseci otkriveno pet paleontoloških lokaliteta svetskog značaja. Ostaci vrsta koje su pre 30 miliona godina naseljavale kopno Istraživanja pomogla fondacija „Hans dr Brain“ iz Holandije TERITORIJA Balkana postala je ključna za rešenje mnogih pitanja o razvoju sisarskih fauna Evrope, Azije i Afrike. U proteklih nekoliko meseci na našoj teritoriji otkriveno je pet paleontoloških lokaliteta koje su od svetskog značaja. Neke od najvažnijih karika u evoluciji nedavno su izronile iz gline u okolini Babušnice.
Po rečima zaposlenih u Prirodnjačkom muzeju iz Beograda, ovi pronalasci ostali su u senci senzacionalnih otkrića kostiju mamuta u kopu Drmno, nedaleko od arheološkog lokaliteta Viminacijum.
- Možda je razlog to što je reč o nalazima neatraktivne veličine - kaže dr Zoran Marković, paleozoolog iz Prirodnjačkog muzeja. - Naime, radi se o fosilnim ostacima sitnih sisara koji su u poređenju sa skeletom mamuta skoro nevidljivi. Ali, jedan zub, ne veći od dva milimetra ispriča mnogo značajniju priču za nauku, nego celo "groblje" mamuta.
Paleozoolozi nailaze na stotine takvih zuba tokom svakog istraživanja na terenima Srbije.
- Nove vrste i rodovi životinja koje su pre 30 miliona godina naseljavale prakopno na kome se danas prostire naša zemlja za nauku su ogromno iznenađenje - ukazuje naš sagovornik.
Jedna od nađenih životinja, koja po izgledu podseća na vevericu, već je dobila latinsko ime - Inopinatia balkanica, što u prevodu znači "neočekivano na Balkanu".
- Nije ni čudo što je tako nazvana - objašnjava Marković. - Ostaci njenih najbližih srodnika otkriveni su u Pakistanu i Indokini. I svi su geološki i evolutivno mlađi, što znači da je njihov predak baš ovaj iz Srbije.
Proletos je otkriveno još starije, više od 40 miliona godina, eocensko nalazište u blizini Bujanovca, u selu Buštranje.  - Pronađen je najstariji predak današnjeg hrčka. Čeka se da otkrijemo još nekoliko desetina zuba iz te vrste, pa da i ovaj "praglodar" dobije svoje latinsko ime. Sasvim smo sigurni da je Srbija puna takvih čuda.
Pažnja svetske naučne javnosti uveliko je skrenuta na nas, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Nadležno Ministarstvo kulture do sada nije imalo sluha da dodatno finansira geološka istraživanja Prirodnjačkog muzeja. Sve su radili iz fonda redovnih sredstava koji, kako kažu, jedva pokriva i osnovne troškove.
- Uspeli smo da izdejstvujemo da smeštaj u Babušnici i angažovanje mehanizacije plati Fondacija "Hans de Braijn" iz Holandije. Ali to će biti tako dok i Hans de Braijn, najveće svetsko ime u paleozoologiji sitnih sisara, lično učestvuje u našim istraživanjima. A on ima 82 godine!
Da bi nastavili sa ovakvim načinom rada, prema rečima našeg sagovornika, potrebna im je pomoć.
- Napisali smo pisma svim osiguravajućim društvima radi pomoći u istraživanjima. Stigla su samo dva štura odgovora sa izvinjenjem da ne postoje sredstva za tu namenu. Sredstva za rad na terenu u toku jedne godine nisu ona zbog kojih zastaje dah! To je manje od jednog minuta niskobudžetnog domaćeg filma ili nekoliko minuta nastupa neke folk zvezde - kaže Zoran Marković.
BEZ SREDSTAVA
MINISTARSTVO kulture izdvaja sredstva za istraživanja institucija koje finansiraju i druga ministarstva. Sa druge strane, Prirodnjački muzej nema pravo da konkuriše kod Ministarstva za nauku, jer to što čuvaju potpada pod kulturno nasleđe, bez obzira na to što izlaganju eksponata prethode naučna istraživanja. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nastavljena arheološka iskopavanja Gradine Na Jelici kod Čačka ekipa Filozofskog fakulteta u Beogradu počela ovogodišnja arheološka iskopavanja. Rezidencije sa stubovima i kapitelima među najlepšim u Srbiji  PRE nekoliko dana počela su ovogodišnja arheološka iskopavanja Gradine na Jelici kod Čačka. Radove izvodi ekipa Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod rukovodstvom prof. dr Mihaila Milinkovića (Odeljenje za arheologiju), dok je finansijsku podršku obezbedilo Ministarstvo kulture Srbije.
Na jednom od najstarijih poznatih arheoloških nalazišta u Srbiji, koje je pažnju ljubitelja starina privuklo još tokom četrdesetih godina 19. veka, otkriveni su tragovi života iz preistorijskog, ranovizantijskog i ranosrednjovekovnog doba...
- Kao posebno interesantni izdvajaju se ranovizantijski horizonti, kao i oni ranosrednjovekovni - ističe Mihailo Milinković za „Novosti“. - Oni su u Srbiji veoma retki. Na Gradini je u 6. veku nove ere na 846 metra nadmorske visine podignut novi grad. Taj za sada bezimeni grad na uzvišenju, ima odličan pregled okoline - doline Zapadne Morave i Dragačeva.
Dosadašnja arheološka istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je taj novi grad podignut na prostoru od oko 20 hektara, i da je imao zasebno branjene gradske četvrti i Gornji grad... Od pet do sada otkrivenih crkava - dve su, na osnovu otkrivenih fragmenata, bile ukrašene freskama. Arheolozi su pronašli u takozvanom Gornjem gradu rezidencije sa stubovima i figuralnim kapitelima koji spadaju među najlepše u Srbiji, stambene zgrade, radionice za preradu metala i druge objekte.
Bedeme su ojačavale kule, a u grad se ulazilo kroz najmanje dve kapije. Krajem 6. ili početkom 7. veka grad je spaljen u silovitom požaru, koji je verovatno posledica avarskih ili slovenskih napada tokom slovenskog naseljavanja Balkanskog poluostrva.
- Zanimljivo je da je posle kratkog vremena spaljeni grad sa kućama od kamena ponovo naseljen. Nova populacija, koja je uglavnom koristila grnčariju izrađenu na način tipičan za Slovene, boravila je u njemu približno do prelaska iz 8. u 9. vek. Od nastavka istraživanja se očekuje razrešenje pitanja porekla i uloge ove za sada tajanstvene populacije, kao i njenih veza sa tadašnjim Srbima - kaže za „Novosti“ Mihailo Milinković.
Za ovu godinu predviđeno je dovršavanje iskopavanja jedne od dobro očuvanih stambenih zgrada od kamena u Gornjem gradu, u kojoj su tokom prethodnih radova ispitane neistražene površine. Među njima je i trasa pretpostavljenog ranosrednjovekovnog bedema, kao i probno iskopavanje do sada neistraživanog Južnog podgrađa.
- Već na početku radova došlo se do izuzetnog nalaza, bronzanog avarskog jezička za pojas, izrađenog u tehnici otiskovanja matricom, ukrašenog misterioznim znacima - tamgama - otkriva Milinković. - Ovakvi nalazi predstavljaju pravu retkost južno od Save i Dunava!
Deo nalaza izložen je u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Čačku, koji za narednu godinu planira izložbu posvećenu Gradini na Jelici, neizbežnom ključu za razumevanje ranog srednjeg veka na našim prostorima.  UOČIO I ŠAFARIK
PREDIVAN položaj Gradine i sjajan vidikovac uočio je još 1865. godine pionir srpske arheologije Janko Šafarik. U tome se do danas ništa nije promenilo, osim spomeničke baštine i zidova očuvanih i do visine od nekoliko metara. Gradina je okružena netaknutom prirodom, i to na desetak minuta vožnje od magistrale Čačak - Užice, na putu za Guču. Sa takvim resursima ona nudi prvorazredne potencijale za stvaranje arheološkog parka - izletišta, sa edukativnim sadržajem i karakteristikama vazdušne banje. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 50 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
