|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Mamuti postaju svetska atrakcija
Arheološki lokalitet Viminacijum kod Kostolca, poznat kao deo popularne turističke ture "Putevima rimskih imperatora", odnedavno je ponovo privukao pažnju svetske javnosti otkrićem kostiju više mamuta.
Ono što ovo otkriće čini zanimljivim u svetskim okvirima je, prema rečima muzejskog savetnika u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, dr Zorana Markovića, to što se na jednom mestu, u Viminacijumu, nalaze mamuti iz različitih perioda.
Naime, 2009. godine u Viminacijumu su otkrivene kosti ženke mamuta nazvane Vika što je tada izazvalo iznenađenje među arheolozima.
Pre dve sedmice arheolozi su na površinskom kopu Kostolca pronašli kosti mamuta koji je mlađi od Vike i koji najverovatnije potiče iz gornjeg pleistocena. Ubrzo potom u neposrednoj bilizini su otkrivene nove kosti koje još nisu otkopane ali za koje se pretpostavlja da su deo skeleta pet ili šest mamuta, takođe mlađih od Vike.
"Kada bager skloni podlogu koja se nalazi iznad kostiju, pažljivijim iskopavanjem saznaćemo da li je u pitanju jedna jedinka ili više jedinki čija je koncentracija kostiju na jednom mestu. Za sada je sigurno da su u pitanju jedinke mlađe od ranije otkopane Vike", rekao je Marković Tanjugu.
Paleontolozi iz Prirodnjačkog muzeja pretpostavljaju, na osnovu sedimenata u kojima su pronađene kosti, da se radi o runastim mamutima koji su izumrli krajem pleistocena pre 10.000 godina.
Telo ovih mamuta bilo je pokriveno dugom i gustom dlakom, koja ih je, uz debeli sloj masnog tkiva pod kožom, čuvala od oštre klime. Visina runastog mamuta kretala se između 2,7 i 3,2 metra, a za njih su bile karakteristične kljove do 5 metara duge i spiralno uvijene. Ostaci najvećeg broja ovih jedinki iskopani su u Sibiru.
Arheolog Nemanja Mrđić objasnio je da je na padini, na lokalitetu poznatom kao Nosak, koji se nalazi na 1,5 do 2 kilometra od Vike, početkom meseca pronađen prvi mamut, popularno nazvan Nosko, dok je u nastavku profila zabeleženo još sedam mesta na kojima su kosti presečene radom bagera.
Prostor na kome se nalaze izdrobljene kosti je površine oko tri hektara i to je za sada, prema rečima Mrđića, jedini grupni nalaz u Srbiji.
Nosko je, za razliku od Vike koja je bila na 27 metara dubine, pronađen na 19 metara i sve kosti u profilu su na sličnoj dubini, a pronađene su slučajno zahvaljujući kiši koja je sprala blato niz liticu kopa i otkrila ostatke skeleta.
Novootkriven mamut je, osim što je mlađi, i veći od Vike, o čemu svedoči otkopana kost noge dužine 1,30 metra, što znači da je noga te praistorijske životinje bila duga 2,5 metra ili više.
Mrđić kaže da su nedavno otkrivene kosti - nekoliko dugih kostiju, jedna kljova, tri pršljana i nekoliko manjih kostiju, krtije od Vikinih kostiju, koja se najverovatnije zaglavila u blatu i tu skončala, te da je neophodno delove skeleta zaštiti peskom kako bi očuvali vlažnost.
Trenutno bager uklanja oko 100.000 kubika zemlje, kako bi se napravio veštački plato i spustili se na nivo kojim su se mamuti kretali. Tek tada će arheolozi i paleontolozi krenuti sa sistemskim istraživanjem.
Zbog nepristupačnog terena istraživanje će, kažu arheolozi, potrajati ali će rezultati biti vredni truda jer se očekuje da će biti pronađeno najmanje pet jedinki mamuta.
Marković smatra da je sasvim moguće da će prilikom otkopavanja ovih ostataka skeleta, pronaći i druge kosti koje će im “reći” da li je to doneto sa strane ili su mamuti zatečeni na tom mestu.
Novo otkriće mamuta izazvalo je, prema rečima direktora Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomira Koraća, veliko interesovanje svetskih stručnjaka.
Korać je Tanjugu rekao da je u Parizu razgovarao sa predstavnicima različitih svetskih institucija koje su sve pokazale veliko interesovanje za novo otkriće Viminacijuma.
Korać je rekao i da planira da u Viminacijumu otvori veliki paleozološki park i da su započeti razgovori sa ljudima iz SAD u vezi sa time jer, kako je objasnio, od otkrića kostiju mnogo važnija njihova prezentacija.
Vika se za sada nalazi na mestu gde je i pronađena, što Viminacijum čini jedinstvenim u svetu, ali stručnjaci kažu da će Vika i novopronađene kosti morati da budu premeštene jer termoelektrana "Kostolac" mora da nastavi sa iskopavanjem uglja.
"Te kosti ćemo nakon beleženja cele površine na kojoj se nalaze, pažljivo iskopati i preneti u novi deo u Arheološkom parku Viminacijum, koji će se posebno izgraditi samo za paleontološke ostatke. Tu će biti preneta i Vika, jer bager mora dalje da vrši eksploataciju tih sedimenata da bi se došlo do slojeva uglja koji je i osnovni razlog zašto se uopšte i kopalo", objasnio je Marković. B92
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Viminacijum: Nađene zlatne grobnice
Direktor Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomir Korać rekao je da su u Viminacijumu nedaleko od kostiju mamuta otkivene nove grobnice sa zlatnim predmetima lepe izrade.
"Nismo očekivali da tu nađemo grobove, na par stotina metara od nedavno pronađenih kostiju mamuta. U grobnicama smo pronašli zlatne predmete - perle, novčiće, vrlo lepe izrade", kazao je Korać Tanjugu opisujući novo otkriće na arheološkom lokalitetu kod Kostolca.
Nekoliko stotina metara odatle arheolozi su naišli i na objekat pravougaone osnove sa razuđenim prostorijama, čiju namenu još uvek ne mogu da definišu.
"Moguće je da se radi o delu sa radionicama koji bi asocirao na neku vrstu industrijskog modela. Vrlo je solidno građen, plitko, pa ćemo brzo moći da definišemo detaljnije šta je to ustvari", ispričao je Korać.
On je dodao da je u ovom trenutku teško reći da li je to baš "industrijski kompleks" i da će više znati narednih dana.
"Očito da je život bujao izvan granica grada Viminacijuma i sada možemo da kažemo da je teritorija grada veća od onih pretpostavljenih 450 hektara, što je vrlo interesantan podatak za nas arheologe", istakao je Korać.
Direktor projekta Viminacijum rekao je da je posebno interesantno što su na ovom lokalitetu u grobnicama pronađeni ostaci kreča.
"U Viminacijumu je u vreme Marka Aurelija bila kuga i imali smo masovno naslagane pokojnike zalivene krečom, ali ja do sada nisam u izvorima pronašao podatke da je kreč bio dezinfikaciono sredstvo protiv kuge u periodu antike. Možda ova izolovana nekropola ukazuje baš na to", objasnio je Korać.
Kada je u pitanju iskopavanje kostiju mamuta, trenutno se skidaju gornji slojevi zemlje iznad pronađenih ostataka skeleta, koji predstavljaju opasnost za arheologe.
Deo kljove koji je do sada iskopan je dužine više od 1,40 metra, a pojavljuju se i nove kosti.
Korać je naglasio da je značaj i vrednost Viminacijuma u tome što predstavlja slobodan prostor za istraživanje, jer nema savremenog grada nad njim kao što je slučaj u Milanu, Budimpešti, Londonu, Beogradu.
"Tek će Viminacijum dati važna saznanja i pokazati gde se grešilo, a gde smo bili u pravu", ocenio je on.
Pronalazak zlatnih predmeta i grobnica u Viminacijumu je treće veliko arheološko otkriće u poslednjih nekoliko dana nakon što su pre dve sedmice arheolozi na površinskom kopu Kostolca pronašli kosti nekoliko mamuta na mestu za koje se pretpostavlja da je jedno od najvećih nalazišta mamuta u svetu. B92
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Naši mamuti su svetska senzacija
Fosili iz Kostolca postali su i planetarna tema. Pariski muzej promoviše otkriće i poziva srpske naučnike na planetarnu koferenciju "Svet mamuta i njihovih rođaka" na Aljasci
PARISKI Prirodnjački muzej, jedan od najvećih i najpoznatijih u svetu, pozvao je arheologe s Viminacijuma da zajedno nastupe u maju 2013. na planetarnoj konferenciji „Svet mamuta i njihovih rođaka“ u Ankoridžu na Aljasci i predstave nedavno fantastično otkriće groblja mamuta na površinskom kopu uglja u Starom Kostolcu, ekskluzivno saznaju „Novosti“.
Reč je o naučnoj manifestaciji najvišeg ranga, koje Viminacijum, već svetski poznat kao antičko arheološko nalazište, sada lansira u zvezde i kao riznicu praistorije.
Otkriće sedam mamuta u Viminacijumu je doslovno potreslo naučni svet, a o tome govori najava da će kineski naučnici, vrhunski stručnjaci za geologiju lesa, doći u septembru da istražuju lesnu zaravan Nosak u čijim su dubinama otkriveni skeleti gigantskih predaka slona.
- Tačno je da nas je Prirodnjački muzej iz Pariza pozvao na zajednički nastup na „svetskoj mamutskoj konferenciji“ - potvrdio nam je zadovoljno prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum. - Vrhunski francuski stručnjaci bili su zapanjeni kad su videli profil u kome su pronađene kosti mamuta, a još više kad su čuli da se nalazište prostire na nekoliko hektara. Oni će arheolozima Viminacijuma predstaviti deo koji se odnosi na arheologiju, a pozivamo sve stručnjake drugih naučnih disciplina da nam se priključe na terenu, jer ovde nema mesta za „kabinetska“ istraživanja.
Tim Arheološkog instituta SANU zatekli smo kako radi i u nedelju na lokalitetu Nosak, u oblaku prašine koji je podizao metalni golijat, bager „glodar“. Iako je vladala atmosfera pustinjske oluje, na temperaturi koja u kopu prelazi 35. podeljak, u oblaku fine prašine koja puni oči i grlo, niko od arheologa se nije žalio, naprotiv.
- EPS je nadmašio samog sebe i hitno izdvojio jedan bager da skine dvadesetak metara debeo sloj lesa koji leži na stazi i groblju mamuta, da bismo mogli da ih istražujemo - kaže profesor Korać. - Rudari su se pridružili arheološkom timu, samo što oni ne koriste špahtle i metlice već malo veći alat. Svi smo euforični posle vesti iz Pariza i najave dolaska kineskih stručnjaka na lokalitet.
U oblaku prašine, gacajući po finom prahu u koje noge upadaju duboko, uzorke tla uzimao je tim dr Slobodana Markovića i dr Milivoja Gavrilovića, redovnih profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Geoarheolog prof. dr Marković je predsednik sekcije za istraživanja lesa u INKVA - svetskoj organizaciji koja se proučavanjem kvartara, dela istorije Zemlje koji obuhvata poslednjih 2,6 miliona godina.
- Na jesen se u Novom Sadu održava konferencija ove organizacije, a kineska delegacija izrazila je posebnu želju da dođe na Nosak, lesni breg u kome su pronađeni mamuti - kaže dr Marković. - Kineska civilizacija je ponikla na lesu i njihovi stručnjaci su najbolji na svetu u ovoj oblasti. Kada su oni toliko zainteresovani za Viminacijum, to je najbolji znak da je reč o velikom otkriću.
STENA KOJA PAMTI
LES je specifična sedimentna stena, prava arhiva prošlosti, kažu geolozi.
- Slojevi lesa poređani kao slojevi torte vrlo precizno čuvaju raspored ledenih doba i otopljavanja, a mineralni kvarc i feldspat u tom tlu su doslovno sačuvali informacije o osunčavanju na osnovu kojih možemo da rekonstruišemo klimu svakog perioda, dok su minerali gvožđa očuvali informacije o jačini i orijentaciji zemljinog magnetnog polja u prošlosti - objašnjava profesor Slobodan Marković. Novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Mamuti iz Kostolca menjaju sliku prošlosti
Otkrića fosila praistorijskih džinova na površinskom kopu kod Kostolca, tvrde naučnici, menjaju sliku prošlosti sveta. Nalet lesne prašine pokrio tela i konzervirao ih
FANTASTIČNO otkriće ostataka sedam mamuta na površinskom kopu uglja u Kostolcu postavilo je mnogo zagonetki pred naučnike koji pokušavaju ne samo da rekonstruišu skelete praistorijskih predaka slona već i sliku vremena u kome su ovi divovi živeli. Šest novootkrivenih fosila potiče iz značajno kasnijeg perioda od onog u kome je živela Vika, čiji je skelet pronađen 2009. godine na arheološkom nalazištu Viminacijum, preliminarno procenjuju stručnjaci Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Oni pretpostavljaju da je reč o izdržljivim runastim mamutima, koji su bili pokriveni gustom dugom riđom dlakom i prilagođeni preživljavanju u hladnim periodima pre oko 600.000 godina, kad su se lednici sa severa Evrope približili teritoriji današnje Srbije. Vika, najstariji i najbolje očuvani fosil stepskog mamuta na svetu, bila je glatke kože i živela najmanje nekoliko stotina hiljada godina ranije u vreloj savani na Balkanu. Tom tipu mamuta pripada i Kika, fosil pronađen u Kikindi 1996. godine.
UGLJENA ZVER
Da je Balkan bio oaza života i mnogo pre mamuta, pokazala su otkrića u podzemnim kopovima kamenog uglja, koji nije ništa drugo nego fosilizovana džungla stara milionima godina. U Srbiji, u podzemnom ugljenokopu Bogovina u istočnoj Srbiji pronađen je fosil sisara starog 30 miliona godina, koji je izazvao pravu paniku među rudarima. Oni su bili zaprepašćeni kad je svetlost rudarskih lampi obasjala dugu lobanju s moćnim kljovama koja se pojavila iz crne ugljene mase. Munjevito se isprela priča o misterioznoj "ugljenoj zveri" koja je kružila sve dok nisu došli paleontolozi i prepoznali fosil praistorijskog pretka divlje svinje.
Dugo je bila prihvaćena teorija po kojoj su su mamuti pre oko 4,7 miliona godina nastali u Africi odakle su tokom otapanja u međuledenim dobima postepeno naseljavali Evropu, od severa prema jugu. Međutim, otkrića arheologa i paleontologa u Maloj Aziji i na Balkanu pokazuju da su ova područja bila most koji je vezivao kontinente i glavna saobraćajnica kojom su se širio živi svet od juga ka severu.
- Otkriće sedam fosila mamuta iz verovatno veoma udaljenih vremenskih perioda u Viminacijumu zato je izazavalo potres u naučnom svetu - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta "Viminacijum". - Prirodnjački muzej iz Pariza, jedan od najuglednijih u svetu, ponudio nam je saradnju i zajedničko predstavljanje otkrića, a uskoro nam na lokalitet dolaze vrhunski kineski stručnjaci.
Za istraživače je misterija kako je stradalo šest četvorotonskih džinova na prostoru gde su otkriveni njihovi skeleti. Njih zbunjuje što na kostima nema tragova kandži i zuba mesoždera koji obično postoje na fosilima koje glodale zveri.
- Pronašli smo ih koncentrisane na uskom prostoru, kao da su pali pokošeni i odmah prekriveni nanosima lesa koji ih je štitio do danas - kaže prof. Korać.
Sedimentna stena les, u kojoj su nađene okamenjene kosti mamuta, ovih dana se pod naletima rudničkih bagera "glodača" pretvara u ono što je i bila u doba kad su mamuti hodali Srbijom - u izuzetno sitnu prašinu nalik fino mlevenom brašnu.
- Možemo pretpostaviti da je izuzetno snažan nalet ove prašine, nalik pustinjskoj peščanoj oluji, pokrio za kratko vreme tela mamuta i konzervirao ih - kaže prof. dr Slobodan Marković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
- Hipotetički, oni su mogli da stradaju krajem nekog ledenog doba kad se zbog otapanja lednika podigao nivo Panonskog mora priobalno kopno pretvorilo se u plitku močvaru u kojoj su se ovi džinovi teški nekoliko tona zaglavljivali i umirali.
U sredu: Čudovišta balkanskog okeana Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Čudovišta živela u Srbiji na moru
Otkriće fosila mamuta kod Viminacijuma otvorilo još jednu stranicu tajanstvene praistorije na podneblju Balkana. U morskim dubinama, na mestu današnjeg Beograda, vrebala ajkula s čeljustima zastrašujućih dimenzija
ROĐACI Vike, Kike i mamuta čiji su fosili nedavno otkriveni u Viminacijumu, bili su sve do pre nekoliko decenija, ma kako čudno zvučalo, najpoznatija morska čudovišta u Srbiji, kažu naši geolozi. Naime, alasi su često u mrežama nalazili ogromne kosti iz mulja Save i Dunava, a zatim ispredali mitove o monstrumima koji su tu živeli pre biblijskog potopa.
Prava riznice gigantskih zuba, kljova i kostiju izronila je iz milenijumskog mraka iz Save i Dunava između dva svetska rata, kad su se na rekama pojavili veliki brodovi-bageri koji su kopali šljunak i pesak.
Savremeni radnici rečnih bagera kažu da i danas iz Dunava vade kosti mamuta i ogromnih jelena koji su živeli u vreme kad se Srbija nalazila pod okeanom odnosno na obalama Panonskog mora. Ono je, tvrde naučnici, tokom 30 miliona godina nadolazilo i povlačilo se, da bi pre 600.000 godina konačno nestalo kroz Đerdapsku klisuru. Geolozi kažu da je to dugo vreme samo tren burne istorije, 4,6 milijardi godina stare Zemlje na kojoj se tek nedavno, pre 542 miliona godina pojavljuju prvi oblici života. Tlo Srbije, na kome danas živimo, najduži je deo te istorije bilo na dnu praokeana i mora u kome su živeli ljuskari i korali. Od njihovih fosila stvoreni su bregovi Topčidera, Tašmajdana i Kalemegdana. Po teritoriji današnje Srbije puzale su čudne praživotinje - trilobiti i džinovski vodeni škorpioni.
- Njihove fosile danas prirodnjaci nalaze na vrhovima Rtnja i Kopaonika, Deli Jovana i Gornjaka koji su pre oko 300 miliona godina bili nekoliko stotina metara ispod okeanske površine - zapisao je čuveni geolog dr Milodrag Anđelković. - U sledećih sto miliona godina okean se pretvorio u plitko i toplo more iz kojeg su provirili vrhovi Kopaonika na kome rastu prve kopnene biljke. Nekoliko desetina miliona godina kasnije, u planinama istočne Srbije bujale su prašume rođaka rastavića, visokog 40 metara, čiji se ugljenisani ostaci danas vade iz podzemnih kopova kao najkvalitetniji kameni ugalj.
LEDENO DOBA
Pre milion godina nastupilo je ledeno doba koje je naglo pokrilo najveći deo Evrope ledom debelim i do 40 metara. Džungla u Srbiji nestaje, ali ne život, jer se razvija tundra po kojoj pasu stada ogromnih jelena s rasponom rogova od četiri metra, bizamskih goveda i pravih divova - runastih mamuta i nosoroga.
- U periodu jure, pre 165 do 125 miliona godina, more je ponovo narasalo, a na njegovom dnu su vladali čudni glavonošci amanoti i proždrljivi puževi koji su svojom kiselinom topili oklope protivnika i proždirali ih. Kraj obale su plivale prve velike morske nemani ihtiosaurusi, dok su na pučini jedrili pterodaktili loveći oklopljene praribe - naslikao je prošlost dr Anđelković.
- Pre 70 miliona godina počelo je moderno doba geološke istorije, a na kopnu Šumadije rastu prabanane, fikusi i palme, a guste prašume se šire u nedogled - opisao praistorijsku Srbiju geolog dr Nikola Milojević. Po njegovim rečima, u plićacima toplog mora kod Beograda vrilo je od života, o čemu svedoče fosili u tlu Topčidera i Rakovice, a u dubinama Slavije i Višnjice vrebala je najveća neman svih mora ajkula karhorodon s čeljustima zastrašujućih dimenzija - dva puta 1,5 metara. On je smeo da napadne čak i vladara srpskog mora - kita cetoterijuma.
U četvrtak: kako su nestali srpski mamuti Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Srpski mamuti su nestali u Americi
Fosili pronađeni u Viminacijumu razotkrivaju istoriju kretanja, seoba i način na koji su izumrli preistorijski divovi. Poslednji primerci živeli su do pre 4.000 godina
OTKRIĆE stepskog mamuta Vike u Kostolcu, najbolje očuvanog fosila ove vrste u svetu, probudilo je nade naučnika da će pronaći njegove još starije rođake koji su živeli u Srbiji mnogo ranije nego na zapadu Evrope. Još uvek se ne zna kojoj vrsti pripada šest fosila sa novootrkivenom groblju mamuta u Viminacijumu.
- Ovde može da bude reč o runastom mamutu, ali i o nekoj kasnijoj vrsti stepskog. Arheolozi su napravili podvig njihovim otkrićem, a sad je red na paleontologe da daju odgovor na to pitanje. Moramo da nastavimo i našu decenijama dugu potragu za najstarijim južnim mamutom - meridionalisom - čijih ostataka sigurno ima u Srbiji - kaže naš poznati paleontolog dr Slobodan Knežević.
On navodi da su fosili ove vrste pronađeni samo u Britaniji, gde je stigao mnogo kasnije od vremena kad je pasao u stepama Balkana.
- Put širenja svih životinjskih vrsta počinje u Africi i nastavlja preko Male Azije i Balkana prema zapadu i severu - kaže prof. Knežević. - Evropa je, kad je reč o širenju faune, naša provincija.
Pre oko pet miliona godina Panonsko more, koje se prostiralo do Šumadije je preko Đerdapa bilo povezano s istočnim delom okeana Paratetisa, koji je dopirao sve do današnjeg Kaspijkog jezera.
SMRT U BUJICI
MAMUTICA Vika iz Viminacijuma udavila se u mulju preistorijske rečne bujice, utvrdili su paleontolozi. - Sloj tla u kome je pronađena je haotičnog sastava, što ukazuje da je tu protutnjala podivljala reka širine oko 800 metara koja je zatrpala mamuta muljem - opisuje prof. Knežević. - Bujicu je verovatno izazvalo otapanje nekog ogromnog lednika iz regiona Šare.
- U srpskom priobalju se razvijala bogata tropska fauna - kaže prof. Knažević. - Na tropskim Kosovu, Kolubari i Kostolcu rasle su šume ogromnog taksodijuma koga danas ima u močvarama Floride. Kraj njih su rasle sekvoje od kojih nam je ostao dobar ugalj, a njihove naslednice danas rastu samo u Kanadi. Vremenom su temperature rasle do prosečnih 38 stepeni, pa su pre oko 1,6 miliona godina kod nas stigle mnoge životinjske vrste iz već užarene Afrike. Među njima i mamuti.
- Južni mamut u uslovima tropskog raja evoluirao je u pravu grdosiju stepskog mamuta, kakva je bila i Vika - kaže prof. Knežević. - Ona je bila u najboljim mamutskim godinama, imala ih je oko šezdest, bila je visoka oko 4 metra, dakle, dva puta viša od najvećeg afričkog slona i teška oko 9 tona, što je solidno čak i za jednog dinosaurusa. Jela je oko 200 kg sveže hrane dnevno, pila je ogromne količine vode i obožavala je da se kupa.
Pre oko 600.000 godina Panonsko more oteklo je kroz Đerdap u Trakijsku niziju jer se brdoviti Balkan južno od Save i Dunava izdigao, a Panonija potonula tokom geološkog procesa koji traje i danas. Od tada su sever i zapad Evrope još devet puta pogađala ledena doba i prekrivala ga glečerima.
- Srbija je ostala van domašaja leda, ali hladnoća je tropsku savanu pretvorila u hladnu tundru u kojoj je opstao novi runasti mamut, sitniji od stepskog, ali prilagođen hladnoći - kaže Knežević. - Mamuti su bili izuzetna vrsta koja se prilagođavala svim uslovima.
Ipak, iako su bili toliko veliki, jaki, brzi i inteligentni, da nisu imali dostojnog prirodnog neprijatelja, mamuti su izumrli, a nauka još nije našla odgovor zbog čega se to desilo, iako se fosili ovih džinova nalaze širom sveta. Najbolje su očuvani oni u ledu Sibira, dok se u toplijim krajevima po pravilu nalaze u rečnim koritima i nanosima lesa.
- Ti nanosi su, u stvari, planine koje je su lednici pretvarali u prah - kaže prof. Knežević. - Strahoviti orkani najdalje su nosili prašinu koja je zatrpavala travu, osnovnu hranu mamuta, a vode rečnog plićaka pretvarala u blato. Gladni i žedni mamuti odlaze iz pretoplih stepa južne Evrope ka severu - Sibiru, Aljasci i Severnoj Americi. Prelazili su preko Beringije, kopna koje je potonulo u današnje Beringovo more. Tamo konačno nestaju, a poslednji patuljasti primerci, nekada moćne vrste živele su do pre 4.000 godina na izolovanim Vrangelovim ostrvima na dalekom severu.
Sutra: Balkanski biblijski potop Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Ekskluzivno: Zlato pod nogama mamuta
U Viminacijumu, uz fosile preistorijskih divova izronile rimske grobnice. Otkriven najfiniji zlatni nakit, a nedaleko odatle i zagonetan „industrijski“ kompleks
Pronađeni nakit
MISTERIJAMA u Viminacijumu nema kraja - arheolozi su u četvrtak na mestu gde to niko nije očekivao, u podnožju brega Nosak gde su pronašli fosile mamuta, otkrili rimske grobnice iz drugog i trećeg veka naše ere. U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti. Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem mamuta, otkriven i misteriozni „industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile.
- Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole - kaže arheolog mr Ilija Danković. - Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo.
Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.
- Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum
bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara - kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. - Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova.
U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika. Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.
- Deo kljove koji smo do sada oslobodili dug je 1,85 metara, a još uvek nismo stigli do njene polovine - kaže mr Nemanja Mrđić.
- Iz lesa smo iskopali i nekoliko ogromnih pršljenova i kostiju, ali sve ovo je tek početak. Za ovaj teren se smatralo da je arheološki jalov, a sad iz dana u dan imamo nova otkrića i očekujemo da se tako nastavi.
KREČ
ARHEOLOZI naglašavaju da su na novootkrivenom antičkom groblju ponovo pronašli pokojnika zalivenog u kreč, što nije zabeleženo ni na jednoj drugoj rimskoj nekropoli, osim viminacijumskoj koja je bila ogromna i koristila se oko 500 godina. Oni pretpostavljaju da je pokojnik bio žrtva neke zaraze zbog koje je poliven živim krečom, ali jednostavno nemaju s čim da uporede ovakav način sahranjivanja, jer nije viđen ni na jednom drugom lokalitetu. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Viminacijum: Arena krije tragove gladijatora i zveri
Viminacijum, gde je posle 1.700 godina izronio i antički amfiteatar trenutno najatraktivnije arheološko nalazište u svetu. U pesku borilišta otkrivene kosti mrkih medveda
Arena je veličine Beogradske
Viminacijum i lesni breg Nosak ovog leta su sigurno najatraktivnija i najživlja arheološka nalazišta na svetu. Ispod lesnih nanosa na površinskom kopnu Drmnu kod Kostolca i samo nekoliko kilometara dalje na severnom ulazu u rimsku metropolu, gde se nalazio rimski amfiteatar, izranja poneka nova stranica davno zatrpane istorije.
Ono do čega su došli arheolozi iskopavajući ostatke rimskog amfiteatra pokazuje da su se u njemu borili gladijatori sa divljim zverima.
- Nekadašnja arena Viminacijuma bila je velika kao današnja „Beogradska arena“, a iz njenog tla iskopali smo između ostalog i kosti mrkog medveda i kamile, kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum. - Skelet medveda potiče iz vremena drugog veka kad su se u amfiteatru organizovale igre i verovatno je stradao tokom spektakla, bilo da se borio s drugom životinjom ili sa čovekom. Kamila je stradala oko vek kasnije, takođe nasilnom smrću, verovatno u nekom pravom ratnom okršaju.
Sagovornik „Novosti“ napominje da otkrića iz arene nisu nikakav izuzetak u Viminacijumu, jer je na lokalitetu već pronađeno dosta kostiju i jednogrbih i dvogrbih kamila.
INTERESOVANJE
VIMINACIJUMSKI mamuti postali su svetski medijski hit, o čemu svedoči dolazak i poplava zahteva za posetu ovom lokalitetu.
- Urednik Bi-Bi-Sija nam je čestitao, posetili su nas Asošijeted pres i Al Džazira, dolaze nam „Jutarnji list“ i „Večernji list“ iz Hrvatske, mnoštvo fri-lens novinara, interesovanje je neverovatno - potvrđuje profesor Korać.
- Ne bi nas iznenadilo da pronađemo i kosti lavova, jer antički istoričari, poput Herodota, beleže da su oni živeli na jugu Evrope u njihovo vreme - kaže prof. Korać. - Naravno, to su već tada bili samo relikti tropskih životinjskih vrsta koje su dugo živele u ovom delu Mediterana.
Geološka istraživanja pokazuju da je sve do mlađeg kamenog doba postojala kopnena veza Male Azije i južne Evrope kojom su preci današnjih slonova, lavova, žirafa i drugih afričkih životinja dolazili na Balkan. Upravo tim kopnom, Egeidom, do naših krajeva stigli su pre više od milion godina i mamuti kao što je Vika čiji je skelet 2009. pronađen u Kostolcu. Njenih šest rođaka nedavno otkrivenih u površinskom kopu Drmno, verovatno su rođeni stotinak hiljada godina kasnije, kad je na ovom prostoru ozbiljno zahladilo pa se smatra da je reč o runastim mamutima, s kojima su u to vreme na Balkanu živeli i ogromni pećinski lavovi i slične divovske zveri.
- Kljove ovih mamuta su ogromne, mnogo veće od Vikinih - kaže profesor Korać. - Sada će rudnički bager, najveći u Srbiji, raditi i noću da bi nam pomogao da što pre otkopamo ove praistorijske divove.
Međutim, ni mamuti ni druge tropske životinje već desetinama hiljada godina nisu živeli na prostoru Srbije, kad je stradala kamila iz Viminacijuma.
Ipak, upravo zahvaljujući Rimljanima tropske životinje su ipak nastavile da dolaze u Evropu, ali ne samo da bi bile ubijane u krvavim predstavama u arenama.
- Izdržljive kamile su postale omiljene kao nosači tovara u rimskim legijama, a ona čije su kosti nađene u amfiteatru Viminacijuma stradala je od strele - kaže arheolog Ljubomir Jevtić. - Da je životinja stradala u vojnom okršaju pokazuje njen prvi pršljen probijen metalnim vrhom strele i da je na mestu uginula. Kamile su bile uobičajene u Viminacijumu jer je ovaj bio ogromna raskrsnica za mnogobrojne karavane koji su dolazili iz afričkih i azijskih delova imperije.
Viminacijum je bio ogroman grad čije granice još uvek nisu precizno utvrđene. Arheolozi su pretpostavljali da je zauzimao oko 400 hektara površine, sve do pre nekoliko dana, kad su otkrili novu nekropolu kraj lesnog brda Nosak u kome su otkriveni fosili mamuta. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Valjevo: Otkriven bedem star 3.000 godina
Nedaleko od grada na Kolubari, gotovo slučajno, nađeno praistorijsko utvrđenje
Ostaci bedema u gustoj šumi
VALJEVO - Na obodu Povlena, kod sela Brezovice, arheolozi su otkrili preistorijsko kameno utvrđenje, starije od 3.000 godina, tako što su se bukvalno spotakli o ostatke bedema. Ispostavilo se, potom, da je u pitanju najstarija poznata upotreba kamena za izgradnju zidina i jedino do sada poznato kameno preistorijsko utvrđenje na teritoriji Srbije, izuzev Krševice kod Kruševca, koje je znatno mlađe.
Bedemi dugački više od 300, a široki od dva do tri metra, građeni su od krupno lomljenog i tesanog kamena. Pretpostavlja se da je ovo utvrđenje, koje se prostire na nešto više od pola hektara, delo Tribala i Ilira, koji su u to vreme živeli na ovim prostorima.
(NE)SKRIVENI LOKALITET
- OVAJ teren posetili smo kako bismo proverili da li se u blizini Gračanice nalaze ostaci nekakvog grada. Inače, pre nekoliko godina na ovom mestu je Zoran Novičić iz Valjeva pronašao rimski novac i keramiku iz 4. veka, te sve ustupio muzeju u gradu na Kolubari - objašnjava Radivoje Arsić.
- Bili smo prinuđeni da prekinemo istraživanja manastira Svetog arhangela Mihaila u Gračanici, pa smo obišli druge lokalitete u okolini - kaže Radivoje Arsić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. - Kolega arheolog Dejan Bulić i ja bili smo zaprepašćeni kad smo se gotovo sapleli o dugački, očuvani kameni bedem koji se protezao kroz gustu šumu, na oko 800 metara nadmorske visine.
Uz pomoć arheologa Vladimira Pecikoze, iz Istraživačke stanice „Petnica“, ispitali su lokalitet i sačinili skicu utvrđenja. Sada se očekuje da značaj ovog otkrića potvrdi ekipa dr Aleksandra Bulatovića, iz Arheološkog instituta u Beogradu.
- Utvrde su pravljene uvek da bi nešto kontrolisale, najčešće neki obližnji rudnik - kaže Arsić. - Uskoro planiramo da lokalitet stavimo pod zaštitu i obavimo dodatna istraživanja, kako bi se ustanovilo da li je utvrđenje bilo politički ili ekonomski centar. Interesantno je i da je ovaj lokalitet toliko dugo bio skriven iako je do njega lako doći, a nalazi se u blizini seoskih kuća. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nekropola iz 10. veka Veliki posao odradila je istraživačka ekipa Narodnog muzeja u Zrenjaninu na čelu sa kustoskinjom Snežanom Marinković. Novi, dragoceni nalazi potvrđuju raniji zaključak da je srednjovekovna nekropola u ataru Sečnja iz perioda od 10. do polovine 13. veka. Istraživači na terenu u ataru Sečnja - Pretprošle godine smo na lokalitetu u Sečnju radili deset dana, prošle dvadeset, a sada ćemo ostati mesec dana. Na otkrivenoj srednjovekovnoj nekropoli locirano je još 12 grobova, bez grobnih konstrukcija, orijentacije zapad-istok, kao i u prethodnim slučajevima. Pronađeni skeleti veoma su dobro očuvani, grobni prilozi su malobrojni, ali je bilo i vrednih ovogodišnjih nalaza. Pronašli smo vrh od noža, minđuše, kopču i bronzane aplikacije, kao i fragmente grnčarije – objašnjava Marinkovićeva.
Ona napominje da novi, dragoceni nalazi potvrđuju raniji zaključak da je srednjovekovna nekropola u ataru Sečnja iz perioda od 10. do polovine 13. veka. U prilog tome govore prvenstveno fragmenti keramike, odnosno kotlića, kao i ostali eksponati sa prepoznatljivim ornamentima ranog srednjeg veka.
Sve što je pronađeno na lokalitetu Sečanj već je prebačeno u zrenjaninski muzej uključujući i skelete, koji čekaju dolazak antropologa iz Arheološkog muzeja Srbije radi podrobne analize.
Dvadeset dana ovosezonske kampanje na srednjovekovnom arheološkom nalazištu kod Sečnja, tim zrenjaninskog muzeja, uspeće da odradi sa svega 300.000 dinara, od čega su dve trećine iz pokrajinske, a trećina iz republičke kase.Blic
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 103 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
