|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
KAFANA, NAJVITALNIJA INSTITUCIJA U SRBIJI
Tu se slave rođenja i oplakuju pokojnici, slave slave i krštenja. U kafani se bistri politika, ruše i sastavljaju nove vlade, rešavaju svetske dileme i ratovi
Sigurno je da nismo najstariji narod u Evropi, ali je nepobitna činjenica da u toj istoj Evropi imamo najdužu kafansku tradiciju. U svom začetku kafana je često bila jedini izraz javnog života u Srbiji. Hroničari, istoričari i sociolozi izdvajaju je kao „prvi demokratski“ prostor, prvu instituciju relativno slobodne razmene mišljenja, otvorenog političkog rezonovanja, pa i političkog organizovanja. Tu ulogu zadržava hrabro i danas, odolevajući pomodnim „fensi“ mestima koja bi da je zamene. Za ulazak u kafanu nikada nije bila potrebna partijska knjižica kao ulaznica, ni diploma kao dokaz pismenosti, ali ni „Guči“ ni „Luj Viton“.
Kafana je u Srbiji institucija. Tu se slave rođenja i oplakuju pokojnici, slave slave i krštenja. U kafani se bistri politika, ruše i sastavljaju nove vlade, rešavaju svetske dileme i ratovi. To je mesto utehe, inspiracije, tuge i radosti, mesto sastajanja i rastajanja, sporazuma i nesporazuma. Gradovi i sela, i varošice i mestašca kojih nema ni na geografskim kartama, znaju se i pamte ne samo po ljudima nego i kafanama koje u njima žive.
Beograd je imao kafanu pre Beča i Pariza. Prvi ugostiteljski objekat u kojem se služila kafa otvoren je još davne 1522. godine. Nema, međutim, podataka o tome da se to mesto i zvalo kafanom. Posle Beograda kafanu dobijaju najpre Sarajevo 1592, pa tek onda evropske prestonice, London 1652. godine, dve godine kasnije Pariz, pa Beč 1683. godine. Krajem 16. veka kafane su postojale u većini gradova u Srbiji, a u 18. već su bile uobičajena pojava. Najveći broj gostionica i kafana Srbija dobija krajem 19. i početkom 20. veka. U Beogradu je npr. na 50 stanovnika bila po jedna kafana. Na Pozorišnom trgu, danas Trgu Republike, u tom periodu bilo je 16 kafana, a u današnjoj Makedonskoj ulici od 40 kuća 17 je bilo gostionica.
Beograd je imao kafanu pre Beča i Pariza. Prvi ugostiteljski objekat u kojem se služila kafa otvoren je još davne 1522. godine. Nema, međutim, podataka o tome da se to mesto i zvalo kafanom. Posle Beograda kafanu dobijaju najpre Sarajevo 1592, pa tek onda evropske prestonice, London 1652. godine, dve godine kasnije Pariz, pa Beč 1683. godine
Centar društvenog i kulturnog života
Od svog nastanka kafane su imale značajan uticaj na razvoj i modernizaciju srpskog društva u celini. U njima je održan prvi bal 1827. godine. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je takođe u kafani, i to u „Tri lista duvana“, dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u „Kolarcu“, na današnjem Trgu Republike. U kafani je zasvirao prvi strani violinista daleke 1894. godine. U kafani „Proleće“, kasnije nazvanoj „Hamburg“, zasijala je prva sijalica u Beogradu. Na tom mestu, u Masarikovoj ulici, danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije. Jedna od najstarijih beogradskih kafana „Znak pitanja“, podignuta 1823. godine, imala je prvi bilijarski sto u Beogradu, a i prvo čitalište „Srpskih novina“ bilo je u toj kafani. Sredinom veka na Terazijama u „Zlatnom krstu“ 1896. prikazana je prva javna bioskopska predstava u Beogradu. Posle Prvog svetskog rata u „Kasini“ na Terazijama jedno vreme zasedala je i Narodna skupština.
U kafanama su se osnivale novine, književni i politički listovi. Posebnu dušu udahnuli su joj večni boemi i poslednji romantici kojima su kafane bile drugi, ali zasigurno najdraži dom. U kafanskom raju nalazili su nadu, inspiraciju, utehu i spas pesnici i slikari, vajari i filozofi, uspeli i neuspeli pisci, talentovani i uspešni, nesrećni i neshvaćeni iz svih društvenih slojeva.
Na Obilićevom vencu, na mestu gde se danas nalazi „Hipotekarna banka“, bila je čuvana kafana „Dardaneli“, omiljeno stecište novinara, književnika i glumaca. Njeni svakodnevni gosti bili su Vojislav Ilić, Đura Jakšić, Milovan Glišić, Branislav Nušić, Bora Stanković, Radoje Domanović... U brojnoj boemskoj vojsci Beograda verno su svim srcem i dušom služili i Tin Ujević, Čiča Ilija Stanojević, Raka Drainac, Branko Radičević, Todor Manojlović Toša, Stevan Sremac…
Za kafanskim stolom Vojislav Ilić je za „banku“ uredniku dečijeg lista napisao svoju svetosavsku pesmu „Ko udara tako pozno“, Đura Jakšić skoro celog „Stanoja Glavaša“, a Stevan Sremac je od „Orača“ do „Tri šešira“ išao i zapisivao zanimljive razgovore i priče koje bi kasnije ugrađivao u svoju prozu.
Jedna od najstarijih beogradskih kafana „Znak pitanja“, podignuta 1823. godine, imala je prvi bilijarski sto u Beogradu, a i prvo čitalište „Srpskih novina“ bilo je u toj kafani
Nemoguće je pisati o kafanskom životu i kultu kafane, a zaobići Skadarliju. Branislav Nušić piše da su „Tri šešira“ najstarija kafana u kaldrmisanoj ulici dugoj 500 metara. Na mestu čuvene kafane ranije je postojala fabrika za izradu šešira, na kojoj su uz ime firme stajala i tri šešira izrezana od lima, koja su tu ostala do danas. Skadarlija je do 1825. bila brežuljak sa rupčagama niz koji je tekao Bibijin potok. To mesto su naseljavali Romi nakon 1830. kada je tu pročitan hatišerif, zato što nisu imali drugi slobodan prostor. Krajem 19. i početkom 20. veka mnogi glumci su tu stanovali, a uz njih pesnici, pisci, slikari, koji su tu zore dočekivali.
Svoje kafane u Skadarskoj ulici imali su i poznati industrijalci. U blizini čuvene pivnice postojala je kafana „Bajloni“, dok je kafana „Smutekovac“ pripadala Đorđu Vajfertu. Ona je tako nazvana po Smuteku, Čehu koji je jedno vreme bio njen vlasnik, a zanimljivo je da je prilikom posete Beogradu tu boravio i Nikola Tesla.
Sentandrejska skupština, na kojoj su svrgnuti Karađorđevići i vraćeni Obrenovići na vlast 1858. godine, održana je u „Srpskoj kruni“. U kafani je kovana i zavera za prevrat i ubistvo Obrenovića, Aleksandra i Drage 29. maja 1903. godine. Apis je svoju družinu okupljao u oficirskom domu u današnjem Studentskom kulturnom centru u Resavskoj ulici, a Gavrilo Princip svoju u „Zlatnoj moruni“
Kad bi zidovi progovorili
Što se više razvijala prestonica bujao je i kafanski život, a kafane su postajale centri u kojima se kretao život. Tu su se, pisao je Branislav Nušić, advokati konsultovali sa klijentima, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje. Gotovo svi javni akti, osim testamenta, obavljali su se u kafani.
Pored društvene i kulturne uloge kafana je i te kako imala i politički značaj. U njoj je rođen stranački život u Srbiji. Značajne političke i istorijske stranice ispisane su baš za kafanskim stolom. Sentandrejska skupština, na kojoj su svrgnuti Karađorđevići i vraćeni Obrenovići na vlast 1858. godine, održana je u „Srpskoj kruni“. U kafani je kovana i zavera za prevrat i ubistvo Obrenovića, Aleksandra i Drage 29. maja 1903. godine. Apis je svoju družinu okupljao u oficirskom domu u današnjem Studentskom kulturnom centru u Resavskoj ulici, a Gavrilo Princip svoju u „Zlatnoj moruni“. Ta kafana na Zelenom vencu, na čijem je mestu danas kineska radnja, bila je zborno mesto mladobosanskih revolucionara. Tu su 1914. godine Gavrilo Princip, Čabrinović, Grabež, Ciganović i Šarac odlučili da ubiju prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda.
I pristalice političkih stranaka imale su svoje kafane. Zbog velikog suparništva stranaka privrženici jedne nisu zalazili u kafanu druge stranke. Tačno se znalo u koje kafane zalaze radikali, u koje naprednjaci, a gde sede socijalisti i liberali. Kafane su se u vreme izbora pretvarale i u prave izborne štabove. Često su bile i kolateralna šteta u političkim razračunavanjima i obračunima. Doušnici vlasti tu su imitirajući obične goste osluškivali kakvo je raspoloženje naroda. Oduvek su kafane osim mesta za jelo, provod sa pesmom, bile velike pričaonice. Novinarima često jedini ili glavni izvor informacija. Eh, kada bi kafanski zidovi danas mogli da progovore…
Kafane su bile oaze slobode i simbol jednakosti. Njena društvena funkcija zapravo je najzaslužnija što je nazivamo institucijom. Mnoge odavno ne postoje. Neke su zatvorene zbog denacionalizacije, neke zbog privatizacije. One srušene odnele su sa sobom u nepovrat čitavu jednu prošlost. Fenomen kafane polako postaje respektabilna sociološka tema u Srbiji, a za buduće generacije, koje će se kafanom tek baviti, i za kraj umesto zaključka opet nezaobilazni Nušić:
„I zar to doba što pred našim očima zamire, i zar tu prošlost što se pred našim očima briše, nije dužan hroničar da zabeleži te da mu za poznija pokolenja za istoriju našeg javnog života ostane za traga?“ akter _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Garibaldijevci u Savamali
U Savamali, odmah iza zgrade nekadašnje Đumrukane, carinarnice, pre oko jednog veka pružala se prostrana zgrada hotela Kragujevac, koja je podignuta još prvih dana preobražaja Savske jalije u stambenu četvrt. U njoj je radila i kafana.
Potrebu podizanja hotela i kafane Kragujevac diktiralo je pristanište jer, iako je ranije pristanište uvek bilo na Dunavu, a samo jednim delom (vinarice i drvarice) na Savi, od doba saobraćaja parnim brodovima, pristanište prelazi definitivno na Savu, koja se zatim naglo razvija kao najživlji trgovački kraj, tumači hroničar beogradskih kafana Branislav Nušić.
"Tu potrebu trgovačkog sveta da ima gde odsesti i gde se sastati zadovoljavao je u punoj meri hotel Kragujevac, koji se sad sveo na mesto gde putnici očekuju polazak lađe ili sačekavaju putnike. Hotel Kragujevac, inače nema nikakvu svoju naročitu istoriju, sem što bi se dalo zabeležiti da je 1876. godine tu bio štab talijanskih
Venecijanska bara
U savamalskoj četvrti radila je i kafana Venecija. Naziv je dobila prema bari koja se prostirala od ušća Topčiderske reke pa sve do Beograda, i na kojoj su kasnije podignuti železnička stanica, Vapina fabrika hartije i mnoga naselja. Ta bara se nekad zvala Ciganska bara, pa su je neki učenjaci, ironije radi, nazvali Venecijom, i to joj se ime zadržalo. Kafana Venecija je, zapravo, bila i hotel, gde su odsedali trgovci iz unutrašnjosti.
dobrovoljaca, koje je pod talijanskom zastavom, koja se vila na Kragujevcu, upisivao simpatični garibaldijevac Delabona, i vodio ih na Drinu da se sa nama zajedno bore za našu slobodu. Na istoj strani gde je i Kragujevac, malo dublje u čaršiji, postoji sada Savska kasina, koja se u svoje vreme zvala Vladikina kafana. Na čardaku te kafane, pri izletu iz grada, posedali bi uvek nešto otmeniji Turci i sejirili bi pijući kahvu i muhabetišući.
Iza Savske kasine, na čvoru gde se ukrštaju ulice koje vode na Varoš-kapiju, nalazila se kafana Bosfor, koju je progutalo građenje novoga savskoga mosta. Nekada su tu, u neposrednoj blizini obale, bili gosti kapariše za istovar i utovar brodova, jer su nedaleko odatle pristajale dereglije sa trgovačkom robom. Zatim, do poslednjih dana, trajanja, to je bila jedna obična vesela noćna kafana", opisuje Branislav Nušić. Blizu Bosfora nalazila se kafana "Kičevo", takođe jedna od zaostataka starog Beograda. Vestionline foto,izbor administratora _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kafane pišu istoriju
One su nekada bile mesta gde su se pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, a vodile su se i ozbiljne političke debate. Neretko, bile su koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara, advokatske kancelarije, po potrebi i narodne skupštine... Kafane su, ne bez razloga, nazivali i ”univerzitetima života”. Kao nekada, one i danas imaju važno mesto na društvenoj mapi Beograda.
Po beleškama putopisaca i hroničara, već sredinom 16. veka Beograd je postao jedan od znamenitih gradova Evrope, sa vrlo razvijenom trgovinom. Rečju, internacionalni grad u kojem je pored Srba i Turaka, bilo i dosta Grka, Dubrovčana, Jevreja, Jermena... Ovakav sastav stanovništva je uticao i na to da su se upravo u prestonici ukrštali i preplitali različite navike, običaji, kulture i religije.
“Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća”, kaže u uvodnom delu knjige “Mehane i kafane starog Beograda” autor dr Vidoje Golubović.
Istorija kaže da je u Beogradu, davne 1522. godine bila otvorena prva kafana na Starom kontinentu. Prema zapisima koji su navedeni u ovoj “svojevrsnoj hronici” kafanskog života u nas postoji podatak da su je otvorili Turci u zgradi na Dorćolu. U njoj je služena samo kafa. Ipak, najveći broj gostionica i kafana u Beogradu svoja vrata otvara krajem 19. i početkom 20. veka. Podaci govore da je grad na prelazu između dva veka na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu ili gostionicu.
Hroničari zapažaju i da su mnoge kafane, između ostalog, bile poznate i po dobroj pesmi i očaravajućoj muzici. Pored rodoljubivih, nekada su se u njima mogle čuti izvorne narodne i starogradske pesme, sevdalinke, ljubavne, ali i šaljive pesme. Mnoge od njih su danas, u poplavi šunda koji je zahvatio našu muziku, nažalost, zaboravljene. Uostalom, kao i najčešće korišćeni instrumenti kojih više nema u savremenim orkestrima. Kao kultno mesto, kafana je kroz vekove i kulture, dalje beleže hroničari, imala brojne nazive – mehana, mejana, karavan- saraj, han, birtija, kavana, bircuz, restoran, gostionica, bistro, bife... Sa sadašnje vremenske distance nemoguće je govoriti o razlikama među njima koje su evidentno postojale. U nekima se pila samo kafa, u drugima ste mogli samo da naručite pivo, dok se na nekim adresama služio samo čorbast pasulj.
Danas se najčešće osim reči kafana, koriste termini restoran i kafe. Ili što je u poslednjih par meseci u Beogradu prilično moderno i aktuelno - kantina, zbog otvaranja nekoliko mesta ovog tipa! Beograd već 1821. godine dobija mehanski esnaf, a 1871. Prvo srpsko pivarsko akcionarsko društvo. Prva pivara u prestonici otvorena je 1840. godine i zvala se Kneževa pivara. Tridesetak godina kasnije je počela sa radom Vajfertova, a 1884. godine i Bajlonijeva pivara.
Brojne kafane starog Beograda imaju neobično poreklo i zanimljivu istoriju. Tako je, zgrada u kojoj se nalazila poznata beogradska kafana “Tri lista duvana” na uglu Ulice kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra, podignuta osamdesetih godina 19. veka, bila poznata po tome što je u njoj instalirana prva telefonska centrala u Beogradu. Dalje, u ulici Kralja Petra se u prvoj polovini 19. veka nalazila jedna od najstarijih i najpoznatijih kafana glavnog grada – “?“. Podignuta je na inicijativu kneza Miloša Obrenovića, a poseban značaj ima zbog činjenice da je u nju često svraćao Vuk Stefanović Karadžić. Izdvajala se od drugih i po tome što je bila prvo čitalište “Srpskih novina”. Izgrađena u balkanskom stilu, ona živi već u trećem veku, podjednako privlačeći stanovnike, ali i posetioce Beograda.
Zanimljiv je i podatak da je u poznatoj kafani “Proleće”, kasnije nazvanoj “Hamburg” zasijala prva sijalica, kao i da se sada baš na tom mestu, u Masarikovoj ulici, nalazi zgrada “Elektrodistribucije”. I Prvi sajam knjiga u našem glavnom gradu je održan 1893. godine u “Kolarcu”, kafani koja se nalazila na današnjem Trgu slobode.
Ostalo je zapisano da su u kafanama dogovorene mnoge političke odluke, naročito u periodu između dva svetska rata. Znalo se tačno i gde se ko okupljao. Demokrate su sedele u “Barajevu” na uglu Beogradske i Krunske ulice. Beše to jedna od retkih kafana koje su imale drveni pod, a bila je na dobrom glasu, jer se hrana služila u tanjirima od nadaleko čuvenog češkog porcelana. Članovi Slovensko- ljudske stranke su odlazili u kafanu “Ljubljana”, dok su ministri Cvetkovićeve vlade stalno svraćali u “Maderu”.
Na pitanje koliko današnje gradske kafane, koje sve češće oslovljavamo s “restorani”, čuvaju duh starog Beograda, dr Vidoje Golubović, autor knjige “Mehane i kafane starog Beograda”, odgovara: - Teško je tražiti paralele sa ondašnjim kafanama, a shodno tome i tragati za tim i takvim duhom. Beograd se pre svega izmenio, stanovništvo je sasvim drugog socijalnog sastava, te je i uloga kafane sasvim drugačija. Nažalost, nema više boema poput Đure Jakšića, Tina Ujevića, Janka Veselinovića, Stevana Sremca, čiča Ilije Stanojevića i mnogih drugih.
Kafane su bile mesto gde su se organizovale zabave, balovi, muzičke svečanosti, likovne izložbe, berza, gde su se pisale žalbe na sudske odluke, osnivali sportski klubovi... Tačno se znalo zašto se u koju kafanu odlazilo – da li zbog slušanja pesme, supe ili čorbe, rakije ili vina, ili da bi se videla neka značajna ličnost navodi naš sagovornik i zaključuje: - Dakle, kafana je tada bila institucija i nema nijedne oblasti iz društvenog i privrednog života koja se nije odvijala baš u njoj.
S druge strane, danas se u kafanu ide iz sasvim drugih razloga. Tačno je da se i onda u njima sedelo, jelo, pilo, ali motivi su sasvim različiti i valjalo bi dugo istraživati kako bi se došlo do nekih uporednih podataka. Ovaj vrsni poznavalac istorije naše prestonice takođe napominje i da je pogrešno mišljenje da su beogradski splavovi “za provod” proizvod novog doba. Postoje brojni zapisi o noćnom životu grada na reci i brodovima između dva svetska rata. Svakako nisu to bili splavovi kao ovi danas, ali je bilo veselo i na brodićima, gde se do jutarnjih časova čuo žamor i muzika. Dakle, Beograd nikada nije zaostajao za svetom, bar u jednoj stvari. Vekovima je poznat po svom raznovrsnom kafanskom životu i boemima poput Branislava Nušića, Vojislava Ilića, Laze Lazarevića, Mihaila Petrovića - Mike Alasa... Kao što je centar pariske boemije – Monmartr, bečke – Grincing, rimske – Trastevere, njujorške – Grinič Vilidž, tako i Beograd ima svoju Skadarliju.
Tačno je nekada mnogo posećeniju, ali i danas ovaj kaldrmisani potez u centru grada predstavlja boemsko- turističku atrakciju. Donji deo Skadarlije se naslanja na ulicu Strahinjića- bana, koja je krajem devedesetih godina prošlog veka postala sinonim za noćni provod u Beogradu i kojoj se sada nalaze neki od najposećenijih restorana i kafića. Jedan od prvih kafea u ovoj ulici bila je “Ipanema”, otvoren marta 1992. godine. Iako je živeo u Profesorskoj koloniji, vlasnik “Ipaneme”, gospodin Aleksandar Pestelek, kaže da je na Dorćol često dolazio sa roditeljima u posetu prijateljima i nastavlja: - Oduvek sam voleo ovaj kraj i znao bukvalno svaku uličicu na Dorćolu.
Devedesetih je Dorćol bio baš pravi gradski kvart. Kafe sam iz tog razloga otvorio upravo ovde. Ali, može se reći i sasvim slučajno. Istorija je išla tako da je moja generacija početkom devedetih osetila da će ovde biti svašta, te sam se i ja spremao na put u neku zemlju koja će mi ponuditi bolju budućnost. Međutim, baš u to vreme nalazim jedan podrum u ulici Strahinjića bana. Saopštavam roditeljima da želim da otvorim kafe i da bi bilo lepo da novac koji su spremili za moj put uložimo u adaptaciju starog šnajderaja koji se tu nalazio – priča Aleksandar Pestelak i dalje otkriva: - “Ipanema” postaje mesto gde pored mog društva počinju da dolaze i drugi ljudi kojima je ovde bilo prijatno.
Nepunu deceniju kasnije mali kafe se proširuje i postaje restoran sa pedesetak mesta, kakve sam, budući da sam dosta putovao, viđao po Italiji i zapadnoj Evropi. Stupam u kontakt s čuvenim italijanskim umetničkim institutom za kulinarstvo “Rossano Boscolo” i od njih dobijam razne knjige, brošure, kasete u vezi s pripremom jela. Želim da naglasim da seu “Ipanemi” sva jela pripremaju s prirodnim sastojcima, sve je sveže, bez ikakvih dodataka, pojačivača i emulgatora.
Nove generacije poštovalaca kafana i restorana određuje naravno i drugačiji senzibilitet i ukus, a mesta u koja oni zalaze mogu se i te kako pohvaliti praćenjem trendova ne samo u gastronomiji, već i uređenju enterijera. Ipak, i pored zamajca vremena, tradicija je u Beogradu i dalje živa!
Nekoliko starih kafana poput “Madere”, “Manježa”, “Mažestika”, “Kluba književnika”, “Ruskog cara”... dobilo je novo ruho. U Tašmajdanskom parku, sa gotovo najlepšom baštom u gradu, “Madera” je i dalje jedan od ključnih toponima beogradske ugostiteljske ponude.
Kafanske zanimljivosti
U knjizi “Mehane i kafane starog Beograda” dr Vidoje Golubović navodi zanimljive podatke povezane sa svakom kafanom posebno. Evo nekih...
AMERIKA – jedna od čuvenijih kafana, na Zelenom vencu. U njoj su se okupljali ljubitelji orijentalnih zadovoljstava. Služio se najbolji ratluk, a grickale leblebije.
TRANDAFILOVIĆ – čuveni objekat na Čuburi, hroničari je navode kao najpoznatiju kafanu ovog dela grada do Prvog svetskog rata uz konstataciju da je o njenim specijalitetima pričao ceo Beograd. Iz nje se, kažu, nije izlazilo pre zore.
MOSKVA – kafana koja je dospela čak i u srpsku i francusku književnost. Otvorena je 1906. g kada je završena i gradnja istoimenog hotela. Sagradilo ju je Carsko rusko osiguravajuće društvo “Rosija- Fonsijer”. Bila je centar društvenog i kulturnog života grada. Postoji i anegdota da su za stolovima “Moskve” formirane i oborene tri ili četiri vlade.
GOSPODARSKA MEHANA – čuvena beogradska kafana u neposrednoj blizini ušća Topčiderske reke u Savu. Pretpostavlja se da je sagrađena dvadesetih godina 19. veka i da ju je gradio tada poznati majstor– neimar Veselin. Do nje se stizalo čak i tramvajem!
AKADEMIJA – kafana u pasažu zgrade Akademije nauka i umetnosti. U njoj su se čitale domaće i strane novine, a u večernjim časovima, kako su zabeležili hroničari, svirao je orkestar. Kafana je imala i salu za bilijar.
HAJDUK VELJKO – nalazila se u centru grada, na uglu danas Knez Mihailove i Sremske, tačnije u dvorištu ovih zgrada. Hroničari ističu da je ovaj prestižni objekat, pored kafane, raspolagao i restoran- salom, odnosno modernim bifeom. Bogata klijentela je naručivala francuska vina.
BULEVAR – Jedna od atraktivnijih beogradskih kafana s kraja 19. veka. Nalazila se u Terazijskom kvartu. Beograđani su bili ponosni na njenu veliku salu u kojoj su se održavali banketi. b92 _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Kafane u Beogradu
Kafane u Beogradu, nekada čuvena stecišta boema i tradicionalnog duha počele su da odumiru vremenom pod naletom privatizacije. Neke od njih poput kafane Šumatovac, kafane Pod Lipom, polako nestaju pod uticajima savremenog načina života. Novi vlasnici nekih kafana poptuno drugačije uređuju enterijer i sada u tim prostorima niču fensi restorani….
Kafane u Beogradu, nekada čuvena stecišta boema i tradicionalnog duha počele su da odumiru vremenom pod naletom privatizacije. Neke od njih poput kafane Šumatovac, kafane Pod Lipom, polako nestaju pod uticajima savremenog načina života. Novi vlasnici nekih kafana poptuno drugačije uređuju enterijer i sada u tim prostorima niču fensi restorani. Od više stotina kafana u Beogradu svega nekoliko njih nam je preostalo.
Znamo za jednu kafanu koja se još uvek nekako drži. Kafana Znak pitanja, pored Saborne Crkve u Beogradu. U ovu kafanu često je navraćao i Vuk Stefanović Karadžić. U njoj je 1834. godine bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo čitalište “Srpskih novina”. Nedavno je prva kafana prešla u vlasništvo grada uz obećanje da će ona ostati ugostiteljski objekat i da neće promeniti dosadašnji izgled.
Beograd je nekada bio nadaleko čuven po brojnim kafanama, ukoliko se nastavi ovim tempom možemo se zadovoljiti samo kafanama u krugu Skadarlije.
Godine 1522. godine prvi lokal u Beogradu su otvorili Turci, bilo je to na Dorćolu a naziv kafana ozvaničen je 1738. godine. Najbolji lokal u Beogradu svojevremeno bila je nekadašnja kafana Crni orao, a karakteristično je to što nije imala stolove, već nešto nalik današnjim sofama.
Ne zaboravimo da su kafane u Beogradu nekada bile mesto gde su nastajale najbolje pesme, organizovale svečanosti, likovne izložbe, tamo su se pisale i sudske žalbe i tužbe. Nekada su gosti tačno znali u koju kafanu će otići, gde je dobra čorba, dobra kafanska muzika ili gde je dobra rakija. Zanimljivo je i to da u kafani “Proleće”, kasnije nazvanoj “Hamburg” zasijala je prva sijalica u Beogradu. Na tom mestu u Masarikovoj ulici danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon u Beogradu zazvonio je, u kafani “Tri lista duvana”. Prvi sajam knjiga 1893. održan u kafani “Kolarac”, kafani koja se nalazila na današnjem Trgu Republike. U kafani je prikazan i prvi film, a zanimljivo je da se posle Prvog svetskog rata u “Kasini” zasedala i Narodna skupština.
U to vreme kafane u Beogradu bile su institucije i ne postoji ni jedna nijedna oblast iz društvenog i privrednog života koja se nije odvijala baš u kafani. restoranibeograda _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 272 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
