Leto u Beogradu je poseban doživljaj. Svako može, bilo da je stanovnik Beograda ili gost, ispuniti najraznovrsnije želje ili htenja, posetiti neku od letnjih manifestacija, razgledati Beograd iz otvorenih autobusa, posetiti neki od muzeja, uživati u atmosferi noćnih klubova, a poseban doživljaj je provesti leto na beogradskim rekama Savi i Dunavu.
Ušće Save u Dunav predstavlja najatraktivnije mesto ispod Beogradske tvrđave i zajedno sa Velikim Ratnim ostrvom pravu prirodnu oazu u sred jednog modernog grada. Na rekama se odvija danonoćni život. Na brojnim splavovima, kafićima i restoranima se može popiti kafa, pojesti neki od ribljih specijaliteta i uz muziku se dobro zabaviti.
Preko dana, na rekama je veliki broj pecaroša, čamaca, brodića za razgledanje grada, glisera, skijaša na vodi i jedrilica. A u večernjim terminima, na brojnim splavovima održava se provod uz najrazličitiju muziku do ranih jutarnjih sati.
Ada Ciganlija
Nedavni dobitnik Plave zastave a prethodno proglašena za jedno od najlepših gradskih ostrva, Ada Ciganlija je najposećenije beogradsko izletište, udaljeno svega 4 kilometara od centra grada. Dobijanjem ove zastave Ada Ciganlija je pokazala da je ispunila visoke kriterijume u pogledu ekologije, uređenja plaže i bezbednosti.
Od ranog jutra do duboko u noć, na šljunkovitpoj plaži dugoj 7 kilometara, može se kupati, veslati, voziti kajak ili kanu, igrati vaterpolo, jedriti na dasci, skijati na vodi, spuštati niz tobogane, voziti pedaline... Pored sportskih terena za košarku, odbojku, rukomet, tenis, bejzbol, golf, ragbi i hokej, posetiocima Ade na raspolaganju su biciklistička, trim, kros i atletska staza, kao i poligoni za ekstremne sportove, bandži džamp i veštačka stena za free-climbing.
Skriveni deo na sredini ostrva Ade Ciganlije je Ada Safari, površine 6 hektara, na kom se može pecati, uživati u prirodnom ambijentu i jesti riblji specijaliteti jer je poribljeno kapitalnim i retkim primercima ribe, strogo kontrolisanog kvaliteta. Za potpuno opuštanje, neki od brojnih restorana i kafića na obali jezera i na splavovima zadovoljiće svačiji ukus.
Krstarenja brodom
Za ljubitelje krstarenja, činjenica da se Beograd nalazi na dve reke pruža velike mogućnosti za dnevne i noćne plovidbe Savom i Dunavom.
Brod Beograd 25 nudi panoramsko razgledanje Beograda sa reka. Isplovljava dva puta dnevno u trajanju od 90 minuta, a pored redovnog, nudi i vanredni program, mogućnost zakupa broda kao i noćne plovidbe. Više informacija na telefon 011/26.22.866 lok. 49 i 060/82.22.310
Dvočasovno krstarenje beogradskim rekema organizuje i Kej Yacht Club, petkom, subotom i nedeljom. U ponudi su i svakodnevne večernje ture uz večeru, a ove sezone uz svaku kupljenu kartu za panoramsko razgledanje grada iz otvorenog autobusa BS TOURS-a možete razgledati grad sa reka u vremenskom periodu u 18h i 20h.
Brod Danuvije omogućava da upoznate 1.700 kilometara plovnih reka i kanala, lepotu rečnih obala, oaze nedirnute prirode i mnoštvo okolnih lokaliteta, u turama krstarenja u trajanju od 1,5, 2 i 3 sata. U slučaju kiše, možete ploviti kompletno zastakljenim brodom Kornjača koji pored razgledanje grada sa reka, organizuje i privatne proslave, ali i jednodnevna krstarenja do Pančeva, Vinče i drugih okolnih gradova na Dunavu.
Brod Trajan pored redovnih tura razgledanja grada uz vodiča, organizuje i grupne plovidbe, kao i večernja krstarenja uz večeru i muziku.
Otvoreni bazeni
Sezona kupanja na otvorenim bazenima u Beogradu počinje u junu mesecu, i traje sve do kraja avgusta. Radno vreme svih beogradskih bazena je od 10 od 19 časova.
Bazen Tašmajdan smešten je u samom centru gradai jedan je od najstarijih bazena u Beogradu. Dimenzije su 50 sa 20 metara, dubina 2,2-5m; kapacitet gledališta je 2500, a kupališta oko 4000 mesta. Cena karte je 250, a za decu 150 dinara. Cena poludnevne karte je 150 dinara, dok sezonska na mesečnom nivou iznosi 6.000 dinara.
Sportski centar Olimpnalazi se iznad Cvetkove pijace, u blizini zvezdarske šume. Kompleks čine bazen za plivače 1,80m, skokove u vodi i neplivače sa najvećom dubinom od 1,4m. Odvojen u zelenilu, nalazi se dečiji bazen.
Ulaznica za dnevno kupanje je 250, za noćno 400 (21-24h), dok pojedinačna sezonska propusnica košta 5.000 i porodična (dvoje odraslih i do troje dece) 6.000 dinara.
Sredom je kupanje besplatno uz đačku knjižicu.
Cena dnevnih karata za odrasle na bazenimaJP SPRC Milan Gale Muškatirovićiznosi 250 dinara, za penzionere 200 dinara, a za decu 150 dinara. Poludnevna karta košta 150 dinara.
Tokom letnje sezone sredom đaci osnovnih i srednjih škola moći će besplatno da se kupaju uz đačku knjižicu. Na ovom bazenu postoje i dodatni sadržaji kao što su plivanje, košarka, odbojka itd. Noćno kupanje je od 21 do 23 sati.
Kupalište Košutnjakokruženo je šumom i prostire se na 14 hektara. U ponudi je ukupno pet bazena – dečji, rekreativni, školski, za skokove i olimpijksi za odrasle. Pojedinačne karte za odrasle su za odrasle je 200 dinara, a za decu do 7 godina ulaz je 100 dinara. Poludnevna karta za odrasle je 150 dinara, a za decu starosti do 7 godina iznosi 70 dinara.
Sreda je dan kada će đaci moći da se uz đačke knjižice besplatno kupaju.
Sportsko-rekreativni Centar 11. Aprilnalazi se na Novom Beogradu, u neposrednoj blizini studentskog grada. Pored 3 otvorena i 3 zatvorena bazena, tu je i fitnes centar, kao i sale za razne sportove.
Sportski centar Banjicasadrži zatvoreni olimpijski bazen, 2 otvorena olimpijska bazena, 6 teniskih terena, kao i prateće sadržaje.
Predviđen je za održavanje sportskih takmičenja na vodi, vaterpolo, plivanje, sinhrono plivanje, kao i za takmičenja u tenisu.
Vožnja biciklom
Beograd ima više od 65,5 kilometara biciklističkih staza. Dve najduže se prostiru duž Savskog i Zemunskog keja i spajaju se na Brankovom mostu, gde se liftom može preći sa jedne tresa na drugu. Punktovi za inznajmljivanje se nalaze na dve lokacije na Adi Ciganliji, kod SC „Milan Gale Muškatirović”, kao i na Zemunskom i Savskom keju.
iBikeBelgrade je biciklistička tura koja pruža mogućnost za upoznavanje Beograda na jedan savim poseban način. Krećući iz centra grada, uz vodiča, vozi se uz Dunav i preko reke Save na Novi Beograd, a zatim preko Novog Beograda a na Adu Ciganliju.
Tura je dugačka 30km, tokom kojih se može saznati više o znamenitostima Beograda. Cena je 1500 dinara. Trajanje je 4 sata, uključujući i pauze.
Lido
Peščana plaža na severnom špicu Velikog ratnog ostrva na reci Dunav. Ime je dobilo po Lidu u Veneciji. Prvobitno razvijano kao divlja plaža, sada je tokom letnjih meseci puno posetilaca.
Lido je idealno mesto za miran boravak na plaži ili nekom od svega nekoliko restorana, budući da je ostrvo zaštićeno zakonom i urbanizacija nije dozvoljena.
Avala
Sa samo šest metara iznad kvalifikacije za planinu i visinom od 506 metara, planina Avala najniža je u nizu planina koje se iz središnje Srbije spuštaju ka Beogradu. Nalazi se 16 kilometara južno od Beograda, i sa preko 600 biljnih vrsta prava je oaza od gradske vreve metropole.
Na samom vrhu stoji Spomenik Neznanog junaka koji je 1934 - 1938. godine izradio u crnom mermeru vajar Ivan Meštrović. Avalom danas dominira novi Avalski toranj visine 195 metara, koji je već decenijama simbol Beograda.
Kružna tura pod nazivom Iz srca grada do Avale, sa jednim od otvorenih autobusa saobraća do Avale svakog vikenda, sa polascima u 9, 12, 15 i 18 časova, sa turističkog stajališta na Trgu Nikole Pašića. Cena karte za odrasle je 500, za decu 250 dinara, a u jednom pravcu iznosi 250 dinara. Karte se prodaju u „Lastinim“ turističkim agencijama u Beogradu, Savski trg 1a, i u Balkanskoj 35-39.
BELEF - Beogradski letnji festival
Od ovog leta sa prestižnim statusom „Festival festivala“, Beogradski letnji festival predstavlja umetničke, muzičke, pozorišne, plesne i multimedijalne programe u ambijentu Kalemegdana, Ade Ciganlije, beogradskih ulica i trgova, pozorišnim i drugim dvoranama u gradu.
Od ukupno 14 festivala u okviru BELEF-a, ne propustite da posetite:
1. Baskerfest (2-4. avgust) Nastupi nekoliko evropskih uličnih zabavljačkih trupa - od žongliranja vatrom, preko akrobatske vožnje bicikla na žici razapetoj između krovova visokih zgrada do preletanja raznih prepreka u automobilu.
2. Belef na Kališu (29. jun - 26. jul) Serija koncerata na Kališu upotpunnjena izložbom fotografija, virtuelnim panoramama Kalemegdana, projekcijama časopisa "National Geographic"...
3. Resonate (25-27. jul) Festival analogno-digitalnih umetnosti, koji obuhvata nastupe i predavanja svetski priznatih umetnika.
4. Teratorija (29. jul - 15. avgust) Izrada i postavljanje u javni prostor eksponata velikih dimenzija u drvetu i terakoti.
5. Supernatural (3-5. avgust) Na Adi Huji ponovo će se okupiti umetnici i ekološke organizacije, a u muzičkom delu programa učestvovaće Irie FM, Goran Milošević...
6. Krokodil (10-11. avgust) Predstaviće se autori koji imaju uspešne karijere u književnosti, ali i muzici - Daniel Kovač (Jarboli), Aleksandar Stojković (Goribor), Kebra (Obojeni program), Damir Avdić, Marčelo...
7. Outside (10-15. avgust) „Mesta koja nedostaju” - obilasci Beograda kroz lična sećanja, pri čemu će vodiči biti umetnici, kustosi, građani.
Svi festivalski programi su potpuno besplatni za posetioce.
Belgrade Beer Fest
Najveći i najmasovniji festival piva u Srbiji Beer Fest ove godine se održava od 14. do 19. avgusta na Ušću i slavi deseti rođendan. Za devet godina postojanja oko 4.650.000 posetilaca moglo je da vidi više od 450 besplatnih muzičkih nastupa, degustira preko 90 brendova piva i učestvuje u brojnim društvenim kampanjama.
Latino maraton
Pod sloganom Igramo ritmom beogradskih reka, manifestacija okuplja najbolje plesne parove iz zemlje i sveta, predstavnike renomiranih plesnih škola kao i sve ljubitelje latino plesova.
U organizaciji Turističke organizacije Beograda, promoviše i reke Savu i Dunav, budući da se održava na platou ispred Savkog pristaništa, 1. septembra.
Dragačevo - u susret 52. saboru trubača i dolasku oko 600.000 gostiju iz celog sveta: Većina ležajeva već rezervisana, a postavljanje šatora u dvorišta domaćina košta tri evra
Svi koji obezbede smeštaj na Saboru će se provesti nezaboravno
DVADESETAK dana ostalo je do početka najveće trubačke fešte u svetu, a saboraši iz celog sveta požurili su da na vreme obezbede konačišta u maloj dragačevskoj varošici. Većina od oko 3.000 ležajeva u domaćinstvima u Guči i okolini već je rezervisana, a turistička agencija "Div travel" ima još mesta za oko 800 saboraša.
Cene smeštaja kreću se od 20 do 35 evra, u zavisnosti od udaljenosti od centra trubačke prestonice. Tako za smeštaj u centru treba izdvojiti 35 evra, u kućama udaljenim oko 500 metara od centra on staje 30 evra, dok za prenoćište u onim udaljenijim treba platiti 20 evra. Toliko staje i smeštaj u okolnim seoskim domaćinstvima, gde se pored kreveta za taj novac dobija i doručak, uglavnom dragačevski specijaliteti - sir, kajmak, proja, kačamak, gibanica...
PEČENJE UGOSTITELJI u Guči nas uveravaju kako će ove godine cene u njihovim objektima biti mnogo niže nego prethodnih godina, odnosno na nivou beogradskih kafana. Tako će, recimo, piće koštati oko 150 dinara, a kilogram pečenja od 1.000 do 1.500 dinara. Treba napomenuti da je ovo stav domaćih, gučkih ugostitelja, a cenovnici onih koji dolaze "sa strane" i koji će imati svoje ugostiteljske šatre znaće se tek po otvaranju Sabora. - Imamo dosta poziva iz Crne Gore, Bosne, ali i iz Hrvatske i Slovenije - rekla nam je Snežana Radić iz turističke agencije "Div travel". - Rezervacije iz inostranstva tek očekujemo, a interesovanje je ogromno. Nedavno smo obezbedili smeštaj za bračni par iz San Franciska koji će u Guči provesti svoj medeni mesec.
Saborašima će i ove godine na raspolaganju biti nekoliko kampova, a usluge korišćenja kampa kretaće se od tri do 10 evra. U mestu Kriva Bara, odmah iznad glavne bine ove godine će biti otvoren kamp sa bazenom, teniskim terenima, roštiljem, mogućnošću pecanja, stalnom svirkom... Cena po danu u ovom kampu staje sedam evra, a za ovakav vid smeštaja najzainteresovaniji su domaći saboraši, Slovenci, Francuzi i Italijani. Postavljanje šatora u dvorišta domaćina u Guči košta tri evra.
Posredstvom agencija, gosti ovogodišnjeg 52. sabora trubača u Guči, koji će trajati od 6. do 12. avgusta, imaće mogućnost pansionske ishrane, pa će tako za tri obroka u restoranima gosti plaćati 14 evra.
Organizatori predviđaju da će ove godine Guču posetiti oko 600.000 saboraša iz svih krajeva sveta, a da će najveće gužve biti od četvrtka do nedelje, kada su predviđeni nastupi najboljih trubačkih orkestara i finalno takmičenje trubača, a u nedelju i Svetlane Cece Ražnatović.
PREVOZ
PRETHODNIH godina veliki problem saboraša bio je prevoz do Guče i od Guče. Ove godine će mnoge agencije organizovati grupni prevoz minibusima ili kombi vozilima. Cena karte od Beograda do trubačke prestonice biće 18 evra.
Na Savincu kod Gornjeg Milanovca održava se tradicionalna likovna kolonija "Mina Vukomanović Karadžić", a na gradskom izletištu "Kratka forma", filmska kolonija koja okuplja milanovačke đake zainteresovane za sedmu umetnost.
Skoro dve decenije na Savincu kod Gornjeg Milanovca svako leto obojeno je umetnošću: u likovnoj koloniji posvećenoj Mini Vukomanović Karadžić, inspirisana prirodnim lepotama, istorijskim i kulturnim nasleđem rudničko-takovskog kraja, nastaju nova dela.
Za Veljka Đurđevića, slikara iz Beograda, rad van ateljea nesvakidašnje je iskustvo.
"Zdravo i korisno je da dođete u ovakav ambijent", kaže Đurđević, "da budete u kontaktu sa lokalnim stanovništvom, sa običajima, tradicijom, kulturom kraja u koji dolazite da biste zadržali kontakt sa svetom oko sebe, kako bi i vaša umetnost nastavila da komunicira sa ljudima."
Crkva Svetog Save
Prva zidana zadužbina Miloša Obrenovića, posvećena Svetom Savi, na obalama reke Dičine, nadahnula je i beogradskog slikara Predraga Peđu Miloševića koji je deo života proveo u milanovačkom kraju. Sada ga iznova doživljava i prenosi na platno.
"Ovde imamo tradicionalnu, nacionalnu istoriju koja je vezana za Obrenoviće i Karađorđeviće i, s druge strane, pozitivan srednjoevropski uticaj koji je preko Mine Vukomanović stigao u ove krajeve", kaže Milošević. "To je veliki izazov za umetnika - da to nekako pokuša da to spoji."
U ovogodišnjem sazivu kolonije "Mina Vukomanović Karadžić" šestoro umetnika održava i neguje uspomenu na jednu od prvih žena slikara srpskog romantizma.
Sa slikarstvom, na poznatom izletištu kraj Gornjeg Milanovca, prepliće se i filmska umetnost. Treća kolonija "Kratka forma", u radu sa milanovačkim đacima, ponovo oživljava film.
Prema rečima Miodraga Novakovića, svi su bili veoma zainteresovani za saznaju više o tome šta je film kao struktura, kao dramaturgija, režija, scenario, kao ideja i tema, šta se događa u svetu filma u svetu.
"Bio sam impresioniran koliko su ta deca zapravo gladna i znanja i koliko su zainteresovani za nešto što im škola zaista ne pruža", naglašava Miroslav Bata Petrović. "Ali eto, hvala bogu, postoji Kulturni centar, postojimo mi entuzijasti."
Organizator Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca, na Savincu proteklih godina ugostio je više od dve stotine umetnika iz raznih krajeva, koji su fundus kolonije obogatili sa više od tri stotine dela.
Strani turisti koji dolaze ne propuštaju da obiđu na daleko čuvenu beogradsku tvrđavu. Avala, Ada ciganlija, Skadarska ulica su mesta koja vrve od mnogobrojnih posetilaca
NA Kalemegdanu nikada nije monotono! I ovog vikenda veliki broj turista i sugrađana, od onih najmlađih koji su uživali u šetnji sa roditeljima do najstarijih koji su sa rukama iza leđa „prošetali noge“, odlučili su da neradne dane provedu u okviru zidina beogradske tvrđave.
Sunčan dan, u kome je temperatura bila na podnošljivih 30 stepeni Celzijusa, mnogi su odlučili da iskoriste za šetnju, igru i odmor. Neki su došli solo, drugi u paru, treći porodično, a četvrti, stranci, provodili vreme u grupi, fotografišući i komentarišući objekte na koji su nailazili.
Prodavci na tezgama načičkali su razne suvenire sa motivima Beograda, a za one „najveće“ Srbe tu su šajkače, opanci, pištolji, zastave i grbovi. Cene su od 150 do 3.000 dinara.
- Uglavnom „gastarbajteri“ i Srbi koji žive preko „bare“ dolaze i kupuju upaljače sa motivima Srbije, upaljače u obliku noževa i druge sitnice - kaže nam u prolazu jedan od prodavaca. - Turisti slabo kupuju suvenire, možda tek poneka strankinja kupi minđuše ili nakit, ali više od 500 dinara ne daju!
KULA NEBOJŠA ZBOG veoma visokih temperatura tokom leta, sve do 25. avgusta radno vreme kompleksa Kule Nebojša za posetioce biće dvokratno. Posetioci ovaj simbol grada mogu da posete od 10 do 12 pre podne i popodne od 17 do 20 časova. Nešto dalje na svojoj stanici posada na voziću prima putnike. Cena je 100 dinara, a vožnja, u kojoj najviše uživaju deca, traje oko 20 minuta.
Milošu (7) i Marku (6) više se dopalo da se voze biciklama. Kažu roditelji ih vode u luna park, a vole da idu Zoološki vrt.
- Ako nam ostane novac odvešćemo ih i u Zoo-vrt - rekla nam je mama Mirjana. - Ulaznice su relativno skupe, ali zaista vredi videti sve životinje. Deca tamo baš uživaju.
Ulaz u Vrt dobre nade naplaćuje se od 300 dinara za decu, od tri do 15 godina, dok odrasli plaćaju 400 dinara. Kapije „životinjskog carstva“ su širom otvorene, ali često je prepuno nestrpljivih posetilaca.
Kalemegdanskim stazama je šetalo i dosta stranaca koji su pažljivo razgledali Gornji i Donji Kalemegdan. Aparati su škljocali, a reakcije su bile pozitivne. Najviše im se dopada Ušće, kod „Pobednika“, a, kako kažu, fascinirani su koliko su Beograđani gostoprimljivi.
REKORDAN BROJ GOSTIJU
PRESTONICA iz godine u godinu beleži sve veći broj stranih gostiju, pa je tako i od ovog proleća zabeleženo povećanje od 12 odsto! Za razliku od ranijih godina, kada su gosti prestonice uglavnom bili poslovni ljudi, glavni grad sve više posećuju individualni turisti, koji dolaze na vikend, u provod ili su na proputovanju. Najviše žagora dolazilo je iz luna-parka. Voze se automobili i vozići, a zavrtela se i „Panorama“. Cena žetona za vožnju prema rečima roditelja je prihvatljiva, a kreće se od 50 do 70 dinara.
- Kalemegdan je najpopularnija beogradska atrakcija, jer gotovo da i nema turiste koji nije otišao do Beogradske tvrđave - objašnjava Dejan Veselinov, direktor Turističke organizacije Beograd. - Avala je najatraktivnija domaćim gostima i Beograđanima, dok Adu ciganliju obožavaju svi, a naročito stranci koji su oduševljeni time što u srcu grada imamo kupalište i sportske terene.
Pored Skadarlije i Trga Republike, posetioci Beograda sve više idu na vožnju otvorenim autobusom i brodom. Sami Beograđani, pak, vole izletišta kao što su Surčin i Kosmaj.
Za ljubitelje aktivnog odmora i netaknute prirode atraktivne ture u subotu i nedelju na Valjevskim planinama i Uvcu priređuje „Vajld Serbija“
LjUBITELjI netaknute prirode, ali i nesvakidašnjih avantura, sada mogu da biraju gde će da potroše višak adrenalina. Organizacija „Vajld Serbija“ iz Valjeva, proteklog vikenda organizovala je tri uzbudljive avanture za pamćenje!
Prva avantura je u kanjonu Tribe na Valjevskim planinama. Avantura se organizuje u dužini od dva kilometara u najekstremnijem kanjonu u Srbiji i najatraktivnijem u okruženju, u usecima dubokim od 10 do 20 metara, pored čak pet vodopada! Za turiste iz Beograda organizovan je prevoz.
- Za razliku od alpskih zemalja, u Srbiji nema mnogo vertikalnih kanjona, svega je desetak istraženih, među njima i Tribe, u kom priređujemo specijalnu avanturu - kaže Ivan Nastić iz valjevske organizacije „Vajld Serbija“. - Pre samog ulaska u kanjon turisti prolaze kratku obuku, oblače ronilačka odela, pojaseve, šlemove i kreću put vodopada, od kojih je prvi najlepši. Voda se, uz huk vodopada, sve vreme stropoštava u grotlo kanjona, stene bivaju sve bliže jedna drugoj. Kroz kanjon, koji je sve uži, turisti bukvalno idu s kamena na kamen!
Sledi speleološka avantura - turisti mogu da vide utrobu zemlje kroz Ušački pećinski sistem na Pešteru, kod jezera Uvac, prolaze kroz drugu po dužini pećinu u Srbiji! Uživaju u lepoti pećinskog nakita, a potom sa okolnih brda osmatraju prelepe meandre reke Uvac, vide brojne retke biljke i životinje...
- Posebna avantura je vožnja kajakom po jezeru Uvac i uživanje u prelepoj netaknutoj prirodi - kaže Nastić. - Da bi se učestvovalo u predstojećim vikend--avanturama nije potrebna prethodna priprema, aktivnosti su prilagođene svim životnim dobima i sposobnostima...
INFO
* 8.000 avantura u kanjonu Tribe (svaki šesti besplatno)
* 8.800 speleološka avantura na jezeru Uvac i ušačkom pećinskom sistemu
* 4.900 vožnja kajakom po jezeru (uračunato i iznajmljivanje kompletne opreme)
"Magični krug po Sremu" postao pravi turistički proizvod
SREMSKA MITROVICA - "Magični krug po Sremu" postaje pravi turistički proizvod u Srbiji koji obuhvata nekoliko ključnih atrakcija, kazao je danas u Sremskoj Mitrovici državni sekretar ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković.
"Drago mi je što je Ministarstvo svojim sredstvima u proteklih nekoliko godina zalagalo za razvoj ove destinacije", kazao je državni sekretar Petković posle posete Sremskoj Mitrovici gde je boravio zajedno sa Fransoa Velasom, stručnjakom u oblasti turizma koji je angažovan na projektu "Podrške Strategiji za razvoj turizma Srbije" .
Velas je imao priliku da obiđe Carsku palatu Sirmijum, muzej i crkvu, a zatim i Specijalni rezervat prirode (SRP) i novootvoreni kamp Zasavica, navedeno je u saopštenju Ministarstva.
"Veoma je važno razviti specifičan turistički proizvod, i ovo iskustvo danas pokazuje da je to upravo urađeno tako da se sva očekivanja turista mogu ispuniti do najsitnijeg detalja", istakao je Velas.
Velas je dodao da sada treba raditi na strategiji privlačenja turista, ali i novih investicija, što je i cilj projekta podrške "Strategiji za razvoj turizma Srbije".
U Carskoj palati Sirmijum posetioci mogu videti nedavno restaurirane mozaike, a u počeli su i radovi na pripremi konzervacije mozaika koji će krasiti unutrašnjost Palate.
U lapidarijumu Muzeja Srema koji se nalazi u dvorištu muzejske zgrade u Sremskoj Mitrovici izloženi su najvredniji kameni spomenici iz antičke epohe u kojoj "niču" novi mozaici i uređuje postavka oltara i drugih pronađenih arheoloških nalaza sa područja Sirmijuma.
Sremska Mitrovica je takođe poznata i po srednjovekovnoj kulturno-istorijskoj baštini, te se mogu videti građevine iz perioda baroka.
SRP Zasavica kao jedinstven predstavnik neobičnog staništa flore i faune je već poznata atrakcija za ljubitelje prirode, kao i prvi eko-kamp otvoren u blizini rezervata.
Braničevski okrug: Od ergele do antičkog Viminacijuma
Na putu ka Srebrnom jezeru ili Golubačkom gradu obavezno se treba zaustaviti u požarevačkoj ergeli Ljubičevo, koju je 1858. godine osnovao knez Miloš Obrenović
ZA sve one koji tokom leta obilaze Braničevski okrug, Turistička organizacija Požarevac skreće pažnju na brojne lokacije koje se mogu posetiti.
Na putu ka Srebrnom jezeru ili Golubačkom gradu obavezno se treba zaustaviti u požarevačkoj ergeli Ljubičevo, koju je 1858. godine osnovao knez Miloš Obrenović. Posetioci mogu videti najpoznatija rasna grla koja učestvuju na prestižnim konjičkim nadmetanjima u zemlji, kao i čuvenog pastuva Farkada iz Saudijske Arabije. Kompleks ergele može se obići i za 50 dinara fijakerom, koji vuku specijalno obučeni lipicaneri, dar kobilarne Lipice iz Slovenije.
U pauzi razgledanja, gosti mogu da se odmore pored fontane u Parku kneginje Ljubice i rashlade uz piće u restoranu „Ljubičin konak“. Ukoliko žele da sa sobom ponesu i neku uspomenu, na raspolaganju im je kafe-suvenirnica u krugu ergele.
Nakon kompleksa Ljubičevo, koji se nalazi na samom ulazu u Požarevac, posetioci mogu da obiđu još nekoliko lokacija, uz raspitivanje kod prolaznika, jer table sa turističkim obaveštenjima tek treba da budu postavljene.
U centru grada najlakše je pronaći galeriju čuvene slikarke Milene Pavlović-Barili, u kojoj su izložena njena dela i lične stvari, a ulaznica je 100 dinara. U Sunčanom parku ispred Centra za kulturu gosti mogu da se fotografišu pored bista glumaca Žanke Stokić i Milivoja Živanovića, dramaturga Slobodana Stojanovića i pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje.
Na brdu Tulba nalazi se kompleks Požarevački mir 1718, u kome je podignuta replika carskog šatora pod kojim je potpisan čuveni mirovni sporazum. U ovom šatoru može se pogledati stalna izložbena postavka, sa kostiminiranim figurama potpisnika ovog sporazuma. U istom kompleksu je i etno-selo „Tulba“, sa brvnarama homoljskog kraja, opremljenim pokućstvom iz 18. i 19. veka.
VIMINACIJUM NAJPOZNATIJA turistička atrakcija Požarevca je Viminacijum, rimski arheološki lokalitet koji je tokom leta otvoren za posete od devet do 19 časova. Prosečno trajanje posete je 2,5 časa, a ulaznice su 250 za odrasle, 150 za decu i kompletnu porodicu 500 dinara. Može se stići samo kolima i obezbeđen je parking.
Najdrevnija neolitska civilizacija Evrope spava nedaleko od centra Beograda, na desnoj obali Dunava.
Kada se pre jednog veka moćni Dunav povukao u svoje korito, ostavio je za sobom veliki dar čitavom čovečanstvu. Čeprkajući po obali, izvesni deda Panta iz Vinče pronašao je čudnu glinenu figuru.
Vinča na obalama plavog Dunava
Radoznali starac nikada pre ništa slično nije video, pa je u potrazi za objašnjenjem svoje otkriće odneo u Narodni muzej u Beogradu. Nije ni slutio da u svojim rukama drži figurinu napravljenu pred kraj kamenog doba, rukama pračoveka.
Arheolozi su od tada sa velikim uzbuđenjem počeli sa razotkrivanjem mnoštva novih slojeva civilizacije koje je u sebi sačuvao jedan spolja savsvim običan brežuljak u Vinči. Utvrdili su da se na tom mestu nalazilo najveće naselje iz doba neolita, staro više od sedam hiljada godina, i pronašli u njemu ostatke mnogih kultura.
Arheološko blago Vinče nalazi se na dubini od oko 10.5 metara i sadrži čitavo bogatstvo civilizacijskih slojeva od neolita preko bronzanog doba pa sve do grobnica iz Srednjeg veka. Ovo nalazište dokazalo je da se sedam hiljada godina pre nove ere na tom mestu nalazila utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje civilizacije koja se prostirala širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
Glinena figura iz Vinče koja se nalazi u Britanskom muzeju U Vinči je pronađeno pravo bogatstvo najrazličitijih oružja i oruđa od kamena i kostiju, posuđe, ritualne vaze, nakit, mnoštvo antropomorfnih i zoomorfnih figurina, ostaci praistorijskih kuća kao i veliki broj drugih predmeta izrađenih ovde ili donešenih iz udaljenih oblasti.
Ono što je više od svega čini specijalnom jeste veliki broj identičnih predmeta koji ukazuju na to da su ljudi na ovim prostorima već u kasnom kamenom dobu imali neku vrstu standardizovane proizvodnje. Bili su mnogo mnogo civilizovaniji nego što se u prvi mah mislilo!
Istraživanja govore da su stanovnici Vinče živeli urbanim načinom života, veoma blizu jedni drugima.
Ova drevna metropola je puno puta gorela u požarima, ali su neki od njih učinili veliku uslugu civilizaciji. Sačuvali su u malteru otiske kuća i mnoge druge predmete koji sun am pomogli da shvatimo kako je živeo naš praistorijski predak.
Vinčanske kuće su bile od blata i peska, smeštene u uskim ulicama, a praljudi su bili mnogo društveniji i kreativniji nego što možemo i da zamislimo. Tkali su haljine sa V izrezom pazeći na na stil I dizajn odeće, figurine su nam otkrile da su imali nameštaj u kući, a pravili sui veoma lepo posuđe. Pored toga, voleli su i da putuju.
Odlazili su do Karpata kako bi nabavljali vulkansko staklo koje su koristili u izradi oružja, a donosili su i predmete iz mnogo udaljenijih mesta i različitih kultura.
Zbog svega toga Vinča se drži za jednu od najnaprednijih praistorijskih kultura. Smatra se da je trajala hiljadu godina.
“Krivac” za njen nestanak, ali i za pojavu ratova, bio je bakar. Dok su se stanovnici Vinče bogatili nakon otkrića bakra praveći od njega nakit i oruđe, drugi praljudi su ga koristili da naprave oružje i na silu otmu bogatstvo Vinačancima koji nisu bili vični borbama. Tako je otpočela postepena propast vinčanske civilizacije.
Nalazište u Vinči je i danas u centru ineresovanja arheologa. Iako je njegov veliki deo iskopan, istraživanja nisu ni blizu završetka, a svetu još uvek nisu poznate sve tajne ove obale Dunava. Nekadašnji centar velike civilizacije, Vinča je danas jedan od najznačajnih arheoloških parkova Srbije koga svake godine posećuje sve veći broj znatiželjnih ljudi.
U periodu januar-jun u Srbiji je boravilo ukupno 989.666 turista, što je jedan odsto više nego u istom periodu lane, objavila je Turistička organizacija Srbije, pozivajući se na Republički zavod za statistiku.
Domaćih gostiju bilo je 625.512, ili za tri odsto manje, što čini 66 odsto od ukupnog broja gostiju, a inostranih 364.154, ili za osam odsto više.
Turisti su ukupno ostvarili 3,1 milion noćenja, ili dva odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Pri tome su domaći turisti ostvarili 2,28 miliona noćenja, što je smanjenje od sedam odsto, dok su inostrani imali 814.794, što je povećanje od 12 odsto.
Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u planinskim mestima (37 odsto), a zatim u banjama (35 odsto). Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu (53 odsto).
Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja od 215.916, domaći turisti su najviše su boravili na Zlatiboru, što je na istom nivou kao lane, a zatim slede Kopaonik, Vrnjačka Banja, Beograd i Sokobanja.
Inostrani turisti su boravili u Beogradu, gde su imali 430.794 noćenja, što je povećanje od 10 odsto, a zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja.
Najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz BiH 72.397, što je za 13 odsto manje, a zatim slede turisti iz Italije, Crne Gore, Slovenije, Nemačke, Hrvatske i Rusije.
Međunarodna kolonija umetničke keramike Zlakusa počeće danas, 1. avgusta u radionici majstora lončara Velimira Šunjevarića u selu Zlakusa kod Užica.
Međunarodna kolonija umetničke keramike, koja će trajati do 10.avgusta, deo je autorskog projekta "Keramika Zlakusa" akademskog slikara-keramičara Sofije Bunardžić iz Užica.
Posebnost ove, 17. po redu, kolonije, prema rečima Bunardžićeve, ogleda se kroz građenje spona između tradicionalnog lončarstva-grnčarstva, jedinstvenog po materijalu i metodu rada, sa savremenim tendencijama u umetničkoj keramici.
"Kada sam 1995. godine započela ovaj projekat u Zlakusi je bilo tek 5-6 majstora koji su radili na tradicionalan način, dok ih je danas više od 40. Uspeli smo da zanat otrgnemo od zaborava i podstaknemo mlade da se ozbiljno bave izradom keramike, na način kako se to u Zlakusi radi već 400 godina", rekla je Bunardžićeva Tanjugu.
Ona je istakla da je u proteklih 16 godina na koloniji učestvovalo 285 umetnika iz 21 zemlje sveta.
Na ovogodišnjoj će učestvovati 13 umetnika iz Turske, Slovenije i Srbije, koji će stvarati predmete od gline i na autentičan način, a nastale radove peći na otvorenoj vatri.
Pokrovitelj i ovogodišnje kolonije su Ministarstvo kulture i grad Užice.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 71 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
_620x0.jpg)
_620x0.jpg)
_620x0.jpg)
_620x0.jpg)
_620x0.jpg)
