|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Šta Lonely Planet kaže o Srbiji Pročitajte šta je Lonely Planet, verovatno najuspešniji svetski izdavač vodiča, pisao o Srbiji... 
Iako je politička korektnost ovde uobičajena koliko i kafić za nepušače, Srbija je puna različitih kulturnih uticaja - Subotica je specifičan grad zbog blizine mađarske granice, a boemski Niš svedoči o rimskom carstvu. Novi Pazar, pored džamija, čuva i neka od najsvetijih mesta srpskog pravoslavlja.
Na planinama - Kopaoniku i Zlatiboru, stara tradicija se čuva uz moderna skijališta. Zaboravite predrasude koje imate o Srbiji i pozdravite je sa zdravo ili još bolje živeli!
Ukratko su opisani kajmak, ćevapčići, burek, žito i rakija i date neke cene (ručak za dvoje, pivo, ulaznica za muzej...).
Na ovoj stranici se takođe preporučuju web strane Turističke organizacije Srbije i Kluba putnika Srbije.Izvor: b92.net
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Adrenalinska tura u Valjevu Jedinstvena letnja turistička atrakcija vencem Valjevskih planina. Učesnici trke voze bicikle, spuštaju se niz litice, plivaju u reci... 
U avanturističkoj trci „Valjevski izazov“ predviđeno je i mnoštvo zanimljivih zadataka u prirodi, a na kraju će biti priređena velika žurka pod vedrim nebom. Trka se odvija na potezu od Divčibara do Drine, a tačna lokacija, kao iznenađenje, biće obelodanjena na sajtu „Vajld Serbije“.
- Ovogodišnji „Valjevski izazov“ biće pravi rebus adrenalinske avanture, koji treba rešiti, a da bi sve bilo što zanimljivije i da bi znatiželja učesnika proradila, tačnu lokaciju trke još nismo objavili - kaže Ivan Nastić iz pomenute organizacije. - Učesnici će se okupiti u Rastilu, na planini Magleš, odakle kreće avantura. Predviđeni su 25 kilometara duga vožnja maunt-bajkom, prolazak kroz horizontalne neuređene pećine, te kanjon, skokovi u vodu sa visine i do 13 metara, treking dugačak 10 kilometara... Spavanje je organizovano u šatorima ili seoskim domaćinstvima.
- U trci može da učestvuje svako ko želi da u jednom danu doživi sve avanture, bez obzira na godine i fizičku spremnost - kaže Nastić. - Za kraj avanture, na Petničkom jezeru pripremamo iznenađenje, a prvi put u Srbiji biće izveden veliki slajd skok.
PRIJAVA
SVE informacije za trku „Valjevski izazov“ mogu se naći na sajtu www.wildserbia.com, a po učesniku se plaća 15 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Letovanje u Srbiji
Ako ovog leta niste u mogućnosti da odete na more, to ne znači da nema drugog načina da pobegnete iz grada tokom tropskih vrućina. Odlazak na neku domaću planinu ili u banju će vas rashladiti, a odmorićete se od gradske vreve makar nakratko.
Petrolend akvapark nudi osveženje i provod za celu porodicu u velikom broju bazena i tobogana
OSVEŽENJE - Zbog prelepih parkova, Ade Ciganlije i šetališta pored reke, boravak u Beogradu tokom leta može biti pravo uživanje. Ipak, ponekad nam je potrebno da se odmorimo od saobraćajnih gužvi i užarenog asfalta. Predah od vrućine možete pronaći na samo nekoliko sati vožnje od grada.
Vrnjačka Banja
ZDRAVO - Na oko 200 kilometara od Beograda nalazi se Vrnjačka Banja, popularna destinacija za sve koji vole mir i duge šetnje po prirodi. Zbog uticaja planinske klime, ovde nema velikih vrućina, pa srednja letnja temperatura iznosi 20 stepeni. Tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, iskoristite priliku da obiđete neke od sedam prirodnih izvora vode. Pešačenje po senovitim parkovima ili trim-stazama koje vode kroz borove šume napuniće vam baterije.
Vrnjačka Banja
Ibar
SPUST - Ako odmor volite da provodite aktivno, možete se opredeliti za rafting. Deo toka reke Ibar od tvrđave Maglič do Kraljeva idealan je za ovaj uzbudljivi vid rekreacije, pa svakog leta okuplja ljubitelje splavarenja. Iako temperature u Kraljevu u julu dostižu 33 stepena, na reci je uvek za nekoliko stepeni hladnije. Dodatno se možete osvežiti kupanjem u kristalnoplavoj vodi, ali za to izaberite mirnije delove rečnog toka.
Ibar
Kopaonik
SVEŽE - Osim što privlači veliki broj turista tokom zime, Kopaonik je veoma popularan i leti. Nazivaju ga sunčanom planinom zbog 200 sunčanih dana godišnje, ali ne brinite, temperatura u periodu od juna do avgusta retko prelazi 23 stepena. Novitet u ski-centru Kopaonik jesu staze Suvo rudište i Pančićev vrh za planinski biciklizam. Pored vožnje bicikla niz padine planine, možete uživati i u kupanju na bazenu ili sportskim aktivnostima.
Bački Petrovac, akvapark
VODA - Veliki akvapark u Bačkom Petrovcu, pod nazivom Petrolend, prava je letnja destinacija za porodice sa decom. Ako želite da se rashladite sa svojim mališanima, a ujedno i dobro zabavite, okušajte se na nekom od dvadesetak tobogana i šest bazena. Za najmlađe, tu su gumeni zamkovi i kule sa mini-toboganima. Cena celodnevne ulaznice za odrasle radnim danima iznosi 800 dinara, a za decu, u zavisnosti od visine, od 400 do 650 dinara. 24.sata _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
PRIZNANJE SRPSKOM TURIZMU ZA FILM SOULFOOD SRBIJA Srpski turizam dobio je u Zagrebu još jedno priznanje - film "Soulfood Srbija" (Hrana sa dušom) nagrađen je na prvom međunarodnom festivalu turističkog filma "Zagreb tourfilm festival" održanom od 4. do 6. jula u organizaciji Turističke zajednice grada Zagreba i Balduči filma, a pod pokroviteljstvom predsednika Ive Josipovića 
"Ovo je fim koji predsatavlja Srbiju i geografski zaštićene proizvode koji pre svega predstavljaju gastronomski put kroz Srbiju. To nije bilo jednostavno predstaviti, jer je poznato koliko je naša kuhinja bila pod raznim uticajima, pa smo se opredelili da ceo koncept utemeljimo na geografski zaštićenom proizvodima", rekla je Plamenac.
Ona je naglasila da se to pokazalo kao izuzetno dobro rešenje koje predstavlja i brojne destinacije u zemlji.
"Tu su mesto našla vina iz Negotina, pirotski kačkavalj, homoljski med, sjenički sudžuk i sir, zlatiborski pršut i kajmak, zlatarski sir, a sve predvodjeno leskovačkim ajvarom i mućkalicom", rekla je direktorka TOS-a.
Ističući da su festivali glavni adut turističke ponude festivala, ona je istakla sve veći interese za festivale kao što su novosadski Egzit, Guča, Birfest u Beogradu ili niški džez festival Nišvil, ali i za druge koji se nisu pozicionirali kao vodeći događaji u ovom delu sveta.
"Svi gosti koji dolaze na festivale, koriste priliku da probaju dobru hranu", rekla je Plamenac i dodala da bi bilo zanimljivo znati koliko se svadbarskog kupusa pojede u Guči ili dobrih zalogaja na Bir festu gde se tokom nekoliko dana okupi i do milion ljudi.
Prema njenim rečima, sve je veći broj biciklista na Dunavskom koridoru od gornjeg toka do ušća reke koji, kako putuju s minimumom prtljaga, imaju potrebu da stanu i dobro jedu.
"Kroz kampanju "52 vikenda u Srbiji" mi smo u Bugarskoj realizovali dobru promociju", rekla je Plamenac i istakla i godišnju obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta koja će se naredne godine održati u Nišu gde je rodjan car Konstantin koji je doneo akt o ravnopravnosti vera u Rimskom carstvu.
"To će akcentovati nešto što već promovišemo - put rimskih careva. Od Evropske komisije smo dobili grant za inicijativu u koju su uključene četiri zemlje, Srbija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska, a to ćemo zajednički da promovišemo u inostranstvu", rekla je ona.
Direktorka TOS-a je naglasila da je film, osim osvajanja nagrada i skretanja pažnje na gastronomiju, uticao i na proizvodjače hrane.
"Oni su shvatili da je zaštićeno geografsko poreklo nešto na čemu treba da rade i krenuli da se bave zaštitom svojih proizvoda, počevši da osnivaju udruženja", rekla je Plamenac.
Srđan Stanković, osnivač "Supernatural" ekološkog pokreta Srbije koji je koautor i producent filma, izjavio je da se udruženje bavi zaštitom životne sredine i podizanjem ekološke svesti.
"Ovo je projekat koji ima za cilj promovisanje biološke raznolikosti u lancu ishrane, a u svetu gde je okolina degradirana, film promoviše autentične srpske proizvode. Cilj filma je da se srpski proizvodi promovišu, zaštite i pojave na tržištu", rekao je Stanković.
Uspeh festivala i kvalitet filmova za Tanjug je komentarisala i direktorka festivala Spomenka Saraga.
"Festival je bio uspešan jer su u konkurenciju stigla 132 filma iz 37 zemalja, a filmovi su odlični", rekla je ona i dodala da ti filmovi izuzetno dobro promovišu turističku ponudu zemalja u kojima su radjeni.
Završnoj večeri i dodeli nagrada u muzeju "Mimara" sa strane Srbije, osim delegacije TOS i ekipe filma, prisustvovao je i ambasador Srbije u Zagrebu Stanimir Vukićević.Akter
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Dvorci otvaraju vrata
U turističkoj ponudi nalaze se i zdanja, još iz 17. veka. Prenoćište u zadužbini porodice Dunđerski. U Beli dvor sve do kraja oktobra
Beli dvor
UTICAJNE srpske porodice su u prošlim epohama gradile veličanstvene dvorce i zdanja. Samo na teritoriji Vojvodine od 17. do početka 20. veka „nikla“ su 72 dvora u stilskom rasponu od baroka do klasicizma. Mnoga od ovih velelepnih zdanja su zapuštena i uništena posle Drugog svetskog rata, ali je ipak deo njih proteklih godina obnovljen i otvoren za posetioce i turiste. Svaki od dvoraca ima svoju priču, kako istorijsku, tako i onu vezanu za lokalne legende.
Beli dvor
DVORSKI kompleks na Dedinju ponovo je dostupan javnosti. Kapije kraljevskog imanja otvaraće se svakog vikenda do 31. oktobra, a u dvočasovnoj turi posetioci imaju priliku da vide Kraljevski dvor i Beli dvor, kao i mnogobrojna umetnička dela koja se ovde nalaze.
Turistička tura sa vodičem počinje od „Slamnate kuće“ koja je prva sagrađena u okviru ovog kompleksa. Posle toga posetioci obilaze Kraljevski dvor, u kome danas žive prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina. Tu se može videti jedna od pet biblioteka, kao i vredan globus koji je izrađen još u 18. veku.
Fantast
DVORAC se nalazi na oko 14 kilometara od Bečeja, u centralnom delu Vojvodine. Čitav kompleks prostire se na oko 65 hektara i obuhvata dvorac, mali kaštel, kapelu svetog Đorđa, ergelu trkačkih konja i park.
Dvorac je podigao poznati vojvođanski veleposednik Bogdan Dunđerski, koji je od oca nasledio 2.600 jutara zemlje između Srbobrana i Bečeja. Kada je sagrađeno, ovo zdanje oslikavalo je svu moć i bogatstvo svog vlasnika, koji se nikada nije ženio i imao je tri velike ljubavi - žene, konje i vino.
Sokolac
U OVOM dvoru grof Ivan Ivanović znao je da pravi raskošne balove. Dvorac je dobio kao miraz oženivši se najstarijom ćerkom Lazara Dunđerskog, koji ga je i izgradio u poslednjim decenijama 19. veka. U dvorcu je sačuvano mnogo originalnih predmeta, među kojima i portret Lenke Dunđerski. Sokolac je proglašen za spomenik kulture 2001. Inače, za ovo zdanje se vezuju dve uzbudljive priče. Prema jednoj, grof Ivanović je na kartama izgubio, ne samo posed, već i ženu Emiliju. Prema drugoj legendi, to se zapravo dogodilo Lazaru Dunđerskom, koji je pogodio jabuku i tako spasao dvorac i imanje.
Patrijaršijski dvor
ZGRADA dvora sagrađena je između 1892. i 1895, po projektu Vladimira Nikolića, na mestu gde se nekada nalazio „Pašin konak“. Reč je o prvoj rezidenciji poglavara Srpske crkve posle prebacivanja arhiepiskopije iz Peći u Sremske Karlovce. Izgradnja dvora u stilu italijanskih palata poverena je preduzimačima Peklu Beli i Karlu Lereu. Dvorsku kapelu oslikao je Uroš Predić.
Palata Patrijaršije je ne samo administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve, već i riznica u kojoj su smeštene dragocenosti, umetnički materijal, ikone, portreti mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, različiti predmetni primenjene umetnosti i biblioteka retkih i vrednim rukopisima i stare štampanim knjigama.
LETNJIKOVAC OBRENOVIĆA
NADOMAK Smedereva, u delu grada koji Smederevci znaju kao Plavinac, nedaleko od Beogradskog puta, na brdu sa pogledom na Dunav i banatsku ravnicu, s njegove druge strane, nalazi se Vila Obrenovića. Nekadašnji letnjikovac ove dinastije, kulturni i istorijski spomenik vredan pažnje, dospeo je nedavno u žižu interesovanja šire javnosti prilikom susreta na najvišem nivou predsednika Srbije Borisa Tadića, hrvatske premijerke Jadranke Kosor i premijera Slovenije Boruta Pahora.
AGENDA
BELI DVOR, Beograd otvorensubotom i nedeljomod 11 do 14 časova, ulaznica 450 dinara, nema prenoćište
DVORAC FANTAST, Bečej, otvoren svakog dana, noćenje sa doručkomza jednu osobu 3.560 dinara, za dve osobe 4.920 dinara, za tri osobe 5.880 dinara
DVORAC KAPETANOVO, Stari Leć, ufazi renoviranja,nije otvoren za posetioce
DVORACPATRIJARŠIJE, Sremski Karlovci, otvorensvakog dana, ulaznica je besplatna Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Đavolju varoš posetilo 15.000 turista Prirodni spomenik Đavolja varoš u protekla tri meseca obišlo je više od 15.000 turista iz zemlje i inostranstva, izjavio je danas direktor đavolje varoši Radoje Stepanović. 
Turističko preduzeće "Planinka" iz Kuršumlije postiglo je dogovor s Turističkom organizacijom iz Poljske da svekog četvrtka iz te zemlje organizovano dolaze turisti. Iz drugih zemalja već dolaze organizovane grupe.
"Iz Amerike, Australije i gotovo svih zemalja sveta, pojedinačno i nenajavljeno već odavno dolaze turisti. Međutim, mi smo postigli konkretne dogovore sa raznim turističkom organizacijama i agencijama iz inostranstva da nam šalju jednom nedeljno grupe turista. To je veliki uspeh za preduzeće 'Planinka'", kazao je Stepanović.
Od početka turističke sezone iz Bugarske svake nedelje u Đavolju varoš dolaze po četiri autobusa sa turistima i tim tempom će nastaviti da dolaze do kraja turističke sezone.
Đavolja varoš je pod zaštitom države a o njoj se stara turističko preduzeće "Planinka" iz Kuršumlije.
Pre početka turističke sezone, na samom lokalitetu i u okolini obnovljeni su svi objekat, pošto su delimično bili oštećeni nakon velikih snežnih padavina. Renovirano je stepenište kod zemljanih kula, svi mostovi i platforma za osmatranje.
Svi prateći objekti su izgrađeni po evropskim standardima a izgradnju je finansiralo preduzeće "Planinka".B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Hrana je turistički adut Srbije U prvih šest meseci ove godine Turistička organizacija Srbije (TOS) zabeležila je sjajan uspeh svoje promotivne kampanje "Hrana s dušom" (Soulfood Serbia), a međunarodna zajednica je odala priznanje i za izvanredan doprinos razvoju kongresne industrije u svetu. 
Nakon uspeha na festivalima „FilmAT" u Varšavi, FORFEST u Bečićima i "U.S. International film & Video Festival" u Los Anđelesu, promotivni film "Soulfood Serbia - hrana sa dušom" nagrađen je i na prvom međunarodnom festivalu turističkog filma "Zagreb tourfilm festival".
Film je u junu na "U.S. International film & Video Festival "u konkurenciji više od 1.100 turističkih filmova iz 29 zemalja, osvojio "Silver Screen"; u maju je osvojio je prvu nagradu na festivalu "FilmAT" , u konkurenciji 182 filma iz celog sveta.
U aprilu je na festivalu komunikacije, odmora i razonode FORFEST u Bečićima, osvojio drugu nagradu žirija u kategoriji "TV i Film" - "Putovanja, prevoz, turizam" u konkurenciji 107 pristiglih radova iz osam zemalja u 11 kategorija.
Priznanje turizmu za film Soulfood SrbijaB92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Srpski kraljevski panteon
Oplenac tokom godine obiđe na desetine hiljada turista, među kojima je i veliki broj stranaca. Ovih dana se obeležavaju dva veka Karađorđevog grada, prvog vladarskog zdanja nakon propasti srednjovekovne Srbije
Najveća turistička atrakcija Šumadije bez sumnje je Mauzolej Karađorđevića na Oplencu. Crkvu Svetog Đorđa podizao je kralj Petar I sa željom da se na jednom mestu saberu svi članovi njegove porodice, pa tako u kripti ispod hrama danas počivaju brojni članovi njegove dinastije, među kojima i četvorica vladara. Osim rodonačelnika dinastije, vožda Karađorđa i kralja Petra, ovde su sahranjeni i knez Aleksandar i njegov unuk, kralj Aleksandar.
Radovi na Mauzoleju su dugo trajali, pre svega zbog ratova, pa je impresivno zdanje završeno tek 1934. godine. Reč je o crkvi sa pet kupola, čija unutrašnjost zadivljuje i stručnjake i laike. Reprodukcije najlepših fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva su urađene u mozaiku i pozlati, što crkvu čini jednim od najlepših hrišćanskih zdanja. Svake godine Oplenac poseti nekoliko stotina hiljada turista, među kojima je i veliki broj stranaca.
Petrova kuća
Osim crkve, Zadužbinu kralja Petra čine i Kraljeva vila, Seoska i Vinogradareva kuća, zgrada nekadašnje kuhinje, i drugi objekti koji su služili potrebama graditelja i drugih posetilaca ovog spomeničkog kompleksa. U jednom od njih je dugo godina tokom izgradnje hrama živeo i sam vladar - kralj Petar. Ta zgrada se danas jednostavno zove Petrova kuća, i u njoj su sada Galerija i Uprava Zadužbine. Nedavno je rekonstruisan i kraljevski podrum vina, zasađene su i nove parcele sa vinogradom, pa je Oplenac dobio još jednu turističku atrakciju.
Turistička organizacija Topole i žitelji ove šumadijske varošice obeležavaju ovih dana dva veka postojanja Karađorđevog grada. Toliko je prošlo otkako je vrhovni vožd Srbije Karađorđe Petrović 1811. godine, uoči propasti srpskog ustanka, podigao utvrđeni grad sa trospratnim kulama, dva konaka i crkvu Svete Bogorodice. Bilo je to, praktično, prvo vladarsko zdanje nakon propasti srednjovekovne Srbije. Nažalost, trajao je kratko. Samo dve godine kasnije Turci su spalili građevine i razrušili bedem, rušio ga je docnije i kralj Milan Obrenović, pa se danas može videti samo Karađorđev konak pretvoren u muzej sa eksponatima iz tog doba, crkva, kasarna i škola.
Gering „pozajmio" Tajnu večeru
U Karađorđevom dvoru posebno mesto zauzima njegov bronzani top, koji je delimično oštećen. Desni rukohvat je odlomljen da bi se od njega napravila kruna za kralja Petra Prvog Karađorđevića, prilikom njegovog krunisanja.
Među izloženim eksponatima u galeriji može se videti i kompozicija 'Tajna večera", urađena od belog sedefa, za koju je vezana zanimljiva priča. Prilikom sahrane kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. godine, ova umetnina je zapala za oko Hermanu Geringu, jednom od vođa Trećeg rajha. Okupacione vlasti su ovo umetničko delo poslale u Nemačku. Posle brojnih peripetija je vraćena tek 1947. godine.
Kako doći do Topole
Opština Topola se prostire u centralnom delu Srbije, od Beograda je udaljena oko 80 kilometara, a dovde se može doći iz nekoliko pravaca.
Ibarskom magistralom se ide do Lazarevca, a zatim se putuje preko Aranđelovca (od Oplenca udaljen oko 15 kilometara). Može se putovati i starim Kragujevačkim putem, preko Avale, Ralje i Mladenovca, ali je brže ukoliko koristite autoput do Malog Požarevca, a zatim takođe preko Mladenovca produžite do Topole.
Nišlije i drugi vozači sa istoka i juga Srbije se sa autoputa isključuju kod Lapova, a zatim idu preko Rače Kragujevačke i sela Viševac (rodnog mesta vožda Karađorđa).
Od Kragujevca do Topole ima oko 40 kilometra, a preko Šatornje i Rudnika je povezana i sa Gornjim Milanovcem i drugim gradovima jugozapadne Srbije. Inače, iz svih pravaca saobraća redovan autobuski prevoz. Press
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
KRUNA ŠUMADIJE!
U kripti hrama na Oplencu sahranjeni su brojni članovi dinastije Karađorđević. Osim velikog Vožda, tu su i tela dva kralja, dva kneza, princeze i prinčevi, a sama unutrašnjost Crkve svetog Đorđa zadivljuje i stručnjake i laike
Kada se zateknete na putevima Šumadije, teško možete i zamisliti kako je ona nekada izgledala. Svuda u nedogled su se prostirale guste, neprohodne šume kroz koje je i pešacima bilo teško da prođu. U međuvremenu se štošta promenilo, nekadašnje šume su zamenili pašnjaci, vinogradi i plodne oranice, a uspomenu na ono vreme sačuvalo je samo njeno ime - Šumadija.
Svetionik
Otprilike na sredini nekadašnje zelene pučine, početkom prošlog veka nikao je i neobični svetionik. Podigao ga je kralj Petar I Karađorđević sa željom da se na jednom mestu saberu svi članovi njegove porodice. Crkva svetog Đorđa na brdu iznad Topole je pouzdan putokaz putnicima, bilo da dolaze iz Mladenovca, Lapova, Kragujevca, bilo iz Gornjeg Milanovca ili Aranđelovca. I ne samo da se po njemu orijentišu, već vozači često i zastanu, ostanu sat-dva ili ovde provedu vikend. Samo tokom prošle godine Zadužbinu kralja Petra na Oplencu posetilo je više od 150 hiljada ljudi, od kojih neki dolaze više puta. Nije ni čudno, s obzirom na to da se ovde uvek doživi nešto novo.
Do početka prošlog veka, Oplenac je bilo neugledno, kamenito brdo iznad varoši. Od rastinja je nicala samo šumara, vrsta zakržljalog hrasta, poznatog po račvastom i krivom stablu. Bio je pogodan za izradu oplena, važnog dela na drvenim zaprežnim kolima, po čemu je Oplenac i dobio ime. Tokom Prvog srpskog ustanka na njemu je utvrđen šanac koji je služio za osmatranje i neposrednu odbranu grada, a ispod njega su se prostirali Karađorđevi vinogradi i voćnjaci.
Uoči propasti ustanka, Karađorđe je u Topoli sagradio i utvrđeni grad sa trospratnim kulama, dva konaka i Crkvu svete Bogorodice. Turci su spalili građevine i razrušili bedem, a samo utvrđenje je kasnije delimično obnovljeno. Danas se može videti samo Karađorđev dvor, pretvoren u muzej sa eksponatima iz tog doba, crkva iz 1811. godine, kasarna i škola.
Memorijalni kompleks
Turiste, ipak, najviše zanima Memorijalni kompleks na Oplencu, građen skoro tri decenije. Radovi na Mauzoleju su dugo trajali, pre svega zbog ratova, pa je impresivno zdanje završeno tek 1934. godine. Reč je o crkvi sa pet kupola, čija unutrašnjost zadivljuje i stručnjake i laike. Reprodukcije najlepših fresaka srpskog srednjevekovnog slikarstva su urađene u mozaiku i pozlati, što crkvu čine jednim od najlepših hrišćanskih zdanja. U kripti ispod hrama sahranjeni su brojni članovi porodice Karađorđević, a među njima su i četvorica vladara.
Osim crkve, zadužbinu kralja Petra čine i Kraljeva vila, Seoska i Vinogradareva kuća, zgrada nekadašnje kuhinje, i drugi objekti koji su služili potrebama graditelja i drugih posetilaca ovog spomeničkog kompleksa. U jednom od njih je dugo godina, tokom izgradnje hrama, živeo i sam vladar - kralj Petar. Ta zgrada se danas, jednostavno, zove Petrova kuća, i u njoj su sada Galerija i Uprava zadužbine. Ovih dana se rekonstruiše kraljevski podrum vina, a nedavno su zasađene i nove parcele sa vinogradom, čime će Oplenac dobiti još jednu turističku atrakciju.
Opština Topola se nalazi u centralnom delu Srbije, a kada je nešto u centru, logično je i da putevi stižu sa svih strana. Od Beograda je udaljena oko 80 kilometara, a odavde se može doći iz nekoliko pravaca. Ibarskom magistralom se ide do Lazarevca, a zatim se putuje preko Aranđelovca (od Oplenca udaljen oko 15 kilometara). Može se putovati i starim kragujevačkim putem, preko Avale, Ralje i Mladenovca, ali je brže ukoliko koristite autoput do Malog Požarevca a zatim, takođe preko Mladenovca, produžite do Topole. Nišlije i drugi vozači sa istoka i juga Srbije se sa autoputa isključuju kod Lapova, a zatim idu preko Rače Kragujevačke i sela Viševac (rodnog mesta Vožda Karađorđa). Od Kragujevca do Topole ima oko 40 kilometra, a preko Šatornje i Rudnika je povezana i sa Gornjim Milanovcem i drugim gradovima jugozapadne Srbije. Inače, iz svih pravaca saobraća redovan autobuski prevoz.
Krađa Trećeg rajha
U Karađorđevom dvoru posebno mesto zauzima njegov bronzani top, koji je delimično oštećen. Desni rukohvat je odlomljen da bi se od njega napravila kruna za kralja Petra Prvog Karađorđevića, prilikom njegovog krunisanja. Među izloženim eksponatima u galeriji na Oplencu može se videti i kompozicija Tajna večera, urađena od belog sedefa, za koju je vezana zanimljiva priča. Naime, prilikom sahrane kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. godine ova umetnina je zapala za oko Hermanu Geringu, jednom od vođa Trećeg rajha. Jedna od prvih naredbi okupacionim vlastima u Srbiji bila je da se ovo umetničko delo pošalje u Nemačku. Posle brojnih peripetija, u Topolu je vraćena tek 1947. godine.
Ime po drvetu
Malo selo podno Oplenca se nekada zvalo Kamenica, ali mu je jedno drvo promenilo ime. Velika razgranata topola stajala je na razmeđu puteva ka Beogradu, Rudniku, Aranđelovcu i Kragujevcu, a putnici, kiridžije i karavani su se u njenom hladu zaustavljali, odmarali i sačekivali. Na rastanku su jedni drugima govorili "Videćemo se ponovo kod topole", pa, malo-pomalo, i naselje postade - Topola. Danas na području opštine živi oko 27 hiljada ljudi, a u samoj varoši oko sedam hiljada.
Suđenje duže od izgradnje
Jedan od najvećih problema u Topoli jeste nedostatak odgovarajućeg smeštaja. Gradeći Mauzolej na Oplencu, ostareli vladar je i o gostima vodio računa, pa je za njih izgradio Zadužbinski dom. Posle Drugog svetskog rata, kao i sve drugo, zgrada je oduzeta i data na korišćenje Lola Korporaciji. Pre desetak godina je pokrenut spor pred Sudom da se hotel Oplenac vrati Zadužbini, ali se parnica otegla duže nego što je trajala sama gradnja. S obzirom na to da vlasništvo nije utvrđeno, razumljivo je da niko ne želi da ulaže u hotel, što se, po običaju, prelama preko leđa samih gostiju. Press
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Za ljubav i vino nikad nije kasno
Priču o ljubavi ostavljamo po strani jer ona se jednostavno desi ili ne i to obično kad se najmanje nadamo neka čudna osećanja i leptirići „napadnu naše biće” ... Ono što nas ne napada, ali prosto mami, vrlo je izvesno i dobro razrađeno jesu nepregledni vinogradi širom Srbije, samim tim i veliki broj vinarija sa dobrim i prepoznatljivim vinima... Gde i kako nastaje vino, gde „spava” (odležava) teško je shvatiti ukoliko se ono samo konzumira po restoranima ili kućnom ambijentu... Taj osećaj manje više svi poznajemo, ali za onim pravim užitkom u kapima božanskog pića, sve više ljudi krstari Srbijom što smo učinili i mi proteklog vikenda na aktivnom „Vinskom putu Šumadije” u organizaciji agencije „Putnik travel”.
Promotivna tura podržana od strane Sektora za turizam pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, samo je deo mogućih iz široke palete zanimljivih putovanja vezanih za vino. Trebalo bi da preraste u stalnu ponudu ne samo ove agencije, već i ostalih sa našeg terena, a sve u cilju promovisanja vinskog turizma od koga šira zajednica može imati višestruku korist.
„Vinski putevi Srbije, odnosno poseta vinarija, veliki je turistički potencijal Srbije, naročito ako se kombinuju sa posetom znamenitosti, kulturnih dešavanja i drugim različitim aktivnostima na vinskim područjima. Sve skupa može biti način da se turisti edukuju, borave u prirodi, druže sa vinarima i naravno uživaju u dobrim vinima”, reči su državnog sekretara za turizam Gorana Petkovića, koji je pored niza obaveza uspeo da odvoji vreme i lično se uveri kako to funkcioniše na terenu.
Vina u znak dobrodošlice nigde nije falilo, kao ni zanimljivih, poučnih i potpuno neočekivanih priča i predloga... Prva stanica vinogradi i podrum Milijana Jelića u Bujačiću u valjevskom kraju, druga kod Bože Aleksandrovića u Vinči (na putu Topola – G. Milanovac, preko Rudnika), završnica za prvi dan putovanja nedaleko od Aranđelovca u novootvorenom restoranu usred vinograda kod Tihomira Timotijevića, vlasnika vinarije Vrbica... Sasvim dovoljno za jedan pakleno vruć junski dan, presečen jedino hladnoćom u podrumima i po propisu prohlađenim vinima sa podužeg „trojnog” degustacionog spiska. Koliko je proizvodnja vina kod naših domaćina savremena, bilo nam je jasno sledećeg jutra kada smo naravno opet ciljano posetili Kraljevsku vinariju, podignutu davne 1931. godine. podno Oplenca. Postavka stare opreme i uređaja za proizvodnju i čuvanje vina (burad i bačve), kao i nekih 347 flaša iza rešetaka u izdvojenom delu za specijalno čuvanje flaširanog vina, učinili su svoje da se uz posluženo vino osećamo dovoljno kraljevski.
Na dobro se čovek brzo navikne, te ništa nismo hteli da menjamo ni na poslednjoj adresi kod Miodrag Radovanović, vlasnika podruma Radovanović u Krnjevu. To znači da smo u dobrom raspoloženju, kao i kod svih predhodnih domaćina vežbali i utvrđivali opšte pojmove vinske kulture, slaganja vina i hrane, pokušavali da definišemo osećanja koja vina izazivaju, neka možda i da sakrijemo... A na ovakvim mestima uz jednu gitaru, dobro poznatog stručnjaka i u svakom trenutku spremnog zabavljača Slobodana Jovića profesora sa Poljoprivrednog fakulteta sve teme su se brzo otvarale i dobrom pesmom prožimale...
--------------------------------------------------------------
Vinski putevi važna karika
Zapisi o vinskim putevima i točionicama vina sežu u daleku prošlost, a budućnost stavlja pred nas nove zahteve ukoliko želimo zdravo bavljenje vinskim turizmom.
Tokom ovog putovanja, od profesora Jovića, čuli smo da vinski turizam između ostalog obuhvata: degustaciju vina; vino i hranu (lokalni specijaliteti); uživanje u okruženju; dnevnu i višednevnu rekreaciju; mnoštvo kulturnih i prirodnih i aktivnosti koje su dostupne u vinskom regionu; ekonomsku i socijalnu korist od vinskog turizma; povećan broj posetilaca domaćih i stranih; produženo vreme boravka; veću potrošnju i zadovoljstvo posetilaca koji žele da dožive vinograd, kompletan proces nastajanja i skladištenja, naravno pre i posle podrazumeva se i degustacija čarobnog napitka i kupovina na licu mesta...Obavezno je širenje vinske kulture ( za početak držanje čaše), počinje se sa belim laganim, i polako prelazi na crvena...U vinsku priču neophodno je utkati malo istorije, kulture, umetnosti.
Vinski putevi su važna karika za razvijanje i iskorišćenje lokalnih potencijala, a glavni preduslovi su dobri putevi, signalizacija i umrežavanje pružalaca turističkih usluga kako bi goste privukli i zadržali nizom aktivnosti. Politika
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 114 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
