Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 17 Okt 2018, 17:40


Autoru Poruka
Astra
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 28 Feb 2013, 01:10
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10691

OffLine
Госпојински пост

Slika

Назива се још и Великогоспојински пост. Траје од 1. до 14. августа, а по строгости долази одмах после Васкршњег поста. Увек почиње на Свете Макивије и траје 14 дана, завршавајући се закључно са Великом Госпојином.

Начин поста

Пост на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино, и на Преображење, када се разрешава на рибу.

Историјат

Црква је установила овај пост по примеру пресвете Богородице, која је време пре упокојења проводила у сталном посту и молитви. Први пут се спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143—1180).


ckalendar

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 28 Feb 2013, 01:22
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10691

OffLine
Божићни пост

Slika

Назива се још и Мала четрдесетница, јер Црквени устав Божић сматра за другу Пасху. Траје од 15. новембра до 24. децембра *(датуми су по "старом", Јулианском календару).Овај пост има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа - Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и они који не посте неће мрсити јер је Бадње вече дубоко укорењено у народној традицији. По строгости, овај пост можемо поредити са Петровским постом.

Начин поста *(датуми су по "старом", Јулианском календару).

Најстрожији дан поста је 24. децембра (Бадњи дан), а тај дан се још зове и сочелник (реч настала од речи која је име за сочиво - кашу од сушених зрна).

* Oд 15. новембра до 17. децембра - суботом и недељом разрешење на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на води понедељком, средом и петком.
* Од 18. децембра до 24. децембра - разрешење на уље и вино, пост на води понедељком, средом и петком.


ckalendar

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 09 Mar 2013, 14:18
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10691

OffLine
Велики пост Васкрс

Slika

Дуго време од седам недеља које претходи Васкрсу води порекло од четрдесетодневног поста Исуса Христа у пустињи, непосредно пред почетак његове проповеди. Током Великог поста православни верници се уздржавају од меса, млека, јаја, али чине и посебне напоре да савладају све оно што их удаљава од Бога –  себичност, гнев, завист, претерану склоност уживањима, похлепу... Пост је на неки начин убрзано путовање Цркве, а и сваког њеног члана, ка радосном догађају Васкрса, ка новом животу са Христом. На Васкрс су се некада вршила заједничка крштења, а читав период поста представљао је подучавање оних који се спремају за крштење. Свака од недеља посног пута представља један део на путу ка Васкрсу. Прва недеља се зове Недеља православља, од друге до пете недеље Црква се подсећа великих подвижника, такође и испосника – светог Григорија Паламе, свете Марије Египћанке, светог Јована Лествичника – трећа недеља се зове Недеља крста, и она је ту да нас подсети да је посни пут пут крста и страдања. Шесте недеље, Цветне, заједно са Господом улазимо у Јерусалим и тада почиње Страсна седмица, седмица страдања. На Велики четвртак учествујемо на Тајној вечери и на првој литургији, на којој је Господ установио свето причешће, а на Велики петак проливамо сузе под Господњим крстом. Велика субота, последњи дан Великог поста, дан је тишине, који је Господ провео са мртвима...

Slika


srpskikod

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 17 Mar 2013, 14:27
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10691

OffLine
Sutra počinje vaskršnji post

Za pravoslavne vernike sutra počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrs, koji se ove godine proslavlja 5. maja.

Slika

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio Sotona.
Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta, te da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za pričest koja je kruna tog odricanja.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
Prema kalendaru SPC, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.


press

_________________
Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 11 Feb 2015, 17:31
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
Post - Običaj ili više od toga

Kad kažemo post uglavnom pomislimo na verske praznike u Srbiji kojima prethode višenedeljni postovi za čišćenje duše i tela, ali post podrazumeva i potpun prestanak konzumiranja bilo kakve hrane u određenom vremenskom periodu, uglavnom sa svrhom izlečenja težih bolesti. U oba slučaja organizmu se pruža prilika da se oslobodi od nakupljenih otrova, da povrati svoje regenerativne snage i da se ojača volja uzdizanjem duha i univerzalnih životnih vrednosti iznad fizičkog tela.

Nekada su posna i slavska jela kod nas pratili obredni rituali, dok su oni danas svedeni na minimalnu meru, ili su pretrpeli značajne izmene pod uticajem drugih naroda i kultura. Poštovanje i negovanje starih običaja nikad nije bilo isto ni u svim krajevima naše zemlje, pa je logično da danas imamo mešavinu najrazličitijih kulinarskih kultura. Čini se da je sve dobro dok ne zaboravimo da su običaji vezani za hranu samo odražavali želju za opstankom i blagostanjem, kojoj se ni danas ne može ništa zameriti. I u svakodnevnom životu, kratka molitva i zahvalnost za hranu pre obroka, bila je nekada deo ne samo naše tradicije već i većine naroda (videli ste bar u nekom vesternu). Sa gubitkom običaja kao da se izgubila i zahvalnost, a to je već loše za varenje.

Slika

Izvesna mudrost, koja je danas i naučno dokazana, ogledala se u redosledu upražnjavanja posta u toku nedelje ili godine. Dva dana u nedelji, sredom i petkom, nije se jeo beli mrs (sir, kajmak i drugi mlečni proizvodi), niti meso. I najvažnije - nije se preterivalo sa hranom. To je značilo dva dana u nedelji umerene ishrane povrćem, voćem, žitaricama i ribom, uglavnom spremljenih samo na vodi. Značaj ovakve ishrane za zdravlje i vitkost danas je naučno dokazana, za one neverne Tome. Sastavni je deo nekih dijeta u kojima se ljudi uzdržavaju od hrane životinjskog porekla. Tradicionalno, značaj posta je najveći u očuvanju duha - u obuzdavanju negativnih misli, ne činjenju loših dela i u opraštanju sebi i bližnjima.

U toku godine veći postovi su se upražnjavali početkom proleća, leti kad su najveće vručine i pre pravoslavnih najvećih svetkovina, uz ispovedanje greha i pričešće. Na taj način organizam bi se očistio od telesnih i duhovnih toksina i odmorio od teške hrane i loših misli. Mi danas koristimo dijete za mršavljenje, po pravilu posle slavlja, kao pokušaj da okajemo svoje grehe i kao način da postanemo savršeni.


pauzaplus

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 28 Nov 2015, 20:02
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
DANAS POČINJE VELIKI BOŽIĆNI POST Vreme je za mir i za praštanje

Za pravoslavne vernike danas počinje šestonedeljni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, treba se više moliti i činiti dobročinstava, jer je podvig posta i telesni i duhovni.

Slika
Vreme je za mir i za praštanje, Foto: Emil Čonkić


- Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane već i od loših misli, reči i dela. Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post - podvig celokupne ličnosti i etički stav - kaže otac Jovo Ratković.



Putovanje do Vitlejemske pećine

Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta „smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga okrepio sebe dugotrajnim postom“. Ustanovljenje božićnog posta datira iz prvih vekova hrišćanstva i pominje se u delima Svetih otaca iz 4. i 5. veka. Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1166. godine. Trajanje božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je rođen Isus.

I psiholozi se slažu da za post treba biti spreman, jer nije poenta samo držati dijetu, već je u pitanju vrsta molitve u kojoj se dolazi do onog najboljeg u sebi, bez gordosti i pridikovanja drugima.


- Dešava se da već posle nekoliko dana određene osobe postaju razdražljive, napete i namćoraste. Takvo ponašanje nije primereno, jer post podrazumeva uzdržavanje ne samo u hrani i piću već i u odnosu prema drugima - objašnjava psiholog i psihoterapeut Stevan Milošević.


S druge strane, nutricionisti i lekari se slažu da je post apsolutno zdrav, jer se drugačijim načinom ishrane organizam čisti od svih oblika teške, masne i kalorične hrane. Suština nije samo u uzdržavanju, već i u racionalnom konzumiranju dozvoljenih namirnica.


- Nema mesa, pa samim tim ni proteina, ali zato ima gomila ugljenih hidrata, koji takođe mogu dovesti do disbalansa u organizmu, ukoliko se ne vodi računa. „Posni gurmani“ će i ovde naći način da se ponašaju kao pravi hedonisti, nespremni da sebi uskrate bilo šta. Epilog takvog posta su prekobrojni kilogrami i ispražnjen novčanik, a od skromnosti ni traga - objašnjava nutricionista Branka Mirković, i upozorava da je najveća greška posta konzumiranje velikih količina krompira i hleba.


Međutim, prema rečima doktorke Sandre Milosavljević, postu nikako ne bi smeli da se izlažu trudnice, oboleli od tuberkuloze, bolesnici na hemoterapiji, pacijenti posle teških operacija, kao ni drugi ozbiljno bolesni i rekonvalescenti. Nije poželjno da poste ni stari i onemoćali, deca u razvoju i anemične osobe.


- Post je dobar za zdrave odrasle osobe, ljude koje imaju povišene masnoće u krvi, kao i za gojazne. Obazrivo i pod nadzorom lekara mogu da poste i dijabetičari - naglašava Sandra i dodaje da je sa aspekta zdravlja posna hrana značajna jer privremeno pročišćava krvne sudove, više voća i povrća doprinosi boljem izgledu kože i kose, a uspostavlja se bolji proces varenja - kaže ova doktorka.

Resized Image - Click For Actual Size
Stručnjak: Branka Mirković, Foto: Promo


Sve sezonsko

U postu je važno da se koristi sezonsko povrće. Među najvažnijim namirnicama su kupus, kelj, keleraba, prokelj, karfiol. Obavezni su i crni i beli luk, praziluk, bela zelen, šargarepa, brokoli, rotkva i cvekla. Poželjno je i maslinovo ulje, ali u malim količinama, uglavnom u salati. Voće treba kombinovati sa žitaricama, a povrće sa jezgrastim ili suvim voćem, kao što su lešnik, badem, orah, suvo grožće i šljive. Ribu uvek treba kombinovati sa povrćem, bez obzira na to da li se kuva ili prži.


Alo

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 13 Mar 2016, 15:07
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
Pripremite se za Časni post: Ovo su pravila koja se moraju poštovati narednih 40 dana!

Ako ste u nedoumici oko toga šta smete, a šta ne smete da jedete, donosimo vam pravila vezana za Uskršnji post

Slika

U ponedeljak počinje Uskršnji post. Ovaj post se još zove Sveta četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista.

U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino.

Razrešenje na ulje i vino biva još i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti i na Cveti.

Prve nedelje Časnog posta ponedeljak i utorak bez ičega. Ko ne može jede hleb i tečnost ( čaj ili kompot) i to posle večernje službe (sve ovo po razrešenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno sveštenika).

Kada postite, ne zaboravite da se molite: Obratite se Bogu ovim rečima i on će vas čuti!

Veliki Četvrtak: Jede se jedanput i to posle svršetka Svete Liturgije koja počinje u 14h časova.

Veliki Petak: Ne okuša se ništa (po blagoslovu razrešenje na hleb i čaj).

Velika Subota: Po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda.

Ukoliko ne možete da ispoštujete pravila posta, dobro bi bilo da odete do vaše crkve i posavetujete se sa duhovnikom koji će vas posavetovati kako da postite.

Ne zaboravite da post ne čini smo hrana, već dela i način na koji se odnosite prema bližnjima. Neka vam dobra dela budu prirodan gest, a praštanje način života.

Otac Tadej je savetovao da tokom posta obavezno ponavljate reči ove molitve:

„Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me“.

Kako doći do čudotvorne loze sa Hilandara: Daruje decu onima koji iskreno mole!

Slika


Kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 21 Nov 2016, 21:29
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
Slika

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 21 Nov 2016, 21:36
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
Шта значи пост за православног верника? Како је правилно да се пости? Да ли су сви постови (једнако) важни?

Пост за православног хришћанина јесте једно од средстава који му помажу у изграђивању свога спасења „са страхом и трепетом“. Никако циљ сам по себи и сам за себе. Пост, као уздржање од извесне врсте хране на неко време, постоји скоро и код свих других религија и у разним облицима, и то углавном као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања. 0 посту се не мало говори и у Старом и у Новом Завету, што показује да је ПОСТ божанска установа и одредба. Стари Завет је препун примера поста и плодова поста. Постио је Мојсије 40 дана на Синају (не једући ништа) и удостојио се да из руке Божије прими Таблице закона (Декалог); постила су три младића и Данило у вавилонском ропству и остали неповређени у Пећи вавилонској; постили су Ниневљани по проповеди пророка Јоне, и спасили свој град од пропасти која му је грозила; Цар Давид као покајник вапије: „Колена моја изнемогоше од поста…“ (Пс. 109, 24). У Новом Завету, Господ Исус Христос не само да је заповедао пост и говорио на више места о његовом значају него је и лично дао пример поста, постећи и Он, попут Мојсија, 40 дана на Гори Кушања. Постили су и ученици Јованови, као и свети Апостоли, а после њих сви истински и прави хришћани до дана данашњега.

Slika

Отуда Света Црква Православна пост сматра врло важном и значајном установом за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног назначења (спасења као ооожења) које Је Бог поставио пред свакога од нас као крајњи циљ. Пост је не само Божанска наредба и одредба него и божански начин живота. По речима светог Симеона Солунског, „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу“.

Телесни пак пост, сам по себи, нити је довољан нити много користи. Њега мора да прати духовни пост, под којим се подразумева уздржавање од свакога греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Када пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих,
сујетних и грешних мисли, и срце од страстних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, и руке од злих дела, и ноге од кривог пута. Јер није могуће делити ова два поста, пошто није могуће телом бити сластољубив, а душом богољубив. Свети Јован Златоуст овако говори о духовном посту: „Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да
ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист према брату и љубав према богатству, да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто кажњаваш слугу њенога – утробу? Не показуј телесни пост, јер сам телесни пост не уздиже се на небо без спровођења сестре своје милостиње, која је не само његова сапутница него и његова колесница“.

Slika

Црквени богослужбени текстови (стихире и тропари) на много места развијају ову мисао, нарочито током сирне седмице. „Од јела постећи, душо моја, а не очистивши се од страсти, узалуд се радујеш нејелу; јер ако те (пост) не води ка исправљању, као лажна бићеш омрзнута од Бога, и уподобићеш се злим демонима, који никада не једу“. „Одрекавши се данас хране, пожуримо да се делом достојно покајемо и од грехова“. А у служби једнога дана прве недеље постакаже се: „Пост истинити је: отуђење зла, уздржљивост језика, одбацивање јарости, одлучење од греха, оговарања… и преступа заклетве. То је пост истинити и Богу угодан“. Или на другом месту: „Као што смо се удаљили од меса и друге хране, тако побегнимо и од сваког непријатељства са ближњима, од блуда и лажи и сваке злобе“, и тд.

Исто тако ни фарисејски пост „ради хвале пред људима“ не доноси никакве користи, јер га је сам Спаситељ осудио као лицемеран. Пост треба да нас води покајању, ломљењу гордости, смирености, молитви, богопознању, освећењу и сједињењу са Богом и анђелима, животу светих на небу, као и учешћу у страдањима и смрти Спаситеља, а не да нам прибавља пролазну славу међу људима, што и јесте био циљ фарисејског поста – „да их људи хвале“.

Slika

Само такав пост и телесни и духовни има велику вредност пред Богом. Он, удружен са молитвом, представља, по светим Оцима, два крила којима се узносимо на небо. Пост и молитва су два најјача средства у борби против сваког греха и сваког ђавола. Тај зли род ђавољи, по речи самога Господа нашега Исуса Христа, не може се ничим другим истерати из човека, „осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21).

По времену трајања пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године (сем тзв. трапавих седмица, када се пост разрешава и у те дане), Усековање главе светог Јована Претече (29. августа одн. 11. септембра), Крстовдана (14/27. септембра) и Навечерје Богојављења (5/18. јануара). Вишедневни постови су они постови које је света Црква установила пред велике празнике, и има их четири. Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница (пред Васкрс – траје 7 недеља); Божићни пост (пред Божић – траје 6. недеља); Госпојински пост (Пред Успење Пресвете Богородице – траје 15 дана) и пост светих Апостола (пред Петровдан- чија је дужина променљива, и траје од недеље Свих Светих до Петровдана).

По строгости, пак, или начину уздржања постови се деле у пет категорија: 1. Потпуно уздржање од (сваке врсте) јела и пића (чак и воде), као прва три дана Великог Поста (тримирје) и Велики Петак; 2. такозвано сухоједеније, када је дозвољено једење хлеба и пијење воде једанпут дневно и то после деветог часа
(= три сата по подне); 3. једење јела спреманог само на води (код нас познат као строги пост
пред причешће); 4. једење јела спреманог са уљем и пијење вина, два пута дневно; и 5. једење рибе са пијењем вина (што представља најблажи начин поста). Све што је преко тога (јаја, млечни производи и месо) не спада у посна јела.

Slika

Колико је пост важан показује и чињеница да су многи свети Канони посвећени питању поста, почев од 69. Канона светих Апостола, па преко Канона светих Васељенских и помесних Сабора, до Канона и правила светих Отаца, који су признати неким од Сабора. Будући да пост има као непосредни циљ да смири тело, његове страсти и ниже пориве, Канони углавном од поста изузимају телесно немоћне и болесне,
говорећи: „када је тело смирено болешћу, чему још пост“? Но треба знати да чак и у болести не може верник сам себе разрешити обавезе поста, него то може учинити само његов Духовник, коме је он себе предао на духовно руковођење. Уколико сами себи допуштамо право да по своме нахођењу и расуђивању нарушавамо
пост, чинимо велики грех јер преступамо закон Божји и заповести мајке Цркве. А тиме директно доводимо у питање своје спасење и вечни блажени живот. Не варајмо себе разним изговорима, (као: грех не улази на уста,… Не погани човека оно што улази у уста, и тд.) вадећи често цитате Светог Писма из њиховог контекста и дајући им значење које нам моментално одговара. Чинећи тако само показујемо и сведочимо о себи да нисмо добри верници.

Мир ти и радост од Господа.


Извор: Практична веронаука

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Post  |  Poslato: 28 Nov 2016, 21:11
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 41840

OffLine
40 DANA UZDRŽAVANJA
DANAS POČINJE VELIKI BOŽIĆNI POST: Evo kako da ispoštujete sva pravila i srpske običaje


BEOGRAD - Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju danas, 28. novembra, šestonedeljni Božićni post kojim se pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - rođenje Isusa Hrista - Božića.

Slika

Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.

Post za pravoslavne hrišćane je temelj naše vere, spasonosno sredstvo koje nam pomaže na putu ka spasenju.
Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.

Slika

Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla objavljenim u njegovoj knizi "Molitve i molbe", post je i danas neophodan jer se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.

Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.

Poorati zemlju a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepriprmenjen telesno, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.

Slika

Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.

Post je stoga zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.

Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja Hristovog i traje sedam nedelja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.


kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker