|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Srna: Od Svetog Ilije sunce sve milije
"Zagrmi na Svetog Iliju, propadoše lešnici", govore seljaci u selu Stocu, jer u narodu postoji verovanje da će od grmljavine oni pocrneti i otpasti sa stabla leske.
Vidoje Stanojčić iz Veletova objašnjava da se Sveti Ilija, "koji se živ na vatrenim kočijama uzneo na nebo, kad grmi voza oblacima, dok ispod točkova zlatom opšivene kočije sevaju munje".
Vidoje podseća da je i na starim ikonama u narodu mnogo poštovani svetac tako i prikazan.
Jedne godine na Ilindan bio je sunčan i vreo dan bez ijednog oblačka, a lešnici rodili ko guba. Svi članovi Ilijine porodice brali su ih po obroncima Stoca i Tetrebice da bi ih zimi prodao na višegradskoj pijaci i za te pare kupio kafu, šećer i ostale kućne potrepštine .
"Ali popodne se naglo naoblači , sevnuše munje iznad Ćorovine, mi - beži kući! Svojim očima sam gledao kad je munja vatrenim plamenom prepolovila najstariji bor u brdu iznad Veletova ", priča Vidoje.
Na Ilindan se vekovima održava vašar u Mokroj Gori kod crkve brvanare posvećene Svetom Iliji.
Običaj je bio da momci i devojke iz višegradskih sela Staniševca, Macuta, Vardišta, Bijele, Bosanske Jagodine i drugih pešice odu do ovog sad pograničnog mesta i da se pre prisustva službi božijoj u hramu umiju na izvorima lekovite mokrogorske Bele vode.
"U to vreme uobičajilo se da se momci i devojke , koji su se ranije zagledali, na Ilindan, na izvorima lekovite vode, kojoj se pripisuje čudotvordno dejstvo, vere tako što bi budući mladoženja budućoj supruzi darovao ručni sat", priča Anđa Tasić iz sela Bijela.
Pčelari u selu Crnčićići na Ilindan su vadili med iz trmki pletara i prvo ga davali bolesniku da proba jer se veruje da je na ovaj dan ovaj dar pčela najlekovitiji - priča Radisav Baranac, čija se porodica od pamtiveka bavila pčelarstvom.
Baranac i danas održava ovaj običaj iako živi u gradu gde je iz Crnčića preneo nekoliko košnica iz kojih, baš na Ilindan, izvrca po jedan ostavljeni ram crnog šumskog meda medljikovca.
Stariji ljudi u višegradskom kraju pripovjedaju da "grom ne udara u lesku" jer je to sveto drvo pa to važi i na Ilindan.
Zbog toga se čobani, dok munje paraju nebo a zemlja se trese od praska gromova, od pljuska sklanjaju pod stabla leski.
"Leska jeste sveto drvo jer se na Spasovdan njene grančice, koje su raspoređene u obliku krsta, lome i njima se kiti pšenica, ječam i zob, planinke ga stavljaju na karlice sa mlekom i kajmakom a domaćice ih zađenu za vrata kuće štale, ambara", govori Leka Spasojević iz sela Stoca.
U narodu se kaže da je "od Svetog Ilije sunce sve milije" jer je ovaj pravoslavni praznik prekretnica između julskih vrućina i studeni koja se iza njih najavljuje .
Sa Ilindanom, pričaju seljaci, prestaju i one prave letne nepogode, manje je grada koji uništava letinu i manje pljuskova koji raznose seoske puteve.
Na ovaj praznik u selu Bjeljavinama kod Rudog, pored izvora čudesne vode, koji u toku dana nekoliko puta presuši pa se pojavi, održava se tradicionalni vašar ili teferič na koji vekovima dolaze zajedno i pravoslavci i i muslimani.
I jedni i drugi se umivaju, kako kažu, čudesnom lekovitom vodom, ili kupaju u njoj, a postoji i verovanje da "baksuzi i ugursuzi ne mogu videti ovu neobičnu vodu jer ona presuši kad oni dolaze".
Priča se da grom na Ilindan nikad nije udario ni u stablo mečije lijeske na Borikama kod Rogatice koja je, prema nalazima stručnjaka, stara više od 460 godina.
Gromovi nisu nikad pucali ni u "kćerku" leske metuzalema na Borikama, koja se nalazi u njenoj blizini i koja je stara jedan vek. Mondo _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
ДОДОЛЕ И ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ
Додолске песме су типичне обредне, ритуалне песме, које, за разлику од осталих обредних лирских песама, нису везане за одређени датум у години или празник, већ су извођене приликом великих летњих суша. Најчешће су се певале од Ђурђевдана до Петровдана и то четвртком. Тада су обично, младе девојке, маскиране у лишће и грање (као симбол бујања вегетације) облиазиле сеоске куће и изводиле додолски ритуал (певање додолских песама уз ритуални плес). Домаћин би тада "додоле" поливао водом и тиме магијски призвао кишу. Цео додолски ритуал потиче из предхришћанског времена и представља један од најстаријих традиција словенских народа.
Четвртак је вероватно некада био посвећен словенском богу грома, Перуну. У неким словенским језицима четвртак се и зове перендан.
Извођачи додолског обреда
Додолске песме изводе додоле (пеперуде, пеперуше, пепероне, барбаруше), а главна међу њима је „чиста“ девојка.
Извођење додолског обреда
Уочи дана када ће ићи у додоле девојке су са гроба чупале крст са незнаног гроба и потапале га у реци. Оне иду и у цркву и помету је, па смеће однесу на реку, где се и саме окупају. Девојке иду по селу, од куће до куће, те певају песме и слуте да удари киша. Једна од девојака се скине до појаса, па се увеже и обложи различитим травама и цвећем тако да јој се кожа не види нигде ни мало. Када дођу пред кућу онда додола игра сама ситним корацима, а остале стану у ред и певају. Потом домаћица или неко други водом изнесеном из куће полива додолу док ова игра и окреће се. Цео овај поступак представља својеврсну имитативну магију.
Проблем припева
Све додолске песме имају припев ”ој, додо, ој, додо ле” или ”ој, додо ле, мој божо ле”, чије значење није најјасније. Могао би бити у вези са неким од Перунових атрибута.
Порекло назива
Постоји више објашњења како је реч додола настала:
1. од литванског глагола дундéтi што значи грмети. Претпоставља се да се глагол нашао у српском језику балтичко-словенском симбиозом;
2. од речи Додол. Додол је некадашњи бог влаге и растиња;
3. од припева „ој додо, ој додоле“.
Словенски називи за додолу непосредно су везани за словенског бога громовника, Перуна. Након примања Хришћанства Срби не одбацују у потпуности култ бога Перуна, већ његове моћи приписују Светом Илији.
Свети Илија
Песме Највећи број додолских песама прикупио је Вук С. Караџић и документовао у својим збиркама. Стих у додолским песмама је лирски осмерац:
“Ка-кав ју-нак го-ром је-зди:
Но-си са-бљу у зу-би-ма,
Но-си ки-шу у оч-има
ој до-до, ој до-до-ле!”
Припев се састоји из седам слогова, а на крају припева стоји узвичник, с обзиром на то да увек пева под одређеним утиском.
Сложену слику има песма у којој се помиње огледало које је метафора за небо. Игра са огледалом има за функцију да умилостиви природу и изазове кишу. На овом месту уочава се присуство имитативне магије, с обзиром на то да покрете огледала прати реакција неба:
“На вр’ јеле б’ јела вила.
у крилу јој огледало;
окреће га, преврће га.
Преврну се ведро небо
И удари росна киша-
Ој додо, ој додоле!”
У песми је карактеристично то да се помиње вила као главни покретач магијске радње.
Вила се често појављује у народним песмама и познато је да поседује натприродне моћи. Најчешће се помињу у негативној конотацији, али у овој песми вила јепредстављена позитивно. Вила је поистовећена са додолом, с обзиром на то да се њена функција односи на призивање кише. Разлика између ње и додоле је у простору, а не у функцији. Вила делује у магијском простору на врху јеле, (која је висока до неба), док је простор деловања додоле реалан-поље.
Једна од најлепших забележених песама је она у којој је приказана метафорична слика природе и младића у њој.
Песма је једнострофична и прати је магијски припев:
“Какав јунак гором језди:
Носи сабљу у зубима,
Носи кишу у очима
ој додо, ој додоле!”
Додолске песме су засноване на имитативној магији, и то се види у наредним стиховима:
“Ми идемо преко села,
Ој додо, ој додоле!
А облаци преко неба,
Ој додо, ој додоле!”
Кретање додола и облака одвија се истовремено. Радња коју обављају облаци и додоле је идентична- кретање, с тим што облаци прате (имитирају) кретање и правац Додола. Након тога следи убрзано кретање девојака које прате облаци:
“А ми брже, облак брже,
Ој додо, ој додоле!”
На крају песме облаци “стижу” додоле и киша почиње да пада, што означава победу кише над сушом:
“Облаци нас предтекоше,
ој додо, ој додоле
жито, вино поросише,
ој додо, ој додоле!”
Јелена Радовановић
Марија Милановић
Додолица
Ситна роса заросила
Ој додоло додолице
По сво поље и по нашо
Ој додоло додолице
Да се роди шеница
Ој додоло додолице
Да се роди царевица
Ој додоло додолице.
Игра Додола
Молимо се вишњем богу
Ој додо, ој додоле
Да удари росна киша
Ој додо, ој додоле
Да пороси наша поља
Ој додо, ој додоле
И шеницу озимицу
Ој додо, ој додоле
И два пера кукуруза
Ој додо, ој додоле.
Мирослав Б. Младеновић, етнолог и историчар _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Mitrovdanske zadušnice Srbi primili od Rusa
BEOGRAD - Danas su Mitrovske zadušnice, koje uvek padaju u subotu pred Mitrovdan, kada se, kao i na druge zadušnice, pohode se grobovi najbližih, drže se pomeni i parastosi i deli se hrana za dušu.
BEOGRAD - Danas su Mitrovske zadušnice, koje uvek padaju u subotu pred Mitrovdan, kada se, kao i na druge zadušnice, pohode se grobovi najbližih, drže se pomeni i parastosi i deli se hrana za dušu.
One nisu opštepravoslavne. Srbi su ih primili od Rusa. Ruska crkva je ustanovila ovaj dan kao "Dimitrijevsku roditeljsku subotu" u 14. veku, nakon Kulikovske bitke 1380, gde su Rusi odneli pobedu, prenela je Verska informativna agencija.
Vojskovođa Dimitrije Donski je zamolio sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom to je postao dan pominjanja svih upokojenih, ne samo vojnika.
U Rusiji se imena pokojnika napišu na papir "zapiski" i predaju svešteniku da se danas moli za njih, ali samo one koji su bili kršteni. Za nekrštene i samoubice može se moliti kod kuće, ili na groblju, ali ne i u crkvi.
U nekim delovima Rusije u novije vreme pojedini na ove zadušnice siromasima, penzionerima, porodicama sa puno dece, daruju na primer džak krompira, ili šta drugo, u spomen na svoje pokojnike, smatrajući da bi im vera bez dobrih dela bila prazna, jer blaženi su oni koji su milostivi (Matej 5,7).
U nekim srpskim krajevima ima narodnog verovanja, koje crkva ne deli, da se ovog dana zatvaraju grobovi, koji je otvorio sv. Petar na Duhovske zadušnice, te ih nazivaju zatvornim zadušnicama.
U istočnoj Srbiji se danas ne radi ništa sa vunom, makaze za striženje su zatvorene, da bi se zatvorile vučje čeljusti. kurir _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Mitrovdan u narodnom verovanju
Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, ili Mitrovdan, kako se naziva u srpskom narodu, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom, a u Bogoslužbenom ustavu Crkve označen je znakom Srednjeg praznika druge vrste (crvenim krstićem), što znači da po rangu i značaju pripada trećoj od šest grupa u koje su svrstani svi praznici u godini. Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru.
U našem narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine (Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak). Ko hoće da mu crni luk zimi ne proklija, neka ga uoči Mitrovdana ostavi na toplo mesto, pa se neće pokvariti, ma kolika toplota bila.
Kupus se seče obično o Mitrovdanu. U Mitrovu nedelju ne treba sejati žito, zato što je to zadušna nedelja, u kojoj, po narodnom verovanju, posejano žito rađa prazne klasove. Po ovcama se gleda kakva će biti zima: ako na Mitrovdan leže sa skupljenim nogama, biće blaga zima, ako leže sa opruženim nogama, biće oštra. Ako na Mitrovdan bude oblačno, biće topla zima; bude li vedro, biće oštra. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju. Na Mitrovdan se u svaki ugao kuće stavi po jedan oblutak protiv miševa. U istočnoj Srbiji se dan po Mitrovdanu naziva Mišji ili Mišulov dan, koji se praznuje da miševi ne bi po hambaru i kući nanosili štetu.
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
PRAVOSLAVNI OBIČAJI
Danas su Materice
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona onda deli poklone. Na isti način se vežu i sve udate žene
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Materice, najveći hrišćanski praznik majki i žena, koji uvek pada u drugu nedelju pred Božić.
Tog dana, prema običaju, deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detince.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana.
Deca joj čestitaju praznik, a ona onda deli poklone. Na isti način se vežu i sve udate žene.
Običaj "vezivanja" predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hrišćanske porodice.
Praznik Materice se u novije vreme proslavlja i pri hramovima, naročito po gradovima.
Žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodan program u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. kurir _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Običaji i simbolika slavljenja Badnjeg dana
Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu. Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio
STARO POREKLO OBIČAJA
Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i do danas se mnogo običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se razlikuju u nekim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu.
Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.
Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.
Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili „utuče“ na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
HRIŠĆANSKI SMISAO
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Običaji i praznovanje počinju Badnjim danom, a sve se svodi na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak, dalje, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić podseća nas na žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala životinjama u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao.
Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, čime je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini.
Kađenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta.
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevajući tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sednu za trpezu.
Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života pod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.
Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.
UNOŠENJE BADNJAKA I SLAME
U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.
Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama i polažajnik.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?“ odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su naši stari i obavijali voćke da bi bolje rodile.
PALJENJE BADNJAKA
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom...
Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.
Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
BADNJAČKI KOLAČ
Božićni kolač, poznat pod različitim nazivima, domaćica je mesila rano ujutru na Badnji dan, a nekad mu je pripisivana posebna moć.
Negde se na Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i namazana medom.
Badnja večera je posna, ali bogata. Prethodi joj četrdesetodnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja
BADNJA VEČERA
Badnja večera je posna, ali bogata. Prethodi joj četrdesetodnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, zato su ona i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.
BDENJE
Na Badnje veče, noć pred Božić peče se pečenica za sutrašnji praznik.
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
OPRAŠTANJE
Prema običaju, onaj ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se pomiri.
Deca obilaze domove
U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima…
SAVREMENO OBELEŽAVANJE BADNJEG DANA
U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.
U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.
Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom.
Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.
Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku. ženablic _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
OBIČAJI POVODOM BOŽIĆA: Polaganje badnjaka, posipanje podova slamom, kvocanje i pijukanje, pravljenje česnice…
Božić je dar nad darovima, dan u kojem se otkrilo ono što je jedino novo pod suncem. Bog nas i sva ljudska pokoljenja uči da se ne odvajamo jedni od drugih, nego da jedni drugima bremena nosimo, da ljubimo jedni druge, pomažemo slabe i siromašne i bratski dijelimo dobra, riječi su kojima je patrijarh srpski Irinej opisao najradosniji hrišćanski praznik Božić.
Rimokatolička (zapadna) crkva, kao i neke pravoslavne crkve, koje koriste novi kalendar, obilježavaju Božić 25. decembra. Međutim, istočne crkve koje koriste Julijanski kalendar slave ovaj praznik 7. januara. Božić je u mnogim državama svijeta vjerski, ali i državni praznik.
Među najznačajnijim običajima koji su karakteristični za ovaj praznik su polaganje badnjaka, posipanje podova slamom, kvocanje i pijukanje, pravljenje česnice, položajnik…
Velikom prazniku prethodi i velika priprema oličena u četrdesetodnevnom božićnom postu. Badnje veče i Božić tradicionalno se proslavljaju porodično, a prigodnim ukrašavanjem kuće u duhu ovog velikog praznika dodatno se naglašava svečana atmosfera.
O Božiću ljudi se, umjesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.
Nekada su domaćice sa posebnom ljubavlju ukrašavale svoje domove i tako ga pripremale za dan Hristovog rođenja, a umjesto jelke, tradicionalno je kićen veliki Badnjak i to najčešće suvim voćem, šišarkama, bombonama uvijenim u ukrasni šareni papir i ostalim prigodnim ukrasima, a djeca su se posebno radovala Božić Bati koji im je donosio poklone.
Mnogi običaji danas su prilagođeni savremenom načinu života. Interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se vjerovalo, ima veze sa kultom predaka. Trpeza je spuštana na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je i bilo posvađanih ukućana, na Badnji dan se moraju obavezno pomiriti.
Običaj je da domaćin na Badnji dan odlazi da siječe badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri unio u kuću i time označio početak božićnih praznika. Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i jedu se posna jela. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Postoji vjerovanje da se na ovaj dan nije dobro svađati, kao ni pozajmljivati tuđe stvari.
Jelovnik za Badnje veče se gotovo nikada ne mijenja. Dok je domaćin u šumi i siječe badnjak, domaćica mijesi badnjački kolač, badnjačku pogaču bez kvasca, česnicu, koja se za vrijeme večeri lomi, a ne siječe. Od jela na stolu, pored hljeba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci s orasima, turšija, med, vino i prebranac. Svaki dio ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku.
Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukohvat slame koja se postavlja uz badnjak.
Na dan Božića hrišćani ustaju veoma rano i idu na jutarnju liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gdje je spremljena bogata trpeza. Običaj je i da cijeli dan na stolu bude pšenica u koju je usađena svijeća. Ovo prirodno zelenilo ukras je božićnog stola, a simbolično predstavlja umiranje i ponovno rađanje prirode, te u hrišćanskoj vjeri blagoslov ljetine.
Tog dana ljudi praznuju u svom domu, a poslije ručka odlaze da čestitaju Božić rodbini i prijateljima. Koledanje ili čestitarenje nekada se činilo pjevajući tradicionalne božićne pjesme, a običaj je bio da domaćini darivaju čestitare.
Pravoslavni vjernici drugi dan proslavljaju Sabor presvete Bogorodice, a treći dan Božića se obilježava kao praznik Svetog Stefana, prvomučenika koji je bio kamenovan zbog svoje vjere.
Simboli Božića:
BADNJAK
To je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan rano ujutro siječe i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se presijeca i zajedno sa slamom unosi u kuću. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri donijeli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
SLAMA
Poslije badnjaka, u kuću se unosi slama, koja se posipa po cijeloj kući. Prema narodnom vjerovanju, slama se unosi zato što je i Hristos rođen na slami.
POSNA VEČERA
Kada se unesu badnjak i slama, ukućani sjedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, svježa ili sušena riba i druga posna jela.
POLOŽAJNIK
Položajnikom se naziva lice koje na Božić prvo uđe u kuću. Obično je to muška osoba ili muško dijete. On čestita domaćinima Božić i blagosiljanjem poželi ukućanima zdravlje i uspješnu godinu. Simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvijezdu sa istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica poslije toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovjek koji na Božić, i za cijelu narednu godinu, donosi sreću u kuću.
ČESNICA
Ona se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Rano ujutro na Božić domaćica zamijesi tijesto od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja metalni novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto, gdje je već postavljen božićni ručak. Česnica se lomi na onoliko dijelova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije dio česnice u kojoj je novčić, po narodnom vjerovanju, biće srećan cijele godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sjedaju za trpezu.
SVEČANI RUČAK
Prvog dana Božića se ne odlazi nigdje iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak je prvi mrsni objed poslije dugog posta i uvijek je bogat i raznovrstan, ali ga obilježavaju dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, po narodnom shvatanju, morala je biti puna i obilna. Pravilo je bilo da se o Božiću svi ukućani dobro najedu i napiju. doznajemo _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
TRADICIONALNA PROSLAVA
Da li znate srpske običaje? Čari badnjaka, pečenice, česnice
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. Kako je to praznik rađanja novog života, dece, očinstva i materinstva, Božić je ukrašen najlepšim verskim običajima.
Badnjak, slama, kvocanje, česnica, položajnik samo su neki od običaja i obreda kojima je cilj da umole Boga da sačuvaju i uvećaju porodicu i imanje domaćina.
Badnji dan
Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu se nokti da se ne bi „seklo zdravlje“. Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Tog dana počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Badnjak
Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Domaćin se okrene ka istoku i sekirom seče badnjak ukoso. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, pa se dovršava lomljenjem ili uvrtanjem. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, dok ga domaćin ne unese.
Badnje veče
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenicu dvojica muškaraca nose na ražnju, stupaju desnom nogom preko praga i pozdravljalju domaćicu rečima: „Dobro veče, srećno Badnje veče“. Domaćica posipa pečenicu i domaćina sa zobi, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica“.
Pečenica
Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime, mlado svinjče, a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se veselica. Peče se na Tucindan i na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid, gde stoji do Božića, kada se servira. Kokoš, guska, patka ili ćurka u mnogim krajevima ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.
Česnica
Česnica je napravljana od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.
Slama i kvocanje
Posle badnjaka, u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, ispod i oko stola za ručavanje. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera stavlja razne slatkiše, voće, sitne poklone i igračkice koje deca traže i usput pijuču kao pilići.
Položajnik
Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa: „Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica“, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži.
Čestitanje Božića
Od Božića do Bogojavljenja ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi!“. Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično pošalju božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst „Mir Božji - Hristos se rodi“. Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića.
Šta valja raditi na Božić:
1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi jer tada više neće predstavljati problem.
2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.
3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile da bi naredne godine dale više ploda.
4. Negde se gata na plećku od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.
5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu. Blic _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
OTKRIVAMO - Česnica se mesi pre svanuća
Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa “nenačetom vodom” i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima. U Vojvodini, dok je domaćica uz plamen sveće mesila, ukućani su pevali „Roždestvo tvoje...“.
U kolekciji predmeta uz božićne običaje Entografskog muzeja čuvaju se 223 gipsana odlivka, verne kopije originalnih obrednih hlebova koji su na Badnji dan i Božić pripremani u Srbiji, Slavoniji, BiH. Među njima su i figuralni hlebovi namenjeni za zdravlje ukućana i uspeh u zemljoradnji i uzgoju stoke. Figuralna peciva uglavnom su darivana domaćinu i muškoj deci, a za žensku decu mesila se “kika”. Zavisno od kraja gde su pripremana, ova peciva su dobijala razna imena: „svinjarica“, „zec“, „ovčarica“, „volovi“, „guska“, „šaka“, „krmača i prasad“…
Hlebovi namenjeni Badnjoj večeri kao i „veliki božićni kolač“ mesili su se o Badnjem danu, takođe rano ujutro, pre svanuća.
KOLAČ ZDRAVLJA
Prvo parče testa odvajalo se za pravljenje kolača „zdravljak“ koji se u nekim krajevima Srbije nazivao “zdravlje i veselje”, „mali kolač“ ili „badnjak“ (jede se za Badnje veče). Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tom izgovara: „sreća, zdravlje i napredak“. Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom „ruža“ u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlati pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.
Ali vremena su se promenila i danas se, posebno u gradskim sredinama, božićni hlebovi sve češće naručuju u pekarama. Ipak, Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja i autor Vodiča kroz kolekciju predmeta uz božićne običaje, sklona je verovanju da su mnogi božićni običaji, u redukovanoj formi ili u simboličkim naznakama, sačuvani kod većine starije populacije, prevashodno kao obeležja pripadnosti pravoslavlju.
– Tradicija ne može da se konzervira. Zato su se i božićni običaji, naročito kod pravoslavaca, transformisali i prilagođavali novom vremenu, a nakon II svetskog rata dominira modifikovan scenario praznovanja koji je od Božića pomeran ka Novoj godini, prazniku koji je masovno proslavljan naročito u gradskim sredinama – objašnjava Marjanovićeva.
GDE SE PALI BADNJAK
Ali prilagođavanje novom vremenu često dovodi do vulgarizacije tradicije. Vesna Marjanović podseća da je u prošlosti kolektivni badnjak po pravilu paljen na mestima gde porodica nije na okupu, obično tamo gde je bila stacionirana vojska, kao medijum između porodičnog doma i ljudi koji nisu s porodicom.
– U poslednjoj deceniji 20. veka počelo je paljenje badnjaka na neprimerenim mestima kao što su gradski parkovi, sajmovi, trgovi i slično. Tih godina proslavljanje Božića dobija prenaglašenu političku dimenziju, a organizaciju su često preuzimale političke stranke. Tako sam, na primer, u Vilovu u Bačkoj prisustvovala paljenju badnjaka na gomili auto-guma, a imala sam priliku i da vidim kako buktinju s badnjakom posipaju naftom da plamen bude što veći. Mislim da se sada to malo iščistilo – kaže naša sagovornica.
VRAĆANJE POZAJMICA
Praznik posvećen rođenju Isusa Hrista u hrišćanstvu se svetkuje od 4. veka, a konačan datum, 25. decembar, određen je odlukom Nikejskog sabora 325. godine kada je i sastavljen hrišćanski crkveni kalendar. Do pomeranja proslavljanja božićnih praznika za 13 dana, prema pravoslavnom u odnosu na katolički kalendar, dolazi 1582. nakon reforme kalendara koju je sproveo papa Gregorije XIII. Prvo darivanje u liku Božić Bate zabeleženo je tokom 17. veka kada se Božić u zapadnoj i centralnoj Evropi pomera iz kolektivnih svetkovina u okvire porodičnog prostora. U etnološkoj literaturi božićni praznici se dele na predbožićne, božićne i postbožićne obrede. Božićne poklade su 26. novembra, a 27. počinje šestonedeljni božićni post tokom kojeg su, prema verovanju, ljudi najpodložniji zlim uticajima i demonima. Na Svetu Varvaru 17. decembra, priprema se i potapa zrnevlje pšenice koje ozeleni do Svetog Ignjatija Bogonosca ili Kokošinjeg Božića (2. januar), a najkasnije na Tucindan (5. januar).
Sledi Badnji dan koji je smatran podjednako važnim kao i sam Božić. To je dan priprema kada se obavlja ritualno sečenje badnjaka (hrastovo, cerovo ili neko drugo tvrdo drvo), unošenje slame i posipanje oraha po kući... Badnja noć je noć bdenja, ne spava se, čeka se Bogomladenac, po narodnom verovanju nov vegetacioni period. Na Badnji dan se vraćaju sve pozajmljene stvari, a na trpezi je neparan broj posnih jela, vino, medovina.
NEKRŠTENI DANI
Božićna sveća u panaiji (izmešane razne vrste žita i drugog zrnevlja), mirobožanje ukućana, na trpezi božićni kolač i pečenica i položajnik, osoba koja prva ulazi u kuću, obeležja su prvog dana Božića. Položajnik se dočekuje svečano, posipa žitom, a on prilazi ognjištu, džara vatru i govori: „Koliko varnica, toliko prasadi, pilića, kozlića ...“
Od arhaičnih obreda koji se ponegde još obavljaju zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena. Drugog dana Božića običaj je da mladi bračni parovi nose kumu na dar kolač. A u nedelju pred Novu godinu (Materice) i u nedelju po Novoj godini (Oci) deca dolaze na čestitanje, domaćici ili domaćinu vezuju noge i, da bi ih odvezali, bivaju darivana slatkišima, voćem, novcem.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva „nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme „nekršteni dani“ protegnu na celu godinu.
Najčešći recept za česnicu
U 250 grama mlakog mleka i 250 grama mlake vode rastope se kašičica šećera i dve kašičice soli. U kilogram mekog brašna tip 400 stavi se 75 grama putera, jedno celo jaje i jedno žumance. Sve se to dobro mesi oko 15 minuta, a potom se stavi zlatnik ili srebrenjak uvijen u samolepljivu foliju. Pogača se oblikuje i spusti u pleh premazan margarinom, a gornja površina se premaže žumancetom i uz pomoć dve viljuške podiže testo radi ukrašavanja. Blic _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Tajna prave božićne cicvare
U mnogim krajevima našeg regiona božićno jutro ne može se zamisliti bez cicvare, jednostavnog jela od kačamaka i kajmaka. Mi vam otkrivamo tajnu prave božićne cicvare.
Cicvara je po nekim pričama staro jelo koje se odvajkada pripremalo u hercegovačkom kraju, a ne zna se tačno kada je postala jedan od simbola Božića. U nekim krajevima postoji običaj da se božićni post prekine upravo cicvarom, na božićno jutro i to da se uzmu tri mala zalogaja repom od kašike.
Isto tako, jedan od običaja vezan za ovo jelo kaže ako se cicvara okrene tri puta oko varjače kojom se meša, kuću u kojoj se pravi cele godine pratiće sreća i blagostanje.
Da biste napravili dobru cicvaru pre svega treba da imate dobar kajmak i dobro kukuruzno brašno. U Hercegovini po starim manastirskim receptima cicvara se priprema tako da se u šerpi rastopi oko 250 g kajmaka, doda se oko 4-5 kašika brašna i meša se bez prestanka da se ne bi napravile grudvice.
Veliki majstori kažu da je tajna uspešnog pripremljanja cicvare ta da se meša uvek u istom smeru. lifepressmagazin _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 198 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
