SRBI SLAVE SVETOG SISOJA: Evo šta danas nikako ne smete da radite!
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.
U narodu je uvreženo verovanje da na ovaj dan treba obavezno zapaliti sveću ovom svecu kako bi vam “krenulo u životu”.
Takođe se veruje i da nije dobro da najmlađi, čiji je ovaj svetac zaštitnik ignorišu dan onoga koji ih čuva…
Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu! U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvao verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je umnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.
NARODNA VEROVANJA NA SVETOG PROKOPIJA: Evo šta nikako ne treba raditi na dan zaštitnika dece i mladenaca!
Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara
Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.
Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu.
Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?”. Na njegovo pitanje: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam.” pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.
Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se javio opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i dade mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove.” Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički.
Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena su kasnije strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene.
Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Hrišćanstvo sija do skončanja vremena. Sv. Prokopije preminuo je u Kesariji Palestinskoj 21. jula 303. godine.
Spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, cak i sahranjivanje. Takođe se na svetog Prokopija nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.
Ni konac u iglu ne uvlačite
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina spada u "ognjevite" svece jer pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
Sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u doba cara Dioklecijana zbog vere u Hrista. Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje, a žene toga dana odbijaju da zadenu i iglu u konac iz strahopoštovanja prema ovom prazniku.
DANAS JE OGNJENA MARIJA: Svi kojima se OVO dogodilo, treba da slave današnji dan
Dan kada crkva slavi Svetu mučenicu Mariju, koja je stradala u vreme Dioklecijanovih progona. Posle mučeničke smrti, njene mošti postaše čudotvorne i isceliteljske. Zato su oduvek poštovane.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i da svetac uvek u leto pita sestru kada je njegov dan, a ona od njega krije datum jer svetac može toliko da se raspusti i šenluči da gromovima pobije čitav svet. Ognjenu Mariju slave oni koji su nekad imali štete od groma ili oluje.
Postoji narodna poslovica: Ko slavi Mariju, siguran je u letinu!
Priča iz Vasojevića kazuje da je baba Vida ovog dana grebenala vunu, kad u zlo doba kuća poče da se trese i zidovi da pucaju. Baba iznenađeno skoči i dohvati dvoje sinovljeve dece, svoje unučadi, pa potrča na vrata. Na vratima je Ognjena Marija zaustavi i reče da bi celu kuću satrla da nije dece u babinim rukama. Baba joj se pokloni i kroz plač izmoli oproštaj. Ognjena Marija odmahnu rukom i babi iskrivi usta od uva do uva, a decu blagosilja. Kasnije su babu jedva izlečili u Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, a mnogi Vasojevići od tada slave ovaj dan.
VEROVANJA NA PREOBRAŽENJE: Danas nema popodnevne "dremke", evo zašto
Pored hrišćanske tradicije koja govori o Hristovoj pojavi koji se obasjan svetlošću prikazao na gori Tavor pokazavši tako svoju božansku prirodu, za Preobraženje se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja i običaji.
Kako se veruje u narodu, na Preobraženje ne valja spavati preko dana. Ko na taj dan odspava, veruje se da će se preobraziti tako da će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. Dakle, ništa od popodnevne "dremke".
Isto tako, smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku. A kako kažu stari, ne valja ni ceo dan provesti u mehani jer će ti ljudi postati zgubidani i raspikuće. Prema tome, u skladu sa novim tendencijama, trebalo bi izbegavati ne samo kafane, nego i kafiće i noćne klubove.
U nekim krajevima Srbije bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla po malo, kako bi cele naredne godine bile vredne. Drugi su opet na ovaj dan kačili deci šapu od krtice ili novčić vezan crvenim koncem, kao zaštitu od uroka.
Od Preobraženja ni voda u rekama i potocima nije za kupanje. Tada se preobražava sva voda, ali istovremeno i postaje hladnija. Narod oko reke Jasenice veruje, za onoga ko se okupa nakon Preobraženja u reci, da ga može ujesti zmija.
Veruje se da se od ovog datuma, ne samo voda, nego i sva priroda menja. Lišće počinje da žuti i praktično počinje jesen. Kod ljudi takođe nastupaju promene. Ko je preko leta pocrneo, koža počinje da mu beli.
A preobražava se i samo nebo. Tako su etnolozi zabeležili narodno verovanje da se u gluvo doba noći nebo tri puta preobražava, slično kao na Bogojavljenje koje pada pet meseci kasnije, 19. januara. Ali ko vidi to i otkrije drugome šta je video, kaže narod, sići će sa uma.
Zbog određenih sličnosti sa Bogojovljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.
NARODNO VEROVANJE ZA DANAS Lepo se obucite i ne idite u šumu
SPC danas obeležava Malu Gospojinu, a za ovaj praznik vezuju se i određena verovanja.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža
Mala Gospojina (Rođenje Presvete Bogorodice ili Roždestvo Presvete Bogorodice) je crkveni i narodni praznik kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije.
Ovaj praznik spada u red najvećih Crkvenih praznika. Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog. Ana je kao starica rodila ćerku Mariju, po blagoslovu Božijem. Ovaj dan se praznuje kao Mala Gospojina ili Mala Bogorodica.
Obeležava se 21. septembra svake godine.
Na ikoni se događaj rođenja Svete Djeve Marije predstavlja tako da majka Ana leži na postelji, novorođena Marija u kolevci, a okruženi su mnogim srodnicima.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.
SPC I VERNICI SLAVE KRSTOVDAN Dan kad zmije beže na počinak!
Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Alo! vam poklanja ikonu!
Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari. Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku; sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.
Ljudi rođeni na ovaj dan
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljare, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom kalendaru, odnosno 27. septembra po novom, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštan bosiljak držali su sa ikonom, i on je kasnije služio za razna isceljenja. Krstovdan se slavi i kao krsna slava.
Predskazanja
U mnogim krajevima se na Krstovdan predskazuje i vreme:
- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.
- Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.
- Kakav septembar, takav i mart.
- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
DANAS JE SVETA PETKA: Žene ne treba da rade težak posao!
Ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava u utorak, 27. oktobra praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi - u narodu poznat kao Sveta Petka.
Ova slavna i kod Srba veoma poštovana svetiteljka je zaštitnica žena, koja je pomagala bolesne i siromašne.
Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.
Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na današnji dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći.
Na periferiji Beograda, u Železniku, nalazi se čudotvorni izvor velike hrišćanske svetiteljke Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke. Izvor se nalazi u prelepoj šumi koja na sve strane odiše božanskim mirom i blagoslovom Svete Petke.
Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri.
Nekada davno baš ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda.
Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, posle buđenja kroz plač, devojčica je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila Sveta Petka.
Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu Svete Petke.
Prema predanju, čudotvorni izvori Svete Petke nastali su prilikom prenošenja njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši.
Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.
Pravoslavni vernici proslavljaju 31. oktobra Svetog Luku, zaštitnika medicine, lekara, ali i osnivača ikonopisa... Sveti Luka je jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista.
Sveti Luka, Foto: Promo
Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave, a u narodu je taj dan poznat i kao Lučindan.
Običaji i verovanja
Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada se primeti da ovca zateže, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, još kažu: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću gata kakva će zima ili godina biti. Crnogorci, na primer, kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku taj svetac se opisuje kao „pouzdani lekar duše i tela“. Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. On se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu Crkve. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, a hrišćanska tradicija kaže da je Luka napisao Sveto jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska.
Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, a smatra se da stopalo Svetog Luke koje se čuva u jednom manastiru u Crnoj Gori leči bolesti očiju.
Alo
Na Lučindan u srpskoj Bosni skupi se više čobana i napravi se čobansko veselje. Ponegde kao u hercegovačkim mestima Boča i Zagorje, pre nego što puste ovnove među ovce , čobanima iznose cicvare.
Danas je Vavedenje, slava manastira Hilandar. U Srba postoje neki običaji vezani za ovaj praznik SPC.
Mozaik Bogorodice i malog Hrista, Saborna crkva Foto: Profimedia
U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća.
Običaj je da se posle službe u crkvi okupe sve mlade koje su se ove godine udale. Na Vavedenje važi i običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastiru kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.
Vavedenje je slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom, a inače se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da danas ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.
I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično, piše "Pravda"
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 21 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
