|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Običajni bonton (19): Crvena boja jaja u duhu hrišćanstva
Druge boje ne označavaju pobedu života nad smrću kao ova
Da bi se na jajetu izveli ornamenti, najčešće se primenjuje tehnika poznata u nauci pod nazivom batik, pod kojim se podrazumeva crtanje voskom, koji se nanosi specijalnom spravom, pa se posle bojenja vosak otklanja. Sprava je od bakarnog lima. U njoj je rastopljen vosak koji izlazi kroz cevčicu i tako se izliva ujednačena voštana nit.
Danas se jaja farbaju savremenim kupovnim bojama ili u varzilu, dok se to ranije isključivo radilo biljnim bojama, od kojih se jaje najbolje oboji u crveno ako se farba u broću.
Bojenje ili farbanje jaja se obavlja samo u toku Velike ili Strasne sedmice. Svaki dan te sedmice je, po narodnoj tradiciji, dobar za farbanje ali se u različitim krajevima to radi u različite dane. Negde se boje samo na Veliki petak i ništa se drugo tog dana ne radi, dok drugi smatraju da je Veliki petak praznik da se ne smeju čak ni jaja farbati. Zato se to čini i u sredu, četvrtak ili subotu.
Strašnik se prvi stavlja u crvenu boju da se skuva i ofarba, a zatim se stavljaju i druga jaja. Strašnik se čuva u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje. Kasnije se to jaje nosi obično u vinograd, jer se veruje da štiti od grada. U okolini Čačka se to jaje, koje se još naziva i čuvar ili čuvarkuća, čuva sve dok se ne išara novo sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u Moravu da odnese sva zla i nesreće koja su pala na njega umesto na kuću koju je sačuvao.
Crvena boja odnosno crveno vaskršnje jaje je u duhu pravoslavlja. Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, to se i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu hrišćanske tradicije.
Valja da se na Vaskrs uradi sledeće:
Umiti se vodom u kojoj je potopljen drenak, zdravac, bosiok i crveno jaje; decu dotaći jajetom - da budu crvena i zdrava tokom cele godine; najpre se omrsiti vaskršnjim jajetom.
U selima u južnoj Srbiji, ujutru se prvo prima komka i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i ponovili nekim delom odeće za Vaskrs.
Komka je pričest koja se uzima kod kuće. U jednoj posudi, najčešće činiji, domaćica pripremi sledeće bilje: koprivu, zdravac, dren, koje potopi u vino zajedno sa komadićima uskršnjeg kolača. Posudu predaje domaćinu. Sa unutrašnje strane praga, od kućnih vrata, domaćin polaže sekiru, a ukućani, jedan po jedan, staju na sekiru i primaju komku, koju im domaćin daje kašikom. Potom svako od ukućana skoči napolje preko praga, koliko god ko može dalje, izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće.
Veruje se da na Vaskrs valja zorom ustati, a ne valja zaspati pre ponoći jer će se, u protivnom, spavati celog leta i ništa se neće uraditi.
Piše: Dragomir Antonić
Nastaviće se glasjavnosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Običajni bonton (20): Uskršnji ili časni post
Svaka nedelja posta ima svoje ime a post traje sedam sedmica
Vaskršnji post naziva se još ČASNI, VELIKI, VELIGDANSKI
U crkvenoj knjizi koja se zove triod, od grčke reči triodion ili tripesnec (slovenski naziv) sadržan je čin bogosluženja za pokretne praznike u toku 18 nedelja - deset sedmica (70 dana) do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu. Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme, koje su svakodnevno pevane na bogosluženju u vreme triod.
Triod se deli na posni i cvetni. Posni triod sadrži molitvoslovlja i pesme za dane kojim se crkva priprema za predstojeći post (pripremne i trapave sedmice), kao i poredak bogosluženja za sedmice Velikog posta i za Strasnu sedmicu. Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa. Ovaj post se naziva Veliki zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja.
Post traje sedam nedelja ili 49 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog injegovog razapinjanja na Časni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnuća.
Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna.
Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kada je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu.
Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Petrovdanski post
Kada se završi cvetni triod (koji traje osam nedelja, računajući od Vaskrsa) počinje Petrovdanski post. Dužina njegovog trajanja je promenjiva i zavisi od toga kada pada Vaskrs. Ako je Vaskrs rano, početkom aprila, onda i post počinje rano i dugo traje. U tom slučaju može trajati i šest nedelja. Ako je, pak, Vaskrs kasnio, krajem aprila, ili početkom maja, Petrovdanski post svodi se na desetak ili manje dana. U oba slučaja post se završava na dan Svetih apostola Petra i Pavla, 12. jula.
Piše: Dragomir Antonić
Nastaviće se glasjavnosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Običajni bonton (21): Velikogospojinski post od 14. avgusta
Post je podvig i ne mogu svi da ga izvedu
Velikogospojinski post
Ovaj post uvek počinje na Svete Makivije (14. avgusta) i traje 14 dana, završavajući se zaključno sa Velikom Gospojinom (28. avgusta). Crkva je ustanovila ovaj post u slavu praznika Uspenija presvete Bogorodice. Na taj dan Bogorodica, majka Isusa Hristosa, uspela se na nebo. Veruje se da je Bogorodica dosta nadživela sina u ovozemaljskom životu i da se predala Bogu u svojim šezdesetim godinama.
Božićni post
Ovaj post počinje posle božićnih poklada krajem novembra i traje do Božića 7. januara. Posvećen je jednom od najznačajnijih praznika u hrišćanstvu - rođenju Isusa Hristosa. Uoči Božića, na Badnji dan, čak i oni koji ne poste, neće mrsiti jer je badnjedanska večera duboko ukorenjena u narodnoj tradiciji.
Jelo u vreme posta
U vreme posta ne sme se jesti mrsna hrana. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla: meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Sva ostala hrana je dozvoljena. Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava upotrebu biljnog ulja, već se sva jela moraju spremati na vodi. Ostalim vernicima upotreba ulja kao i biljnog margarina nije zabranjena. Riba, morska i rečna, takođe je dozvoljena. Vreme posta ne znači i odricanje od slanih i slatkih pita. Mogu se jesti pite od kupusa, krompira, zelja, pirinča, pečurki, bundeva, jabuka, višanja, trešanja. Dozvoljeni su kolači i rezanci sa makom. Zato smo i napisali šta ne sme da se jede, jer toga je mnogo manje nego onoga što se može i sme.
O prekidanju posta
Postiti se ne mora. Post je podvig i ne mogu ga svi uprkos najboljoj želji, izvesti. Usled različitih nedaća, iznenadne bolesti ili odlaska na duži put, boravak van kuće, mogućno je i dozvoljeno prekinuti post. Ako se postilo duže od tri dana, onda se ode na službu u hram Božji i od sveštenika uzme pričest i post prekine.
Kako se završava post
Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje. Prijavi se svešteniku i izjavi da se želi primiti sveta pričest. Sveštenik će osobu najpre ispovediti, a posle službe će svi koji su se ispovedili primiti pričest, odnosno biti pričešćeni. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće, ali je tada i najveća gužva, pa se mora dugo čekati.
Da li je post štetan po zdravlje
Vernici koji poste reći će da nije! Ateisti koji ne poste reći će - jeste. Oni koji su na sebi probali, i koji to godinama čine, znaju da nije štetan, naprotiv, koristan. Oni koji to nikada nisu uradili takođe „znaju" da bi im post štetio. Razuman čovek neka sam prosudio ko je u pravu!
kraj glasjavnosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Čemu služi kandilo i zašto se kandilo pali pred ikonom
Koju svrhu ima kandilo, čemu služi i zašto se pali pred ikonom sveca kome se molimo
U Crkvi i u kući se pred molitvu pali kandilo koje gori tokom liturgije i molitve. Mnogi vernici se pitaju zašto se to pali kandilo pred ikonom, koja je svrha kandila i koje značenje ima upaljeno kandilo pred ikonom Isusa Hrista, Bogorodice ili svetitelja kome se molimo. Tekst Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića o značaju kandila u kući vernika.
Vladika Nikolaj: Misionarska pisma – Zašto se pali kandilo pred ikonom
Prvo zato što je vera naša svetlost. Rekao je Hristos: Ja sam svetlost svetu. Svetlost kandila opominje nas na svetlost kojom Hristos obasjava duše naše.
Drugo, da nas podseti na svetlost karaktera onog svetitelja, pred kojim palimo kandilo. Jer su sveci nazvati: sinovi svetlosti.
Treće, da nam služi kao ukor za tamna dela naša, i zle pomisli i želje, i da nas pozove na put jevanđelske svetlosti. Da bi se potrudili tako sa revnošću oko zapovesti Spasiteljeve: tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra dela.
Četvrto, da to bude mala žrtva naša Bogu, koji se sav žrtvovao za nas. Jedan majušni znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi naše prema Onome, od koga u molitvi prosimo i život i zdravlje i spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati.
Peto, da to bude strašilo zlim silama, koje nas napadaju ponekad i pri molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca našega. Jer zle sile vole tamu i tržu se svake svetlosti, naročito od one koja je namenjena Bogu i Njegovim ugodnicima.
Šesto, da nas podstakne na samopregorenje. Kao što jelej i fitilj gore u kandilu, pokorni volji našoj, tako neka gore i duše naše plamenom ljubavi u svima stradanjima, pokorni vazda volji Božijoj.
Sedmo, da nas nauči, da kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke tako ni srce naše, to unutrašnje kandilo naše, ne može se zapaliti bez svetog ognja Božije blagodati, ma bilo ispunjeno svim vrlinama. Jer sve su vrline naše kao gorivo, a od Boga je oganj, koji ih zažiže.
Osmo, da nas opomene, da je Tvorac sveta pre svega stvorio svetlost, pa onda sve ostalo po redu. I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. Tako mora i na početku našeg duhovnog života prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine. Od te svetlosti Hristove istine posle stvara se i niče i raste u nama svako dobro. Svetlost Hristova neka i Vas osvetli. baštabalkana _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Danas Su Duhovi (Pedesetnica Ili Trojice)
U srpskoj Crkvi i narodu praznik je poznat kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice jer se smatra da su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet
božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.
Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu
sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti – ali ne vodom,kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati
snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.
U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i
narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.
U hrišćanstvu se smatra da su apostoli,iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do sada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.Na praznik Vaznesenja, kada se Hristos vaznevši se na nebo seo sa desne strane Boga Oca, hrišćanstvo slavi – uzdisanje ljudske prirode do božanske a na Pedesetnicu dar posvećenja i mudrosti koje je preko apostola darovano čovečanstvu i njegovoj zajednici sa
Bogom.
Početak hrišćanstva
Za hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.
Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje.
Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.
Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a pravoslavni hramovi u Srbiji zasipaju se travom u vreme praznične liturgije i od nje se pletu
venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.SPC,kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za
Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju desetog dana po Vaznesenju.
Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i duhovski ponedeljak i duhovski utorak.
Dan uoči Duhova, SPC i pravoslavni srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice obeležavaju Zadušnice, posećuju se groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima. _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Vidovdan: Običaji i verovanja
Veliki praznik Vidovdan jedan je od najvećih među malobrojnima i po svetkovanju izuzetno očuvanim praznicima iz stare narodne vere
U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac s ovim imenom i pre nešto više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala, zapisao je poznati etnolog Mile Nedeljković u knjizi "Godišnji običaji u Srba".
Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova - Kosovski boj - odigrao na Vidovdan, 15. juna 1389. godine (po starom kalendaru), prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida. Vid je smatran vrhovnim božanstvom - "Bogom nad bogovima" a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".
"To je onaj Bog, čija su proricanja najizvesnija" i u "njegovoj moći je obelodanjenje svih stvari", verovao je narod, potkrepljujući to i rečima Miloša Obilića u narodnoj pesmi "Kneževa večera", kada odgovara knezu Lazaru: "Sjutra jeste lijep Vidovdanak, Viđećemo u Polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera!"
Usled svevideće moći starog slovenskog božanstva Vida, Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica...
U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima - s večeri. Obično to rade devojke - udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru sva čeljad umiva radi očnoga vida - da ih preko godine ne bi bolele oči. U mnogim krajevima se, pak, pre svanuća ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide-rose i umivanja očiju.
Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima starostavnim, ne radi u polju - da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu - da se grožđe ne sasuši i otpadne. Tog dana valja i okusiti zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove - pletenje i vezenje. Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju:
"Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila". U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se "provetre radi moljaca". Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem - da se vidi i izbroji.
Teško je poverovati da bi to činili i današnji novokomponovani bogataši, jer to su, mahom, sofisticirane Kir Janje koje radije "miluju" nego što provetravaju pare. U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da "ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana", a u Šumadiji da na "Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv", a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.
Na Vidovdan je bilo, a ponegde ih još ima, i dosta gatanja devojačkih (cinici bi rekli i iluzija) radi brze i srećne udaje. Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke, ubravši vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: "Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko - evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan - evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan - evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći - evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!"
U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu-travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se đuvegija "prikaže". "Kog momka koja uoči Vidova dne usni, za njega će i poći".
Jedan, za ženidbu odocneli, momak iz okoline Uba, kome su, izgleda, ostali samo snovi, hvalio se lane na Vidov danak da je minule noći usnio Klaudiju Šifer. Bolje da je usnio komšinicu - Vidu miradžiku!
glasjavnosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Petrovdan - PALJENJE LILA
Petrovdan je crkveni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
Još od prethrišćanskog perioda u našem narodu živi kult vatre.Verovalo se da se paljenjem lila mogu odagnati zle sile oko kuće, ali i da se time podstiče rast Sunca koje na Petrovdan počinje polako da jenjava.
Paljenje vatre i lila ima za cilj da podseti na vremena kada su vladari mnogobošci progonili i mučili hrišćane. Petar i Pavle prozvani su vrhovnim apostolima, jer su svojim javnim delovanjem utemeljili hrišćanstvo u Evropi. Obojica su mučenički stradala 67. godine u Rimu za vreme vladavine cara Nerona
Običaj je uoči Petrovdana da najstariji ukućanin obere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobije u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo - biće zdrav; kome je klonuo - biće bolešljiv; kome je uvenuo - umreće. _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Čuvamo li običaje i tradiciju
Globalizacija, opšte kulturološke promene i napredniji standard života, nisu narušili stara verovanja koja sećaju na poreklo, rodbinske veze, strahove od kazni predaka - kaže etnolog Vesna Marjanović
Običaji vezani za Đurđevdan, Vaskrs i slavu
O BELOJ nedelji koja se u narodu naziva i “proštena” mire se zavađeni, preskaču vatre na raskrsnicama sela, a maskirana deca obilaze naselja i sakupljaju jaja koja se farbaju za Uskrs. Prvo obojeno crveno jaje zaštitnik je kuće - čuvarkuća, a vodom u kojoj je bilo potopljeno, umiva se za zdravlje.
Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Tradicionalnom modelu ponašanja često se, međutim, pripisuje “iskonsko” poreklo. Zbog različitih istorijskih okolnosti, naš narod je bio izložen iskušenjima očuvanja tradicije, pa su brojni običaji nestali ili su, jednostavno, potisnuti. Naspram konzervativnih sredina koje čvrsto čuvaju običaje i verovanja, primetan je pokušaj obnavljanja običajnih rituala u savremeni život.
KULT PREDAKA
NAJUOČLJIVIJI relikti iz prošlosti ostali su u običajima vezanim za pogrebne rituale i kult predaka - kaže dr Marjanović.
- Iako se većina stanovništva uklapa u savremeni milje globalne kulture, kada su pogrebni običaji u pitanju malo toga ima u mnogim sredinama što pripada hrišćanskom, pravoslavnom kodeksu ponašanja, već se izgrađivalo i danas se gradi paralelno, prema narodnoj percepciji smrti i zagrobnog života. Iz straha da se “pokojnik ne povampiri” u pojedinim sredinama ubadaju mu iglu u petu ili uvo.
Pripadnost određenoj porodici, regionu ili etnosu oznaka je identiteta, legitimnost - smatra dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu. - Ipak, puko pozivanje na ostatke prošlosti i na tradiciju nikada i ništa nije objašnjavalo. Važan je kontekst u kome se fragmenti prošlosti čuvaju, ali važni su i razlozi zbog kojih se čuvaju: sećanje na poreklo, pojedine rodbinske veze, strahove da se nešto ne dogodi nepoželjno ukoliko bi se određeni običaj napustio, strahove od kazni predaka.
Mnogi običaji su preživeli, nadogradili se ili transformisali. Vreme u kojem se danas živi otvara pitanje naše spremnosti da se (o)čuva svoje u odnosu na uopštene modele ponašanja (poznate kao globalizacija). Dr Marjanović kaže da su tradicionalni modeli raznovrsni, u nekim sredinama to je potreba iskazivanja identiteta, osećaj pripadnosti u etničkom smislu, pripadnosti regionu ili samoj porodici, negde je vidljiva politička ili religijska pripadnost. Etnološka istraživanja doprinose razumevanju žive narodne kulture u Srbiji sazdane iz brojnih kulturnih slojeva nagomilanih u proteklim vremenima.
U srpskom društvu, samo prividno stara verovanja narušena su usled opštih kulturoloških promena i naprednijeg standarda života. Iako u procesu “korenitih” promena verovanja su, kako tvrde naši poznati antropolozi, osnov ritualnih postupaka i mitske realnosti.
I danas se veruje u srpskom narodu da je dete najpodložnije uticajima zlih sila i da ga treba čuvati posebnim merama koje su bile efikasne i u prošlosti, koje su primenjivale babe, majke - kaže dr Marjanović. - Živi su i običaji vezani za sklapanje braka - svadbu koja je, kao posebna obredna struktura u srpskoj kulturi, doživela mnoge promene ali ne i suštinske. Nošenje amajlije na venčanje ispod venčanice, razvezivanja svih čvorova, dodavanje nevesti muškog deteta - nakonjče, šljapavče, uskutnjače, vezuju se danas za sujeverje a nekad su bili oblici narodne religije.
Mladenci se i danas dočekuju sa šećerom, medom i pogačom, kako bi im bilo skladno i harmonično u životu. O sačuvanom prenošenju mlade preko praga naša sagovornica kaže:
- Mlada, novi član u novoj zajednici, nije smela da kroči na prag jer su prema verovanjima našeg naroda duše predaka tu boravile, pa je bilo i opasno uznemiriti ih dok se svi rituali propisani za uključivanje novog člana zajednice ne obave do kraja.
Dr Marjanović podseća i da je budućnost tradicije u stalnom dijalogu sa sadašnjšću, s trenutkom kada se tradicija u širem ili užem obliku upotrebljava ili zloupotrebljava:
ĐURĐEVDAN
* O ĐURĐEVDANU, običaj je da se kiti zelenilom, đurđevdanskim vencima. Kultovi i mitovi još uvek žive u Srbiji. Često uobličeni u novije oblike živo su kulturno nasleđe stanovništva?
- Da. O Duhovima kolektivno se izlazi na groblje ne bi li se ostvario kontakt s precima. Kapija se kiti o Ivanjdanu, a na Petrovdan okuplja se oko kolektivne vatre s lilama (baklje od trešnjeve kore). U narodu je ostao strah od letnjih “ognjenih svetaca” i postojanje mitskih priča o izgoreloj letini ako je neko radio na sv. Marinu ili sv. Iliju. Primera je mnogo. Podizanje krstova, bandera na raskrsnicama o Đurđevdanu, znak je zaštite od groma u zapadnoj Srbiji.
- Tradicija se i proživljava. Tradicija je i stil života, gotovo slobodan izbor za većinu mlađe populacije u Srbiji. Fragmenti prošlosti promiču i stanovništvo živi negde više, negde manje s njima. Prošlost je prisutna u onoj meri u kojoj se oseća potreba da se živi jednim delom prema tradicionalnom modelu: da se seče i unosi badnjak i slama u kuću na Badnji dan, da se porodica okupi na Božić uz božićnu pečenicu i česnicu, da se ostvari komunikacija među ukućanima, da se o slavskom obredu svetkuje navečerje kao značajniji deo slavskog rituala nego sam dan slave.
Sa grupom stručnjaka Vesna Marjanović privela je kraju prvu fazu istraživanja krsne slave u Srbiji. Najstariji srpski običaj na dobrom je putu do Uneska.
- Korpus građe o krsnoj slavi kod Srba u Srbiji prikupljen tokom protekle godine na terenu pomoći će u oblikovanju ne samo predloga za nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Srba u Srbiji već i kao oblik živog nasleđa u kojem se mnogi Srbi prepoznaju i na čemu grade svoj identitet. Nikoljdan se, primera radi, slavi kao dan u kojem se slavi svetitelj (sv. Nikola) a ne sam svetac. Tradicionalni model je i da se u ime slave potroši ogroman novac, kako bi se načinila gozba s velikim brojem gostiju. Na to je ukazivala i Srpska pravoslavna crkva braneći preterivanje u jelu i piću, a i kasnije prema arhivskim izvorima i carica Marija Terezija Srbima u južnoj Ugarskoj.
A da li stvaranje umišljene slike o novom identitetu dovodi u opasnost duhovnost srpskog naroda u Srbiji?
- Pod izgovorom kulturne regresije tradicionalni oblici koji odgovaraju nekom prošlom vremenu upadali su u krizu. Mimikrija porekla odigravala se samo privremeno za potrebe izgradnje ličnog statusa u urbanoj sredini, ali stvarni emotivni naboj ostao je da tinja, pa su mnogi potiskivani običaji i verovanja oživeli, što govori o značaju koji za Srbe ima duhovna kultura, ili oblici nematerijalne kulturne baštine.
PORODICA, ČUVAR SEĆANJA
STVARNI oblici tradicionalne kulture i oni koji su proizvod naracija i sećanja, tipični su samo u porodičnim zajednicama, tamo gde više generacija živi pod istim krovom i gde se obredna praksa prenosi kao deo mikro identiteta s kolena na koleno - kaže dr Marjanović. - Kod razdvojenih porodica i tamo gde je prisutan generacijski vakuum, nije moguće govoriti o kontinuitetu očuvanja tradicije. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Буђење!
Врбица је посвећена успомени на васкрсење Лазара и на Христов улазак у Јерусалим, где су га деца весело дочекала и радосно поздравила
Са Врбицом за Православну цркву и вернике почињу ускршњи празници. Врбица се слави осам дана пре Ускрса, у суботу. Празник је познат и као Лазарева субота, а посебан је по томе што га, пре свега, славе - деца. Некада су ђаци тога дана ујутру одлазили са својим учитељима ван града по врбове гранчице и доносили их у цркву. После Другог светског рата Врбица се славила искључиво у окриљу црквене порте. Врбове гранчице деца су носила кући, стављала их на икону или на огледало. Ту би се осушене чувале до следеће године.
Врбица је, дакле, посвећена успомени на васкрсење Лазара и на Христов улазак у Јерусалим, где су га деца весело дочекала и поздравила. На тај дан се у нашим храмовима у раним поподневним часовима служи вечерње богослужење. У цркву се уносе младе врбове гранчице које свештеници освете и потом деле окупљеној деци, а затим с црквеним барјацима и иконама креће литија око цркве. Кад цркву обиђу три пута певајући тропаре Лазареве суботе, верници поново улазе у храм.
У Јерусалимској православној цркви и данас на Лазареву суботу полази литија која треба да подсети на Христов свечани улазак у Јерусалим. Патријарха прати народ који се - певајући „Слава на висину Богу” - пење на Елеонску гору где се благосиља маслина. Затим свештеници деле народу гранчице маслине и свеће, па литија креће до места која сведоче о Христовом ускрснућу.
Гранчице се остављају на Голготи и тек онда следи повратак у храм Васкресења. Ту се обред и завршава. Јерусалимски обичај ношења маслинових гранчица у литији и чин њиховог освећења раширио се међу хришћанским православним светом. Ми смо прихватили овај обичај, али уместо маслинових носимо врбове гранчице.
Баш као и данас, мајке су некада за Врбицу свечано облачиле децу, чак и бебе. Тако свечано обучена, деца долазе на Лазареву суботу у црквену порту. Родитељи им купују звончиће и стављају око врата. Док обилазе око цркве, деца певају, звоне и машу врбовим гранчицама. То је њихов празник радости и тога дана родитељи их, осим новим оделом, часте и колачима.
Врбица припада пролећним празницима који су слављени у нашем народу и у давна времена. Наиме, пролећном буђењу придаване су магичне моћи. Кићење зеленилом било је често и код старих Словена, као и других европских народа. А врба је означавала напредак, тачније - стално подмлађивање. Од Лазареве суботе по сеоским двориштима палиле су се ватре зване „лазарице”, али се тај обичај готово изгубио. Родитељи су врбовим гранчицама нежно ударали своју децу уз речи „расти као врба!” Реч је о заосталом паганском обичају и веровању да врбово грање има некакву магијску моћ. На Лазареву суботу и девојке су се китиле врбовим гранчицама и тако окићене певале и играле призивајући духове природе да подаре здравље људима. Врбовим гранчицама китили су се и бунари, прозори и кућне ограде. politikinzabavnik _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
17. juli(30. jul): Ognjena Marija.
Ognjena Marija praznuje se od treska i vatre. Ovoga dana žene ne lože vatru u kući, niti mese hleb, niti šta kuvaju. Ljudi takođe ništa ne rade. Narod tvrdo veruje, da bi onaj, koji bi na ovaj dan radio, rđavo prošao: ili bi ga grom ubio ili bi ga vatra izgorela.
Narod veruje, da je Ognjena Marija sestra Sv. Ilije.
_________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 258 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
