|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Počinje konzervacija crkve u Smederevskoj tvrđavi
Fasada će biti obnovljena od ostataka cigle i kamena, dok će se za obnovu unutrašnjosti koristiti kamen koji se odronio iz zidina tvrđave, kao i nov materijal sličan prvobitnom
Smederevska tvrđava
SMEDEREVO - Episkop braničevski Ignatije blagoslovio je u Velikom gradu tvrđave despota Đurđa Brankovića u Smederevu početak radova na konzervaciji srednjovekovne crkve čiji su ostaci nađeni sredinom prošlog veka.
Činu blagosiljanja prisustvovao je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković koji je rekao da je za obnovu crkve resorno ministarstvo obezbedilo pet miliona dinara, a grad Smederevo 2,1 milion dinara.
"Srbija je lider u očuvanju nasleđa. Prija kada zemlje od Italije do Moldavije, od Austrije do Turske, hvale i uzimaju za primer iskustva Srbije koja je za godinu dana predsedavanja Savetom ministara kulture jugoistočne Evrope uspela da završi poslove", rekao je Marković.
Većina zidina crkve je urušena i fasada će biti obnovljena od ostataka cigle i kamena, dok će se za obnovu unutrašnjosti koristiti kamen koji se odronio iz zidina tvrđave, kao i nov materijal sličan prvobitnom, rečeno je novinarima.
Ostaci crkve biće obnovljeni do prozorskih otvora, a unutrašnjost će biti prekrivena kamenim pločama. Veruje se da je crkva bila podignuta nekoliko stotina godina pre izgradnje tvrđave, da bi u doba despotovine bila obnovljena.
U vreme turske okupacije crkva je pretvorena u džamiju koju su Austrijanci kasnije preuredili u katoličku bogomolju.
Istoričar Leontije Pavlović do kraja života nije uspeo da potvrdi tezu da je u smederevskoj tvrđavi postojala i crkva Blagoveštenja u kojoj su bile pohranjene mošti evangeliste Luke koje je despot Đurađ platio 30.000 dukata.
Nemački stručnjaci obavili su geomagnetna snimanja podzemlja i sačinili satelitsku mapu, ali ostaci Blagoveštenjske crkve nisu nađeni. Ne zna se kome je bila posvećena crkva u smederevskoj tvrđavi koja će biti rekonstruisana i konzervirana. Kurir _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Manastir Devič: Molitve jedina zaštita
Sa monahinjama manastira koje žive u strahu, u ozloglašenoj Drenici. Igumanija Anastasija: Šta možemo da očekujemo od onih koji su do juče pucali u nas
Mati Anastasija u konaku manastira
OD kada je kosovska policija počela da „obezbeđuje“ manastir Devič na Kosmetu, monahinje ove svetinje u ozloglašenoj Drenici žive u neprestanom strahu. Posle potpisivanja trilateralnog sporazuma sa predstavnciima Kfora i Euleksa, kosovska policija je od pre nekoliko dana i zvanično postala nadležna za bezbednost ove pravoslavne svetinje.
Podsećajući na neprijatna iskustva sa pripadnicima kosovske policijske službe, koji ih ni do sada nikada nisu zaštitili, monahinje ne žele da sarađuju sa njima i žive sa strepnjom.
- Kako možemo da budemo bezbedne i šta možemo da očekujemo od onih koji su do juče pucali u nas. Ali kome to da kažemo, kome da se obratimo, jer naš vapaj niko ne čuje - priča mati Anastasija, igumanija manastira, koji se nalazi u šumovitoj Drenici, nekadašnjem leglu albanskih terorista, ne skrivajući ogorčenje zbog odluke Kfora da prepusti svetinju kosovskoj policiji. - Mnogo toga smo preživele od albanskih ekstremista, koji su nas napadali, držali zatočene u svetinji koju su na kraju zapalili. Zato već trinaest godina ne smemo da mrdnemo bez pratnje Kfora, a kako ćemo tek sada izlaziti iz svetinje?!
Igumanija napominje da je sestrinstvo ipak ostalo i u najtežim danima u svetinji, pod opsadom razjarenih Albanaca juna 1999. godine, ali i u martovskom pogromu 2004. godine, sve dok svetinja nije spaljena. I dok monahinje još uvek vidaju rane koje su Albanci naneli paljenjem svetinje, vest o „novim zaštitnicima“ sestrinstvo je primilo kao novi „atak“ na njihov i opstanak manastira koji je 1434. godine podigao despot Đurađ Branković u čast svetog Joanikija Devičkog.
PRENOS NADLEŽNOSTI
PRENOS nadležnosti sa Kfora na Kosovsku policiju u obezbeđivanju srpskih pravoslavnih svetinja i kulturnih dobara otpočeo je marta 2010. godine kada je ova policija preuzela nadležnost nad Gazimestanom, spomenikom podignutim u čast junacima stradalim u Kosovskom boju 1389. godine. Kosovska policija je potom najavila da će početi da obezbeđuje manastir Gračanicu, ali je monaštvo odbilo stalno prisustvo policije. Za sada vojnici Kfora, pripadnici italijanskog kontingenta, obezbeđuju još manastire Visoki Dečani i Pećku patrijaršiju.
- Najstrašnije je što smo nemoćne i nemamo kome da se požalimo. Eto, vojnici Kfora su počeli da se povlače i sklanjaju zaštitni punkt. Iako su rekli da će nas još neko vreme nadgledati, pitanje je samo koliko će to biti, da li tri, 30 ili koliko već dana - ne skriva ogorčenje zbog odluke Kfora da povuče kontrolne punktove oko svetinje mati Anastasija.
Igumanija Deviča kaže da su pripadnici kosovske policije od nedelje prisutni oko svetinje, ali da monahinje nemaju nikakvog kontakta sa njima. - Videli smo njihov auto i da nekoliko njih sedi u njemu, ali ne želimo da sarađujemo, jer jednostavno nemamo poverenja u njih. Više se oslanjamo na ovaj zaštitni zid i molitve, nego na pomoć kosovskih policajaca.
I dok i ostale monahinje ističu da su imale korektnu saradnju sa marokanskim pripadncima Kfora, koji su ih, kao ispomoć francuskim vojnicima obezbeđivali nekoliko prethodnih godina, u Kosovskoj policiji navode da ne mogu zabraniti Kforu da ostane i dalje prisutan oko ove svetinje koja se nalazi pet kilometara južno od Srbice.
OKRUŽENJE BEZ SRBA
PRIPADNICI Kfora, koji su obezbeđivali manastir, imali su dva kontrolna punkta oko ove srpske svetinje sa svih strana okružene šumom. I dok ističu da desetinama kilometara u prečniku nema srpske duše, monahinje kažu da im je Kfor bio jedina uzdanica u spas i zaštitu od neprijateljski raspoloženih Albanaca.
- Mada nam je i uprkos prisustva vojnika nedavno opljačkana radionica, ipak smo sa njima imale nekakvu sigurnost - kaže mati Anastasija, napominjući da je Devič čuvalo desetak vojnika. Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Tina
|
|
rang
Pridružio se: 16 Maj 2012, 15:32
Postovi: 537
|
Sama pomisao na manastir Ostrog stavlja u zasenak i velelepne plaže, ski-staze, aktivan odmor u prirodi, splavarenje brzacima, celu turističku ponudu Crne Gore. Na tom svetom mestu godišnje se slije više ljudi nego na Primorje ili u ski-centre.
Na Ostrogu, koji je najposećenije svetilište u Crnoj Gori, a treće u svetu posle Hristovog groba i Svete Gore, događaju se čuda, teški bolesnici traže i nalaze i fizički i duševni lek godine najposećenije svetilište u Crnoj Gori. Tu lek traže i nalaze ne samo pravoslavci, već vernici svih vera, i ne samo sa prostora bivše Jugoslavije već celog sveta.
Manastir je pripijen uz ogromnu kamenu gromadu brda Ostrog u Bjelopavlicima, iznad doline Zete. Od raskršća u Bogetićima, 15 kilometara od Danilovgrada, na putu za Nikšić, uzak, krivudavi put, u dužini od nekoliko kilometara vodi do donjeg, a zatim 77 stepenika kroz šumu do gornjeg manastira, najimpresivnijeg dela tog svetilišta. Zvonik je visok kao petospratnica, a utisnut je u pećinski dvor veličanstvenog Ostroga - po kome je i dobio ime. Manastir je 1666. godine podigao mitropolit zahumsko-hercegovački Vasilije Jovanović, kasnije nazvan sveti Vasilije Ostroški. Sveti Vasilije Ostroški rodio se u selu Mrkonjić u Popovom Polju 28. decembra 1610. godine i dobija svetovno ime Stojan. U Gornjem manastiru se nalaze dve male crkve: gornja crkvica posvećena Svetom Krstu (1665. godine), gde je Sveti Vasilije proveo 15 godina u postu i molitvi. Druga, donja crkva, posvećena je Vavedenju Bogorodice, i u njoj su smeštene mošti Svetog Vasilija. Sveti Vasilije je umro 29. aprila 1671. godine, a predanje kaže da se tadašnjem igumanu manastira često javljao u snu, naređujući mu da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. To se ponovilo dva puta, jer se iguman nije obazirao na san. Tek kada je treći put sanjao Svetog Vasilija, iguman je san ispričao bratiji, otišli su pod Ostrog i kada su otvorili grob Svetog Vasilija našli neoštećeno telo, žuto kao vosak i mirisalo je na bosiljak.
To im je bio znak da je Vasilije Ostroški svetac, i njegove mošti smestili su u ćivot gde i danas počivaju. Na mestu gde je izdahnuo Sveti Vasilije iz kamena je iznikla vinova loza i danas rađa slatke plodove, iako klima ne odgovara. Pri dolasku u manastir prvo se obilaze mošti Svetog Vasilija, a zatim se stepenicama penje do crkve Krsta, gde su ruke mučenika Stanka. Stanko je bio čoban, a ruke su mu odsekli Turci jer je javno priznao da je hrišćanin. Ruke mučenika Stanka vide se ispod stakla, a levo od njih su, koje je prema predanju jedan čovek, koji je bolovao od duševne bolesti, ostavio nakon što je ozdravio prenoćivši ispod svetiteljevih mosti.
Pored okova, u manastiru je i granata, koja je u februaru 1942. godine za vreme bombardovanja iz nemačkog topa udarila u kameni zid iznad gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog krsta. Ali nije eksplodirala, već se prilikom pada razdvojila, upaljač je pao na jednu, a barutno punjenje na drugu stranu crkvenog kamenog poda. Kasnije su stručnjaci utvrdili da je granata bila ispravna, a legenda kaže da Svetitelj nije dozvolio da uništi svetilište.
Poklonička putovanja započela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, a danas 12. maja (29. aprila po starom kalendaru, na dan kada je izdahnuo ovaj svetac) manastir poseti nekoliko desetina hiljada vernika. Na prvoj krivini iznad donjeg manastira izgrađeno je konačište, gde vernici spavanje u višekrevetnim, uređenim sobama plaćaju simbolično - jedan evro. U konačištu ima kupatila i kuhinje u kojima vernici mogu da skuvaju čaj ili kafu i okrepe se.
Vernicima iz Srbije, crkva, ali i agencije organizuju putovanje u ovo svetilište, a tom prilikom posete i manastir Morača, koji je smešten na desnoj obali istoimene reke, 25 kilometara od Kolašina. Manastir je izgrađen 1252. godine, a podigao ga je unuk Stefana Nemanje Stevan, na mestu gde voda Svetigore pada u Moraču. Manastirska crkva, posvećena Uspeniju Svete Bogorodice, nekada je bila ukrašena vrednim freskama, ali je pljačkana, uništavana i od starih freski sačuvane su samo tri. U riznici se nalazi primerak „Oktoiha”, prve štampane knjige na slovenskom jeziku iz 1493. godine i krst od orahovine iz XVI veka. Tu su, pored ostalog, i petohljebnica od srebra iz 1723, krstionica od mermera, štap Svetog Save, relikvija ruka svetog Haralampija... Tokom proteklih vekova, najčuveniji predstavnici crnogorskih i brdskih plemena sastajali su se u manastiru Morači i dogovarali o borbi protiv Turaka.
Nakon posete manastiru vernici mogu da se odmore pored vodopada i rečice, koja je toliko čista da se iz nje može piti voda.
Đurđevi stupovi
Na samo kilometar od centra Berana, na levoj obali Lima ispod brda Rastovac, nalazi se manastir Đurđevi Stupovi, posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju. Stupovi su od naziva stpli, što znači kule. Manastir koji je početkom 13. veka sagradio Župan Prvoslav, sin Župana Tihomira, najstarijeg brata Stefana Nemanje. Od 1220. do sredine 17. veka u manastiru je bilo sedište Budimljanske episkopije, koju je osnovao Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop. U 15. veku eparhija je uzdignuta u Mitropoliju. Manastir je u svojoj dugog istoriji preživeo mnoga pljačkanja, skrnavljenja i rušenja. U 19. veku Turci i Arnauti su nekoliko puta razarali manastir, želeći da na taj način kazne Vasojeviće zbog veza sa Srbijom. Đuladima je gađan i zapaljen 1912. godine, a obnovljen je 2001. godine.
Manastir u svom relikvijaru čuva i Svetu ruku nepoznatog svetitelja, a obeležen je i grob ktitora Stefana Prvoslava Tihomirovića. Monaštvo pored dana Svetog Đorđa, slavi i praznik Svete Magdalene.
blic
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Carica Marija na kolenima
Početak nastanjivanja Ozrena, planinske oblasti na severu Bosne i Hercegovine krije se daleko u vekovima, o čemu svedoče preistorijske gradine, antičke crkvine i srednjovekovni stećci, ali prve pisane vesti stižu tek u doba Turaka.
Godine 1503. u tursko-ugarskom mirovnom ugovoru pominje se Maglaj, važno tursko utvrđenje koje je nekada bilo hrišćanski grad. Utvrđenje je od tada postalo upravno središte. Prvi zapisi o maglajskim Srbima potekli su iz 1529, kada se Ferdinand Harbzburški, ugarski kralj, spremao za rat protiv Turaka, pa je obećao narodnim vođama nagradu ako mu priteknu u pomoć. Tako je on pisao Jurašinu od Žepča, vojvodi Hasanu i Žarku od Maglaja, srpskom vođi.
Srbi su u ovom kraju bili brojni i napredni, pa su 1587. na temeljima starije crkve podigli manastire Ozren, posvećen svetom Nikoli, Vozuću i Gostović. Živopisanje Ozrena bio je skup posao, što govori o bogatstvu kraja. Manastir i celo područje živeli su u blagostanju sve do ratova Austrije sa Ugarima, potom i Turcima krajem 17. i u prvoj polovini 18. veka.
Pošto je Turska izgubila Ugarsku i Slavoniju, tamošnji muslimani su u povlačenju stigli i u sela oko reka Bosne, Krivaje i Spreče. Maglaj je tada dobio podgrađe sa 50 kuća, dok je pravoslavni živalj gusto naselio planinu Ozren. Odmah pošto je Austrija 1878. zagospodarila Bosnom, gradnja novih puteva i pruga, kao i nova radna mesta u preduzećima u Doboju, Zavidovićima, Gračanici, drvoprerađivačkim pogonima u Zavidovićima i Maglaju, kamenolomi u Lipcu i Ševarlijama, te prvi rudnik u Petrovu, rastakali su ozrensko stanovništvo.
Tako su i stare srpske crkve i manastiri izgubili pređašnju ulogu. Ozrenski kraj je oduvek plenio svojom lepotom, o čemu govori i predanje o imenu planine Klek. Predanje kaže da je ovuda jednom prilikom prošla i čuvena Marija Terezija, moćna carica koja je klekla zadivljena krajolikom.
Nestašni sinovi
Iz vremena kada se srpski narod okupljao oko manastira Vozuća i Gostović potiču i mnoge legende, poput one o Klisur vojvodi i sinovima Žeravici i Plamenici, koji su tuda presretali Turke, branili slabe i nejač, ali se često tukli i zbog devojaka. Središte pravoslavnog duhovnog života ostao je manastir svetog Nikole, kada je dolaskom patrijarha Makarija Školovića na čelo srpske patrijaršije u Peći počela obnova svih srpskih svetih mesta na Balkanu. Vesti online _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Vožd Karađorđe plakao
U Feneku čuvaju sećanja prote Mateje Nenadovića, duhovnog saborca vožda
Manastir Fenek
Plakao je, siroma, svo mu se lice suzama oblilo. I svi kaluđeri, i prote, nisu izdržali. Ni manastir, nemi svedok, ne ostade nem. Zvona sama udariše.
Ovako je prota Mateja Nenadović, duhovni saborac vožda Karađorđa, u svojim “Zapisima” zabeležio dramatične trenutke Karađorđevog saznanja da je i konačno ugušen njegov ustanak. I da povratka nema.
U manastiru Fenek, nadomak Beograda, u kome kaluđeri vekovima čuvaju protina sećanja, pre dva veka utočište je našao i Karađorđe. Ne znajući ono što on zna, kaluđeri su mu nazdravili:
- U zdravlje vrhovnog vožda, gospodara Đorđa Petrovića, komandanta serpskoga!
Još kaluđer nije ni čašu spustio, beleži prota Mateja, a Karađorđe zaplaka.
- Kao dete roni suze. A ja se pitam: Daj mi sada onoga junaka, da se drži. Da ne zaplače kameno srce. Ali, sva se večera u trenu u plačivno pozorje obrati.
ČUVARI SEĆANJA
U manastiru Fenek danas obitava deset kaluđera. Starešina manastira, iguman Makarije kaže: - Sve što je vezano za istoriju našeg naroda mora da se sačuva. Mi smo čuvari prepiski i zapisa, kao što je ovo prote Mateje Nenadovića. Ali ne prestajemo da tragamo za nepoznatim autentičnim dokumentima koji će ovde nastaviti svoj dragoceni život.
Prota Mateja Nenadović, potom, upisuje:
- Od plača i njegovog razočarenja, i sam sam jedva progovorio.
Pokušao je voždov duhovni saborac da ga uteši:
- Gospodaru, nije fajde plakati. No uzmi pasoš. Idi u Brisel, gdi se čuje Aleksandar (ruski) i kaži mu ovako: “Ja sam černi Georgije Petrović koji je podigao svoj narod da se od turskog zuluma izbavi. I deset godina držali smo se... A sada dođe 20 Turaka na jednog Srbina i osvojiše nas...” Zato, reci u Briselu: “Došao sam ... meni presudite kako hoćete, ali izbavite moj narod.”
U razgovor se uključio i prota zemunski, ondašnji Jevtimije Ivanović. Obratio se voždu:
- Gospodaru, ovaj savet brata Mateje je vrlo dobar. Niko drugi ti dati bolji ne može...
Nastala je mučna tišina. Vožd ju je prekinuo:
- Tako je, kojekuda... Iskao sam taj pasoš. Ali mi ga Nemci ne dadu. Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Sva čuda crkve Ružice na Kalemegdanu
Najstarija bogomolja u Beogradu je crkva Ružica na Kalemegdanu koja je 31. maja 1965. godine stavljena pod zaštitu države.
Crkva Ružica nalazi se pod zaštitom države od 1965. godine
Beogradska tvrđava dominira Kalmegdanom. Uvek je delila sudbinu Beograda koji je nekoliko puta rušen i ponovo nicao kao Feniks. Tokom 15. veka, u doba vladavine despota Stefana Lazarevića, sve do turskog osvajanja 1521. godine u Donjem gradu na Kalemegdanu nalazile su se sve najznačajnije gradske institucije.
Biograf despota Stefana ostavio je opis Beograda i njegovih sakralnih zdanja, u kojem se prvi put i spominje crkva Uspenja Bogorodice kao katedralni hram mitropolita beogradskog, koja se nalazila u sastavu istoimenog manastira.
Iz jednog od izvora saznaje se da je u ovoj crkvi, pored drugih relikvija, čuvana i čudotvorna ikona Bogorodice koju je prema legendi uradio Sveti Luka, zatim mošti carice Teofane i mošti Svete Petke.
Zbog oskudnih istorijskih podataka teško je utvrditi da li je mitropolitska crkva odmah posle turskog zauzimanja grada, isto kao i ostale glavne gradske crkve, pretvorena u džamiju.
Među istraživačima ipak preovladava mišljenje da jeste i da je zahvaljujući tome ostala, zajedno sa crkvom franjevačkog samostana, pošteđena rušenja sve do kraja 17. i prvih decenija 18. veka, piše "Politika".
Kasnije izgrađena crkva Ružica smeštena je ispod Zindan kapije. Ko je i kada sazidao ovu crkvu posvećenu Presvetoj Bogorodici, poput prvobitne crkve porušene u tursko doba, nije sasvim poznato.
Izvesno je da je to najstarija beogradska crkva. Iz sačuvanog dokumenta iz tog perioda saznaje se da je samo pet dana po oslobađanju grada od Turaka već postojao odbor za obnovu Ružice. Radovi na obnovi tekli su ubrzano, tako da je crkva več posle deset meseci osveštana i čim je to učinjeno počelo se sa bogosluženjem.
Crkva je stradala tokom Prvog svetskog rata, a ponovo je obnovljena i osveštana 11. oktobra 1925. godine. Za uspomenu na obnovu crkve iz ove godine, desno od ulaznih vrata postavljena je spomen ploča na kojoj je između ostalog zapisano: "Za vreme svetskog rata 1914-1918 od strane austrougarske i nemačke vojske opljačkan je i porušen ovaj hram vojnički. Pos vladom kralja Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandra Prvog, upravom srpskog patrijarha Dimitrija, obnovljen je hram Božiji".
Prilikom ove obnove urađene su i dve statue koje su postavljene na ulazu u crkvu. Jedna predstavlja kopljanika cara Dušana, a druga pešaka iz balkanskih ratova. Od ratnog materijala izrađena su tri polijelejam čiraci za sveće i vaze za cveće od topovskih čaura.
U crkvu stiže, uz posredovanje vojnog sveštenika, duhovnika crkve Ružice i šest ikona iz logora Nador u Africi, od kojih su samo dve očuvane.
Posle Drugog svetskog rata podignuta je kapija kod oltara i produžen je i saniran vodovod do isposnice Svete Petke, Najveći radovi obavljeni su 1937. godine, kada je sagrađena današnja kapela Svete Petke, trem uz kapelu i crkveni dom koji je bio razoren prilikom bombardovanja 1944. godine. 24.sata.rs
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Podgorica: Crkva sa najviše moštiju svetaca
U hramu Svetog Georgija u Momišićima, počiva najviše svetaca Srpske pravoslavne crkve na jednom mestu. Posle 324 godine od smrti, 42 momišićka mučenika proglašena za svece
U MALOJ, možda i najmanjoj crkvi u Podgorici, u hramu Svetog Georgija u Momišićima, počiva najviše svetaca Srpske pravoslavne crkve na jednom mestu!
Mošti dvojice sveštenika i 40 đaka, žrtava moćnog turskog paše Sulejmana, na ovogodišnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve pribrojani su redu Hristovih mučenika, postavši, i formalno, simbol odbrane vere i stradanja.
Ravno 324 godine posle stravičnog zločina u Momišićima, gde su sveštenici i đaci, mahom iz bratstva Popovića, živi spaljeni u crkvici sa koje puca pogled na Podgoricu, tako je samo potvrđeno predanje po kojem - nisu uzalud stradali.
Ne zna se tačno kada je vojska Sulejman-paše, ogorčena zbog učestalih poraza na bojnom polju, u krvavom pohodu na Kuče protutnjala zetskom dolinom i razorila Momišiće, tada tek selo na periferiji Podgorice. Ne znaju se ni imena dvojice sveštenika i četrdesetoro dece, golorukih žrtava osmanlijskih osvetnika. Zna se samo da se zločin desio 1688. godine, na jedan od velikih pravoslavnih praznika, Božić ili Vaskrs.
Ostala je legenda da su im Turci nudili da prime islam u zamenu za glavu - ali nisu hteli.
CRKVA VIŠE PUTA RUŠENA
CRKVA Svetog Georgija, gotovo skrivena među novoizgrađenim kućama na brdašcu u Momišićima, i sama je imala mučeničku sudbinu. Rušena je, spaljivana i obnavljana više puta.
Nije tačno utvrđeno kada je izgrađena: po nekim izvorima u 16. veku, ali se pominje i u povelji cara Dušana Hilandaru iz 1348. Deo novog života ovog hrama su i freske posvećene pokolju iz 1688. i ikona “Četrdeset dva momišićka mučenika”, koja je blagoslovena i prošle subote na liturgiji u hramu na Vračaru.
- Znali su da je zemaljsko za malena carstvo, pa su radije sebe žrtvovali za Hrista Boga, nego da žrtvuju svoju dušu i obraz za lažnu veru i za lažno i prolazno bogatstvo - kazao je mitropolit Amfilohije na Mladence 1996. godine, u molitvi posvećenoj momišićkim novomučenicima.
A oni su ostali da žive u pamćenju naroda. I to, ne samo pravoslavnih vernika.
Kosti spaljenih sakupljene su i čuvane u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom, gde su bile pohranjene za sve vreme turske okupacije. Kada je hram u Momišićima obnovljen 1936. mošti su, po blagoslovu tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, prenete i položene u ćivot ispod časne trpeze.
- Po kazivanju starijih, bila je tada litija u kojoj je učestvovala cela varoš - priča sveštenik Jovica Ćetković, u čijoj parohiji je danas momišićki hram. - Dok je, kažu, krstonosac bio već u crkvi u Momišićima, onaj poslednji je tek izlazio iz crkve pod Goricom. Razdaljina od Crkve Svetog Đorđa pod Goricom do crkve u Momišićima, preko starog visećeg mosta na Morači, bila je oko tri kilometra, pa se na osnovu toga može zaključiti kolika je bila litija...
U komunističko vreme momišićki mučenici pali su u privremeni zaborav, ali je legenda jednako živela u narodu. Hram sa njihovim moštima srušen je 1942. godine, ali i obnovljen 1995.
Konačno, na Mladence 2006. godine svete kosti su izvađene iz zemlje, oprane vinom i ružinim uljem i položene u ćivot. Sam mitropolit Amfilohije sastavio je tropar i kondak, danas postoje žitije, služba i akatist koji se čitaju uvek na praznih Svetih četrdesetorice mučenika Sevastijskih (Mladenci). Već šest godina delići moštiju ugrađuju se u presto novih i obnovljenih crkava, od Crne Gore i Srbije do Novog Zelanda.
Na predlog mitropolita crnogorsko-primorskog, od 19. maja ove godine, posvećenja i liturgije u njihovu slavu u hramu Svetog Save na Vračaru, momišićki mučenici su i formalno kanonizovani. Šta to znači u crkvenom životu?
- Biće u crkvenom kalendaru, samo još ne znamo da li i dalje na Mladence ili na neki drugi datum. To će se znati na kraju zasedanja Sabora SPC - kaže sveštenik Ćetković. - Oni su i do sada bili sveti, sada blagodarimo svetoj crkvi što ih je uvrstila i pridružila knjizi golgotskih mučenika. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Unesko čeka Manasiju
Zadužbina despota Stefana Lazarevića najozbiljniji kandidat za listu svetske baštine. Za rekonstrukciju bedema 12 miliona dinara, a za obnovu trpezarije četiri
STRUČNJACI smatraju da jedno od najlepših srpskih srednjovekovnih zdanja, manastir Manasija, koji se nalazi na preliminarnoj listi Uneska, ima najviše šansi da postane spomenik svetske baštine. Poslednjih godina radovi su intenzivirani, završena su arheološka istraživanja u delu porte, a rekonstrukcija bedema biće nastavljena i ove godine.
Započela je i obnova trpezarije u kojoj je nekada bila prepisivačka škola. To je najveća srednjovekovna trpezarija kod nas - imala je trem duž obe fasade i mogla da primi veliki broj ljudi. Radovi na delimičnoj obnovi započeti su prošle godine. Obnovljeni su svi prozorski okviri o kojima su sačuvani podaci, a planirani su i restauratorski radovi, čak je moguće stavljanje te građevine pod krov kako bi dobila svoju namenu. Ali tek posle ozbiljne analize stručnjaka.
- Poslednjih nekoliko godina Manasija se planski rekonstruiše, i za to je do sada utrošeno 76 miliona dinara - kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe. - Za rekonstrukciju bedema ove godine će biti izdvojeno 12 miliona dinara, za obnovu trpezarije četiri miliona, dok će za arheologiju biti dato milion ili dva, što će zavisiti od rezultata iskopavanja i istraživanja. Najvažnije je da je konzervacija crkve završena, i sada predstoji obnova fresaka. Ministarstvo podržava ono što je zajednički cilj, a to je stavljanje još jednog spomenika na listu Uneska.
Manastirski kompleks obnovljen je tako da je u odnosu na stanje od pre 2008. skoro neprepoznatljiv.
NAJZANIMLjIVIJE OTKRIĆE
JEDNO od najzanimljivijih otkrića u Manasiji bila je grobnica despota Stefana. Sve do 2007, kada su tokom arheoloških iskopavanja u crkvi otkrivene dve grobnice, verovalo se da je sahranjen u manastiru Koporin, kraj Velike Plane. Mošti pronađene prilikom arheoloških iskopavanja glavnog dela crkve Svete trojice prošle su čak i DNK analizu.
- Prvi put kod nas urađena je DNK analiza jedne istorijske ličnosti. Uzet je uzorak s moštiju kneza Lazara. Mošti despota Stefana nalaze se u kivotu blizu oltarske pregrade, jer je i ovaj srpski vladar u međuvremenu kanonizovan - kaže Marko Popović. - Sa desne strane od ulaza nalazi se grobno mesto čiji izgled svedoči da je despot umro iznenada i sahranjen na brzinu, jer je trebalo sprečiti moguće nemire.
- Manasija po svom sadržaju potpuno odgovara svetskoj baštini. Zadatak Srbije je da preskoči stepenicu preliminarne liste dok se naša zemlja nalazi u Komitetu za svetsku baštinu - kaže arheolog dr Marko Popović, predsednik Komisije Ministarstva kulture za zaštitu kulturnih dobara od izuzetnog značaja i naših spomenika u inostranstvu. - Po mojoj proceni, ako budemo investirali kao do sada, otprilike za tri godine bićemo spremni da podnesemo aplikaciju za kandidaturu. Trpezarija će biti završena i spomenik uobličen.
Crkva posvećena Svetoj trojici promenila je izgled onog trenutka kada je uklonjena oltarska pregrada iz 19. veka i postavljena nova, kamena, koja po tipu odgovara originalnoj. Freske koje su bile zaklonjene u oltaru sada su se pojavile, tako da je ceo hram dobio svoju izvornu punoću. Ikone sa starog ikonostasa su konzervirane, restaurirane i izložene u priprati. Posle istraživanja, pod crkve je obnovljen, kao i celokupan nameštaj.
- Zidno slikarstvo je poslednji put rađeno šezdesetih godina i vreme je da se nešto radikalnije preduzme - ističe Gordana Simić, rukovodilac projekta obnove. - U toku je izrada elaborata za rekonstrukciju živopisa.
U burnoj istoriji, zadužbina despota Stefana Lazarevića iz 15. veka mnogo puta je pustošena i razarana, pa obnavljana. Karakteristična je i po izuzetnom manastirskom utvrđenju koje se sastoji od čak 12 kula, među kojima posebno dominira Despotova kula.
- Ono što Manasiju izdavaja od drugih srednjovekovnih manastira je upravo utvrđenje - objašnjava Gordana Simić. - Koncipirana je kao manastir koji može da se samoodbrani. Svi srednjovekovni manastiri u Srbiji su imali neku zaštitu, ali je Manasija građena baš kao manastir tvrđava. Sve kule su, uglavnom, povezane bedemima, tako da se kroz svaku moglo proći, što je manastirskom naselju obezbeđivalo kontinuiranu odbranu. Za utvrđenje su karakteristični i odbrambeni balkoni, takozvane mašikule, i ima ih 139.
Za ovo utvrđenje karakteristične su dve linije odbrane. Ispred bedema i kula postojao je spoljni odbrambeni zid, a između se nalazio rov preko koga se drvenim mostom prilazilo do manastirske kapije. U poslednje tri godine urađene su obe ulazne kule, jedna šestougona i bedem spoljnog zida.
- Manasija predstavlja spoj crkvene i vojne arhitekture, a takvih spomenika nema mnogo ni u svetu - kaže Popović. - Ovakav sistem odbrane začet je u Kruševcu, primenjen u Beogradu, a do punog izražaja došao je u Manasiji, da bi se posle pojavio i u Smederevu. Ovaj je sistem zanimljiv i stručnjacima i laicima. Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Obnova spomenika na KiM: Zablistala i Ljeviška
Obnova srpskih spomenika, pod zaštitom Uneska, u punom jeku. Vera Pavlović Lončarski: Radovi - perfektni, ponosni smo na svoje kolege
VELIKI konzervatorski i restauratorski radovi u našim manastirima na Kosovu i Metohiji, koji su pod zaštitom Uneska, u punom su zamahu. Konzervacija živopisa u Visokim Dečanima biće završena do ponedeljka, posle toga će se ista ekipa konzervatora preseliti u Gračanicu. Najveći posao izvodi se u Pećkoj patrijaršiji, freske u Bogorodičinoj crkvi su u lošem stanju, neke su očišćene, ali potrebno je još vremena da se to privede kraju.
Obnova srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji ostvaruje se u okviru Uneska, a zahvaljujući donaciji ruske vlade. Unesko je angažovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da nadzire radove. Komisija Zavoda ovih dana je bila na terenu. Obišli su Dečane, Bogorodicu Ljevišku i Pećku patrijaršiju. Kao i u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije i u Bogorodici Ljeviškoj se radi restauracija zidnih slika.
- Odlično teku radovi. Zaista sam jako zadovoljna - izjavila je, za „Novosti“, Vera Pavlović Lončarski, direktorka Republičkog zavoda.
- Neke od radova vodi kompanija „Koto“ iz Srbije, sa kojom sarađuju naši stručnjaci. Italijanska nevladina organizacija „Intersos“ radi fasadu u Dečanima i zidno slikarstvo u Bogorodici Ljeviškoj.
TIM
RADOVE na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodi konzervator Siniša Zeković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, dok ekipom za konzervaciju živopisa u Dečanima i Gračanici rukovodi mr Miroslav Stanojlović iz Republičkog zavoda. Stručni nadzor ispred Zavoda obavlja Svetlana Samardžić, slikar-restaurator.
Lončarski je posebno zadovoljna sa onim što je urađeno u Bogorodici Ljeviškoj:
- Generacije posle 2004. pamte je kao potpuno sivu crkvu, sa izgorelim slikarstvom. Sada izvanredno izgleda, sasvim drugačije od toga. Radovi na svim spomenicima izvode se perfektno i zaista sam ponosna, pre svega, na naše kolege koji su dole, a onda i na sve ostale koji su se uključili u ovaj ozbiljan posao koji će pomoći našim spomenicima kulture da zasijaju na pravi način.
Problemi u Pećkoj patrijaršiji, kažu stručnjaci, širokog su spektra - od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli koje su posledica kapilarne vlage u zidovima. Situacija je, ističu oni, takva da koliko god se saniralo, čistilo, so se uvek vraća. Ako se ne prekine dotok vlage, pre ili kasnije pojaviće se isti problem. Zato u radu na obnavljanju crkve mora da učestvuje što više stručnjaka iz različitih struka, kako bi se izborili sa prirodom.
- Jedan od glavnih problema je vlaga. „Intersos“ već duže vreme meri nivo vlažnosti, i pored toga odlučili smo da i mi to radimo - kaže Zlatan Tomić, direktor „Kotoa“. - Pokušavamo da utvrdimo da li je spoljna, kapilarna ili sa sarkofaga. Rezultate merenja ćemo zajedno sa „Intersosovim“ dati na uvid predstavnicima Uneska kad dođu na teren.
Konzervatori koji su na terenu kažu da se zaista radi o složenom i osetljivom poslu, zato što problemi na koje nailaze prevazilaze slikarske i više su za statičare, arhitekte. Središnji deo Bogorodičine crkve se sleže o čemu postoje, kako kažu, podaci na nosećim stubovima oltara.
- Svod je u lošem stanju, zbog odvajanja krečnog maltera od zidne mase. Zato se prvo radi injektiranje i stabilizovanje freskomaltera, pa tek onda predstoji čišćenje živopisa u tom delu - kaže Tomić.
Prema Uneskovom tenderu, u Pećkoj patrijaršiji radi se i restauracija Bogorodičinog trona iz 19. veka. I taj posao trebalo bi da bude završen u narednih nekoliko meseci. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Obnova hilandarskih svetinja
Već sedmu godinu arhitekte, duboresci, vajari, slikari, pozlatari iz Novog Sada obnavljaju hilandarske svetinje. Do 2015. će završiti obnovu desnog krila. Majstori udahnuli život najvrednijim svetinjama
VEĆ sedmu godinu arhitekti, duboresci, vajari, slikari i pozlatari iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture restauriraju blago Hilandara koje je veliki požar 2004. godine oštetio ili gotovo uništio.
Ubrzo posle vaskršnjih praznika, novosadski restauratori ponovo će se zaputiti na Svetu Goru, da nastave svoju zahtevnu i dugoročnu misiju obnove Hilandara, utihnulu uoči prošlogodišnjeg božićnog posta.
U ovoj godini, Ministarstvo za kulturu opredelilo je 75 miliona za građevinske i konzervatorsko-restauratorske radove na ikonama iz hilandarske riznice i crkava.
- Ukoliko finansiranje bude nastavljeno ovom dinamikom, očekujem da do 2015. godine bude kompletno obnovljeno desnog krilo - kaže Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji i sam već godinama živi na relaciji Novi Sad - Hilandar. - Problematična je zasad obnova konaka koji se naslanja na samu trpezariju, gde imamo problem sa klizištem.
SVETI SIMEON
KADA se naredenih dana vrate u Hilandar, Novosađani će nastaviti završne radove na ikonostasu mitropolita Simeona iz 1635. godine, jednom od četiri najsvetija mesta za celivanje na Hilandaru. U jednoj skrivnici slučajno su pronašli grede iz groba Svetog Simeona iz vremena pre sedamdeserih godina prošlog veka, kada je rekonstruisan poslednji put.
U naredne tri godine trebalo bi da Veliki konak bude pod krovom, a deo tog projekta su i Dohija i Igumenarija. Uporedo, biće obnavljan i Beli konak, najstariji deo Hilandara. Time će se, prvi put posle požara, steći uslovi da kompletno hilandarsko monaštvo može ponovo da se posveti svojoj duhovnoj misiji. Ali da bi se uklonili svi tragovi požara, trebaće još od 10 do 15 godina predanog rada.
Novosadski eksperti obnavljaju centar srpske duhovnosti u saglasju sa kolegama iz Republičkog zavoda. Ipak, Novosađani su zastupljeniji. Po četiri meseca godišnje provode na Atosu.
- Iskustvo smo stekli na zaštiti pravoslavnih crkava u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, ali ovo je najveći i najzahtevniji posao koji je poveren Pokrajinskom zavodu u njegovoj 70 godina dugoj istoriji - s ponosom ističe direktor Vapa.
Konzervirali su do sada hilandarski konak, ikonostas i čuvenu ikonu Mlekopitateljnicu u Posnici Svetog Save Srpskog u Kareji, svetogorskoj prestonici, ruski ikonostas iz 1900. godine. Zaštitili i oživeli mnogobrojne relikvije, ikone...
ŠTAP SVETOG SAVE
- SVESNI smo mi da imamo privilegiju, kakvu retko koji hodočasnik u Hilandaru ima - kaže Zoran Vapa. - Ulazili smo u oltare u koje su vekovima pristup imali samo monasi. Sve relikvije naše najveće svetinje prošle su kroz naše ruke, uključujući i štap Svetog Save i ikonu Bogorodice Trojeručice Hilandarske. Sve ćemo ih upravo mi restaurirati, da ostanu za buduća pokolenja.
Svi restauratorski radovi, izuzev crteža i planova, obavljaju se na Svetoj Gori, u radionici. Nju je tim eksperata Pokrajinskog zavoda napravio na 500 metara od manastirskog kompleksa, pored puta koji vodi ka manastirskim vinogradima i pirgu Hrusija na moru.
U iščekivanju ponovnog puta na Atos, u radionicama Zavoda na Petrovaradinu, Sava Stražmešterov, arhitekta-konzervator, i njegove kolege završavaju nekoliko verzija ikonostasa. Odluku o najprihvatljivijem rešenju doneće Sabor staraca sinodskih. Jedan ikonostas biće vraćen u Hram Svetog Georgija u sklopu konaka iz 1816. godine, a drugi u Crkvu Svetog Trifuna.
- Nastojaćemo da ikonostasima vratimo što verniji izgled jer njih krase veoma vredne i očuvane ikone Georgija Mitrofanovića iz 1620. godine - kaže slikar-konzervator Siniša Zeković. - Rekonstruisanim delovima dodaćemo i autentične elemente duboreza koji su nadživeli požare, što će ikonostasima dodati patinu prohujalih vekova.
Kada su prvi put po prirodi svoje profesije kročili na najsvetiju od svih pravoslavnih gora, restauratori iz Novog Sada bili su opijeni saznanjem da hode stopama Svetog Save i cara Dušana, i hiljadama hodočasnika koji su iz daljine vekovima dolazili da ovde upiju spokoj.
Odavno su već novosadski stručnjaci naviknuti na nestvarnu hilandarsku tišinu. Obeduju sa monasima, prema ustaljenom obredu. Ručak je ujutru u osam, posle jutarnje liturgije, večera u 17 časova. Izuzev velikih crkvenih praznika, restauratori imaju blagoslov da drugim danima ne prisustvuju liturgijama. Razlog je krajnje ovozemaljski: da ne trpi osnovni posao zbog kojeg već sedam godina pohode Hilandar. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 158 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
