|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Poslednja Božja karika
Tek sa Evom vaseljenska harmonija zabrujala je savršeno. Žena, u stvari, dominira biblijskom scenom
RAJSKA voćka u ženinoj ruci predstavlja početak istorije ljudskoga roda u vremenu i prostoru zemlje. Privlačni plod drveta „poznanja dobra i zla“ (1. Moj. 2. 17.), postao je prokletstvo Evinih i Adamovih potomaka, i trajna dilema njihovoga zemaljskoga života. Knjiga nad knjigama Biblija, ili Sveto pismo, jeste potresno svedočanstvo najpre „adaptiranja“ čoveka na novonastale uslove života na zemlji posle izgnanja iz raja, a potom njegovog rvanja sa Bogom, prirodom i samim sobom na „prokletoj zemlji“ (1. Moj. 3, 17), zbog greha i neposlušnosti. Uloga žene u drevnim biblijskim spisima samo je naizgled u drugom planu, ili impuls sa strane. Žena kao povod i uzrok u svim ključnim situacijama, u stvari, dominira biblijskom scenom.
Idiličnu sliku lepote i savršenstva Božje tvorevine, po biblijskom opisu, narušavala je tužna usamljenost prvoga čoveka Adama, jer se među svim stvorenjima ne nađe „drug prema njemu“ (1. Moj. 2, 20). Njegova usamljenička tuga ganula je i Stvoritelja: „I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam. Da mu načinim druga prema njemu… I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je Adamu. Adam reče: Gle, eto kost od mojih kosti, i telo od moga tela. Neka joj bude ime Žena (Eva – čovečica), jer je uzeta od čoveka. Zato će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju, i pripiće se uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo“ (1. Moj. 2, 18-24).
Tek ovim „dopunskim stvaranjem“ zabrujala je vaseljenska harmonija savršenstva i celovitosti. Žena je, dakle, stvorena kao poslednja karika u Božanskom stvaralačkom opusu, koja je dala dušu i smisao Adamovom svetu i njegovoj duhovnoj i fizičkoj egzistenciji. „I biće dvoje jedno telo!“ Čovek je celovito i celosno biće samo kao par – muškarac i žena. Snaga te veze izražena je potrebom da muškarac ostavi roditelje svoje, oca i majku, da se pripije, prilepi i spoji sa ženom i da sa njom i kroz nju ostvari svoju celinu i celovitost.
Kost kosti
STIHIJSKA snaga privlačnosti i vezanosti polova, koju je Tvorac udahnuo u ljudsku prirodu i biće čovekovo, muškarca i žene, nadvija se kao kob nad pitanjem i problemom njihovih rodnih odnosa: „Kost od moje kosti i telo od moga tela“ stvara neutoljivu potrebu za potpunim prisvajanjem, pripadanjem i ponovnim spajanjem. U odnosima muškarca i žene uvek postoji patološka potreba za posedovanjem. Kad bi se dublje analizirala istorija čovekovog trajanja i njegovih bezbrojnih i neprekidnih borbi, videlo bi se da je iza većine njih grčevita borba jednog za drugo, muškarca za ženu i žene za muškarca.
U ovom kontekstu moglo bi se postaviti i pitanje: šta bi bilo da Adam nije prihvatio Evin predlog i da nije jeo od zabranjenog ploda? Da li bi Eva sama bila isterana iz raja? I da li bi se Adamu, bez njegove Eve, raj ponovo pretvorio u pakao samoće i tuge? Ovako, Adam je zgrešio kroz Evu i Eva kroz Adama, jedno kroz drugo, jer su jedno, i kao takvima Tvorac otvara nadu da će se i spasti i očistiti prvorodnog greha i prokletstva, kroz Novu Evu – Presvetu Bogorodicu i Novog Adama – Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja i Iskupitelja.
Prvi zalogaj zabranjenog voća sa „drveta poznanja dobra i zla“ otključao je duhovna i telesna čula Adama i Eve i rođena je prva emocija. Osetili su stid što su goli. To zacelo nije bio stid izazvan samo golotinjom tela, nego onaj dublji ljudski stid golotinje kao sirotinjstva i siromaštva, posramljenosti, poniženosti i straha zbog izneveravanja svoga Tvorca i kršenja njegove zapovesti. Pored stida, Adam i Eva su osetili snažnu privlačnost sopstvenih razlika u polovima, pa su nespretno pokušavali da svoju golotinju i sramotu, jedno od drugog, sakriju smokvinim lišćem.
Kult roditelja
PO svedočenju Biblije, naši praroditelji nisu imali poroda u raju. Tek kao izgnanici iz raja dobijaju decu, Kaina i Avelja. Tako su pod teretom Božje kazne postali roditelji, Adam prvi otac i Eva prva majka. Kain je bio prvi čovek na zemlji, rođen prirodnim putem, od muškarca i žene. Njegov mlađi brat Avelj, inače pastir, po svedočenju Biblije, bio je miliji Bogu, a možda i roditeljima, naročito majci Evi. Jer je kao mlađi bio ljubimac roditelja. To je izazvalo Kainov gnev i prvo ubistvo u Bibliji. „Kain skoči na brata Avelja i ubi ga“ (1. Moj. 4, 8). Biblija ne pominje Adama i Evu u sukobu njihovih sinova, niti njihove emocije i reagovanje povodom prvog bratoubistva. Tek kad je Eva rodila trećeg sina Sita, Biblija apostrofira Adamove reči: „Bog mi dade drugoga sina za Avelja, koga ubi Kain“ (1. Moj. 4, 25). Ma koliko ove reči zvučale prozaično i, na prvi pogled, samo informativno, one su ipak pune roditeljske tuge i sreće. Tuge za izgubljenim i sreće za dobijenim sinom. Adamove reči su pune dostojanstvene zahvalnosti Bogu, ali su istovremeno nemi izraz topline i bola. Evino reagovanje se ne pominje, ali se podrazumeva u Adamovim roditeljskim rečima i osećanjima.
Eva je rodila trećega sina, Sita, i o njoj u Bibliji više nema ni pomena. Stiče se utisak da je biblijski pisac posebno bio gnevan na nju smatrajući je kao glavnog krivca za isterivanje iz Raja. Što se Adama tiče, on je po Bibliji, „poživeo 930 godina, rađajući sinove i kćeri“ (1. Moj. 5, 4). Koliko je Eva živela i da li je Adam samo sa njom rađao sinove i kćeri, autor biblijskih tekstova to ne saopštava.
Među propisima i uredbama koje je Gospod preko Mojsija postavio između sebe i jevrejskog naroda na Sinaju, mnoge su i one koje se odnose na žene, na njihova prava i obaveze. U svetlu ovih pravila najbolje se sagledava slika života i statusa starozavetnih žena. Ono što je najtipičnije u Mojsijevom zakonodavstvu, jeste svetinja ljubavi prema roditeljima. Posle Gospoda, roditelji su najveća svetinja i, što je naročito važno, u propisima se ne pravi nikakva razlika između oca i majke: „Ko opsuje oca svoga ili mater svoju, da se pogubi; opsovao je oca svoga ili mater svoju, krv njegova na njega“ (3. Moj. 20, 9).
Majka je, dakle, uzdizana do nebeskih visina i njena uloga roditeljke izuzetno je poštovana. Naročito poštovanje i zaštitu imale su samohrane majke i udovice. Onome ko njih uvredi Mojsijev zakon preti žestokim kaznama. „Nemojte cveliti udovice i sirote. Ako li koju ucveliš u čemu god, i poviče meni, čuću viku njenu, i zapaliće se gnev moj, i pobiću vas mačem, pa će vaše žene biti udovice i vaša deca sirota“ (2. Moj. 22, 22-24).
(Nastaviće se) Novosti Foto izbor administratora _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Devojka iz Nazareta
Lik Bogorodice osvetljava sve tajne hrišćanske vere. Isusova majka je istinska sreća
NIŠTA tako snažno ne osvetljava ulogu žene u životu čoveka i sveta kao svetli i sveti lik večne Devojke Marije, Presvete Bogorodice, Matere Spasitelja sveta Gospoda našeg Isusa Hrista. Mogao je Gospod odabrati bezbroj načina da siđe u ovaj svet. Mogao se spustiti na krilima legiona svojih svetih anđela, mogao je u svet ući u lepoti prirodnih pojava svoje tvorevine - u pesmi ptica i mirisu poljskoga cveća, na krilima lakog povetarca ili na utišanom šumu morskih talasa. Prevečni plan Svete Trojice o ovaploćenju Sina Božjeg čekao je svoje ispunjenje u čistom sasudu devičanske duše i tela Devojke Marije iz Nazareta, poznog ploda bezdetnih roditelja Joakima i Ane.
Svetli i sveti lik Presvete Bogorodice osvetljava našu hrišćansku veru u celini, sve njene dubine i tajne, sva njena najtananija i najsuptilnija treperenja u brizi za spasenje čoveka i sveta. To nikako ne znači da svetli lik Presvete Bogorodice zaklanja Svetlost Života svoga Sina; naprotiv, nezalazna Svetlost Bogočoveka Hrista osvetljava njeno večno devičanstvo kao punoću vrlinskog života i služenja. Posle Bogočoveka Hrista, ovaploćenog Boga i Spasitelja, koji je osnivač i glava Crkve, Presveta Bogorodica kao ljudsko načelo u Crkvi zauzima prvo mesto. Ona je sveta i svetla ikona Crkve, "Žena obučena u Sunce" (Otkr. 12, 1).
Šira od neba
STIČE se utisak da teologija Crkve, koja je dominantno muške naravi i duha, svesno ili nesvesno, zamagljuje činjenicu ženstvenosti Majke Božje. Ona, kao žena, "časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od serafima", svojim raširenim rukama sa svojim Sinom na grudima, kao "Širšaja nebes" (šira od nebesa), fizički i duhovno zakriljuje ceo oltarski prostor, a simbolično celo telo i biće Crkve. I uprkos tome, ženi nije dopušteno ulaziti u oltarski prostor. Nije li to surova diskriminacija žene. Kao da se zaboravlja da je prvi Hristov dar, i prvo i najdublje otkriće Njegovog učenja i priziva, darovano ljudima u liku žene i majke, Presvete Bogorodice.
"Zašto je taj lik tako važan, tako utešan i tako spasonosan?" - pita veliki bogoslov Aleksandar Šmeman, i odgovara:
"Zato što je naš svet postao do kraja i beznadežno muški svet. U našem muškom svetu caruje gordost, agresivnost, u njemu se sve svodi na vlast i vladanje, na proizvodnju i na oruđa proizvodnje, na suparništvo i nasilje. To je svet u kome niko ne želi nikome ni u čemu da popusti, da se smiri, da zaćuti i da se pogruzi u tihu dubinu života. A upravo svemu tome stoji kao suprotnost i sve to razobličava samim svojim prisustvom lik Deve Marije, Prečiste Majke. Lik beskrajnog spasenja, ali i lik sile i lepote smirenja. Lik čistote i njene sile i lepote. Lik ljubavi i pobede te ljubavi...
U liku Deve Marije pronalazimo sve ono čega gotovo da više i nema u našem muškom, gordom i agresivnom svetu: stradanje, sažaljenje, brigu, poverenje... I mi se u njenom prisustvu osećamo kao da smo se posle dugog, mučnog i tegobnog potucanja ponovo vratili u svoj dom i da je sve iznova postalo jasno i prepuno sreće koja se ne može iskazati nikakvim rečima. I osećamo da je to jedina istinska sreća".
Biblijska priča o ženi ne bi bila potpuna da nije jevanđelske devojke Marije iz Magdale. Njen svetao lik otkriva sve razmere, dubine i veličine ženskog srca ispunjenog ljubavlju i zahvalnošću prema Bogu. Iako pisci Jevanđelja, kao muškarci Jevreji, ignorišu potrebu da detaljnije predstave ovu ženu, s obzirom na njen značaj i ulogu u Hristovom životu i obratno, na osnovu i onih uzgrednih njenih spominjanja, može se sklopiti mozaik predivne i čudesne žene, koja sa Presvetom Bogorodicom prati svoga Učitelja i iscelitelja u stopu.
Da li je to ona žena što je izlila staklenicu skupocenog nardovog mirisnog ulja na glavu svog Učitelja i tako ga pripremila za pogreb, ili je ona grešnica koju su fariseji uhvatili u preljubi i hteli da je kamenuju, ili je, možda, ona žena što je podigla glas iz naroda i uzviknula: "Blago utrobi koja te je nosila i grudima koje su te dojile" (Lk. 11, 27) - skoro da nije važno. Ono što je važno jeste njena pojava u potresnoj drami stradanja Gospoda Hrista na Golgoti i u osvitu vaskršnjeg jutra u Getsimanskom vrtu.
Ova žena je svojom ulogom u tim sudbonosnim događajima spasila dostojanstvo čoveka. U najtežim trenucima Spasiteljevog života ona ga je pratila bez uzmaka. Kada su ga se svi odrekli i izdali, i kada su se svi razbežali, Marija Magdalina, vezana ljubavlju za Njega i Njegovu Majku, sa Njim i uz Njega, izlažući se najvećim opasnostima, ide hrabro golgotskim putem stradanja i raspeća.
Za njen veličanstveni podvig Gospod je nagrađuje i prvo se njoj javlja posle svoga slavnoga Vaskrsenja: "A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam zlih duhova. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše" (Mk. 16, 9-11).
Svuda stigla
I ne samo da se njoj Gospod prvoj javio, nego, po jevanđelskom svedočanstvu svetog apostola Jovana, šalje je da apostolima objavi vest o svome Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo: "Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svome; Nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mome i Ocu Vašem, i Bogu mome i Bogu vašem. A Marija Magdalina otide i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj ovo reče" (Jn. 20, 17-18). Ovim rečima Gospod uzvisuje Mariju Magdalinu - da bude apostolka apostola, prvi vesnik Vaskrsenja i Vaznesenja.
Predanje dalje tvrdi da je ova hrabra žena putovala u Rim da optuži Pontija Pilata zbog nepravedne osude Hrista na smrt. Izašla je pred cara Tiberija i pozdravila ga radosnim pozdravom Vaskrsenja i darivala ga crvenim vaskršnjim jajetom, simbolom praznika. Crkva je svrstava u ravnoapostolne mironosice, a u našem narodu je u velikom poštovanju dan njenog praznovanja, Blaga Marija (4. avgusta). Lik ove žene služi za ponos svim hrišćanima: muškarcima za smireni blagorodni stid a ženama kao ohrabrenje i podstrek.
U prvim vekovima hrišćanstva žene su bile snažan faktor u širenju i svedočenju Jevanđelja i u apostolskom misionarskom radu. Potiskivanjem žena iz misionarskog područja crkvenog života u potonjim vekovima znatno je oslabilo misiju Crkve Hristove. Muška brutalna nadmoć i sujetna superiornost, lišeni ženske intuicije i senzibiliteta za spiritualno i sakralno, prerasli su u neodgovornu bahatost i izazvali brojne tenzije i trvenja, jeresi i raskole, što je značajno degradiralo ulogu i značaj Crkve i vremenom u svetu stvarali sve veći antagonizam prema hrišćanstvu.
BEZ TABUA I KLIŠEA
KNJIGA protođakona mr Ljubomira Rankovića “Žena ikona crkve i blago sveta” baca novo svetlo na “žensko pitanje” u hrišćanskoj zajednici. Ovu vrlo aktuelnu temu, i kod nas i u svetu, autor razmatra smelo, slobodno, bez tabua i klišea. Iz Rankovićeve knjige, koju je nedavno izdao šabački “Glas crkve”, “Novosti” su objavile šire izvode.
(KRAJ) Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 99 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
