|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Pletač srebrne čipke
Stari zanati - Marsel Čivljak, poslednji majstor filigrana u srpskoj prestonici. Kao sedmogodišnjak pravio srebrne kuglice za broševe
FILIGRAN, minucioznu umetnost i veštinu izrade raskošnih i komplikovanih ukrasa od tanane srebrne žice u Beogradu čuva još samo majstor Marsel Čivljak u svojoj minijaturnoj radionici-prodavnici na Terazijama. Njegov radni sto je istovremeno i riznica na kojoj stoje mnoge minijaturne ikone, čarobno ukrašene minđuše veličine zrna graška, krstići s komplikovanim ukrasima, privesci sa srebrnom mrežicom koju kao da je istkao čarobni pauk.
- Filigranom, istočnjačkom umetnošću pravljenja finog srebrnog nakita moja porodica bavi se nekoliko stotina godina - kaže majstor Čivljak. - Moj otac Simoin osnovao je prvu filigransku radionicu u Beogradu, ali nažalost ovaj zanat danas odumire i grad bi trebalo da preduzme nešto da ga zaštiti i očuva.
Čivljak kaže da poznaje tehnologije obrade svih plemenitih metala, ali da mu je životna ljubav srebrni filigran, koji počinje izvlačenjem tananih srebrnih žica provlečenjem debljih metalnih niti kroz minijaturne rupice. Zatim pomoću malog brenera, klešta, čekića i nekih čudnih alata ručne izrede majstor pravi neverovatne srebrne ukrase raskošne poput čipke.
Za radni sto on je seo prvi put još kao sedmogodišnjak, kad su mu dali da pravi minijaturne srebrne kuglice, kakvih je potrebno stotine da se ukrasi samo jedan veći broš. Kao desetogodišnjak je pravio prve jednostavne ukrase, ali priznaje da je osećaj majstorstva i sigurnosti stekao tek posle 15 godina rada.
- Srebro me je opčinilo dok sam bio dečak i znao sam da se neću baviti ničim drugim u životu - govori Čivljak. - Filigran je nakit koji vole najviše ljudi s istančanim ukusom i umetničke duše. Većina muzičara, naročito gitarista i pijanista obavezno dolazi da ovde uzme dugmad za manžetne košulje. Moje mušterije su i bake koje su dovodile svoje kćeri u radnju mog oca, a te žene dovode svoju decu.
UKRAŠAVANJE KORALIMA
LEPOTA srebra još više se ističe ukrašavanjem dragim i poludragim kamenjem, a majstor Marsel Čivljak najradije koristi komade korala.
- Filigranom se ukrašavaju ramovi slika, oružje, pribor za pisanje, prave se najrazličitije figure, čak i cele tašne. Jednom sam dobio tigrove da ih ukrasim srebrom i napravim minđuše, a drugi put pravi ajkulin zub od koga sam načinio privezak - kaže Čivljak. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Licidar
Licidar je čovek zanatlija čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje (zanat) je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Neki licidarski kolači uopšte nisu za jelo jer sadrže pored brašna i gips (da bi bili lepši i čvršći). Osnovna namena im je da budu ukras i da se okače oko vrata ili na zid. Zato nije bilo bitno da li su sveži već kako izgledaju.
Licidari svoje proizvode prodaju u svojim radnjama ili na vašarima. Deca su na vašarima želela da im roditelji kupe taj šareni licidarski kolač (bar onaj za jelo). Licidarski kolači mogu biti u obliku: srca, papuče, gitare, krave ... Najčešće nisu ukusni.
Ipak najpoznatiji kolač u obliku srca je Licidarsko srce. To srce pored raznih ukrasa ima i malo ogledalo. To su momci poklanjali devojkama na vašarima kao znak svoje simpatije.
Istorija
Licitar na vašaru
Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav mednog testa, od kojeg se prave licitarski (liciderski) kolači a zanatlije koji ih prave su licitari. Još u starom Egipta su postojale velike radionice u kojima su se pravili obredni medeni kolača. Prilikom arheoloških iskopavanja piramida, uz sarkofage su se često mogli naći i medenjaci, kao i kalupi za njihovu izradu. Kalupi su bili različitih oblika – životinja, čovek, oružje... Iz Egipta se zanat preneo u Evropu i to preko Grka i Rimljana.
Reč licitar dolazi od austro-nemačke reči Lebzelter, ali se izvodi od latinske reči libum koja označava žrtveni kolač.
Najveći vrhunac licitarskog zanata je bio u doba Austrougarske monarhije. Veliki broj zanatlija, medokolačara, bavio se ovim poslom koji iziskuje mnogo umešnosti, vremena i truda. Svaki primerak licitarskog kolača, bilo da je on u obliku životinje, čoveka ili srca, unikatan je, jer se svaki kolač ukrašava ručno i nikada nema dva ista primerka.
U Srbiji se, osim u Beogradu, ovaj zanat javlja tek u drugoj polovini 19. veka. I to kao voskarsko-liciderski. Praktično je prenet iz Vojvodine gde je bio razvijen u 18. veku. Ova dva veoma različita zanata i po materijalima i po alatima su spojeni potrebama tržišta - tražnje tj. tražnja je bila mala pa su zantlije bili primorane da se bave sa oba zanata. Interesantno je da su se licidarskim zanatom bavili Nemci a Srbi voskarskim. Iz Wikipedie
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Stari zanati » Sakadžija
Sakadžija je čovek koji raznosi vodu za piće. Dok u gradovima i varošicama nije bilo gradskog vodovoda, skadžije su raznosile vodu po ceni jedan groš od sake. Saka je bilo uglavljeno bure zapremine 3 - 4 akova. Prema Gliši Elezoviću, saka je arapska reč i označava „bure ili kola sa buretom, mešinu ili konja sa mešinom u kojima se voda nosi". procenjuje se da je Sakadžija u Beogradu 1883, kada su peticijom protestovali zbog dodatnog oporezivanja, bilo oko stotinu.
U Beogradu su sakadžije uzimale vodu sa česmi ali i iz Save i Dunava. Najpoznatije česme su bile: Delijska česma, Čukur česma, Toskina česma, Terazijska česma i Saka česma.
U Vojvodini gde je problem pijaće vode izražen i danas (npr. Subotica) postoje "arterski" bunari. Oni se nalaze na ulici, svakome su dostupni a voda se pumpa ručno pomoću velikog točka koje se okreće. U prigradskim delovima gde nema vodovoda, u domaćinstvima se kopaju plići bunari i ta voda je za tehničku upotrebu ali ne i za piće. Voda iz arterskih bunara se izvlači sa većih dubina, te su ukus, temperatura i kvalitet daleko bolji. Sakadžijski posao odavno više ne postoji. javolimsrbiju
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kovač
KOVANJE KAO UMETNOST
Gvožđe, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti nalazi svoje mesto i nove oblike izražavanja, korak po korak. Kovanje je najstariji način obrade gvožđa.
Uz pomoć svojih saveznika: vatre, čekića i nakovnja, kovači su uvek odnosili pobedu nad robusnim i grubim materijalom, ritmom kovačkih udaraca i mnogih, naporom stečenih iskustava, samo njima znanih postupaka. Kovački zanat je prepun zanatskih tajni i uvek zaokuplja ljudsku maštu.
Za kovačke poslove potreban je zdrav i snažan čovek u dobroj fizičkoj kondiciji. Kovač mora imati sposobnost dobre procene prostornih odnosa,sjajnu koordinaciju pokreta i posebno važno - emocionalnu stabilnost i jasan stav prema poslu. Novo mašinsko doba ukralo je deo tajni i ličnog pečata kovačkom zanatu. Mnogi proizvodi dobili su svojstva konfekcijskog i serijskog a izgubili dodir umetničkog i jedinstvenog.
Ipak i danas ima onih koji su sačuvali veštinu i maštu kovača-umetnika.Koji ne proizvode već stvaraju i čija se spretnost teško može rečima iskazati. I dok će mašinski iskovani predmeti doneti vlasniku solidan, upotrebljiv čak i estetski sasvim prihvatljiv proizvod, samo u postupku ručnog kovanja rodiće se unikatna dela čudesne lepote, ukroćene vatrom, čekićem i veštom kovačevom rukom. Ovakva dela će se naći u domovima onih koji drže do umetničke vrednosti, jedinstvenosti i samosvojnosti.[/color] zanatlija _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kovački zanat
Kovаčki zаnаt je nekаdа bio jedаn od nаjcenjenijih zаnаtа. Bez njegа je život nа selu bio gotovo nezаmisliv. Zаnаt je bio nаjаktivniji nа prelаzu iz XIX u XX vek, а nаkon togа opаdа. Duže se održаo nа selu. Dаnаs je situаcijа drugаčijа, sve je mаnje kovаčа i kovаčkog poslа аli postojаnje pojedinih kovаčkih rаdionicа pokаzuje dа pomenuti zаnаt nije zаborаvljen.
Kovаčki zаnаt rаzvio se još u gvozdenom dobu (oko 1.000 god.p.n.e.) kаdа se znаnje o topljenju gvožđа proširilo Bliskim Istokom i Stаrom Grčkom. U Srpskoj srednjovekovnoj držаvi su postojаlа čitаvа selа u kojimа se stаnovništvo bаvilo ovim zаnаtom, nаročito аko su onа bilа u blizini mаnаstirа.
Kovаči su nаjviše izrаđivаli poljoprivredne аlаtke: plugove, rаonike, drljаče, motike, lopаte, аšove, srpove, kose, grаbulje, zаtim delove zа kolа, sekire, opremu zа ognjište, аli i аmаjlije, potkivаnje konjа i krаvа, potkivаnje točkovа kolа, izrаdu plugovа i poprаvljаnje rаznih аlаtа.
Kovаčki аlаt podrаzumevа: rаzne vrste čekićа, modernа i kovаčkа kleštа (kаkvа su se nekаdа u kovаčnicаmа izrаđivаlа), zаtim nаkovаnj od specijаlnog gvožđа, sаvremenu peć zа rаzliku od nekаdаšnje peći od cigle, mаšinu zа zаvаrivаnje, rаdni sto, kovаčki škripаc i ostаli rаdni pribor.
Kаko se gvožđe zа vreme rаdа brzo hlаdilo, kovаč je u svom poslu zаhtevаo pomoćnikа, osim u slučаju obrаde jednostаvnijih predmetа. Kovаčki zаnаt dаnаs propаdа, аli je nа sreću mаlobrojnih kovаčа još uvek potrebno poprаvljаnje poljoprivrednih mаšinа.
Zаnimljivost
Priliv industrijskih proizvodа predstаvljаo je pretnju zа sve zаnаte, pа i zа kovаčki. Kovаčki esnаf se štitio od ovаkve konkurencije. Zаbeleženo je dа je nа esnаfskom skupu 1903. godine donetа odlukа dа ''niko od mаjstorа ne sme oprаvljаti fаbrikаntske proizvode i dа se mаjstor koji to čini kаzni sа 10 dinаrа u korist esnаfske sirotinje.'' zanati _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Licitari (zanatlije)
Izrada licitarskih kolača veoma je starog porekla i seže do u antičko doba. Smatra se da su kolači ovog tipa imali značajnu ulogu u drevnim kultovima, naročito u delu prinošenja žrtava određenim božanstvima...
Prema nekim naučnicima, licitar ili leceder je reč nemačkog – lebzelter – ali se izvodi od latinske reči libum koja označava žrtveni kolač. Simbolika meda u htonskim kultovima bila je veoma izražena jer je medu pripisivano naročito svojstvo u komunikaciji između sveta živih i sveta mrtvih, tj. ovostranog i onostranog prostora. I u srpskoj tradicionalnoj kulturi med je zauzimao posebno mesto u kultu mrtvih, kao i u praznicima koji su povezivali ritualima žive i mrtve.
Kolači od meda, međutim, pominju se u širim okvirima u XII veku i njihova izrada se povezuje sa aktivnostima u manastirskom životu, jer su monasi bili poznati po gajenju pčela i vađenju meda, a i pčelari su se često naseljavali na manastirskim imanjima. Osim toga, veoma je bila rasprostranjena izrada medenjaka u vreme nekih hrišćanskih praznika; kolači su davani kao vrsta poklona u vreme božićnih i novogodišnjih proslava.
Licitari, licidari, lecederi, odvajkada su se na balkanskom kulturnom prostoru bavili medokolačarstvom i istovremeno voskarskim zanatom. Zbog toga je uobičajeno da se pominje ili govori o voskarsko-licitarskom zanatu i proizvodima. Po svemu sudeći ovaj zanat, ili zanati, na prostore Srbije dolazi iz dva pravca tj. s juga, preuzimanjem znanja od grčkih majstora koji su prenosili voskarsko umeće, i sa severa od austrijskih i nemačkih zanatlija, koji su bili vešti medokolačari. Rani pomeni o razvijanju licitarskog zanata na tlu današnje Srbije vode nas u XVIII vek. Licitarski, pored voskarskog zanata smatrao se veoma unosnim zanatom, ekonomski isplativim i često je bio nazivan “zlatnim zanatom”. dalje... _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 34 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
