Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 30 Nov 2020, 09:55


Autoru Poruka
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 02 Apr 2017, 23:43
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Srpske princeze kroz istoriju (6): Prvi tast Evrope

Srbija je posle nekoliko vekova uspela da zbaci turski jaram i ponovo uspostavi vladavinu na čelu sa novom dinastijom Obrenović i njenim rodonačelnikom knezom Milošem. Njegove kćeri Petrija i Savka nisu bile istinske plave krvi - otac im je do ustanka protiv Turaka i sultanovog Hatišerifa kojim je 1830. Srbija dobila i samostalnost i vladarsku dinastiju, bio svinjarski trgovac.

Slika
Kneginja Zorka

Ipak, njihove ruke su prihvatile mladoženje sa austrijskim i ugarskim plemićkim titulama. U svim ostalim generacijama Obrenovića više nije bilo ženskih potomaka.

Knez Milan je umro mlad, bez poroda, kao i knez Mihailo koji je imao samo vanbračnog sina, Velimira Teodorovića. Kralj Milan je imao dva sina, a njegov naslednik Aleksandar, poslednji vladajući Obrenović, dece nije ni imao.

Crnogorsku dinastiju Petrović-Njegoš, tačnije, njen svetovni deo, koji je vladao u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, činili su knez Danilo i kralj Nikola. Ime ovog crnogorskog kralja ostaće upamćeno i po brakovima njegovih kćeri, te zvučnim imenima njegovih zetova.

Nikola je sa kraljicom Milenom imao tri sina i devet kćerki. Dve su bile udate za kraljeve, a dve za bliske rođake careva. Zato je istoriografija kralju Nikoli Petroviću nadenula naslov prvog tasta Evrope.

Najstarije Nikolino dete, kći Ljubica - Zorka rođena je 1864. godine na Cetinju. Na dan Svetog Save dobila je ime Ljubica, a kum joj je bio srpski knez Mihailo Obrenović koga je u Cetinju na krštenju zastupao državni savetnik Đorđe Milovanović. Zarad dobrosusedskih odnosa Srbije i Crne Gore i ostvarenja narodnog jedinstva, kneginja je na krštenju nazvana i Zorka, kako bi bila simbol zore novog vremena. Detinjstvo je do 11. godine provela na Cetinju, a potom su je 1875. poslali u Rusiju, na Smoljenski institut, gde su se vaspitavale devojke iz najuglednijih porodica ruske aristokratije.


Taman pošto je završila školovanje i vratila se na Cetinje, tu je, početkom 1883, na Cetinje došao naočiti srpski knez Petar Karađorđević. Mlada i lepa kneginja odmah ga je očarala, kao i on nju, pa je i venčanje brzo obavljeno. Dolazak Petra Karađorđevića na Cetinje i njegova veridba s kneginjom Zorkom Petrović-Njegoš nije bila po volji protivnicima ovih dveju dinastija, ali je zato taj čin s radošću prihvatio srpski i crnogorski narod koji je u krvnom srodstvu video potvrdu za buduću zajednicu.

Venčali su se u Cetinjskom manastiru 30. jula 1883. godine. Kneginja Zorka je tada imala 19 godina, a njen mladoženja 20 više. Svadbeno veselje, a pre toga i veridba, priređeni su po narodnoj tradiciji, s brojnim gostima koji su jedva mogli da se smeste na mali prostor Cetinja. Kneževski par je otputovao u Pariz na svadbeni put. Po povratku su se najpre nastanili na Cetinju, a kada je posle rođenja dece stara rezidencija postajala sve tesnija, Karađorđevići su sagradili novu, na jadranskoj obali kod Bara.

Nazvana je Topolica, po Petrovom rodnom mestu Topola u Srbiji, i nalazi se na barskoj rivi. Na dva visoka jarbola, u uglovima dvorišta, viorile su se srpska i crnogorska zastava. Kneginja Zorka je rodila petoro dece: najpre Jelenu, 1884. godine, potom Milenu, koja je ubrzo umrla, pa Đorđa, koji je jedini živeo i umro u otadžbini, u Srbiji, a 1909. je odustao od svog prava na kraljevstvo u korist svog mlađeg brata Aleksandra, rođenog 1888, koji je kasnije postao kralj Srbije i Jugoslavije. Poslednje, peto dete Andrija, rođen je 1890. godine. Ubrzo je umro, nekoliko dana posle svoje majke Zorke.


Biće kralj!

Kneginja Zorka je za cilj svog života postavila da njen suprug postane kralj Srbije, pa se zato starala da mu ostavi što više potomaka. Umrla je 16. marta 1890. godine. Očajan, Petar je pozvao lekare iz Beča, ali nesrećnoj kneginji nije bilo pomoći. Umrla je, kažu, sa poslednjim rečima: "Biće kralj!", misleći na svog supruga, što se i ostvarilo 13 godina kasnije.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 02 Apr 2017, 23:46
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Srpske princeze kroz istoriju (7): Crnogorka nesuđena ruska carica

Još dve kćeri kralja Nikole, starija Milica i mlađa Anastazija, u domovini zvana Stana, takođe su bile udate za "plavu krv", ali rusku.

Slika
Anastasija Petrović

Obe su bile supruge braće Romanov, iz carske loze. Milica se 1889. udala za Petra Nikolajeviča, a Stana 1907. za Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg. Oni su imali titule velikih knezova, kao unuci cara Nikolaja Prvog.

Kada se crnogorska princeza Anastasija, kako su je zvali Rusi, 1907. na Jalti venčala za velikog ruskog kneza, za sobom je već imala jedan brak. Njen prvi muž bio je Georg fon Lojhtenberg, princ Romanovski, vojvoda od Lojhtenberga i knez od Aihsteta. U tom braku dobila je dvoje dece, Sergeja i Elenu.

U društvu s Raspućinom

Petar i Milica su bili veoma uticajni na dvoru u Petrogradu. Ali, njih dvoje, kao i Nikolaj i Stana, i još neki ruski plemići i intelektualci, bili su u to doba povezani s grupom zvanom Crni biser, koja se bavila okultizmom i magijom. S tom organizacijom je bio povezan i Filip, prvi ruski mistik tog doba, kasnije ozloglašeni i mnogo poznatiji Raspućin. Postoje čak tvrdnje da su upravo crnogorske princeze dovele Raspućina na ruski dvor i upoznale ga sa caricom Aleksandrom. Princ Feliks Jusupov, Petrov i Miličin prvi komšija, tvrdio je da je njihov zamak Znamenka "centralna tačka zlih sila".
Zanimljivo je da je Nikolaj Nikolajevič Mlađi bio ozbiljan pretendent na ruski presto. Da ga je kojim slučajem povratio i uspostavio monarhiju, crnogorska princeza bi bila ruska carica. Ali, oba plemićka rusko-crnogorska para morala su da beže pred boljševičkim pokoljem tokom Oktobarske revolucije 1917. Emigrirali su u Francusku.

Nikolaj je umro 1929. godine u Antibu, a Stana ga je nadživela šest godina. Dece nisu imali. Velika vojvotkinja Anastasija i njen suprug najpre su sahranjeni u crkvi Svetog arhangela Mihaila u Kanu, u Francuskoj, a u maju 2015. njihovi posmrtni ostaci preneti su u Moskvu, na vojno groblje Bracki u Sokoli.

Njena sestra Milica Nikolajevna je sa suprugom Petrom imala četvoro dece: Marinu, Romana, Nadeždu i Sofiju. Umrla je 1951. u egipatskom gradu Aleksandrija. Nikolaj, unuk Petra i Milice i praunuk kralja Nikole Prvog, danas je starešina Doma Romanovih.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 02 Apr 2017, 23:50
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Kako su srpske princeze menjale istoriju (8): Italijanski kralj crnogorski zet

Četiri od devet kćeri crnogorskog kralja Nikole Petrovića - Jelena, Zorka, Milica i Anastasija - više su doprinele slavi malene kraljevine u Evropi, nego mnogi njeni slavni muški predstavnici.

Slika
jelena Petrović

Međutim, pre nego što su se uselile u najuticajnije evropske dvorove, crnogorske princeze su, kako se pričalo, zadavale ne baš male glavobolje ocu Nikoli.

"Kud ću jadan s ovolikim kćerima", pitao se kralj Nikola kada je shvatio da mu je kuća puna ženske dece, a naslednika još niotkuda. Zabrinut kako će udomiti kćeri, nije odmah shvatio da će umesto velike muke, njegova ženska čeljad postati moćno oružje crnogorske diplomatije. Zato se u Crnoj Gori dugo prepričavala anegdota prema kojoj je jedan strani diplomata pitao kralja Nikolu: "Šta vi uopšte možete da izvozite iz ove siromašne zemlje?", na šta mu je on odgovorio: "Vi potcenjujete moje kćeri."

Najčuveniji zet crnogorskog kralja Nikole Prvog Petrovića je svakako bio italijanski kralj Vitorio Emanuele Treći, suprug princeze Jelene. Vlast je nasledio od oca istog imena kojeg su ubili anarhisti 1900. godine. Ovaj monarh niskog rasta (imao je svega 153 cm), zaslužan je za to što je Italija 1915. i pored protivljenja naroda i skupštine ušla u Prvi svetski rat, i to na strani pobedničke Antante. Zauzvrat, dobio je Istru i deo hrvatske obale. Bio je jedan od retkih vladara koji je sa suprugom obilazio front i negovao ratnike, što je kraljevskom paru podiglo ugled u narodu.

Kršna Crnogorka

U Parizu 1895. buduća italijanska kraljica zabeležila je ovo: "Studirala sam u Petrogradu i stekla najbolje obrazovanje, ipak me pogledaj. Jesam i biću uvijek Crnogorka. Visoka sam, dugih nogu, crne i kovrdžave kose, tamnog tena i očiju, nenašminkanog lica, u lijepoj, ali ne i zavodljivoj haljini. Umijem vrlo dobro da govorim francuski, kao i ruski i engleski, ali to od mene ne čini Francuskinju, ni Ruskinju, niti Engleskinju. Ja sam kršna Crnogorka."
Jelena Petrović Njegoš ili na italijanskom jeziku Elena del Montenegro ili Elena Savojska, bila je šesta ćerka crnogorskog kralja Nikole i kraljice Milene. Od sve ženske dece najradosnije je dočekana na očevom dvoru, jer kada se rodila, kralj Nikola je već bio dobio dugo očekivanog naslednika, Danila.

Knjaz je za kuma pozvao lično ruskog cara Aleksandra, koji je prihvatio kumstvo i ovlastio ruskog konzula u Dubrovniku da dođe na Cetinje i devojčici da ime Jelena. Jelena je bila veoma voljeno dete, a najviše je volela svoju sestru Zorku, udatu za Petra Karađorđevića, koja je od nje bila starija osam godina. Rat koji je 1876. godine buktao na tlu Crne Gore učinio je da mala princeza sa svega četiri godine bude svedok brojnih tragičnih prizora.


Njena sestra Sofija je umrla tek što se rodila. Žene su tada radile u bolnicama i pomagale ranjenim borcima u ratu, tako da se Jelena već kao gotovo devojčica upoznala s humanitarnim radom. Puno vremena je provodila u švajcarskom guverneratu u kojem je naučila francuski jezik. Volela je da uči i bila je privržena ocu. On ju je naučio Njegoševim pesmama i dozvolio joj da uzima knjige iz njegove biblioteke. Veoma mlada je napustila Cetinje, sa svega 10 godina, i otišla je na devojački institut u Petrogradu. Bila je talentovana za slikarstvo i arhitekturu i projektovala je spomenik na Cetinju.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 03 Apr 2017, 00:05
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Kako su srpske princeze menjale istoriju (9): U katoličanstvo zbog udaje

Crnogorska princeza Jelena Petrović volela je slikarstvo, arhitekturu i putovanja, pa se tako 1895. obrela u Parizu s majkom Milenom i sestrom Anom. Na ulicama Monmartra kupovala je slike, a da niko nije znao da je princeza.

Slika
Jelena Petrović

U to vreme otvorena je Svetska izložba savremenog slikarstva u Veneciji na koju je bila pozvana i crnogorska kraljevska porodica. Kneginja Milena i princeze Jelena i Ana su se smestile u hotelu "Danijel", gde je odsela i porodica Savoja, italijanski kralj Umberto, kraljica Margareta i njihov sin Vitorio Emanuele.

Ovaj susret nije bio slučajan. Grof Sanminijatelijas, diplomata na Cetinju, pisao je svom dvoru o prelepoj Jeleni. U kući Savoja sklopljeno je previše brakova među rođacima, pa je radi ojačanja loze potrebna infuzija dobre krvi, poručivao je grof.

Zbog toga su kraljicu Milenu u apartmanima hotela lično posetili kralj i kraljica Italije. Njihov sin Vitorio Emanuele se, međutim, Jeleni samo kratko osmehnuo, što je princeza protumačila kao prinčevu stidljivost.

Kralju i kraljici Italije se dotle toliko dopala lepa, zdrava i obrazovana Crnogorka da su je već posmatrali kao buduću snaju. Ipak, morala je da prođe još bezmalo godinu dana da bi se Vitorio zbližio sa Jelenom.

Sreli su se na ruskom dvoru, na balu povodom krunisanja cara Nikolaja Drugog. Za vreme svečanosti, odmerena, ali odvažna princeza rekla je sudbonosno "da" princu od Savoja, budućem kralju Italije.

U leto iste 1896. stigao je Vitorio Emanuele u kraljevski dvor na Cetinju, gde su obavljeni veridba pa svadba. Ocu Nikoli i majci Mileni teško je palo odvajanje od mezimice, ali naročito to što je Jelena zbog ovog braka morala da primi katoličanstvo. To je izazvalo i oštre proteste ruskog cara.

Kraljevska jahta Savoja je u oktobru 1896. krenula iz barske luke prema Italiji i uplovila u luku Bari sa slavnim mladencima. Po knjaževoj želji, prelaz njegove kćeri u katoličku veru, putem odricanja od pravoslavne, obavljen je u brodskom salonu na najjednostavniji način, kako bi se što manje vređala verska osećanja Crnogoraca.

I sama duboko uznemirena, Jelena je, u velikoj napetosti, dostojanstveno pročitala tekst svečanog odricanja i jedva uspela da zadrži suze. Kad je sveštenik sklopio knjigu, Jelena se našla sama na početku puta označenog dubokom religioznošću, čvrsto uverena da se Bogu služi kroz ljubav prema bližnjem. Knjaz i ostali rođaci ostali su na palubi. Kada se popela iz salona, novopečena italijanska princeza se, kažu hroničari, bacila u očevo naručje poput deteta.

Italijani su bili oduševljeni kada je prelepa crnogorska princeza stigla u Rim. Civilno venčanje je obavljeno u raskošnom dvorcu Kvirinale, a crkveno u crkvi Santa Marija od Anđela gde su prisustvovali brojni gosti iz cele Evrope. Takvu svečanost Rim dotle nije zapamtio.

Stampedo pred dvorom

Plemenitost koja će proslaviti princezu Jelenu Petrović pokazala se iste večeri kada je pristala da se uda za italijanskog princa. Oko ruskog dvora okupilo se hiljade Rusa koji su proslavljali krunisanje svog cara uz mnogo piva, kojim ih je sam Nikolaj častio. Alkohol je, međutim, učinio svoje: razuzdana rulja je napravila stampedo u kojem je nastradalo oko 4.000 ljudi, među kojima i dosta žena i dece. Kada je ova vest procurila u dvor, Jelena je, uzrujana i uplakana, rešila da odmah nešto preduzme. Zasmetalo joj je to što muzika ne prestaje, pomislila je na nedužnu decu. "Hoću da odem lično da im pružim pomoć", rekla je Vitoriju. On ju je tešio, a zatim rekao: "Princezo Jelena, nismo u svojoj kući. Svaki narod ima svog vladara i samo on može da odluči što je dobro, a što loše. Mi ne možemo ništa sami da učinimo. Caru Nikolaju pripadaju odluke, a mi trenutno možemo samo da iskažemo svu svoju solidarnost. Vidim da ste veoma osetljivi. To je kvalitet koji neizmerno volim da otkrijem kod žena. Kod jedne princeze to može da postane dragocena vrlina. Sad se smirite." Jelena ovaj događaj nikada nije zaboravila.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 03 Apr 2017, 00:09
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Kako su srpske princeze menjale istoriju (10): Jelena Karađorđević očarala Ruse

U dinastiji Karađorđević nije bilo puno zetova zvučnog imena. Karađorđeve kćeri bile su udate za neke znamenite vojvode iz Prvog srpskog ustanka. Kćerke kneza Aleksandra Karađorđevića bile su u braku sa uzglednim građanima, ali oni nisu bili plemići. Tek se starija kći kralja Petra Prvog Karađorđevića i, tada već pokojne, crnogorske princeze Zorke udala za zvučno ime evropske aristrokratije. Bio je to knez Ivan Konstantinovič Romanov, bliski rođak ruskog cara Nikolaja Drugog, koga su u porodici od milošte zvali Ivančik.

Slika
Čarobnica iz Sankt Peterburga: Jelena Karađorđević

Bio je, pričali su savremenici, tanana duša i veliki pravoslavac. Čvrsto rešen da postane monah, Ivančik se predomislio kada je upoznao Jelenu Karađorđević. Oženio se s njom 1911. godine.

Život Jelene Karađorđević veoma podseća na avanturistički roman. Iako je stalno bila u senci svojih starijih rođaka iz kraljevske porodice, ova srpska princeza je osvetlala obraz i svojoj zemlji, i carskoj Rusiji. Žena velike lepote, kojoj su se divili na evropskim dvorovima, sve donedavno je ostala nepoznanica za javnost i svog zavičaja, i svoje druge domovine. Rođena je 1884. godine na Cetinju. Posle rane smrti majke odrasla je u Rusiji, kod tetaka Anastasije i Milice Petrović Njegoš, koje su bile udate za ruske plemiće.

Pohađala je čuveni internat manastira Smolni i postala dobra prijateljica velike kneginje Olge, najstarije ćerke cara Nikolaja Drugog. Kneza Ivana Konstantinoviča, unuka ruskog cara Nikolaja Prvog, upoznala je u Italiji, preko svoje tetke Jelene Savojske. Venčanju su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisustvovali car Nikolaj Drugi i kralj Petar Karađorđević. U carskoj Rusiji srpska snaja, udata za velikog kneza Ivana iz porodice Romanov, bila je poznata pod imenom Jelena Petrovna Romanov.

Živeli su u Peterburgu, u Mermernom dvorcu. Carska porodica je lepo prihvatila Jelenu. Ona je vodila brigu o mlađoj braći svog muža, dopisivala se sa "teta Olgom", grčkom kraljicom Olgom Konstatinovnom, koja je takođe bila iz porodice Romanov. Ruski istoričari je opisuju kao živahnu i veselu mladu ženu koja je imala izvanredan smisao za humor, tako da je brzo očarala sve koji su bili u njenoj blizini. Zato su Jelenu Karađorđević Rusi nazvali "čarobnica".

U carskoj porodici Jelena se istakla se društvenim i humanitarnim radom. Pod strogim nadzorom Jelisavete Mavrikijevne, dvorske dame velike kneginje, Jelena je u januaru 1912. za najsiromašniju decu prestonice organizovala proslavu Božića sa velikom jelkom. Kada je Srbija stupila u Balkanski rat, kneginja je otputovala kao milosrdna sestra na front, vodila sanitetski odred i previjala ranjenike. Pratila je oca, kralja Petra Prvog, u njegovom putovanju po zemlji i pokazivala da je veza između Rusije i Srbije neuništiva.

Studentkinja medicine

Jelena Karađorđević je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu sve do 1914. godine. Kad je počeo Prvi svetski rat, stupila je u milosrdne sestre Carske Prve armije, u kojoj su se na službi našli i njen muž knez Ivan, zatim dever, knez Bagration-Muhranskij i rođak veliki knez Dmitrij Pavlovič. Pomagali su srpskim izbeglicama i zarobljenicima, kao i porodicama poginulih.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srpske princeze i vladarke  |  Poslato: 03 Apr 2017, 00:14
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43820

OffLine
Srpske princeze kroz istoriju (11): Dobročinstva kneginje Jelene

Kada je 1917. godine izbila Oktobarska revolucija u Rusiji, ruski car Nikolaj Drugi je abdicirao, a veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov i njegova supruga Jelena, kći srpskog kralja Petra Karađorđevića, odmah su uhapšeni. Iz kazamata u Parmu boljševici su ih poslali u progonstvo, najpre u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajvesk.

Slika
Jelena i Ivan Romanov

Jelena je čudom uspela je da izbegne sudbinu svog muža kneza Ivana i njegove mlađe braće koje su boljševici, zajedno sa ostalim članovima carske porodice, žive bacili u rudnik u Alapajevsku.

Malo je poznato da je Jelena Petrovna učinila sve što je bilo u njenoj moći da iz Rusije izvede i sve koji su je verno služili, od sobarice Johane, do S. N. Smirnova, upravnika njenog dvora, koga je uspela i da oslobodi iz zatvora, vele ruski izvori.

Jelena Petrovna Romanov nikada se nije pomirila sa smrću voljenog muža. Prebačena je u Kremlj, da bi 1919. dobila dozvolu da otputuje za Švedsku. Otuda se preselila sa decom u Francusku, u Nicu, gde je ostala do kraja života. Nije se udavala.

Decu je odgajala prodajom svoje srpske imovine. Pomagala je i deci svoje zaove, kneginje Tatjane Konstantinovne. Živela je povučeno i održavala veze samo sa najbližima.

Ipak, ni posle svih muka, kneginja Jelena Petrovna Romanov nije prekidala veze sa otadžbinom Srbijom, gde je imala prijatelje.

Bila je pokrovitelj ruskih prihvatilišta, škola, naučnih ustanova, društvenih organizacija koje su se osnivale širom njene otadžbine, Srbije, posle osnivanja Sovjetskog Saveza, iz koga su izbegli mnogi neprijatelji novog, boljševičkog režima.

Pomagala je brojnim posetiocima, dajući sopstveni novac, koji joj je pripadao kao srpskoj princezi. To je činila sve dok je imala mogućnosti. Tako je ova Srpkinja, kao Ruskinja, osvetlala obraz i Srbiji i carskoj Rusiji, kažu ruski istoričari.


Srpska kneginja je ruskom velikom knezu Ivanu Konstantinoviču Romanovu na početku Prvog svetskog rata rodila dvoje dece, Jekatarinu i Vsevoloda. U vreme Oktobarske revolucije, u kojoj su boljševici pogubili carsku porodicu Romanov, kneginja Jelena se, preobučena u milosrdnu sestru, sa decom probila do srpskog poslanstva i tako spasla. Poslanik Spalajković ih je potom prebacio u Švedsku i Francusku. U Kanu je 1945. godine preživela progon porodice Karađorđević i umrla 1962, ne videvši svoju Srbiju.


Briga o srpskim izbeglicama


Kneginja Jelena je prvih godina Velikog rata najpre lično, u samoj Srbiji, opremila vojnu bolnicu, a potom je, po povratku u Petrograd, poslala na srpski front još jednu. U svom Mermernom dvorcu otvorila je skladište bolničkog materijala. Bila je pokrovitelj jednog od petrogradskih prihvatilišta za beskućnike, a starala se i o izbeglim Srbima. Po naređenju kralja Petra, početkom 1917. godine je posetila mesta na jugu Rusije gde je bilo najviše srpskih izbeglica i učinila sve da im ublaži sudbinu.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker