Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 31 Okt 2020, 12:51


Autoru Poruka
Nina
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 09 Okt 2012, 15:32
Korisnikov avatar
Moderator
Moderator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555

OffLine
Epitafi Timočana Torlaka

Natpise sa nadgrobnih spomenika, koje je godinama prikupljao na seoskim grobljima između Zaječara i Knjaževca, istoričar književnosti i istraživač tradicionalne kulture Ljubiša Rajković Koželjac pretočio je u knjigu „Suza skamenjena".

Običaj pisanja epitafa traje od vremena antičke Grčke do danas. Često napisan u stihovima, epitaf predstavlja jezgrovit, duhovit ili satiričan odnos prema prolaznosti života i ljudskoj sudbini.

Slika

Epitafi često sadrže pohvale vrlinama pokojnika ili karakteristike njegove ličnosti. Vremenom, gube značaj koji im je pridavan i postaju jednostavan nadgrobni natpis.

Zbirka epitafa sa seoskih grobalja "Suza skamenjena" Ljubiše Rajkovića Koželjca, najnovije izdanje Zavičajnog društva Timočana Torlaka, objedinjava rezultate naučnoistraživačkog rada na terenu koja nose snažan književni pečat autora.

Slika
Ljubiša Rajković Koželjac

"Timočki govor glavna je odlika tih epitafa i osnova njihove književno-umetničke vrednosti", kaže autor. "Toliko je osećajnosti u njima, toliko je naš narod i u nadgrobnim natpisima iskazao svoje srce i svoju dušu, tako da je prosto grehota da to prepustimo zubu vremena, jer sve propada, nema ničeg apsolutno večitog. I groblja umiru."

Zbirka epitafa "Suza skamenjena" četvrta je knjiga Ljubiše Rajkovića Koželjca, u izdanju Zavičajnog društva Timočana Torlaka, iz Minićeva kod Knjaževca.

Mr Dejan Krstić, predsednik Zavičajnog društva Timočana Torlaka, ističe da je knjiga duboko univerzalna, jer je smrt najuniverzalnija tema, ali i duboko zavičajna - jer govori o području između Knjaževca i Zaječara, rodnom kraju autora.

Slika

Predstavljanje zbirke epitafa „Suza skamenjena" priredila je Narodna biblioteka „Njegoš", a zavičajna literatura postala je bogatija za knjigu koja na poseban način govori o timočkom kraju, podsećajući i na to da se sela tog dela Srbije polako gase, ostajući bez svojih žitelja.


RTS


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 21 Feb 2013, 00:03
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
Kosjerić: Narod čuva krajputaše

Žitelji nekadašnjeg Crnogorskog sreza ne zaboravljaju svoje junake. Misija Radojka Čelikovića i Dragana Vujića "oživljava" slavnu istoriju

Slika
Miljko Perišić

KOSJERIĆ - Publicsta i istoričar Radojko Čeliković, i Dragan Vujić, predsednik Udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1920. "Ljubomir Marić", svaki na svoj način, najzaslužniji su što narod u ovom kraju dobro zna istorijsku prošlost i čuva tradicije svojih predaka.

Čeliković je u tri izdanja "Hronike Kosjerića" zapisao sve o učešću naroda ovog kraja u borbama za odbranu otadžbine, pa proizilazi - gledano po broju stanovnika - da je u čitavom užičkom kraju najviše stradao upravo narod tadašnjeg sreza crnogorskog. Konkretno, u ratove je krenulo 3.350 vojnika, a čak 2.100 junaka ispustilo je dušu na nekom od bojišta, na braniku otadžbine. Među njima je i 17 nosilaca "Karađorđeve zvezde", a u najveće vojne ličnosti ubraja se general Ljubomir Marić - ministar vojske i mornarice, inače nosilac 17 domaćih i 12 stranih odlikovanja. Upravo njemu, Udruženje je lane podiglo spomenik i izdalo monografiju o vojničkim i državnim zaslugama.



Drugi znameniti zemljak, đeneral Svetomir Đukić, bio je istaknuti ratnik, ali i osnovač Srpskog olimpijskog kluba, te dugogodišnji član Međunarodnog olimpijskog komitata...

I, dok Čeliković i dalje po arhivama traga za novim podacima, Dragan Vujić se - obavljajući dužnost predsednika Udruženja potomaka starih ratnika - posvetio praktičnim poslovima, među kojima je izdavanje publikacije "Naš trag", u kojoj se objavljuju sećanja i fotografije starih ratnika. Posebno je, međutim, važno što je oko stotinu spomenika -krajputaša izvađeno iz korova!

- Jedan broj ovih belega smešten je na uređeni prostor kod Kosjerićke crkve, a lane, povodom obeležavanja dva veka crkve-brvnare u Sečoj Reci, na pedesetak krajputaša obnovljene su slike, slova i epitafi.

Istovremeno, u porti su podignute i dve drvene građevine, takozvanie sobašice, u kojima je "postrojeno" 20, a "useljenje" čeka još 30 krajputaša. Ostali su dati na čuvanje daljoj rodbini ili komšijama - objašnjava Vujić i dodaje da će svi ovi spomenici biti fotografisani, a tekstovi prepisani, pa će Kosjerić dobiti jedinstvenu kamenu knjigu istorije.

ZAVET MAJKE RADOJKE

JEDAN krajputaš nalazi se ispred kuće Miljka Perišića, u glavnoj gradskoj, Karađorđevoj ulici. Na njemu je ime Vukašina Radovanovića koji u 23 godini, usled posledica ranjavanja, "ispusti dušu u Timočkoj bolnici". Beleg jedincu podigla je majka Radojka, a kada je morala da proda parče zemlje na kojoj je spomenik, ostavila je zavet kupcu, Božu Perišiću, da ga čuva i ne premešta. Domaćin je sve ispoštovao, te "obavezu" preneo na sina Mijalka, a ovaj na sina Miljka (na slici).

Svojevremeno je tuda trebalo da prođe trasa novog puta, pa su Perišići jedva namolili nadležne da malo skrenu džadu. Od tada, klupa pored spomenika Vukašinu Radovanoviću predstavlja mesto redovnog okupljanja starih i mladih žitelja naselja Beli gaj.


Novosti

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 21 Feb 2013, 00:37
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10701

OffLine
Bajina Bašta: Nemar ruši krajputaše

U srednjem Podrinju brojni su primeri zaboravljanja ratničke tradicije. Vladislav Biljić i Zoran Damnjanović sami obnavljaju oštećene spomenike

Slika

BAJINA BAŠTA - U selima srednjeg Podrinja bezbroj je primera skrnavljenja i uništavanja spomenika krajputaša, a samo pored regionalne saobraćajnice Bajina Bašta - Užice, na potezu od nekoliko kilometara, postoji bar dvadesetak ovakvih belega koji čame isprevrtani ili oštećeni prilikom izvođenja radova putara.



Zato su u selu Crvica, nadomak Bajine Bašte, Vladisav Biljić i Zoran Damnjanović - praunuci onih čija su obeležja doživela ovakvu i sličnu sudbinu - odlučili da sami učine nešto konkretno, ne bi li sačuvali uspomenu na pretke.

- Ovo su obeležja našeg pradede Miladina Damnjanovića i njegovog sina Damnjana. Prvi je odveden u ropstvo 1915, jer je isekao „televon“ Austrougarima, a prijavi ga, po starom srpskom običaju, prvi komšija, te „otera u robstvo“, kako i piše na spomeniku. Život je okončao u Velbuždu, u tadašnjoj Ugarskoj... Njegov sin Damnjan, kao borac Prve Drinske divizije, umro je u Kumanovu, kad je imao samo 21 godinu... I, eto, ovi krajputaši preživeli su staru Jugoslaviju, Drugi svetski rat, Nemce, partizane i četnike, ali stradaše od srpske ruke i Sekcije za puteve - u dahu govori Vladisav Biljić, objašnjavajući kako je neki od prolazećih svatova, ko zna zašto, stavio dinamit na spomenik i razbio krst, a onda su putari, da bi proširili kanal, rovokopačem čupali i tako premeštali ova znamenja.

S obzirom na to da Damnjanov krajputaš nije izdržao tu „proceduru“, odnosno slomljen je na dva mesta, preduzimljivi domaćini su oba obeležja otkopali, ispravili i sastavili polomljeno, a nameravaju i da obnove natpise.

APEL

- ŽALOSNO je da briga o ovim lepim znamenjima bude prepuštena ličnoj inicijativi. Možda rizikujemo da nas iz Zavoda za zaštitu spomenika kazne zato što iz propadanja izvlačimo ono o čemu bi oni trebalo da brinu, ali mi im preporučujemo da malo prošetaju Srbijom, te sačuvaju bar nešto od onoga što čini istoriju i ponos našeg uniženog naroda - zaključuje Zoran Damnjanović.


Novosti

_________________
Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 23 Nov 2014, 00:52
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Slika

Савез потомака ратника Србије 1912-1920. „Војвода Петар Бојовић“ покренуо је иницијативу за рестаурацију и конзервацију споменика крајпуташа у области Стари Влах, којих на том подручју има око 30. Крајпуташи су необични сведоци прошлих времена, окамењене приче о херојским биткама и људским судбинама из којих се чита историја наше земље. На њима се пролазницима обраћа погинули војник којем је крајпуташ подигнут:

"Застани, немој пожалити свог времена, прочитај како се чува отаџбина."

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:38
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Крајпуташи

Slika

Једна од специфичности и знаменитости Србије су споменици – крајпуташи. Налазе се у селима, црквеним портама и најчешће на раскрсницама путева, због чега су и добили име. У мањој мери их има и у градовима. Зову се и „празан гроб“ јер се подижу у знак сећања на прерано умрлу, најчешће погинулу особу чији гроб је вероватно врло далеко или се и не зна где је. Споменик је требао да сећа људе који пролазе тим путем, да је постојао тај и тај, и на тај начин да буде отргнут од заборава. По неким мистичнијим тумачењима, споменик-крајпуташ, требало је да покаже души умрлог пут до куће.

Крајпуташи датирају од 14 века. Први су настали у Ариљу па затим и у осталим деловима западне и источне Србије, такође и у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Најчешће су једноставног облика, урађени у монолитном камену, квадратног или правоугаоног облика, висине од једног до једног ипо метра мада могу да се нађу и виши, око три метра.

У почетку, ти су споменици углавном имали облик крста и кратак текст махом само са именом покојника и местом његово пребивалишта. Таквих споменика има највише у Рашкој и у долини Јужне и Велике Мораве те око Петрове цркве у Расу у Источној Србији и на Косову и Метохији. Некада је на крсту стилизована и глава покојника.

У Каони их има најише те врсте. Ту би се, у недостатку покојника, сахрањивало његово одело. Углавном су се постављали у част јунацима, војницима који су ко зна где оставили кости те је ово једини начин да се остави неки физички траг о њиховом постојању и смрти, јер је то била и обавеза потомака и брига за душу преминулог да, када се већ не зна где почива његово тело, бар да душа има знамен у ком би отпочинула да не би била проклета и остављена у беспућу заборава.

Архитектонски и ликовно најзанимљивије сачуване хришћанњке некрополе на тлу српских земаља у средњем веку данас познате као „стећци“у највећој мери су из Херцеговинер и источне Босне.

Кречњак је био најпогоднији камен јер се лакше обликовао од других материјала али присутни су и споменици од пешчара и мермера па чак и вулканског гранита.

После ослобођења од Турака чешће су се клесали крајпуташи са текстом, као да се осећала потреба за остављањем писаног документа на властитом језику а и није више био присутан стах од могућег њиховог рушења. Због тога се ти споменици често називају и „камена књига“ јер је у то време уз име покојника стајало место одакле је па често и његово занимање и број чланова домаћинства. Такви споменици су били резервисани за имућније покојнике јер је израда слова била скупа и захтевала је писменост и одређену уметничку црту онога ко их је клесао.

Драгачевски каменоресци су се највише истицали у исписивању података и опису јунаштва покојника. По правилу, крајпуташи су се обраћали пролазнику, путнику намернику или у црквеној порти засталом вернику, у првом лицу једнине, као монолог погинулог.
Један од таквих каменорезаца који се није либио и да се потпише на камену, је и Радослав Чикириз из села Рти. Био је мајстор детаља па тако, између осталог каже:

„Приђи ближе, мили роде мој, те прочитај тужни спомен мој, дична Срба, храбра ратоборца“, обраћа се намернику двадесетшестогодишњи војник Драгољуб Мјаковић из Негришора, који погибе 1914. С пушком у руци и гиздавом супругом Стојаном под руком, одевеном у либаде, с тепелуком на глави,сунцобраном и кокетном ташницом. И управо на овом обрасцу почива армија крајпуташа, јединствених белега и светог знамења оних чије су кости заувек расејане у туђини.

Појаве животиња на надгробницима показатељ су древности одређених веровања. Пре свега коња, који је хтонско биће, погребних обреда и света мртвих још у далекој праисторији. Не појављује се тако често, али кад се појави на надгробницима у околини Студенице или Драгачеву, обавезно је оседлан и има јахача. Сматра се да присуство коња на овим споменицима служи да нагласи висок друштвени ранг преминулог.

За разлику од коња, јелен и голуб су ближи хришћанској симболици. Иако је јелен древни келтски симбол богатства, плодности, али и смрти, у хришћанској Србији он је у најтешњој вези с Христом, чија је инкарнација. Као и голуб, симбол Светог Духа, и јелен на надгробним споменицима пре свега указује на то да је преминули био добар хришћанин. Међутим, осим голуба, на надгробном камену се могу појавити и кукавице – симболи тужбалица и нарикача. Кукавице се по правилу клешу на споменике много жаљених покојника, врло младих људи и деце за којима се дуго и тужно плакало. Иначе, подизање такве врсте споменика деци и женама била је велика реткост и значила је да (када је жена у питању), потиче из врло угледне и богате породице.

Боја је сем декоративне, имала и симболички значај, па је тако црвена на надгробницима поред алузије на вечни живот има и одређена заштитна значења, служи да одагна зле силе. Бела је боја смрти и туге, отуда су лица с драгачевских споменика често кречно бела. Позадина споменика може бити окер, жућкаста или ружичаста, у неком од тонова који симболизују земљу, али и потпуно црна, као што је то случај с последњим циклусом споменика насталих у Драгачеву, као симбол безнадне туге и прамрака. Најзаступљенија боја после црвене јесте плава.

Она је боја господства и богатства, али и јунаштва, отпора и духовности. Њом су често обојене војничке униформе, иако у стварности нису биле плаве. Небескоплава је боја невиности и бесмртности, моралне и телесне чистоте, истине и наде. Она се увек појављује на надгробним споменицима младих војника, девојака и деце.

Slika

На простору читаве територије Србије, а нарочито у портама средњовековних манастирских цркава или заосталим некрополама некадашњих већих, урбаних средишта, срећу се ови споменици, међу којима поједини, попут оних пронађених у Милићима код Студенице или Кончулићу на Ибру код Рашке, представљају највиши домет апстрактне надгробне пластике овдашњег споменичког наслеђа, у целини.

Највећи број споменика крајпуташа из 19. и првих деценија 20. века има облик војника јер се тада најчешће ратовало и умирало далеко од своје куће и без знања породице где би гробно место а често и масовна гробница, могли да буду. Тај период се може сматрати и врхунцем у подизању крајпуташа.
Ови надгробни споменици су у почетку имали мистични значај а касније су били и последњи знамен покојнику. У каснијим временима, подизање крајпуташа се сматрало чином престижа, па су тако клесари на гласу често путовали из места у место да би исклесали сећање на покојника, најчешће ратника. Ти су мајстори, нажалост, увек су имали много посла.


srpskoblago

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:39
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Resized Image - Click For Actual Size

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:40
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Slika

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:40
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Slika

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:41
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Slika

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Krajputaši - kamena knjiga istorije  |  Poslato: 23 Dec 2016, 17:27
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
"Кости су нам у даљини, а спомен нам у близини" (крајпуташи)


_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker