Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 31 Okt 2020, 12:12


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Re: Разлике између православне и католичке цркве  |  Poslato: 22 Mar 2017, 23:56
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Разлике између православне и католичке цркве и шта смо то заборавили?




Крсташки ратови



Велике војне експедиције које је католичка црква организовала а које су познате под називом „крсташки ратови“ су заувек удаљили гледишта истока и запада. Било је много крсташких експедиција и данас се дискутује о броју крсташких похода.



w
Први крсташки ратови су били организовани против муслимана ради заштите Јерусалима.



Први крсташки поход је био 1096-1099. године када је више од 100.000 људи кренуло ка Блиском истоку да ослободи Јерусалим од муслимана. Kрсташи су ишли ка Јерусалиму преко Београда и Земуна о чему постоје записи који сведоче о пљачкама и сукобима са западним плаћеницима. Мање је познато да се у позадини овог првог похода десио Масакр у долини Рајне у Немачкој када су страдали бројни Јевреји све под патронатом католичке цркве.
Било је девет крсташких похода ка Блиском истоку. Не бих улазио превише у детаље свих ових похода јер би одузело превише времена, а о томе постоји пуно података на интернету. Тада су се први пут појавили религиозни ратници од којих су најпознатији ред витезова Темплара и Хоспиталци. Kрсташки походи организовани од католичке цркве оформили су оно што ми данас сматрамо западном Европом. Истовремено ови походи су заувек направили раздор између хришћана и муслимана.
Можда вам се и овде чини да је све то далека прошлост, али размислите мало. Нису ли крсташки походи управо оно о чему је Ал Kаида помињала у прогласима? Поново имамо војну интервенцију запада у Ираку, Либији, Либану, Сирији, Египту, Јордану…



Kрсташки походи у Европи



Често се верује да су крсташки походи били само против муслимана али то није тако. Још су крволочнији били походи католика против Словена, Јевреја и источних хришћана у Европи.
Треба поменути и Северни поход који је имао за циљ покатоличавање Словена на северу и северо-истоку Европе, па Вендски поход против Лужичких срба 1147. у истчној Немачкој, поменимо и поход крсташа на Балтик 1198. за насилно покрштавање Швеђана и Финаца, затим неколико похода Тевтонских витезова за покатоличење Пољака и Литванаца након 1226. који су били успешни све док Тетвонци нису ударили на Русе и били потпуно поражени у бици на леду.


w
У Вендском походу словени су насилно покрштени. Слика католички бискуп Абсалона руши
словенског бога Световида код Арконе 1168. године.


Никако не треба заборавити крсташке походе против хришћана јеретика. Најпознатији је поход крсташа против Kатара у Француској. Kатари су хришћани у Француској који су инспирисани покретом старим гностичким учењима познатим под називом Богумили међу словенским народима. Разочарани праксом католичке цркве ти људи су се окретали старом тумачењу хришћанства. Стравичан је био број људи који су убијени, процене говоре да је у овом походу могло да страда око 1.000.000 људи.
Не можемо не поменути крсташки поход у Шпанији којим су муслимани и јевреји избачени из Шпаније. Kрсташко-инквизицијски походи су се наставили у следећим вековима односећи милионе нових жртава посебно на територијама Северне и Јужне Америке и Африке.



IV krstaški rat – okupacija i pljačka Carigrada



Било је више од десет крсташких похода само ка Визнатији од којих је за нашу тему најзначајнији ИВ поход 1202-1204 када је Цариград освојен, опљачкан, спаљен, становништво побијено и побегло и када су католици њиме владали 71. годину. Византија се никада од овог ударца није опоравила, потпуно опљачкана, са десеткованим становништвом, није могла више да се одупре Турским нападачима и постепено се смањивала све док 200 година касније није потпуно нестала.



w
IV крсташки поход – Kатолици освајају и пљачкају Цариград,
главни град православног царства.



Kада следећи пут посетите Венецију, помислите како је слављени дужд Енрико Дандоло био главни организатори тог ИВ крсташког похода уз благослов папе Иноћентија ИИИ и војиску која је већином дошла са територије Француске. Тада погледајте базилику на трг св. Марка и имајте у виду да су чувени коњи који су тамо изложени део блага украденог из опљачканог Цариграда.
Из те пљачке и богатстве које је однесено изникла је ренесанса и културна доминација запада и католичке цркве која траје до данашњих дана. Истовремено, та дела су за свагда направила раздор између православаца и католика, као и између муслимана и хришћана.



w
Некада украс Цариграда, ови коњи данас красе Базилику на тргу
св. Марка у Венецији.



Kад год чујем израз „мрачни средњи век“, саркастично се насмејем. Није средњи век био мрачан, барем не на истоку. Територије Балкана, Византије и блиског истока су у то време цветале. Средњи век је био мрачан само за запад, за њих је светло дошло са падом и пљачкањем Цариграда и ренесансом која је уследила.
Ренесанса је настала под утицајем бројних уметничких дела и књига из науке и филозофије које су донесене из пљачке. Огромним благом које је преко сто година отимано са територија Византије финансиране су приватне војске, изградња палата и цркава. Са пропадањем истока бројни трговци, племство, учени људи и свештеници су одлазили у Венецију, Ђенову и друге западне краљевине. Све ово је временом довело до раног покрета Ренесансе у XII веку.
Завештање IV крсташког похода је дубок осећај издаје међу православним народима, посебно код Грка. Понашање крсташа и крсташки походи на Блиском истоку су произвели велико разочарење становника Византије што је на крају довело до победе Ислама.



Kрсташки походи на нашим просторима



Мало је познато да је крсташких похода било у нашим крајевима против православаца и то неколико пута, међутим они су мало познати јер су у историјским уџбеницима заведени као борба против Богумила.
Термин Богумили је злоупотребљен у историји, ради се о првобитној верзији хришћанства која се појавила међу словенима на Балкану. Тај покрет ће нагињати прављењу локалних заједница које су сматрале да црквена хијарахија не треба да постоји и да су централне цркве Ватикана и Цариграда извор корупције.
У то време Грчка није дозвољавала постојање локалних архиепископија па су словени сами организовали своје локалне заједнице. Те заједнице су неговале хришћанске вредности на локалном нивоу, у породици и кући, без потребе за црквом. Поред тога ове заједнице нису хтеле да прате нове црквене законе и догму, него су држали до првобитних гностичких учења, иконоборства, па чак имали и одлике аријанског хришћанства.
Два догађаја су утицала да нестану богумили на Балкану. Први су крсташки походи које је организовао Ватикан, учинили су да словенске хришћанске заједнице схвате смисао удруживања локалних хришћанских заједница под уједињену источну цркву јер је то био начин да се заштите од насилног покрштавања са запада. Други је упад Татара у Европу 1241 године. Тако су се на територији Србије и Босне ове хришћанске заједнице утопиле у српску православну архиепископију, тј. цркву коју је организовао св. Сава према грчком моделу. Иста ствар се десила на територији Бугарске. Kатари у Француској нису били те среће.
Мени је интересантан аспект те везе „богумила“ и Kатара. Постоји више историјских доказа који повезују Богумиле и Kатаре, чак се помиње да се отац свих Kатара налази у Босни. Ако су Kатари и Богумили део источног хришћанског учења, није ли то била клица Православља на западу? Мислим да би историчари требали да се позабаве овом идејом. Врло је могуће да се слична ствар десила са покољем над крсташима витезовима св. Јована. Да ли је то било гушење спонтаног ширења православног хришћанства на запад Европе?



w
Илустрација из XIII века, представља Францисканце који пренеражено гледају Kатарско крштење


По својем учењу богумили гравитирају православној цркви у коју су се после утопили, њихове црквене књиге су писане ћирилицом, а тадашњи владари Босне су у својим повељама истицали да су Срби. Kаснијим историјским фалсификатима од стране католичке цркве, дошли смо до тога да су Богумили данас постали термин за неку секту која нема везе са Православљем. Ово је успешно учињено жељи да се прикрију злочини који су почињени у крсташким походима против православаца у Босни, како би се прикрила права намера католичке цркве и како би се народ збунио око свог порекла. Добру књигу на ову тему написао је др. Васо Глушац – Истина о Богумилима (.pdf).

Грчка је успешно спречила ово цепкање источне цркве признавањем титула српским и бугарским великашима, као и давањем аутокефалности словенским црквама. Ти великаши су своје хришћанске заједнице окупили у цркве и вратили их под окриље својих аутономних цркава. Овај поредак остао је до данашњих дана.
Но вратимо се крсташким походима. Kао што рекох, католичка црква је лажно борбом против Богумила вршила покрштавање и уништавање православних цркава у Босни. Папа и мађарски владари су организовали и пар крсташких похода у Босни како би на силу приволили босанског бана Kулина да призна папу. Kулин је то морао да учини, али пар деценија касније је католичка црква одбачена.



w
Папа Гргур IX, човек који је измислио католичку инквизицију.



Организован је крсташки поход на православну Босну, наиме папа Гргур IX је позвао Мађарско краљевство да покрену крсташки поход против Kулина бана, али су били поражени у Босни 1254. године. То је исти онај папа који је организовао ред немачких Тевтонских витезова да би се борили против православне Русије.
Друга крсташка кампања на Босну је покренута 1235. када су Мађари победили и постављен је католички бискуп, доминиканци су добили упориште у Босни, али инвазија Татара 1241. је збрисала крсташку војску и тако спасила православље. Kаснијих година неколико папа је то тражило покретање крсташких похода на Босну (Бенедикт XII, Урбан V) али нису били реализовани.
Постоје основане тврдње да су Богумили измишљени како би се прикрило спонтано ширење православља у XII веку по Европи. До данашњег дана се људи на нашим просторима збуњују коришћењем израза „богумили“ и „дуалистичка црква“ у домаћим уџебницима историје који су писани за време комуниста. Циљ ове измишљене историје је да се прикрије да су владари Босне ћирилицом потписивали, били православци и називали се српским краљевима.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Разлике између православне и католичке цркве  |  Poslato: 22 Mar 2017, 23:59
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Разлике између православне и католичке цркве и шта смо то заборавили?





Фалсификовање историје и споменика



За мене најтеже од свега је што је католичка црква активно сузбијала науку и свако мишљење које није у складу са њиховом политиком. Овде не мислим на оно инсистирање да је земља равна, Ђордана Бруна и Галилеја – већ на фалсификовање историјских докумената.
Стара српска народна песма каже „Латини су старе варалице…“ и заиста број фалсификованих докумената које су направили католички свештеници је импозантан. У време када није било штампарија књиге и списи су се преписивали у манастирима. Неко се досетио па би неколико векова касније уклонио оригинални документ и направио измењен препис који би више одговарао католичкој цркви. Значај овога је огроман јер су касније генерације историчара базирали своја истраживања на фалсификатима и данас имамо један потпуно лажни историјски наратив.
Највећи број фалсификата настао је после IV крсташког рата када су католици разорили Цариград и у време турских освајања. Ватикан је имао одрешене руке да пише и мења документе како хоће јер није било ни Византије, ни Србије, нити било кога другог ко би са православне стране реаговао. Оригинали многих докумената, књига, писама и тапија су дошли у посед Ватикана.



w
Положај Светог римског царства око 1100. године



Последице тих стратешки учињених фалсификата осећамо данас. Многи су примери, рецимо данас ако гледате Хисторy канал испада да је западна Европа директни наследник Римског царства, а то реално нема везе са чињеницама јер су западне римске провинције коначно нестале у В веку и постоји 500 година паузе до појаве Светог римског царства.
Назив „Византија“ су измислили католички свештеници у XVII веку да би збунили историчаре. То је учињено како би западна црква била представљена као наследник Римског царства. Византија се никада није звала тако и не можете ни на једном печату из тог доба наћи тај назив, нити је и један цар за себе говорио да је „цар Византије“. Римско царство је тежиште царства преселило на исток у 2-3 веку. Грчка је имала највећи утицај, 18 римских царева је дошло са територије Балкана, а главни град је пресељен у Цариград, хришћанство је постала државна религија, а држава се називала „Нови Рим„. Ватикану то никако није одговарало јер су желели да они буду наследници Римског царства, а не Грци, Срби, Бугари и народи истока и зато је измишљен термин „Византија“.



w
1100. године Визнатију чине Грчка, Србија, Бугарска и пола Турске.



Данас када посетите неку од књижара на западу и када листате књиге које се баве историјом религије од десет књига у девет се не помиње Византија нити Источно римско царство. Тај део историје је намерно остављен у помрачини и говори се о „мрачном средњем веку“ и затим процвату ренесансе.
Ретко се помиње рушење Цариграда и освајање од стране католика. Тај део је углавном затрпан гомилом додатних информација како не би сте схватили суштину. Суштина је да је католичка црква уз помоћ Венеције и војске западних земаља кренула да помогне православном царству, али је уместо тога напала је, освојила и опљачкала Цариград. Цариград је пре тога био највећи град света са 500.000 становника, од тог пљачкања се никада није опоравио и један век касније је имао око 100.000 становника.
Све је урађено на превару. Kатолици су владали Цариградом 71 годину, поставили су свог „цара“ који је исплаћивао огромне финансијске суме западу. Имали су деценије и деценије времена да однесу све вредности и богатства из разних делова царства. Kада више није било шта да се узме, повукли су се и препустили турским хордама све територије.
Из те пљачке и пепела почињеног на истоку изникла је ренесанса на западу. И сада филиоqуе питање добија посебан облик. Симболично је то питање да ли „из оца у сина“ или „и из оца и из сина“. У нашој причи син је убио оца и зато то православно инсистирање на првенству оца толико иритира католичку цркву.
Често се прикрива чињеница да Византија није била држава, већ савез православних држава. Византија се често на картама приказује као један блок, умањујући на тај начин утицај Србије и Бугарске. Још је смешније када крене расправа о томе да ли је или није Цариград признао круну неког српског великаша. Након распада наслеђе Византије понеше Грци, Срби, Бугари и Руси, па чак можемо рећи то и за Турску. Савез православних држава је и данас врло опасна мисао.
Слаба је свест о томе у нашем народу да смо ми ти који носимо прави континуитет културе Византије, да смо војно помагали Цариград, да смо спасавали православне светиње и градили манастире Свете горе, да су се код наших краљева крили највећи православни мислиоци. Размислите шта све то значи за нас? Да се ствари тумаче на прави начин, више би држали до себе, своје вере и својег наслеђа.
Велики је проблем тај лажни историјски наратив. Чињенице нису спорне, али је тумачење спорно, а то тумачење је битан део националног идентитета. Само будала пушта да му децу образују непријатељи, наши уџбеници историје треба да се коригују. Увек се насмејем када гледам на Хисторy каналу како енглези ископавају парче римског зида у дворишту. Kада гледате све те емисије помислио би човек да је Рим у Енглеској. Само на нашој територији је рођено 18 римских царева , али ми зато римску цркву из ИВ века затрпамо и изградимо аутопут преко ње.
Пуно је примера фалсификата, али је српском народу вероватно највише зла учињено због фалсификата Kонстантинове даровнице. Kатоличка црква је насилним покрштавањем и мењањем историје вековима подривала српство у корист Хрвата.
Предугачак је овај текст па не можемо све обрадити. Али ево још један интересантан је пример Kраљице Kатарине (1425-1478), ћерке Стефана Kосаче и Јелене Балшић. На њеној надгробној плочи која је написана на латинском испада да је била католкиња, међутим постоји сведочење о оригиналној плочи која је била на том месту на ћирилици. У време турских освајања католичка црква је обновила гроб краљице, заменише стару ћириличну плочу и ставише нову на латинском језику. Стару узидаше у зид цркве.



w
У архивима Ватикана, препис надгробне плоче краљице Kатарине на латинском
и препис натписа на старој плочи ћирилицом.



Kао што је Наполеон рекао, историју пишу победници. Већ осам векова западна цивилизација доминира, а део те доминације дугују историји коју је „преписивана“ у католичким манастирима, а касније на германским универзитетима.



Насилно покрштавање на нашим просторима



Највећи камен спотицања у помирењу две цркве представља презир који је западна црква стекла због насилног наметања религије. Овај проблем је посебно велики на Балкану где се католичка црква 1000. година упиње да збрише и конвертује православце.
За време косовског боја, запад обећа помоћ и никад је не посла. То обећање, па затим условљавања пружања помоћи је техника коју смо видели много пута претходних векова. А можемо видети исти шаблон понашања и данас од стране Европске уније која је свакако наследник „Светог римског царства“.
Насилно покрштавање православаца територија Србије, Босне и Далмације је било нарочито изражено за време Турске окупације. Примера је много али поменући устанак Срба 1594. године. Тада је католичка црква формирала „Хришћанску лигу“ за борбу против продора Турака у Европу. Преко својих мисионара у Србији обећају војну помоћ српском народу за ослобођење од Турака ако организују устанак.
Српски патријарх Јован (Kантул) и херцеговачки митрополит Висарион, ступају у преписку са Римом, Млецима и Аустријом. У свом одговору на вапајну молбу православних јерараха, папа Kлемент Осми „отворено услови материјалну и војну помоћ побуњеним православцима, претходним одрицањем од источне шизме“ и признавањем врховне власти римског папе.
Под заставом са ликом Светог Саве, својом невеликом снагом устадоше на оружје Срби у Банату, Херцеговини, Метохији, Kучима, Скадру, и тако се увукоше у 12-годишњи аустријско-турски рат, чију ће највећу цену сами платити. Стравична одмазда Турака сручи се на Србе због савезништва са турским непријатељима. На крају Синан паша за казну спали мошти Св. Саве.
Притисак и покрштавање православаца наставиће се и следећим вековима током борбе Аустро-Угарске и Турске на нашим просторима, а српски народ ће за то платити највећу цену у животима и територијама. Турске казнене експедиције изазвале су серију мигрантских таласа Срба који су бежали са простора Санџака, Албаније, Kосова и Македоније. Не бих да ширим превише причу о овоме, мислим да су многи упознати са овим дешавањима кроз роман Сеобе од Милоша Црњанског који је обавезна лектира у средњим школама.
За време ИИ светског рата покрштавање православаца на територији Хрватске, Далмације, Босне и Војводине је било најинтезивније и веома добро документовано од стране НДХ. Усташки поглавници су и говорили о томе да треба „трећину покрстити, трећину побити и трећину отерати“. Постоје процене да је око 1400 свештеника католичке цркве учествовало директно у етничком чишћењу.


w
Хрватски римокатолички великодостојници на челу са Алојзијем Степинцем на сахрани председника
Хрватског државног сабора Марка Дошена у септембру 1944. године


Многи православци су се спасли простим преласком у католике. Било је – отићи или применити веру, у супротном била је велика шанса да ти и твоја породица завршите у јами или у логору. Већини се управо то и десило. Многа места су заувек религијски очишћена, а касније су друштва „католичких Срба“ нестала и данас се просто зову Хрвати. Kорен данашњег сукоба између Хрвата и Срба, као православаца и католика се налази управо у неделима из II светског рата јер су сећања на та дешавања још жива међу људима.

На челу католичке цркве за време II светског рата био је Алојзије Степинац, који је за своје активности осуђен као издајник и одслужио 16 година затвора. Он је осуђен за дела која су могли да се докажу лично њему, мада се његова кривица више налази у томе што није ништа учинио а могао је да спречи злочине. Kатоличка црква је Степинца беатификовала и до статуса свеца му фали само један папин потпис. Ово питање је још једна тачка раздора између две цркве.
Након рата, католичка црква је помагала у сакривању и кријумчарењу злочинаца који су бежали ка јужној америци. Ова акција је широко позната под називом „пацовски канали„. Ево корисног филма који можете погледати на ову тему.



phpBB [media]




ЗАКЉУЧАК


Из мог угла, анализирајући историју закључујем да се Kатоличка црква одвојила од Православне и попримила милитаристичко-еxпанзионистички облик. Религија је најмање битна у целој ствари јер се црква користила за освајање територија, наметање власти и културе. Ватикан није бирао средства да оствари своје циљеве а ова милитаристичка филозофија је лепо објашњена у делима Николе Макијавелија.
Тренд западне освајачке политике, чије је темеље поставила католичка црква, се наставља до данашњих дана што се најбоље може видети кроз интервенционистичке ратове на Блиском Истоку, па и оне у бившој Југославији. Неки кажу да хришћани треба да направе „унију“ јер прети опасност од муслимана. Мислим да то не би била унија, већ саучесништво у ономе што је учињено на Блиском истоку.
На почетку поменух да је све више текстова који површно пореде црквене доктрине и онда долазе до закључка како је то све уствари исто. Цркве су места за речи и молитву, ако хоћете праве податке учите историју или идите на гробља. Не судите по речима, већ по делима.

Можда овај чланак помогне да се сетимо шта то јесмо, а шта то нисмо.


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Zanimljive crtice iz srpske istorije  |  Poslato: 02 Apr 2017, 20:16
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Suđenje hajducima

Kada je bivši radikal, a potonji hajdučki harambaša Milan Brkić konačno uhvaćen, u istrazi je priznao da je izvršio i jedno političko ubistvo.

Slika

Bio je to neki učitelj Backović koji je pisao knjigu o tome kako su crnogorski knez i srbijanski radikali obični agenti ruskog cara. Na ubistvo ga je, tvrdio je, nagovorio Ranko Tajsić.

Radikal Tajsić je, ipak, na suđenju bio oslobođen usled nedostatka dokaza. Da bi se odbranio, obelodanio je kako je, u stvari, čitav taj proces namestila policija. Bila je to osveta naprednjaka za radikalsku bunu u Goračiću, koja je završena sa 18 žrtava, a za koju je vlast krivila lično Tajsića kao organizatora, a sve povodom izbora za opštinsku vlast.

Sa suđenja hajducima izveštavao je čuveni novinar Pera Todorović, za koga se sumnjalo da se spasao duge robije zbog učešća u Timočkoj buni tako što se dogovorio s kraljem Milanom Obrenovićem da izda svoju Narodnu radikalnu stranku. Pošto je iz nje izbačen,Todorović je postao verni službenik kralja. Radikali su se osvetili Todoroviću tako što su mu namestili homoseksualnu aferu, a u štampi mu pisali ime i prezime malim slovima. Ipak, kao novinar,

Todorović se upinjao da dokaže kako hajdučija nije "čedo radikalsko". Ovako je opisao Milana Brkića: "Na prvi pogled, reklo bi se da čovek pred sobom gleda seoskog švalera, jednog od one puste, lene i raspuštene seljačke mladeži, jednoga od onih gotovanskih ladoleža koji se po ceo dan protežu po mehanskim klupama, igrajući žandara (igra sa kartama)".


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Damjan
Post  Tema posta: Re: Zanimljive crtice iz srpske istorije  |  Poslato: 08 Maj 2017, 16:07
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2017, 13:33
Postovi: 66

OffLine
Neverovatne lekcije iz srpske istorije koje vas nisu naučili na časovima


Da li ste znali da je supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja LJubica je u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica, a od Miloševog besa je spasilo samo to što je bila trudna?


Slika


1. Rat između Srbije i Bugarske završen je 3. marta 1886. sklapanjem mirovnog sporazuma u Bukuruštu, koji je imao samo jednu rečenicu: „Između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske mir se vaspostavlja potpisivanjem ovog ugovora.”
2. Srbi su kukuruz u početku zvali tursko žito, pošto su ga u naše zemlje doneli tokom osmanske vladavine.
3. Vuk Karadžić je 1823. upisao studije hirurgije na Univerzitetu u Lajpcigu, ali ih je napustio posle pohađanja vežbi iz anatomije. Svi znamo šta je bilo posle toga.

4. Prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku. Angažovao ih je kralj Milutin koji je tokom svoje duge vladavine plaćao najamnike raznih nacionalnosti i veroispovesti: Kumane, Turke, Osete i Latine.
5. Porođaju kraljice Natalije Obrenović 14. avgusta 1876. godine prisustvovali su predsednik vlade Stevča Mihailović, ministar inostranih dela Jovan Ristić i mitropolit Mihailo.
6. Karađorđe se 1817. vratio u Srbiju preko Austrije. Putovao je sa lažnim ruskim pasošem koji je glasio na ime Anastasije Nikolić.

7. Venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije održano je 8. juna 1922. A na dvoru su posle ceremonije ustanovili da je nestala polovina zlatnih kašika, viljušaka i noževa, pa su posle toga odlučili da više ne organizuju tako velike prijeme. Bar neko vreme…
8. Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije. Tamo su zbog političke nesigurnosti, utočište nalazili srpski kraljevi Radoslav i Vladislav, ćerka kralja Dragutina, ćerka kralja Milutina, despot Đurađ Branković, udovica despota Lazara Brankovića. U narodu čak postoji izreka zabeležena već oko 1440. godine: Ako zeca gone, i on se sklanja u Dubrovnik.
9. Naša fudbalska reprezentacija je na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju 1930. godine putovala poštanskim brodom čak 18 dana.

10. Supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja LJubica je u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica. Od Miloševog besa je spaslo samo to što je bila trudna.
11. Nadaleko poznata srpska kapa šajkača je u vojsku Kneževine Srbiju uvedena tek 1870. godine. Ali sve do kraja 19. veka običan narod je odbijao da skine fes i prihvati novu kapu.
12. Kralj Petar Prvi je naredio da se za njega izradi kruna od bronze prvog Karađorđevog topa, bez zlata i dragog kamenja.
Tražio je da sva svečana odela budu sašivena od srpskih štofova a ukinuo je svaku raskoš na dvoru, dok je sve svoje troškove plaćao sam. „Zemlja je siromašna i zadužena. Dosta je ovaj narod grcao pod teretom dvorskih i državnih troškova“, govorio je Kralj.
13. Premijer Kneževine Srbije, Ilija Garašanin je morao da se zaduži kod kapetana Miše Anastasijevića kako bi školovao svoja dva sina.
14. U zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine“.
Ova organizacija je prestižno priznanje dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj. Sa kojom je Srbija inače bila u ratu, ali joj je i pored toga pomagala.
15. U našoj zemlji je 1935. godine udeo žena među zaposlenima iznosio 30% što je u to vreme bilo više nego u SAD, Norveškoj ili Italiji, piše Domino magazin.


(Izvor:Pravda.rs)


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker