Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 29 Mar 2024, 03:05


Autoru Poruka
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 22:25
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Slika

Војин Поповић (познат као војвода Вук) је био српски (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.
Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама против турака на Челопеку и Козјаку.

Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и Четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Када је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.

Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.

Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супростави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.

Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.

Признања
Одликован је великим бројем одликовања.
Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука .
Имао је чин потпуковника српске војске.

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 22:28
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Slika

Četnici Vojvode Vuka.

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 22:32
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Радомир Путник (Крагујевац, 12/24. јануар 1847 — Ница, 17. мај 1917) био је српски војвода. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генерлштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Као питомац Војне академије, првобитно се школовао за артиљеријског официра, али је касније променио интересовања у правцу генералштабне службе. Борио се у српско-турским ратовима 1876—1878. као командант Рудничке бригаде. Током другог српско-турског рата је одиграо важну улогу приликом ослобођења Ниша. За време српско-бугарског рата вршио је функцију начелника штаба Дунавске дивизије, која је учествовала у бици код Сливнице.

Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Главног генералштаба. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба. Пензионисан је 1896. године. После Мајског преврата, реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба. На овом положају је остао до 1912. године.

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе српске војске. У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанео велики ударац у Првом балканском рату. У наставку рата је командовао продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра. Упркос војничкој победи, Скадар је након притисака великих сила припао новооснованој албанској држави. У сукобу са Бугарском за време Другог балканског рата је нанео пораз бугарској војсци у Брегалничкој бици, где није искористио сав потенцијал победе да докрајчи Бугаре.

У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз. Противио се српској офанзиви у правцу Срема, али је на притисак владе организовао офанзиву на непријатељску територију. Након почетних успеха, због гомилања непријатељских снага на Дрини, повукао је војску и спремио се за нову одбрану Србије. Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке је била пресудна, јер је српска војска добила време да се опорави и одмори. Препорођену српску војску је повео у офанзиву која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Србије. Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболео и није имао много удела у оперативним одлукама. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успео је да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, на албанско приморје.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо. Његови посмртни остаци су у Краљевину СХС, пренети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Slika

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 22:34
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Slika

Nosiljka u kojoj su Srpski vojnici preneli svog vojvodu Putnika preko Albanije.

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 22:44
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Resized Image - Click For Actual Size

Spomenik Cerskim junacima
,,Vaša dela su besmrtna,,

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 23:30
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Драгутин Гавриловић

Пуковник Драгутин Гавриловић
Лични подаци
Датум рођења 25. мај 1882.
Место рођења Чачак (Краљевина Србија)
Датум смрти 19. јул 1945.
Место смрти Београд (ДФЈ)
Године служења 1901 — 1941.
Највиши чин Пуковник
Јединица 10. пешадијски пук
Битке и ратови Први балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
Одликовања Орден Карађорђеве звезде
Орден белог орла
Драгутин Гавриловић (Чачак, 25. мај 1882 — Београд, 19. јул 1945) је био најпознатији српски мајор док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни Ратко Митровић. За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:

„ Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!


Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.

Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад.[1]

Није био омиљен међу официрима, јер није припадао ниједној тајној организацији. После рата, полагао је генералски испит у Штипу 1930. године и пао је. Увређен није хтео да га опет полаже.[1]

Slika

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 15 Avg 2014, 23:34
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Ploča sa natpisom uz spomenik srpskim braniocima Beograda 1915 koga je podigao nemački maršal fon Makenzen. Na ploči piše:

СПОМЕНИК СРПСКИМ РАТНИЦИМА
ЈУНАЧКИ ИЗГИНУЛИМ БРАНЕЋИ
БЕОГРАД У ЈЕСЕН 1915. ГОДИНЕ
ПОДИГНУТ ЈЕ ПО НАРЕЂЕЊУ
КОМАНДАНТА НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ
МАРШАЛА ФОН МАКЕНЗЕНА
КАО ИЗРАЗ ПОШТОВАЊА ХРАБРИМ
ПРОТИВНИЦИМА.
Mislim da je ovo presedan u dosadašnjim ratnim sukobima.

Slika

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 16 Avg 2014, 21:29
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 16 Avg 2014, 23:38
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45918

OffLine
STO GODINA OD POČETKA PRVOG SVETSKOG RATA

MARŠ NA DRINU: Vek Cerske bitke, prva pobeda Srbije i saveznika u Prvom svetskom ratu!

Srpska vojska je u noći 15. na 16. avgust 1914. godine. potukla austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba

Slika

BEOGRAD - Udarni deo Cerske bitke, okončane kao prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.

Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito da porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.

Teško iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.

Slika

Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim „malim ratom“ uklonjena s mape.

Pošto su 12. avgusta Austrijanci, odnosno njihova Peta armija forsirali Drinu u rejonu Loznice, a pripadnici Austro-Ugarske Druge armije Savu na prostoru Sremska Mitrovica-Šabac, započele su borbe srpskih odreda na Drini i Savi, koji su se tokom četiri dana, od 12. do 15. avgusta, suprotstavljali nadiranju brojnijih i neuporedivo bolje opremljenih austrougarskih trupa.

Slika

General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac. U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.

Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, zavrsiti odlučnom srpskom pobedom. Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.

Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija.
Atmosferu tih dana, među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".

Slika

Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.

Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16.500 srpskih vojnika, od čega 2.107 poginulih. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija. Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.


kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Srbija u Prvom svetskom ratu  |  Poslato: 20 Avg 2014, 16:11
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Slika

Slika

Povlačenje preko Albanije.

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 74 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker