Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 31 Okt 2020, 12:54


Autoru Poruka
Senka
Post  Tema posta: Re: Nemanjići - prva srpska dinastija  |  Poslato: 29 Apr 2017, 01:15
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
KAKO JE DOŠLO DO USPONA I PADA SRPSKE SREDNJOVEKOVNE DRŽAVE

7 PRIČA O NEMANJIĆIMA (4) Radoslav, Vladislav i Uroš: Braća jedan drugog skidala s vlasti

Slika

Svoju vladarsku poziciju jačali su ženidbom sa princezama iz susednih carevina, a po silasku sa prestola utehu su nalazili u manastirskom miru

Stefan Prvovenčani se za života, 1228, odrekao prestola u korist najstarijeg sina Radoslava. Ali, četiri godine kasnije, pod pritiskom vlastele i bugarskog cara, Radoslav je 1234. morao da vlast ustupi mlađem bratu Vladislavu, a on se zamonašio i umro u Studenici.

Najezda Mongola

Vladislav se oženio ćerkom bugarskog cara i na prestolu je ostao osam godina. Iskoristio je rodbinske veze da učvrsti svoju vlast. Još pre nego što je postao kralj, naime, dok je još bio samo upravnik jedne oblasti uz Lim, oko 1225, Vladislav je podigao manastir Mileševu i tu je doneo mošti Svetog Save.

Kad su Mongoli pregazili Balkansko poluostrvo i Bugarsku učinili vazalnom, a njegov tast umro, Vladislav je ostao bez podrške, pa je morao da vlast ustupi bratu po ocu Urošu Nemanjiću. Narednih 20 godina upravljao je jednom oblašću do smrti oko 1269. Njegovi sinovi Stefan i Desa nisu imali značajniju ulogu u istoriji. U leto 1990, tokom restauracije Mileševe, otkriven je Vladislavov grob. Posle antropološkog pregleda i identifikacije, mošti su predate monasima, i sad se nalaze u ćivotu postavljenom u crkvi.

Za razliku od svoje braće, prethodnika na prestolu, koji su oslonac politike nalazili u moćnim državama svojih tastova, kralj Uroš I je vodio samostalnu politiku, sa ciljem da ojača Srbiju. To mu je omogućilo proširenje države na jug i sever. Od braće se razlikovao i izborom žene. Dok su i Radoslav i Vladislav bili oženjeni princezama sa Istoka (vizantijskom i bugarskom), Uroš je oko 1250. doveo četrnaestogodišnju Jelenu Anžujsku, rođaku francuskih kraljeva.

Rodila mu je dva sina, Dragutina i Milutina, koji će docnije postati kraljevi. Legenda kaže da je Uroš naredio da se duž puta kojim je Jelena došla u Srbiju, uz Ibar od Kraljeva do Raške, zasadi jorgovan kako bi pripitomio i ulepšao sure litice doline i buduću kraljicu podsetio na rodnu Provansu. Po ugledu na srpske vladare, i kraljica Jelena zidala je manastire: najpoznatija njena zadužbina je Gradac, sazidan krajem 13. veka, kao i Crkva Svetog Nikole u Skadru, u kojoj se pred smrt zamonašila. Njen dvorac nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije, na izvoru Ibra, u mestu Brnjak. Tu je osnovala školu za siromašnu žensku decu i sirotište. Posle zbacivanja muža s vlasti 1276, kad je država bila podeljena na tri dela, Jelena je vladala oblastima između Dubrovnika i Skadra, a ostatkom Milutin i Dragutin.

Zbacili ga sinovi

Uroš je na prestolu ostao duže od 30 godina, a čitavu poslednju deceniju spremao se za rat sa Vizantijom. Ostvario je dobre odnose sa Ugarskom na severu, sa Kraljevstvom Sicilije, ali se, uprkos savezništvu s njima, nije usudio da napadne Carigrad. Sa prestola ga je 1276, uz pomoć ugarske vojske i u dogovoru s bratom Milutinom i majkom Jelenom, skinuo sin Dragutin. Uroš se potom zamonašio, ali je nepunu godinu posle razvlašćivanja umro (1277).

BOGATA SRBIJA

U vreme Vladislava i Uroša u Srbiju su iz Evrope došli rudari Sasi. Sa sobom su doneli nove tehnike pronalaženja i prerade ruda srebra, bakra i olova. Sasi su otvorili rudnike u Brskovu, Trepči, Rudniku, Rogozni, Novom Brdu i u drugim mestima. Razvoj rudarstva u Srbiji podstakao je jačanje trgovačkih veza s primorjem i južnom Italijom.


kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Nemanjići - prva srpska dinastija  |  Poslato: 29 Apr 2017, 01:19
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
KAKO JE DOŠLO DO USPONA I PADA SRPSKE SREDNJOVEKOVNE DRŽAVE

7 PRIČA O NEMANJIĆIMA (5) Dragutin i Milutin: Pad s konja kao božji znak

Slika

Stariji brat je oteo kraljevsku krunu od oca Stefana Uroša I, a onda ju je, posle lomljenja noge, na saboru u Deževu predao mlađem bratu

Srpski kralj Uroš I i kraljica Jelena Anžujska imali su sinove Dragutina i Milutina. Dragutin, rođen najkasnije 1253, oženio se Katalinom, ćerkom ugarskog kralja, a uz pomoć Ugara 1276. zbacio je oca sa prestola. Zatim je državu podelio na tri dela: jedan deo dao je na upravljanje majci, drugi mlađem bratu, a za sebe zadržao najviše teritorija.

Širenje zemlje

Šest godina kasnije, dok je boravio u letnjikovcu nadomak Novog Pazara, pao je sa konja i slomio nogu. Shvativši ovu nesreću kao božju opomenu, Dragutin je na saboru u Deževu 1282. predao vlast Milutinu. Arhiepiskop Danilo II u svom delu „Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih“ navodi da je tada rekao: „Ljubljeni brate moj, evo vidiš: kako učinih, tako mi se i vrati, neću vladati na prestolu ovom, koji silom uzeh roditelju svom.“ Zadržao je pod svojom upravom samo manji deo, a od tašte, ugarske kraljice Jelisavete Kumanske, dobio je Mačvu (tada nazivanu „onostrani Srem“) i Beograd, i krajeve u severoistočnoj Bosni. Nazivan je sremskim kraljem, a živeo je pobožno, obučen u grubu lanenu odeću. Tvrdi se da je 23 godine „živeo je sa svojom ženom kao sa sestrom“. Pred smrt se zamonašio, a umro je 1316.

Ispostaviće se kasnije da je njegov dve-tri godine mlađi brat Milutin bio jedan od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku. Tokom Milutinove skoro četrdesetogodišnje vladavine Srbija je otpočela svoje značajno širenje ka jugu na račun Vizantije, s kojom je 1299. uspostavljena nova granica na liniji Ohrid-Prilep-Štip, čime je srpskoj državi priključen severni deo današnje Albanije i veći deo današnje Republike Makedonije. Vodio je uspešne ratove s Bugarima, od kojih je trajno osvojio Braničevo s Kučevom, i s Tatarima.

On je prvi kralj Srbije koji postaje ozbiljan politički činilac u regionu, sklapa ofanzivne saveze, ali i biva meta jakih saveza okolnih država. Ženio se pet puta (poslednja supruga Simonida), i tako uspeo da sačuva teritorije osvojene u ratovima s Vizantijom i Bugarima, dok je sukob s Tatarima okončao slanjem sina Stefana, docnije nazvanog Dečanski, kao taoca. Na srpski dvor, do tada skroman, uveo je raskošan vizantijski protokol.

Izgradnja manastira

Njegov kulturni rad je još važniji od političkog. Znatno je proširena teritorija nad kojom je Srpska pravoslavna crkva imala jurisdikciju, a posebno se isticao kao ktitor i graditelj manastira. S Dragutinom je sazidao manastir Svetog Ahilija u Arilju, a on sam podigao je Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu, i crkvu Bogorodice Trojeručice u Skoplju... Za četiri decenije vladavine podigao je četrdeset crkava i manastira - više nego svi Nemanjići pre njega zajedno. Sagradio je i bolnice u Prizrenu, Carigradu i Jerusalimu. Umro je u Nerodimlju 1321, a njegove mošti, posle nekoliko seljenja, od 1460. nalaze se u Sofiji.

PRINCEZE PREDU VUNU

Za Milutina je bila isprošena ćerka cara Ana. Ali njena svita zadržala se u putu, a Anina majka poslala je poslanike u Srbiju u izvidnicu. Oni su na srpskom dvoru zatekli Dragutinovu ženu Katalinu, ćerku ugarskog kralja, kako prede vunu, a kralj Uroš rekao im je da u Srbiji tako drže snahe. Kad je to saznala Anina majka, naredila je povratak u Carigrad.


kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Nemanjići - prva srpska dinastija  |  Poslato: 02 Maj 2017, 20:19
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
KAKO JE DOŠLO DO USPONA I PADA SRPSKE SREDNJOVEKOVNE DRŽAVE

7 PRIČA O NEMANJIĆIMA (6) Stefan Dečanski: Zlosrećni kralj

Slika

Proširio je Srbiju i ostavio nam u nasleđe Dečane, ali je cena koju je platio da bi se našao na prestolu bila previsoka: otac ga je oslepio, a sin udavio


Kralj Milutin ženio se četiri puta. Svoju prvu suprugu, tesalsku princezu koja mu je rodila sina, vratio je prosto kući. Zatim je zaveo ćerku ugarskog kralja, sestru žene svog brata Dragutina, oženio se njom, pa je oterao. Treća njegova supruga bila je ćerka bugarskog cara i rodila mu je sina, Stefana Dečanskog. Taj brak je kasnije poništen, a Stefan je postao nezakonito dete da bi kralj mogao da se oženi i četvrti put vizantijskom princezom Simonidom.

Dinastički sukob

Sve to unelo je docnije zbrku u redosled u nasleđivanju prestola i dovelo do pravih ratova. Stefan je rođen u poslednjoj četvrtini 13. veka i kao desetogodišnjak, sa decom druge srpske vlastele, bio je upućen na dvor tatarskog kana Nogaja da tamo nekoliko godina bude talac. Njegov otac kralj Milutin oženio ga je ćerkom bugarskog cara i dao mu na upravu jednu oblast. Ali kad je Milutin pokušao da za naslednika srpskog prestola proglasi Vizantinca, brata svoje poslednje žene Simonide, Stefan se pobunio. Milutin ga je zarobio i poslao u Skoplje, gde su ga njegovi dvorjani oslepili. Sa ženom i dva deteta, sinovima Dušanom i Dušicom, bio je zatočen na dvoru vizantijskog cara.

Uprkos naređenju, Stefan nije bio potpuno oslepljen, ali je iz straha od kralja Milutina nosio povez preko očiju. Osećajući da mu se bliži kraj, Milutin je 1320, uz posredovanje sveštenstva, posle sedam godina sinu oprostio pobunu i dao mu na upravu Budimljansku oblast u Zeti. Milutin je umro u jesen 1321, a onog trenutka kad je čuo za očevu smrt, Stefan je obznanio da mu je Sveti Nikola vratio vid i skinuo zavoj s očiju. Vratio se u Rašku, gde je pridobio za sebe vlastelu i Crkvu, i tako ojačan, predložio je Milutinovom sinu iz prvog braka Konstantinu da podele vlast.

Kad je Konstantin odbio, počela je nemilosrdna borba oko Milutinovog nasleđa, i da Srbija nije već bila jaka država, lako je moglo da se desi da je pretendenti na presto upropaste. Stefan je posle 70 dana pobedio svog polubrata i na Bogojavljenje 1322. u Prizrenu krunisan za kralja. Presto je docnije ratom morao da brani i od sina svog strica Dragutina.

Širenje države

Stefan Dečanski nastavio je širenje srpske države ka jugu na račun Vizantije, koje je započeo njegov otac, a nakon pobede nad Bugarima kod Velbužda, stvorio je od Srbije najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu. Posle smrti prve žene, oženio se vizantijskom princezom i sa njom dobio sina i ćerku.

Ali kad je tog sina odredio za naslednika krune, stariji sin Dušan ga je, uz pomoć vlastele, zbacio s vlasti i zatočio u Zvečanu. Ne zna se pouzdano da li je Stefan Dečanski 1331. umro od srčanog udara ili je ubijen po Dušanovom naređenju. Srpska pravoslavna crkva, koja Stefana Dečanskog slavi kao Svetog kralja, za njega kaže da je „od oca oslepljen od sina udavljen“.

VISOKI DEČANI

Stefan Dečanski lično je položio ugani kamen i počeo gradnju Dečana 1327. Sa svojim neuobičajenim merama - 36 metara dužine, 30 visine - kojima duguju ono „visoki“ u imenu, Dečani su najveći i najbolje očuvani srednjovekovni srpski manastir. Manastirske zgrade stradale su u vreme turske okupacije, ali je crkva sa svojim vrednim freskama iz 14. veka do danas ostala potpuno sačuvana.




kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Nemanjići - prva srpska dinastija  |  Poslato: 13 Maj 2017, 19:16
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
KAKO JE DOŠLO DO USPONA I PADA SRPSKE SREDNJOVEKOVNE DRŽAVE

7 PRIČA O NEMANJIĆIMA (7) Dušan: Srpski car Silni

Slika

Uzimanje najviše vladarske titule opravdao je time što je u njegovoj vlasti „sve što je nekad Gospod darovao caru Konstantinu Velikom“

Dušan je rođen oko 1310. godine kao prvi sin u braku Stefana Dečanskog i bugarske princeze Teodore. Kad je 1330. Stefan za naslednika krune proglasio svog sina iz drugog braka, Dušan ga je uz pomoć vlastele vojnički porazio, zbacio s prestola i zatočio u Zvečanu. Naredne godine Stefan Dečanski je umro, ne zna se pouzdano da li od srčanog udara ili je ubijen po naređenju svog sina Dušana.

Nova titula

Iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji, Dušan je znatno proširio granice srpske države prema jugu, sve do Korintskog zaliva. Na severu je granica bila na Savi, a jedno vreme je i Beograd bio u sastavu njegove države. Dušan je uzdigao srpsku crkvu sa ranga arhiepiskopije na rang patrijaršije, a 1345. proglasio se za cara Srba, Grka (tada Romeja) i Bugara. Obrazloženje za uzimanje carske krune Dušan je našao u činjenici da se „sve što je nekada Gospod darovao prvom hrišćanskom caru Konstantinu Velikom“ tada našlo u njegovoj, Dušanovoj, vlasti. Krunisanje je obavljeno u tvrđavi Kale u Skoplju.

Nastojeći da se u svemu ponaša kao pravi car, Dušan je razvio i široku zakonodavnu delatnost, a krunu ovih nastojanja predstavlja Dušanov zakonik, najznačajniji srpski srednjovekovni pravni akt.

Slika


Vladimir Ćorović u znamenitoj „Istoriji Srba“ o Dušanu piše: „Taj silni car, koji je gospodario na Balkanu, bio je neobično popustljiv prema svojoj ženi Jeleni, koja je, više nego ijedna druga vladarka pre nje, uticala na državne poslove i na cara lično...“ Jelena je bila bugarska plemkinja. Imala je 21 godinu kad se 1332. udala za dve godine starijeg Dušana, koji samo što je preuzeo očev presto. Iako je njihov brak sklopljen iz političkih razloga, ostaće zajedno naredne tri decenije, sve do Dušanove smrti.

Istoričari nemaju visoko mišljenje o Jeleninoj naravi i karakteru, ali je Dušan zbog nje je bio spreman da se suprotstavi i Crkvi. Sveštenstvo je Dušanu bilo potrebno da bi preko vere za sebe pridobio Grke, čije je zemlje osvojio. Osim toga, bila mu je važna podrška Carigradske patrijaršije. U tom pogledu naročito je polagao na uticajne svetogorske monahe, pa ih je i lično posetio 1347. godine. Ali ma koliko je bio zainteresovan da ta poseta protekne što bolje, Dušan je popustio upornoj carici Jeleni da i nju povede sa sobom i da prekrši vekovima staro pravilo da na tle Svete gore ne sme kročiti ženska noga.

Sukob s Crkvom

Da bi se objasnila ova careva popustljivost ženi, neki istoričari Dušana pravdaju željom da „ženu na Svetoj gori skloni od epidemije kuge“. Delom zbog ovog, a delom zbog toga što je jedno vreme radio na uniji s katolicima, Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca posle smrti. Car Stefan Dušan umro je iznenada 1355, i dalje mlad i u punoj snazi. Sahranjen je u svojoj zadužbini, manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena, a njegovi zemni ostaci danas su u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

KRAJ NEMANJIĆA

Dušan je imao sina jedinca Uroša (1337-1371), koji ga je nasledio na prestolu. U istoriji poznat kao Uroš Nejaki, on je bio žrtva bahatosti vlastele koja se naglo obogatila u prethodnim ratovima i pljačkama pod Dušanom. U Uroševo vreme slabi centralna vlast i oblasni gospodari se osamostaljuju. Posle smrti cara Uroša Nejakog država Nemanjića prestaje da postoji.


kurir

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Nemanjići - prva srpska dinastija  |  Poslato: 28 Jan 2018, 20:33
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
OVAJ NEMANJIĆ JE PODIGAO VIŠE CRKAVA NEGO SVI PRE NJEGA ZAJEDNO: Njegove mošti nisu u Srbiji, A PRED NJIMA SE KLANJAJU NAŠE KOMŠIJE

Mi se ne bavimo svojom istorijom, a tražimo od drugih da je poštuju. Arheološka iskopavanja Milutinove monumentalne zadužbine manastira Banjska traju decenijama, a još nisu objavljeni rezultati!

Resized Image - Click For Actual Size
Kralj Milutin, freska iz crkve svetog Ahilija u Arilju (oko 1296. godine)FOTO: WIKIPEDIA

Kako tvrdi zvanična istorija, mošti srpskog kralja Milutina su pred turskim rušilačkim besom, odmah posle Kosovske bitke, sklonjene u selo Trepča, a posle propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku. Danas su izložene u Crkvi Svete nedelje u Sofiji, koju niko ne zove tim imenom već Kraljeva crkva u Milutinovu čast.


Kult svetog srpskog kralja Milutina u Bugarskoj je izuzetno jak još od 16. veka. U Kraljevoj crkvi svakodnevno se održava služba njemu posvećena, a vernici neprestano dolaze da celivaju mošti, kojima se pripisuje ogromna moć, u skladu s njegovom vladarskom veličinom. Nejasno je zašto naša država i crkva nikada nisu podnele zvaničan zahtev da se one vrate, kao ni mnoge druge relikvije opljačkane tokom svetskih ratova (npr. za srpsku javnost gotovo nepoznati Minhenski psaltir) – kaže istoričar prof. dr Vladimir Stanković, autor prve savremene biografije kralja Milutina.



S druge strane, popularnost moštiju kralja Milutina u Bugarskoj ne smanjuje se od srednjeg veka, a slave ga i drugi slovenski narodi, u prvom redu Rusi.



Bugarski istoričari navode da je prvi zahtev za povraćaj moštiju kralja Milutina iz Sofije u obnovljenu Pećku patrijaršiju podneo prvi ruski car Ivan Grozni. On je bio duboko vezan za srpsku tradiciju, jer ga je posle smrti roditelja odgajila baka Ana Jakšić (posle udaje Glinska) iz čuvene srpske plemićke porodice.



Kralj Milutin podigao je više crkava i manastira u Srbiji nego svi Nemanjići pre njega. Zna se da je podigao i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu.

Resized Image - Click For Actual Size
Kovčeg kralja Milutina u sofijskoj crkvi Svete Nedelje

Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska. U Srbiji se kult svetog kralja Milutina održava od 1324. a još Stefan Dečanski ga naziva svetiteljem. Rimokatolička crkva je bila protiv kanonizacije kralja Milutina.



Međutim, ni Turci ni helenizovana Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin čak ni mrtav vrati u Srbiju, jer je bio suviše snažan simbol nekadašnje državnosti, moći i samostalnosti.



– Neobjašnjiv je srpski zaborav prema vladaru koji je državničkom mudrošću i vojnom veštinom stvorio od Srbije najveću silu na Balkanskom poluostrvu. Uprkos neverovatnim stvarima koje je postigao, on je, kao i celo naše srednjovekovlje gurnut u stranu.



Mi se ne bavimo svojom istorijom, a tražimo od drugih da je poštuju. Arheološka iskopavanja Milutinove monumentalne zadužbine manastira Banjska traju decenijama, a još nisu objavljeni rezultati! Niko ne zna šta je nađeno u grobnoj crkvi najvećeg srpskog vladara. Mediji su pre nekoliko godina objavili da je bugarski Sinod odobrio vraćanje dela Milutinovih moštiju, a onda se zaćutalo bez ikakvog objašnjenja – čudi se prof. dr Stanković.


espreso

_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker