Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 27 Nov 2021, 01:33


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Историја за VII разред  |  Poslato: 21 Maj 2017, 23:55
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Кнез Михаило Обреновић



Slika
Кнез Михаило Обреновић



Српски кнез, Михаило Обреновић, рођен је шеснаестог септембра 1823. године у Шареном конаку у Крагујевцу, као други син кнеза Милоша и његове супруге, кнегиње Љубице. Основно образовање стицао је углавном уз приватне учитеље који су га подучавали у Крагујевцу, Пожаревцу и Београду, где је повремено боравио. Када је његов отац , кнез Милош, абдицирао (одрицање, напуштање положаја или звања) 1839. године у корист старијег сина Милана, напустио је Србију и са собом повео Михаила. Његов брат, кнез Милан, умро је после само три недеље владавине. Након тога, Прво намесништво, које су чинили Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић прихватили су Михаила као братовљевог наследника, замоливши султана да му изда „берат“, што је султан и урадио признавши Михаилу звање главног кнеза. Он је одмах по доласку на власт показао да има намеру да настави са апсолутистичком владавином, као и његов отац. То му је створило бројне противнике, који су 1842. године подигли буну на чијем челу се налазио Тома Вучић Перишић. Турска је подржала побуну против кнеза Михаила и његове владе, па је он био приморан да напусти Србију.

Изгнани кнез живео је у Земуну и Банату до смрти мајке, кнегиње Љубице (1843.) и учвршћивања уставобранитељског режима, односно поновног избора Александра Карађорђевића за кнеза. Тада је, уверен да је повратак на престо немогућ, отишао да живи у Беч код оца, где је провео већи део свог емигрантског живота. Много је путовао Европом, стекавши бројна познанства са владарима и истакнутим личностима из јавног живота. Та дружења и контакти битно су утицали на употпуњавање његовог образовања, као и на обликовање његових политичких, националних и културних погледа. Кнез Михаило се често виђао и дружио са најумнијим људима тог времена: Вуком Стефановићем Караџићем, Ђуром Даничићеми Бранком Радичевићем. У материјалној помоћи и подршци он је надмашио и свог оца кнеза Милоша. Револуција 1848. године му је пробудила наду да ће можда успети да се домогне престола, па му је пошло за руком да се пробије све до Срема. Кад је схватио да су наде изгубљене , вратио се у Беч, одакле је наставио своја путовања по Европи.



Slika
Кнез Михаило – рад Анастаса Јовановића



Иако је све време прогнаничког живота млади кнез гајио наду да се врати на престо, није га желео по сваку цену. То потврђује и његово писмо упућено саветницима из 1853. године: „ Нећу ја преко лешева браће своје да се пењем на престо српски, већ кад би то било суђено, рад би био да због доласка мога тамо нико не заплаче, него свако да ми се обрадује “. У Србију се вратио са оцем 1858. године, вољом Светоандрејске скупштине, која је кнеза Милоша други пут поставила на српски престо. Отац му је поверио војне послове, у којима се кнез Михаило показао као веома добар сарадник. Он је 1860. године по други пут дошао на престо. Његова стратегија је имала два правца:

борбу против Турака
владавину закона

Период од 1860. до 1868. године представља период Михаилове друге владавине, која је била веома стабилна. Једна од његових највећих заслуга је та , што му је пошло за руком да 1867. године издејствује „ферман о градовима “, један од најважнијих државно-правних аката у осамостаљивању Србије од Турске, када су турске војне опсаде напустиле многе тврђаве у Србији.

Кнез Михаило је био врло романтичне и осетљиве природе, што се делом приписује његовом детињству проведеном уз мајку. Тако је осим заслуга записаних у српској историји, остао упамћен и по својим песничким остварењима о несрећној и тајној љубави. познато је његово дело : „Што се боре мисли моје“. Иако је био веома заљубљен у једну Немицу племићког порекла, оженио је Јулију Хуњади, из угледне угарске породице Зичи, познатију као кнегињу Јулију.



Slika
Споменик кнезу Михаилу у Београду. Рад фиорентинског вајара Енрика Пација



Кнез Михаило је пао као жртва завере коју су организовали Карађорђевићевци, на челу са Павлом Радовановићем. Завереници су били у вези са босанским везиром, на основу чега се претпоставља да је Порта дала охрабрење за ликвидацију њеног најокорелијег противника на Балкану. Он је убијен у београдском парку Кошутњак, 10. јуна 1868. године.

Овај српски владар је често уз самопожртвовање, успевао да подигне бројне културне установе, као што је Народно позориште, и да помаже појединце који су доприносили културном развоју Србије. Био је спреман да заложи и своје имање зарад припрема ослободилачког рата против Турске. Захваљујући њему, устројена је и српска војска, која је за време његове владавине почела да добија значај и улогу у политичком животу. Његова највећа жеља била је ослобађање и уједињење српског народа. Он је први српски владар, коме је народ подигао споменик, који и данас краси центар Београда.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 22 Maj 2017, 00:01
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Владавина Милоша Обреновића



Slika
Милош Обреновић 1848. Слика је рад аустријског сликара Морица М. Дафингера.
Насликана је око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду.



Од 1830. до 1878. године Србија је била аутономна кнежевина у Османском царству. За то време на престолу се сменило пет кнежева (четири из династије Обреновић и један из династије Карађорђевић). Донета су три устава, Сретењски, Турски и Намеснички, а настао је и први програм српске спољне политике – Начертаније. У том периоду , и поред бројних унутрашњих тешкоћа и политичке нестабилности, Србија је од турске провинције постепено постајала модерна европска држава.



Прва владавина кнеза Милоша Обреновића


Милош Обреновић, трговац, војвода, вожд и кнез, владао је Србијом у два наврата. Његова прва владавина трајала је од 1815. до 1839, а друга од 1858. до 1860. године. Обе владавине обележили су успешни преговори с Турцима у спољној и апсолутистички начин владања у унутрашњој политици. Апсолутистичка власт кнеза Милоша почивала је на његовој самовољи и непостојању писаних закона. Све одлуке у држави доносио је сам, а скупштину је користио само када је њему то одговарало. Контролисао је трговину, што му је омогућило да стекне велико богатство, а народ је терао на кулук (обавезан, бесплатан рад).

По сопственој вољи је судио и одређивао казне (до Сретењског устава 1835. Када је установљена судска власт). Самовоља у управљању и непостојање закона изазивало је незадовољство у народу, те је Милош Обреновић имао и велики број противника, које је сурово кажњавао, а најчешћа пресуда била је смртна казна. По његовом наређењу убијени су многи виђени Срби из Првог и Другог српског устанка.

Карађорђе Петровић, кум Милоша Обреновића, вратио се у Србију 1817. године, како би подигао нови устанак који је требало да прерасте у општебалкански устанак српског, бугарског и грчког народа. Подизање новог устанка није одговарало Милошу Обреновићу јер је то угрожавало његову власт у тренутку када су Срби имали одређени степен аутономије. Због тога је наредио да се Карађорђе Петровић убије у Радовањском лугу, надомак данашње Велике Плане. Као доказ своје покорности Милош Обреновић је главу убијеног Карађорђа однео београдском везиру.

Исте године у Београду је убијен Сима Марковић, бивши председник Правитељствујушчег совјета, а слична судбина задесила је 1823. године и Младена Миловановића, који је био близак Карађорђу.



Сретењски устав


Slika
Насловна страна „Сретењског устава“ из 1835.



Под притиском страних сила, Сретењски устав је повучен, али су неке његове тековине остале: подела власти између кнеза и Државног совјета, право на личну својину и ослобађање сељака од феудалних обавеза. Ипак, кнежеви противници и даље су били незадовољни и тражили су да се донесе нови устав који би ограничио кнежеву власт. Најгласнији у тим захтевима били су народни прваци Илија Гарашанин, Тома Вучић Перишић, Стефан Стефановић Тенка, Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша, и други. Под притиском бораца за устав уставобранитеља, које је подржала Русија, кнез Милош пристао је да донесе устав. Нови устав написан је у Цариграду и нпредстављао је заједнички рад Турака, Срба и Руса, а у Србију је стигао у облику хатишерифа 1838. године. Пошто је стигао из Цариграда, Устав из 1838. добио је назив Турски устав. Тим уставом успостављен је Државни савет који је имао 17 чланова. Предвиђао је да саветници владају заједно са кнезом. Саветници су могли бити смењени.



ДРУГА ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА


Slika
Саборна црква подигнута је у Београду по налогу кнеза Милоша.
Грађена је од 1837. До 1840, а унутрашња декорација завршена је 1845. године



На Светоандрејској скупштини, у децембру 1858, присталице Милоша Обреновића приморале су кнеза Александра Карађорђевића да се повуче с власти у Кнежевини Србији. После повлачења, он је отишао на своје имање у Румунију. За новог кнеза на Светоандрејској скупштини изгласан је Милош Обреновић. Остарели кнез стигао је из Беча у Београд почетком 1859. године и преузео власт. Тако почиње његова друга владавина у Кнежевини Србији.

,,Када је 1859. наново стао на српско земљиште, свет је појурио као без душе да види старога Коџа Милоша, под чијим се ногама земља тресе и кога барјаци његових победа поздрављају. Људи, жене, деца, старци, све се тискало око њега да га пољуби у руку, или бар да се дотакне његових скута.“

Милош Обреновић други пут је дошао на власт 1858. На основу одлуке која је донета на Светоандрејској скупштини. Владао је до своје смрти, 1860. Године. Као и током своје прве владавине, Милош Обреновић владао је апсолутистички и није водио рачуна о мишљењу министара и Државног савета, чак ни о законима и прописима. Државни савет, успостављен Уставом из 1838. године, постојао је јер кнез није могао да га укине, али је остао без утицаја на унутрашњу политику државе. Милош је променио све чланове савета и поставио је своје, углавном нешколоване сараднике из времена прве владавине.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 22 Maj 2017, 00:05
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Марија Терезија



Slika
Марија Терезија, портрет из 1759. године.



Марија Терезија је рођена 13. маја 1717. године у Бечу (Хабзбуршкој монархији). Била је једини женски владар и последљи члан династије Хабзбург. Почела је да влада после смрти свог оца Карла VI, који јој је Прагматичком санкцијом омогућио да наследи његове територије, које су иначе могли наслеђивати само мушкарци.
Марија Терезија је ојачала Аустрију јер је реформисала образовање и финансиje. Увела је школску обавезу, тако да су сва деца од 6-14 година морала да иду у школу. Била је конзервативна по питању верских и државних питања. За модеризовање царства задужила је Фридрига Вилхема фон Хагвица, који јој је предложио опорезивање племства које није плаћало порез.
За време њене владавине укинут је лов на вештице и смрта казна која је замењена радом, иако се она томе противила. Забранила је стварање нових гробаља без одобравања владе, па је смањила могућност избијања епидемија. Током Седмогодишњег рата, који је почео 1756. године, била је у савезу са Француском и Русијом и тада је повратила територију Шлеске.
Марија Терезија је сматрала да су Јевреји опасни по њену државу, па су њени поданици који су били Јевреји плаћали изузетно велик порез. После неког времена је била присиљена да их пусти да се моле на свој начин. Такође, била је подстакнута Абрахамом Менделом Тхебеном који је био Јевреј, па је одлучила да их на неки начин заштити: забранила је покрштање јеврејске деце и изнуђивање новца од Јевреја. Удала се за принца Франца Стефана који је преминуо 18. августа 1756. године на свадби њиховог сина Леополда.
Родила је 16 деце од којих су 13 преживели детињство. Преминула је 29. новембра 1780. године у Бечу. Наследио ју је син Јосиф II. Наследници су се угледали на њу и наставили су модернизацију царства. Сахрањена је заједно са мужем у Царској крипти.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 22 Maj 2017, 00:13
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Америчка револуција



Slika
Бостонска чајанка



Eнглески колонисти у Америци нису могли да учествују у доношењу закона, због тога су били веома незадовољни. Енглеска је 1765. године увела закон о таксама, који се односио на опорезивање разних производа у трговини, а две године касније и „увозне царине“, односно посебну царину за производе који из Велике Британије стижу у Америчке колоније. Последица тога је побуна из 1773. године названа „Бостонска Чајанка“ или „Бостонско пијење чаја“, када су млади људи у Бостону због незадовољства изазваног тим таксама бацили у море неколико тона чаја. На Првом Континенталном конгресу 1774. одлучили су да продуже бојкот британске робе. После овог конгреса, већ 1775, почели су сукоби између колонија и Енглеске.

Рат је почео 1776, а на другом Континенталном конгресу, где су се окупили најистакнутији људи из САД-а, донета Декларација о Независности у којем се говори о томе да Америчке колоније прекидају везе са Енглеском и да оне представљају нову државу. Декларацију су писали Томас Џеферсон, Бенџамин Френклин и Џон Адамс.



Slika
Вашингтон прелази реку Делавер



Енглеска није прихватила независност и рат је почео прелажењем енглеских бродова преко Атлантика и искрцавањем војника. У почетку је Енглеска побеђивала и у међувремену је заузела Бостон , Њујорк и Филаделфију, али су касније Американци почели да побеђују зато што је у каснијим борбама. На чело колонијалне војске Американци су поставили Џорџа Вашингтона, који иако је био фармер, показао се као добар вођа и командант. Вашингтон је однео доста победа: у државама Северној Каролини, Вирџинији, Њујорку, код Саратоге, код Монмаут Корт Хауса, код Винсенса, као и код Јорктауна, где се у одлучној битки енглеска војска предала. Ратовање је завршено 1781, али су тек Париским миром из 1783. створене САД.



ЏОРЏ ВАШИНГТОН


Slika



Џорџ Вашингтон је био амерички председник, ревлуционарни врховни командант и први председник САД. Рођен је у богатој породици у Вирџинији. У Француско-индијанском рату је био именован за пуковника и послат у Охајо. Пошто је тадашњи командант убијен, Џорџ је постао командант свих трупа у Вирџинији. Убрзо се повукао из службе да би се оженио 1759 год. Мартом Кастис. У Америчкој револуцији се показао као изварендан командант и поуздант вођа. Вашингтон је изабран за председника 1789 године. Одбио је трећи мандат и повукао се 1797. Познат је као отац своје земље.





Према легенди, у време рата за независност у Америци агент Британаца је покушао да отрује генерала Џорџ Вашингтона јелом, у чијем су саставу били парадајзи, који су се у то време сматрали отровним. Борац за независност североамеричких држава, разумљиво, појео је то јело са великим задовољством без икаквих неугодних последица.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 13 Jun 2017, 20:12
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Мехмед-паша Соколовић




Slika
Мехмед паша-Соколовић (1505-1579)




Мехмед-паша Соколовић је рођен 1505. године у селу Соколовић у близини града Рудо. Пореклом је био Србин. Школовао се у манастиру Милешева, а када је напунио 15. година одведен је да буде јањичар. Школовао се у Једренском сарају и тамо је остао 13. година. Учествовао је у Мохачкој битци која је вођена 29.августа 1529. године имеђу Угарске и Османлија, а Османлије су однеле победу. Око 1535. године је ратовао против Персије, а заповедник Османке флоте је постао око 1545. године. Исте године када је постао заповедник он је кренуо у поход на Хабзбуршку монархију и Темишвар. Обновио је Пећку патријаршију уз дозволу султана 1557. године,а на тај престо постављен је Макарије Соколовић (био је рођак Мехмеду Соколовићу). Проглашен је за Великог везира Порте 28. јуна 1565 од стране Султана Сулејмана I Величанственог. Кренуо је у поход у Угарску 1566. године и након што су се спремали да освоје град Сигет само један дан пре освајања изненадно умире султан Сулејман I. Мехмед није хтео ниста да каже војсци зато што је мислио да ће то лоше утицати на њих. Соколовић је убијен у атентату 1579. године, а сахрањен је у Истанбулу.


Slika
На Дрини ћуприја



Оставио је иза себе неколико мостова које је наредио да се направе: мост преко Дрине у Вишеграду, Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици. У свом родном граду изградио је џамију, а у Београду, на Калемегдану, чесму.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 13 Jun 2017, 20:18
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Вештице из Салема



Slika
Титуба и деца – цртеж Алфреда Фредерикса из XIX века



Салем је мали град у Америчкој држави Масачусетс, у ком је у 17. веку због ’’вештичарења’’ убијено 13 жена , 6 мушкараца и 2 пса. Све је почело 1692. дечијом игром. Бети, ћерка свештеника и њена рођака Ебигејл, су слушале црну слушкињу Титубу која им је причала о магији са Барбадоса. Убрзо дечија машта је учинила своје и почеле да се дешавају чудне ствари. Девојчице су добиле нападе вриштања, грчења у сну, гласно смејале без разлога… Уплашене девојчице оптужиле су три жене за вештичарење. Титуба, Сара Гуд и Сара Озборн, након тога су ухапшене, а девојчице су наставиле да окривљују недужне да су следбеници ђавола.



Slika
Измишљен детаљ са суђења салемским вештицама, литографија из 1892.



У затвору се нашла и петогодишња девојчица. Чак и једна старица била је осуђена на смрт, на суду је рекла „У животу никада нисам прорекла никога! Али вас, господине и ваше улизице, што ме у смрт посласте, могу проклети мирне душе. Када умреш, а то ће бити ускоро, обећавам ти да ћу оставити отисак свог стопала на твом гробу. А тај белег, пуковниче Букс, остаће за сва времена да свет никада не заборави неправду учињену на овај дан .“ Три месеца након суђења пуковник је заиста умро. И ако је својим наследницима рекао да његов надгробни споменик направе од таквог камена да га ништа не мозе оштетити, ипак су се једног дана на камену појавили трагови стопала. После три века, белег се попут свезег отиска и даље налази на спонемику!



Slika
Џајлс Кори је затрпан камењен током суђења



Када је оптужен да је вештац Џајлс Кори, имао је око 80 година. У затвор је доспео после своје жене Марте, чију је припадност вештичарењу у почетку из шале признавао али кад је видео да то није игра, схватио је да она ипак припада неким мрачним силама по њеном мрмљању. Син тадашњег шерифа терао је окривљене да признају кривицу јер би им признањем била одузета сва имовина, онај ко није желео да призна био је излаган тешком мучењу. На Џајлсовом суђењу он је пркосио закону, шериф је повремено морао штапом да му гура језик у уста да не би причао, на крају суђења Џајлс је проклео све судије Салема. Према легенди Коријев дух се често виђа на старом ‘’Хауард’’ гробљу, свако појављивање сматра се великом несрећом. За шта је доказ то што је мало након појављивања изгорело 1.600 кућа у великом пожару, куће су изгореле све до темеља. Шериф који је терао Џајлса да призна кривицу умро је у својој 31. години од срчаног удара.

Још једна застрашујућа прича из Салема, јесте о шерифу Џорџу Корвину ‘’Давитељу’’. Говори се да је он све оне за које је мислио да су скривили нешто доводио у своју кућу и стављао им омчу око врата коју је полако стезао док жртва није признала своја злодела . Такође легенда каже да његов дух опседа кућу Џошуе Ворда у Вашингтону где се према пренању налазила његова кућа. Његова породица је након његове смрти бојећи се да ће неко скрнавити његово тело, са гробља донели леш и сахранили га у једном од зидова подрума.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 13 Jun 2017, 20:23
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Елизабета I




Slika
Елизабета I Тјудор – Краљица Енглеске и Ирске



Од најранијих година детињства краљица Енглеске, Елизабета I,била је окружена опасностима и интригама. Њен долазак на свет донео је разочарање њеном оцу, Хенрију VIII, који је очајнички желео мушког наследника. Хенри се прогаслио старешином енглеске цркве да би могао поново да се разведе и ожени, а све у настојању да с новом женом коначно добије сина. Елизабети су биле две и по године када је њена мајка Ана Болен, Хенријева друга жена, погубљена пошто ју је претходно Хенри оптужио за прељубу. Елизабета је прогашлена ванбрачним. После Хенријеве смрти 1547. године у у заштиту ју је узела покојникова удовица и шеста жена, Катарина Пар, да би је потом васпитавала и образовала заједно са Елизабетиним полубратом, краљем Едвардом VI. Када је 1553. престо заузела њена старија полусестра Мери, Елизабета се нашла у опасној ситуацији. Мери је, као католкиња, имала све разлоге да зазире од своје сестре која се лако могла наметнути као протестански кандидат за престо. Елизабета је опстала тако што се држала подаље од свих закулисних радњи усмерених против Мери, одржавајући привидну лојалност. Најгоре кроз шта је прошла било је кратко утамничење у Лондонској кули 1554 године.



Златно доба


Slika
Портрет насликан у част Елизабете, након победе над Шпанијом.
Елизабета под својом руком држи глобус,
што представља моћ њене империје.



Пошто су њен брат и сестра рано умрли, Елизабета је заузела престо у својој 25. години. На самом почетку владавине мудро је одабрала саветнике, што се нарочито односи на њеног државног секретара, Вилијама Сесила. Циљ који је својим сарадницима поставила као кључни била је њена безбедност као и опстанак државе. А да би се такав циљ остварио, неопходно је бити опрезан, подозрив и кад затреба немилосрдан. Елизабета није прихватала протестански екстремизам; захтевала је да краљица, има контролу над црквом, али је, у исти мах настојала да избегне мешање у сложена питања црквеног учења. Завере и побуне енглеских и ирских католика обележиле су читаву њену владавину. Елизабета је своју рођаку Мери, краљицу од Шкотске, бацила у тамницу и напослетку погубила као опасну католичку наследницу престола. На сличан начин Елизабета је покушала да избегне мешање у верске ратове који су пустошили Европу, али је пружила подршку холандским протестантима против католичке Шпаније.



Краљица девица


Slika
Краљица Елизабета као судија



Тешко је проценити каква је била Елизабетина улога укултурном процвату који се у Енглеској одиграо за време њене владавине, као и у подвизима енглеских помораца тога доба. Она је финансијски подржавала уметнике, мада је, што се тиче позоришта, више волела лакрдијашке предтставе. Пустолови попут сер Франсиса Дрејка уживали су њену наклоност; Елизабета им је помагала кад год би њихови планови могли да помогну остварењу њених наума. Елизабетини саветници покушавали су да ојачају безбедност државе тако што су посредовали у скалпању брака из користољубља између краљице Елизабете и господара неке друге земље. Мада се Елизабета поигравала с просцима, ниједном од њих није рекла судбоносно „да“. Одбојност коју је осећала према браку имала је крајње једноставне побуде. Тако неудата, владала је сама; кад би ступила у брак, неизбежно би власт морала да уступи свом супружнику. Последњих година живота, како су један по један умирали њени миљеници и саветници, Елизабета је остајала све усамљенија…


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Историја за VII разред  |  Poslato: 13 Jun 2017, 20:34
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Пет стотина нација



Америчке староседеоце још је Кристофер Колумбо погрешно назвао Индијанцима верујући да је пронашао западни пут до Индије. Није могао бити даље од истине јер не само да је пронашао нови континент, мада тога није био свестан, већ је пронашао и сасвим нови народ које је погрешно назвао индијанцима. У трену када су Пинта, Ниња и Санта Марија пристале на обале острва Сан Салвадор на територији данашње Америке живело је око пет стотина различитих нација староседелаца сваки са својом различитом културом обичајима и језиком.Током векова који су уследили то ће се драстично променити.



Slika



Постоји неколико теорија о пореклу староседелаца Америке. Једна од њих доказује да је континент насељен из Азије преко залеђеног Беринговог мореуза. Људи који су га прешли постепено су се ширили континентом од крајњег севера до крајњег југа док га нису потпуно освојили. Ова теорија има потпору у великој физичкој сличности народа који живе у садашњем Сибиру и племена са крајњег севера Америке. Племенска уређења су такође слична, а и нека од веровања и обичаја. Друга теорија говори да су племена са територије данашње Европе (Француска) у својим ловачким експедицијама ишла ивицама ледника и прешла тада залеђен Атлантик. Стигли су на територију данашње Нове Енглеске одакле су се проширили целим континентом. Ова теорија има потпору у начину израде оружја и оруђа које је идентично за народе са обе обале и неким њиховим ритуалима.

Како год се насељавање континента десило он је постао плодно тло за живот многима од њих. С обзиром на величину Америке не треба да зачуди толика разноликост међу староседеоцима. Разлике нису биле само у језику и обичајима него и у физичкој грађи самих људи што не треба да чуди с обзиром на велико пространство континента и различите климатске и географске услове. Староседеоци су населили обе Америке од Аљаске до Огњене земље живећи у складу са природним окружењем. Бавили су се ловом и риболовом, пољопривредом и сакупљањем воћа, поврћа и корења. Били су вешти у обради дрвета, метала коже, камена, а неки су правили и велелепне грађавине; пирамиде и храмове (Инке,Маје,Астеци). Имали су сложено сликовно писмо, познавали су астрологију и астрономију. Календари које су они направили и дан данас постоје. Познавали су медицину. Обављали су компликоване операције на отвореном мозгу, веома успешно, уз употребу инструмената од бакра. Чак и по данашњим мерилима и стандардима то је фасцинантан податак.



Slika



Долазак Европљана на амерички континент је све то променило. Први контакт са домородцима су направили најодважнији европски морепловци тога времена, Викинзи. Они су се искрцали на обале Гренланда и Њуфаундленда и основали своја насеља. Староседеоци су им пружили отпор и Викинзи су се вратили у своју постојбину. После званичног открића Америке од стране Америга Веспучија почиње колонизација континента од стране великих европских сила Шпаније, Холандије, Енглеске, Португала, Француске. Континент је подељен на интересне сфере. Централна и јужна Америка су припали Шпанији и Португалу док су северну поделиле Енглеска, Холандија и Француска. Данас је у Америци најзаступљенији шпански језик којим се говори у Јужној Америци (без Бразила где се говори португалски), Централној и јужном делу Северне Америке. Енглески којим се говори у Северној Америци и Француски којим се говори у Канади и појединим деловима Флориде (Кајуни). Шпански освајачи – конквистадори, предвођени Фернандом Кортезом заведени причама о златном граду ЕлДораду, у коме су улице и куће биле од злата, крећу у освајање територија. Уз пљачку и убијање староседелаца они им намећу и своју религију. Сматрајући их дивљацима и безбожницима они систематски истребљују целе народе или их насилно покрштавају и остављају у крајњој беди. Нове болести које доносе Европљани (богиње, грип) десеткују староседеоце. Напредне цивилизације нестају нетрагом због грамзивости и похлепе освајача.




Староседеоци Северне Америке



Територије данашње Северне Америке насељавала су многа племена староседелаца. Били су подељени на 10 културних регија од Арктика до Калифорније и великих пустиња на југу. Европљани су населили прво источне обале континента.Ту су се срели са племенима Англонкина (принцеза Покахонтас) Хјурона и Ирокеза (лига пет нација). Захваљујући доброти Англонкина досељеници преживљавају своју прву зиму на новоме континенту.Тај дан се и сада слави као Дан захвалности. У почетку тргују са њима узимајући од њих коже, а плаћају стакленим перлама, ножевима, секирама, шареним крпицама. Међу Европљанима долази до сукоба (Французи, Енглези) и они у њих увлаче староседеоце који ратују међусобно за њих. Због великог прилива Европљана простор на коме бораве постаје оскудан и они крећу у освајање запада. Дивљи запад, како га они називају, врви од племена која живе у пространим преријама и на западној обали Америке. Ту се налазе Арапахои, Лакоте (Сијукси) Црне ноге, Пауни, Вране, Мандани, Оџибве, Хидатсе, Команчи, Апачи и други.



Slika



Живот у великим преријама се састојао од лова и сакупљања биљака. Долазак Шпанаца је поново довео коње на тло Америке. Праисторијски коњи су били истребљени као храна јер су били мали растом и лаки за хватање. Староседеоци су се показали као одлични јахачи (Команчи су важили као посебно вешти). Ловили су бизоне који су у великим крдима слободно лутали морима високе траве. Лов је био са коња у пуном галопу, без седла, уз помоћ лука и стреле и копља. Друга техника је била да се мање крдо натера у стампедо и онда се усмери према некој провалији. Ловило се и пешке тако што би се ловци огрнули вучијим кожама и тако несметано ушетали у крдо (бизони се нису плашили вукова и нису бежали од њих) и одстрелили животињу коју желе.



Slika



Од уловљене животиње се користило буквално све. Кожа, месо, кости, папци, тетиве. Чак се и желудац користио као посуда за воду. Koжа је била коришћена за прављење одеће али и покретних кућа (вигвама или типија) и за израду једног је било потребно шест кожа бизона.Кожа је била и платно на којем су шамани исцртавали природним пигментима своје визије. Живот се одвијао у циклусима годишњих доба. Племена су се премештала са места на место у потрази за бољим ловиштима у оквиру своје територије.Тако су имали летње и зимске кампове. Приоритет је било спремити се за зиму јер је она знала да буде сурова. Осим бизона ловила се и друга дивљач а користила се и риба. Знали су за миграционо понашање лососа и то су обилато користили. Вишак улова се сушио и складиштио за зиму.



Slika



Староседеоци Северне Америке нису били толико напредни као Инке и Маје, нису имали писмо, нису градили градове од камена нити су знали за обраду метала.Сва њихова предања су била углавном преношена усмено с тим да су имали цртеже на камену и костима који су објашњавали њихов постанак на земљи. Упркос недостатку писаних докумената усмена историја се одржала до данашњих дана.То је веома богата митологија са мноштвом богова и демона. На овом свету за староседеоце свака жива ствар животиња и биљка па чак и камење има свог духа који у њему живи и који се мора поштовати. Тако се за сваки улов захваљивало духу те животиње и тражио опрост због прекида њеног живота. Главно божанство је био Маниту или Ванкатанка и био је отелотворен у телу белога бизона. Пушили су луле које су такође имале религијско значење. Свако јутро је почињало поздрављањем првих сунчевих зрака и захваљивањем на још једном дану.



Slika



Друштво је било племенско са поглавицом на челу и врачем (шаманом) који је обављао религијске обреде и обреде лечења. Поглавица јесте био главни али је свако имао право на своје мишљење и није био у обавези да поступа по наређењима поглавице. Поред обичних постојале су и ратне поглавице које су предводиле ратнике у походима на непријатељска племена а касније и на беле освајаче. Неке о познатијих поглавица су Бик који седи, Луди коњ, Џеронимо, Кванах Паркер, Црвени облак, Понтијак, Текумеш, Кочиз и многи други. До доласка белаца ратни походи нису увек имали за циљ убијање непријатеља. Када се ишло у рат говорило се да су откопали ратну секиру. Већа част је била додирнути противника у борби голом руком или посебним прутом (кууп). Плен у борби су били коњи, а неретко жене и деца који су бивали асимиловани и прихваћени као равноправни чланови племена. Ратови су вођени за ловишта и боља станишта.Оружје које су користили је било направљено од дрвета, камена, коже, животињских тетива, костију, рогова, перја. Увођењем металног и ватреног оружја у ратове они имају за циљ више убијање противника него постизање куупа. Обичаји рата су били и скалпирање и сечење тетива мртвих противника. Тиме се постизало (скалпом) да на оном свету имају што више оних који ће их служити. Сечење тетива је имало за циљ да противник у другоме животу буде неспособан за обављање послова. Пре одласка у ратни поход ратници су тражили визију која им је помагала у битци. Визија се тражила тако што би се ратник или онај који тражи визију очистио у колиби за знојење (сауна), а затим би у посту непомичан стајао од свитања до свитања. За то време шамани би појањем тражили од Манитуа храброст да се издржи тај напор и молбу да им се подари визија. Визија им је говорила како да исцртају своја лица и шта их очекује у битци као и све остале битне ствари у животу.



Slika



Староседеоци су украшавали (бојили) своја лица и тела бојом као и своје коње. Свака линија и шара је имала одређено значење и било је племенских ознака као и оних сасвим личних које су дознали кроз визије. Коса им је била углавном дуга сплетена у две плетенице које су падале преко груди. Нека племена су бријала главе тако да су остављали косе само по средини. Неки од њих су били Хјурони, Мохиканци, Ирокези, Чироки. И данас је за такве фризуре одомаћен назив чироки. У коси су носили перје птица. Пера орла су имала и религијско значење. Једно племе је користило пера од истога орла. Главе су биле украшене појединим перима као и перјаницама које су могле да буду за рат или за неку од многобројних церемонија. Број пера је означавао број постигнутих куупова. Што више пера то више поражених непријатеља. Религија је била неизоставан део живота староседелаца. Упражњавао се велики број ритуала. Један од најважнијих је био плес сунца. За време тог ритуала храбри ратници су пробијали кожу на својим грудима и окачени о конопце висили са греда док кожа не би попустилa. Сви ритуали су били праћени музиком, песмом и игром. Користили су пиштаљке од костију, фруле, бубњеве и звечке.



Slika



Постојао је велики број различитих друштава или клубова унутар племена. Била је велика част припадати некоме од њих. Улаз у поједина се скупо плаћао и није се могло приступити некима без ментора. Једно од познатијих су пси војници. Они су били веома храбри и њихов задатак је био да чувају страже око насеља као и да држе одступницу у случају повлачења. Имали су карактеристичне црне перјанице са мноштвом пера а са појаса им се по земљи вукао комад црвене тканине. Та тканина је била посебна по томе што би је у случају битке ратник комадом зашиљеног дрвета забио за земљу. То је значило да он неће одступити и да ће се борити до краја. Припадници овога друштва су били веома цењени међу саплеменицима, а непријатељи су имали страх и респект према њима. Имали су развијен друштвени живот и играли су многе игре. Једна од игара које су и данас популарне је лакрос, а староседеоци су је звали мали брат рата.

Освајањем дивљег запада почиње крај за староседеоце. Смештају их у резервате који нису били погодни за њихов начин живота. Многи то не могу да поднесу па се одмећу и ратују против белаца. Са мање или више успеха неки од њих успевају да им пруже отпор. Влада САД потписује са њима уговоре о примирју који су били обавезни само за староседеоце али не и за владу. Гарантује им неповредивост територије на којој тренутно живе, а онда дозвољава насељавање досељеника чиме изазивају нове сукобе. Један од највећих битака је код Литл биг хорна (велики мали рог) где је бригадни генерал Џорџ Армстронг Кастер са својом седмом коњичком бригадом покушао да заустави побуну. Нису у томе успели јер су наишли на здружена преријска племена под водством Бика који седи и Лудог коња. За староседеоце то је била велика победа али такође и почетак краја. После тога их немилосрдно прогоне и лове као стоку. Систематски истребљују основну храну бизоне и преостале староседеоце нагуравају у резервате где се и данас налазе. Поред геноцида над самим народима они врше и културни геноцид забрањујући им да се служе својим језиком да практикују своју религију и обичаје. Многи староседеоци подлежу притиску и постају пијанци и скитнице. Захваљујући појединим ентузијастима језик култура и обичаји су се сачували.У данашњем друштву САД староседеоци још увек немају пуноправан положај али се ради на њиховој рехабилитацији.



Slika
Бик Који Седи



Захваљујући људима добре воље и модерним филмовима, староседеоци више нису представљени као безумни дивљаци већ као људи са предивном и фасцинантном културом и историјом који полако налазе своје место у модерном свету.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker