|
Autoru |
Poruka |
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57 Postovi: 3122
|
Suncev sistem cine sva tela i cestice koje su pod uticajem gravitacije Sunca. Sistem je nastao pre oko 5 milijardi godina od rotirajuceg oblaka gasa i prasine. Koncentracijom ovih elemenata nastala je zvezda Sunce, a zatim i odstali clanovi sistema. Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Sunceve gravitacije mnogo sira.
Sunce
Nama najbliza zvezda i najsjajnie nebesko telo. Spada u zvezde patuljke, spektralnog tipa G2 sa povrsinskom temperaturom od 5,700 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materijala se utrosi u procesu pretvaranja vodonika u helijum....
Planete
Svemirsko telo koje kruzi oko zvezde, a cija masa je suvise mala da i samo postane zvezda. Planete su ili stenovita tela (kao Merkur, Venera, Zemlja i Mars), ili gasovita sa malim cvrstim jezgrom (kao Jupiter,Saturn, Uran i Neptun). U Suncevom sistemu, racunajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, postoji devet planeta....
Asteroidi
Mala stenovita tela Suncevog sistema, precnika do 1000 km (najmanji astroidi su vlicine zrnca prasine). Zovu se jos i planetoidi ili male planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najvci njihov broj kruzi oko Sunca u prostoru izmedju Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren citav Suncev sistem. Broj identifikovanih asteroida je tesko pratiti osto se stalno otkrivaju novi.
Sateliti
Tela koja kruze oko drugog veceg nebeskog tela. Sateliti koje je izgadio covek su vestacki sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Suncevom sistemu do sada je otkriveno blizu sto prirodnih satelita. Najvise satelita ima Saturn i Jupiter dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca.
Komete
Ledena tela koja oblecu oko Sunca u cijoj blizini delimicno isparavaju stvarajuci tako, nasuprot Suncu, dugacak rep (dugacak i milion km). Gradjene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka te cestica prasine i stenovitih parcica. Putanja kometa je veoma ekscentricana elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jenu cine komete koje se redovno pojavljuju na nasem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodicne komete. U drugu spadaju komete ciji period pojavljivanja je suvise dugacak da bi se mogao tacno predvideti (vise hiljada godina) i to su dugoperiodicne komete.
Meteoroidi Cvrsti komadi materije, razlicitih dimenzija, koji kruze oko Sunca i ne mogu se registrovati optickim putem u slobodnom kosmickom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opazaju kao meteori, odn. zvezde padalice. Cesto se meteori (pojava) poistovecuje sa meteoroidima (objekti u kosmosu). Meteoroid koji padne na drugo telo zove se meteorit. (M. H.)
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57 Postovi: 3122
|
SunceKarakteristike
Sunce je jedna od preko 100 milijardi zvezda Sunce je zvezda, samo jedna od preko 100 milijardi zvezda u galaksiji Mlecni put. Locirano kraj Sagittarius Carina spiralne ruke, zvane Orion Spur, Suncu je potrebno 200 miliona godina da zavrsi orbitu oko centra galaksije. Energiju proizvodi nuklearnom fuzijom, Sunce je zuto-narandzasta zvezda spektra tipa G2V.
Poredjeno sa ostalim zvezdama, Sunce je prosecne velicine. Neke patuljaste zvezde, kao Sirius B i Wolf 359, su samo delic njegove velicine. Gigantske zvezde, kao Delta Orions, mogu biti 10-50 puta vece. Supergigantska zvezda Antares ima precnik 300 puta veci od precnika naseg Sunca, a neke druge zvezde su jos vece. Poredjeno sa Zemljom i drugim planetama Sunce je ogromno. Sa precnikom od 1.392.000 km, njegova sirina jednaka je sirini 109 Zemlji poredjanih ivicom jedna do druge. Ustvari, 1.000.000 Zemlji moze da se umetne u Sunce. Svakodnevnim terminima to bi znacilo, ako bi neko mogao da vozi kola po povrsini Sunca brzinom od 100 km/h trebalo bi mu 5 godina da ga jednom obidje oko ekvatora.
Velicina Sunca nije staticna. Poslednja otkrica pokazuju da se Suncev precnik steze 1 km svakog sata. Ako ova aktivnost traje od tokom celog XX veka, Sunce koje mi sada vidimo je priblizno 800 km u precniku manje od onoga koje su videli nasi pradedovi. Po ovoj teoriji ?solarno skupljanje? moze da bude jadna od mnogobrojnih akcija, koje zajedno, stabilizuju Sunce od ogromnog gubitka energije.
Jos jedno otkrice iznenadilo je astronome. Otkriveno je da se svaka 2 h 40? povrsina Sunca pokrece, pulsira. Brzinom od oko 6 km/h, povrsina se siri i skuplja menjajuci precnik Sunca za oko 10 km.
Sunce je tako masivno da sadrzi 99,86% ukupne mase Suncevog sistema, a njegova masa je ekvivalentna masi 332.950 Zemlji. U fotosferi, povrsina Sunca, gasovi su toliko retki da ih mozemo smatrati vakuumom. Duboko u kori, materija je i dalje u stanju plazme. Racuna se da je gustina vise od 12 puta veca od gustine olova. Flasa ove plazme imace vecu masu od mase coveka na Zemlji. Prosecna gustina Sunca je 1,4 puta veca od gustine vode, priblizno gustina mrkog uglja.
Maksimalna temperatura prelazi 6.000? C, priblizno duplo toplije od acetilenske baklje! Sunceve pege su povrsine relativno nize temperature, dok su Suncevi pramenovi topliji. Ustvari, novi dokazi pokazuju da su Suncevi pramenovi topliji nego sto se ikad mislilo. AM
|
|
|
|
|
|
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju |
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|